KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  651
KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović 2007-01-07 14:02:39

KAD VETAR…

Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
ja sam u kolibi gde lakše se diše
i gde me čeka postelja čista.

Uvek nežna i meka,
uvek nepoznata i topla.
I proradi vulkan i poteče reka,
pa me odnese u oazu,
gde nema ljudskih stopa.

Milovao sam telo, o tvoje ruke,
stavljao glavu u vrelo krilo.
I uvek kad nisi bila ljuta,
prestajale su sve moje muke.
I to koliko samo puta.

No sve to davno je bilo…

Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
setim se,
nema te u kolibi više,
nestala zauvek ti si…
Iznenada, bez razloga,
bez povoda…
Ni oprostila se nisi…

(C) Ljubodrag Obradović

Оставите одговор

Your email address will not be published.