SETVA – Svetlana Poljak

SETVA

Nimfa što svira muziku sfera
u globusu vrućina ,
kroz puls pomračenja još uvek
se liju potoci zvezda i drema
pokor

Dolijala strast je moja vera,
poj pljuska kao korona,
ovekovečena milina od srebra
kopita galopom crkvenih zvona .
Moja je majka seljanka bila
ali miris ozona,
plastovi preporoda su tekli
kroz njena nedra

K`o sveta voda što bezverje leči
dok se na njemu suši
u kamenu u razvratu u polegloj
mesečini po dremežu trulom
kad se poljana makova ruši
ili se ponekad vetar zaparom guši

Nebo kad perja po svetu belo
znam , negde se zapliće vetar
u nečija prsa i bokove ,
seme kad buje s` proleća svelo
znam , negde je nabrekala zemlja
i noć negde istovaruje
Bogova tudje

(C) Svetlana Poljak