ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ – Даница Рајковић

Loading


ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ

Желела сам живот без лажи и кајања,
самоћу да оставим  иза себе.
Да потражим прави пут,
у радости да живим поред тебе.

Твоје очи су сијале од среће…
И ја сам понекад летела у облацима…
И увек се враћала теби,
насмејана чистог срца.
Nastaviti čitanje

СТАРА МАЈКА – Сандра Миладиновић

Loading

   


СТАРА МАЈКА


Када једном одем
Отићи ћу за навек
С болом што сам овде
Оставила душу
Што су нека браћа
На ме дигла камен
Јер сам само Крстом
Ходала кроз пустош!

А како ја волим
Све од нашег соја
Све наше грешнике
Праведнике, редом
И како тек љубим
Кукурузна поља
И праштам јер тако
Носим се са бедом!

А како ја патим
Јер мој народ пати
Јер се гложи навек
Несложан и сетан
У тишини плачем
Причам са костима
Што су наши преци
Просули у етар!

КРАЈ МОРАВЕ – Драган Тодосијевић

Loading

КРАЈ МОРАВЕ

На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.

Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.
Nastaviti čitanje

БАГРЕМ – Саша Милетић

Loading

БАГРЕМ


Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био Nastaviti čitanje

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ – Светлана Ђурђевић

Loading

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ


Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут

Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања

Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности

КРОЗ ЖИВОТ – Латинка Ђорђевић

Loading


КРОЗ ЖИВОТ

Пружити  шансу,
отпевати  прећутано,
трептати
са раном на души.

Плести не исплетене
љубави,
звездасто  небо чувати
од невоља и јада.

Увек се смешити
вoлeти све око себе,
срећан бити.

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 10.

Loading

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!Ево, овај број је јубиларни – десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад објави 10. књига, се нада да је то подухват достојан пажње”… А кад Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, то јест ми, објавимо десети број часописа за поезију, знамо да је то тек зрно песка у океану поезије, која нас запљускује из дана у дан, али знамо и да је свако зрно значајно за праву спознају суштине поезије.

Наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим песмама Перо Зубац из Новог Сада, Драгослав Граочанкић из Београда, Раденко Бјелановић из Крагујевца и др Предраг Јашовић из Ћуприје, у делу часописа под насловом У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Посебну пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Добри Димитријевић, Милосав Буца Мирковић, Миљојко Милојевић, Стјепан Херман и Стојан и Милан Гочманац.

У часопису ћемо имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био мали кутак, као у овом броју, у коме објављујемо афоризме наших чланова: Михајла Ћирковића и Саше Милетића, као и критички осврт Вељка Стамболије на стваралаштво Јована Арсића Јовче и Ивка Михајловића.

Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Зато су ту делови: МАНИФЕСТАЦИЈЕ и КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.

Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо задржати исказане ставове из овог увода. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима.

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs

Добродошли!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Преузмите бесплатно часопис у пдф-у

Download

 ПРОМОЦИЈА У ЛЕСКОВЦУ

Još slika na Fejsbuku
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 10 промовисан је 5. 9.2018. године у Лесковцу у Центру за Културу. Промоцију је организовао и реализовао Зоран Јовановић (са својим пријатељима песницима из КК „Поезија 016“) у сардањи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији часописа су учествовали песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо, а чула се и поезија Зорана Јовановића, Стефане Станивук, Бојана Тасића, Марине Ђорђевић и свих других присутних песника из Лесковца. Пошто је ово прва у низу промоција јубиларног броја ДЕСЕТ Часописа за поезију – ПоезијаСРБ, могу се похвалити да је протекла у изузетном расположењу и надахнутости свих актера промоције. Како рече мој пријатељ Зоран „Atmosfera do usijanja.Gosti iz Krusevca zadovoljni gostoprimstvom u Leskovcu“ Да, задовољни смо, нарочито лесковачким роштиљом и штрудлама Мимице Костић.

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 8.и9.

Loading

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8.и9. је доступан. Можете га бесплатно преузети на сајту поезија.срб , а ко жели папирно издање може га поручити на мејл pesnik@poezija.rs .
 
Преузмите бесплатно Чаопис ПоезијаСРБ број 8.и9. Download

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица
 

Јована Марковић
 

Извештај ТВ ПЛУС Крушевац о промоцији

Сама промоција YouTube

 
 Изглед часописа
 
Марија Вујић

Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић
 

УВОД

Loading

Контакт мејл: pesnik@poezija.rs

Поштовани посетиоци, драги песници,

Одлучио сам да Вам на посебном сајту, (управо на овом – поезија.срб) у оквиру нашег портала, у наредном периоду представим:

  • Све бројеве Часописа за поезију – ПоезијаСРБ (до сада објављене);
  • Чланове Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
У том смислу, све чланове нашег удружења представићу са по: једном песмом, биографијом и фотографијом, у рубрици ЈЕДАН ПЕСНИК – ЈЕДНА ПЕСМА на основу матерјала које имам у архиви ПОРТАЛА ПоезијаСРБ. Чланови се могу преставити и другим својим стваралаштвом (афоризми, епитафи, приче, изводи из романа и сл.), јер како ће ко бити представљен, одлучиће на крају сви чланови сами. Важно је да матерјал за представљање доставе мени на контакт мејл. Од динамике достављања матерјала зависиће  и динимика представљања на сајту.
 
Наравно, наш портал је богат садржајима, а ово је само покушај да те садржаје, тј. део нашег стваралаштва, систематизујемо и на једноставан начин учинимо доступним што већем броју посетилаца…
 
И не заборавите – Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије!!! Свака песма коју на ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Прочитајте зато ПРАВИЛА нашег портала и ако сте заинтересовани, пријавите се за чланство у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ на контакт мејл. Добродошли!
 
Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 7.

Loading


Преузмите бесплатно пдф часописа
Download

У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и проф. књижевности Гордана Влаховић. Своју поезију говорили су Мирко Стојадиновић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Стефан Кнежевић,  Градимир Карајовић, Мира Смиљанић и Богдан Јевтић. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водила га је Јована Марковић, најмлађи члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.


Др Велибор Лазаревић говори о манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК
 

 

У СЛАВУ ВОДЕ, ЛЕПОТЕ И УМЕТНОСТИ – др Велибор Лазаревић

Лета Господњег, 2008. засновасмо МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК као живу књигу највећих уметничких вредности моравског народа – као вековник који ће се памтити у духу и слову док теку три Мораве.

Све то догађа се у једном складном селу културе, богатом водама, природним лепотама и са још лепшим именом Бела Вода. Ту осмислисмо романтичну, бајковиту сцену, уз помоћ Љубодрага Обрадовића из Треботина
и других пријатеља; бајку и барку (скелу) на моравској води коју окитисмо чаровитим речима, занесеним песмама и свиркама, а за душе заљубљеника и поштоваоца природе и Мораве.


Поделисмо ову свечаност на два циклуса:
  • Од извора писмености до извора живота (упознавање са праисторијском писменицом и Музејом вајарства и клесарства Моравске шкoлe; шест овенчавање источника воде на Великој чесми од песника из шест градова Србије, који читају поезију о води);
  • Музичко-поетских обреда на светим водама Мораве који подразумевају беседу о води, домаћина свечаности (звање које се стиче пријемом, односно поримопредајом норавског белутка), пловећим порукама и венцима вере, љубави и наде које низ Мораву шаљу најмлађи. Све то у моравско предвечерје, кад сунце зађе за врбаке и Мораву. Смењвало се ту на стотине песника, певача и свирача из престонице Србије и унутрашњости. Све лепоте и душе стваралаца стапале су се са таласима Мораве, разносиле врбацима, пољима, ливадама и луговима.
Реч је о јединственој свечаности у Србији, на Балкану, Европи и свету, а у славу воде, на води или крај воде која је за све добре људе суштина живота и опстанка људске цивилизације и самог живота на планети Земљи. Њоме указујемо на лепоту и нужност очувања и поштовања светости воде и целокупне природе, онима који то не виде – да би видели, онима који не чују да би чули; онима који не знају – да би знали.

Оне што је за све учеснике очаравајуће јесу атмосвера, амбијенти и сцене у којима се све ово збива, а то је двориште старе чесме у средишту Беле Воде, моравска скела усидрена на сред Мораве, чамци који са певачима и свирачима плове низ Мораву у сумрак, античке бакље и одсјај воде у плаветнилу ноћи.

Свој тој лепоти у спомен и овај тематски број Часописа за поезију – ПоезијаСРБ у коме су сабране последње три године Моравског цароставника – за памћење и незаборав. На многаја љета.



Љубодраг Обрадовић говори о манифестацији и песму уместо беседе

УЗ или НИЗ МОРАВУ? – Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић је на Беловодској скели 05.09.2016. године, као домаћин овогодишње манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, изговорио следеће речи: