ALBATROS – Dejan Kreculj

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  1226
ALBATROS – Dejan Kreculj 2006-08-31 18:13:10

ALBATROS

Hrlim ti kroz šum lišća
i jesenju slutnju, ispunjen nadom,
opijen tvojim dražesnim smehom š
to se razliva po mojim sanjivim godinama.
Nosim ti iskrice duše na dar
i jednu veliku zvezdu
da bdi nad tvojim snom.
To je sve što imam.

Zbrajam misli o tebi,
nižem ih na niti sećanja
i opet izvire davno zaboravljeno prolećno nebo
sa velikim, nasmejanim oblakom,
stidljivim zracima i mirisom na svežu,
netaknutu zemlju.
Zaboravljeno proleće?

Ti, dubokih, nedokučivih očiju
u koje se bazdano, slasno tone
dok se da takne detinjstvo.
Kao vreme si; znam, ti si to proleće.
Zastala si negde, zagubljeni tren i zvuk,
zastala pred ogromnim, blistavim izlogom prepunim igračaka
i kućice što predskazuje kišu i sunce,
sa drvenim lutkicama koje se vrte.
Još uvek žmiri svetiljka nad ulazom.
Ili je to samo odraz u staklu?

Mrva pozne, letnje kiše
zablista na mom obrazu i klizne nemo.
Dah je pun nade i miriše na sreću.
Sanjam veliki san.
Raširenih ruku, kao albatros,
hrlim ka tebi iz kovitlaca sveta,
iz mraka i bola visoko,
visoko,
do neba,
do zvezda,
do tebe,

andjele moj.

(C) Dejan Kreculj

Оставите одговор

Your email address will not be published.