NEBESKI DAR – Svetozar Marković Toza

Loading

NEBESKI DAR – Svetozar Marković Toza – Pročitano 1016
Postavljeno – 23. March 2006. g. @ 10:40:45 CET

НЕБЕСКИ ДАР

Осмех ми на лицу
каже да сам сретан,
јер ти си уз мене,
Ти Небески дару,
дарован да усрећи.

Волим кад се
Сунца зрак,
игра са чуперком,
твоје свиленкасте косе,
волим кад чујем,
твој гласни смех,
као сретни пој,
у зрелом житу препелица.
Лептиру бих подарио,
нове шаре на крилу,
цвету кап јутарње росе,
мраву што жури,
мрвицу хране више,
али твој поглед,
што ме опија,
осмех што са
усана меких клизи,
и топлину срца буди,
све то само себи,
као дар поклонио би.
Желео сам да те зовем,
Светлана светлости моја,
Лепа лепото моја,
или Драгана најдража моја,
Љубо љубави моја,
али ипак буди
Цврчак мој,
што песму лета пое.
Некад док припијени,
шетасмо у сумраку,
под крошњом платана,
окрзне нас завидни поглед,
сусрелог пара,
и сад слични
погледи кажу,
«па они и даље
срећни и заљубљени».
Празником се деле дарови,
за мене је празник
сваки нови дан,
јер имам тебе
као Небески дар.

(C) Светозар Марковић Тоза

Оставите одговор

Your email address will not be published.