Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1044
UTVARA – Vesna Mladenović 2007-03-18 23:02:25
UTVARA
Crnim biserima polažem dah.
Hladnom odsjaju,
toplina obraza mojih
je sen.
Ukršteni mačevi najavljuju krah.
Bezglava o zidove kože udaram.
Zametnuti trag, zalud je razumu pokušaj
jer srce je dželat, prst i obarač,
moj sudija bez porote i pitanja,
moj beg uz neminovno
tane rikošeta.
Kud pogledam bacaš me o stenje.
Krta prštim kao od stakla.
Sa svakim parčetom otkida se rana
Al’ pamtim mesta.
I posle tebe vratiću se,
da pronadjem ih
opet rasparčana
Ne nazireš Frankeštajna..
Za nežnost,
svakim koncem
i kopčom prosjači
a ne raspirenoj tvojoj pohoti i bludu.
Duševnom boljkom svaka pora jaska.
Okrećeš ledja meni,
svojoj prostoj, praznoj fizičkoj nuždi
čiji sužanj nisam, niti ću ikada biti.
Odbijam te…i volim.
Želim da potpalim
sve pročitane bajke
satirući dimom
nedostižne mašte,
da si Nikogović
i princ mog hrama,
da se vratiš praznih ruku
gole duše,
zagrliš suze suzama,
oslobodiš
zakucanu čiodama.
Utvari budi utvara.
(C) Vesna Mladenović
18.03.2007. godine
