Раде Драинац родио се као Радојко Јовановић 4./26/августа 1899.год. у Трбуњу код Блаца.Основну школу завршио је у Блацу а 1911.уписује се у гимназију у Крушевцу у којој – до почетка Првог светског рата, завршава три разреда. Године 1914. већ је на фронту, са својом војском, а 1915. повлачи се преко Косова и Метохије до Скадра и Љеша и стиже у Сан Ђовани.

У земљу се враћа 1918.године, наставља школовање, а прекида га после шестог разреда. Већ 1919.год, објављује поезију у часопису “Епоха”. Збирка стихова “Модри смех” излази у Београду 1920.са потписом Раде Јовановић. 1922. покреће часопис “Хипнос” и објављује програм Хипнизма – први пут потписује се као Раде Драинац.У едицији Хипноса објављује књиге стихова “Воз одлази”. Потом објављује низ збирки песама све до последње “Дах земље” објављене 1940. године.

Вoлeо је да путује: 1927. и 1929. био је у Француској, 1931. у Фиренци, а 1932. у Бугарској. Мобилисан је 1941, а после слома југословенске војске злопаћења и краћег лутања враћа се у завичај , у Топлицу. Време проведено у ратној Топлици описао је у постхумно објављеној књизи “Црни дани”. Обoleо је од туберкулозе -тада песничке бољке и кратко се лечио у санаторијуму на Озрену. Одатле је пребачен у Београд, где је умро 1. маја 1943. године. У рубрици место становања остало је записано -“без улице и броја стана”, а у рубрици најближи сродници -није било сродника на сахрани.

Педесетих година враћа се, коначно и песник Раде Драинац у завичај, када се у Прокупљу оснива књижевно друштво “Раде Драинац. “Издавачка кућа “Просвета” 1960.године објављује књигу песама Рада Драинца са предговором С. Раичковића и сврстава га међу значајније српске књижевнике између два светска рата.У Прокупљу, почев од 1966. организује се традиционална манифестација “Драинчеви дани” и додељује се песничка награда која носи Драинчево име..

Раде Драинац

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот,порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц,вагабунда око чије главе петрoleјска лампа сја:
Ето то сам ја!

Nastaviti čitanje

Послала Наталија Јаковљевић

Интермецо

Ја кажем сан,
Ви кажете слобода;
Једно и друго је Тихи океан
И пена иза пароброда.

Само хлебови на свету
Не крију лице иза паравана;
све друго је – птице у лету
И лишће са грана .

Nastaviti čitanje