UČITELJ – Branka Korać

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1122
UČITELJ – Branka Korać 2007-03-21 23:13:30

UČITELJ


Obožavah
Puškina i Ljermontova

i moj romantični
pogled na svet

brižno je čuvao sve
bezbrižne površine.

Život je bio lep.
Samo to. Lep.

U poljani kraj Dunava,
on je okrenuo stenu.
Pogledaj!
Vidiš kako
insekti beže od svetla?


Reči su takve,
besciljne i uplašene,

ko ne zna dubine življenja,
i nije osetio ljudsku patnju,
tudje snove sanja ili još gore,
odsanjane snove svoje.

Mesecima je slao
razglednice

sa pesmama iz Praga.

Na poslednjoj je pisalo

“Sedim kraj
Kafkinog groba.

Ovi platani su giganti
što dotiču nebo
dotiču večnost, iznad tišina.
Kako strašno!
On leži kraj oca,
ni u smrti mu nije
mogao pobeći.”


Taj dan sipila je
topla, avgustovska kiša
i poštar,
pogrbljen i tužan, ne reče ništa,
kraj
baštenskih vrata samo je pružio kartu.

Stajala sam dugo
gledajući njena slova

kako teku ka zemlji.

***

Prijatelju. Učitelju.

Snova više nego dosta
iako me život zagrlio
svojom dubinom.


Ali nema svetla da
rastera moje reči.

One se kote. Žive. Umiru.
Sve, u njihovom
vakum-crnom.


(C) Branka Korać

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.