UTVARA – Vesna Mladenović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1044
UTVARA – Vesna Mladenović 2007-03-18 23:02:25

UTVARA

Crnim biserima polažem dah.
Hladnom  odsjaju,
toplina obraza mojih
je sen.

Ukršteni mačevi najavljuju krah.
Bezglava o zidove kože udaram.
Zametnuti trag,  zalud je razumu  pokušaj
jer srce je dželat,  prst i obarač,
moj sudija  bez porote i pitanja,
moj beg  uz neminovno
tane rikošeta.

Kud pogledam bacaš me o stenje.
Krta prštim  kao od stakla.
Sa svakim parčetom otkida se rana

Al’ pamtim mesta.
I posle tebe  vratiću se,
da pronadjem ih
opet rasparčana

Ne nazireš  Frankeštajna..
Za nežnost,
svakim koncem
i kopčom prosjači
a ne raspirenoj  tvojoj pohoti i bludu.

Duševnom boljkom  svaka pora  jaska.
Okrećeš ledja meni,
svojoj  prostoj,  praznoj fizičkoj nuždi
čiji sužanj  nisam, niti ću ikada biti.
Odbijam te…i volim.

Želim da potpalim
sve pročitane bajke
satirući dimom
nedostižne mašte,
da si  Nikogović
i princ mog hrama,
da se vratiš praznih ruku
gole duše,
zagrliš suze suzama,
oslobodiš
zakucanu čiodama.
Utvari budi utvara.

(C) Vesna Mladenović

18.03.2007. godine

Оставите одговор

Your email address will not be published.