LJUBAVI MOJA… – Zoran Matić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1089
LJUBAVI MOJA… – Zoran Matić 2007-03-18 22:49:25

ЉУБАВИ МОЈА

Љубави моја дођи, ни сада,
У овом часу, ја тебе немам.
Опрости љубави, први пут,
После свих ових година,
Тек на трен те заборавих.
Опрости старој луди,
Која је знала да те насмеје,
И најлепше љуби.
Тако ти си увек говорила.
А ја то знао сам, сваки пут,
Док сам те држао у наручју.

Сећаш ли се љубави,
Довело те је небо,
Једног обичног поподнева.
Лутала си падинама планина снова.
Била си сама, уплашена.
Бојала си се, бојала си се новог,
И понекад, тек понекад,
Очи би ти засјале,
А то, ја сам видео.
Сећаш ли се једина,
Сећаш ли се,
Како сам те гледао,
Како си ме гледала?

Зима је дошла.
Тек једном, моје усне,
Додирнуше ти врат.
Ни сам не знам како,
Ни сам не знам кад.
Пролазило је време,
Падаше последњи снегови.
Хоћеш ли ме ти једном пољубити ?
Упитао сам те.
Пришла си, осетио сам твоје усне,
Љубила си ме, и ја сам тебе љубио,
Онда сам отишао, и вратио се,
И увек сам се враћао.
И смејали смо се, и волели исте ситнице,
Волели јутарње сунце, волели ноћи,
И дуге хладне зиме.

Пролазиле су нам године,
Говорила си, једном ћу отићи,
Једном ћу морати отићи,
И плакала си, ја плакао сам са тобом.

Наједном, морала си поћи,
На растанку ти рекла си, јавићу се,
Рекла си, доћи ћу,
Доћи ћу теби љубави, једном,
Сад’ морам ићи.

И сретао сам те.
Сретао у ноћима, сретао у мислима,
И љубио сам те, и чувао те,
У сећању, у сновима,
И нисам дао да ми те краду.
Нисам те заборавио,
Нисам могао да заборавим,
Твој смех, твоје руке,
Твоје пољубце, тебе.
У сваком дану,
У свакој ноћи, без тебе,
Још памтим, памтим додире,
Које даривала си ми ноћима,
Памтим јутра,
И сунце, које милова ти лице.

Ево чекам љубави, чекам да дођеш,
Опет је обично поподне, желим да те видим,
Још једном, да осетим додир твојих руку.
Желим да кажем оно што ти,
Годинама си знала,
А знала си да волим,
Јер у дугим ноћима звала би,
А ја бих долазио,
И у сновима ти љубио лице, усне.

Једина, љубио сам те, држао у наручју,
Шаптао, смејао се, понекад плакао,
И увек волео.

(C) Зоран Матић

Из Данкина
05.09.2003. године

Оставите одговор

Your email address will not be published.