U novogodišnjoj noći

U toj noći sniježnoj na smjeni godina
vizija mi mila misli čežnjom dira.
Dani kalendara iz početka kreću,
dok muzika tiha u kafani svira.

Stojim na terasi s čašom punom vina,
pahulje se nježne u Dunavu tope.
Miluje me vjetar svojim studom britkim,
dok ja želim tvoje meke ruke tople.

Gledam plavi Dunav s Petrovaradina.
Slušajući pjesmu Cigana svirača
maštam da te nježno ljubim kraj kamina,
ta je želja moja od života jača.

U daljini Sava s Dunavom se ljubi,
dok pahulja veo bjelinom ih skriva.
Misao se moja prema tebi gubi.
Dal’ to duša tvoja sebi me doziva?

© Božo Popadić Aktus

ДА СЕ НИКАДА ВИШЕ

У наручју се
Свом буди
Уснуле сузе се
У сиве облаке
Облаче

Ноћ
Све модрија На уснама
Сенке се котрљају
По ожиљцима
Лице сазрело
У отисак
Простире се
Под кораке
Који поскакују
Да је
Не погазе
До краја

Забрањени прсти
Ходају по рукама
И плету молитву
За крај

Цеди наранџу
Да се не распукне
По туђим
Небраним недрима

Сокове љуте
На живе ране полаже
Да се никада више
У свом наручју
Не пробуди.

© Љиљана Ивановић

O Н A

Волео сам је у сновима
На јави је изгубио
Диплому је само хтела
Бизнис, дворце, милионе. Убила је љубав моју
Као оркан кроз пољане
Вулканском је својом снагом
Протутњала све те наше дане.

Отишла је без растанка
Студенила срце моје
Желим да је срећа прати
Да је тако Бог ће знати.

Походићу њене дворе
Као сенка Месечева
Сваке ноћи крај прозора
Певаћу јој све до зоре.

© Живомир Миленковић

Poštovani posetioci,

Neka Vam Badnje veče i Božić donesu spokojstvo, mir,
zdravlje, ljubav, dobru poeziju i mnogo para!
Ljuba Obradović.

Antikvarnica

U zenicama noći
zavađeni vetrovi
juga i severa
krnje odlomke reči,
a pesma se trebala sliti
među vaše trepavice.  Duša mi je snena.

Sunce je iskezilo zube,
ceri se i žari,
lomaču pali,
a veštica nije uhvaćena.

Najezda skakavaca
u mojim mislima;
štetočine bez gospodara
krenule na gozbu.

Privlačim ih đakonijama.
Otrovanim.

Reči zuje.
Tutnje neizgovorene, strašne;
zima je,
a nisam je ja odabrala.
Zaštitnica hladnoće,
prokletnica udružena
sa izdajnikom.

Avaj,
ovo sunce dostojanstva nema!
Sedi nada mnom,
strele njegove lete,
nišane svaki moj mladež,
svaku moju pegu.

Spoljašnjost instrumenta se smeje,
laže i brani se,
a unutrašnjost tuguje.

Razroko jutro kuca na prozor.

Navlačim zavese
i teram pirate.
Ovde nema blaga,
ali ako me iskopate iz senke
daću vam narukvicu
nekoliko vekova staru.

Srebro i slonovača,
ručni je rad, jedna jedina,
kopije ne postoje.
Jeste da ne šljašti,
ali i ja sam starog kova.

Ako ste želeli svetlucavost,
što ste kog đavola došli
u antikvarnicu?

Bolje zašijte svoje džepove,
krateri vriju,
napuniće vas ognjem.

Nikada nećete saznati
da li sam samo obmana.

A plašite se da nisam
možda vaš krst?
Onda odlazite! Brzo!
Dok vas nisam razapela!

Hajde, hajde,
nisam ja babaroga,
presvukla sam vam nebo.

Ajte u visine,
s vranama let.
I nosite jutra
I dane
I sunce,
ova zima je razrušena vrelinom srca.
A ja odoh spavati.

Duša mi je snena.

© Bogdanka Rakić

Romansa

U parkiću, na klupici
sede Dejan i Milena,
on je pita: Jes’ ljubljena?
Ona reče: Odmalena! To ga malo pokoleba,
ali dostojanstven osta.
– A ti Dejo, si ljubio?
A on: Jesam, i to dosta.

U mraku se “začu” tajac,
tad počeše da se ljube,
oko glava su nji’ovih
na romansu srale bube.

© Dejan Milojević

Pjesma i pjesnik

Odisej se vraća Itaki
Odaje joj minutu šutnje.
za njeno srce i kliče
Amorovoj streli. Pesnik je opolenio cvet
i prošao je medom
ispod duge
U blagoj tišini
pesnik i pesma
smiruju ljubav
do zalaska sunca

U prozoru neba
sagradili su
čarobni dvorac
U njihovom gnezdu
i vrapci glasnije
pevaju od lasta.

Izvire pesnikova
pesma iz školjki
kamenih tišina
Pjesnik i pjesma
do bola zaljubljeni

(C) Jovan Mihajilo

Na čast nam

Strijelja pogled!
Iz pogleda iskri iskra,
iza iskre oko,
iza oka misao,
duboka k’o oko,
svijetla k’o iskra,
jaka k’o pogled… Sklapam oči,
razmišljam…
Sve vidim!
Vidim pogibelj,
polje puno krvi i jauka,
tjelesa mrtva
i ona samo što nisu…

Jedan išće vode,
drugom nije ni do vode!
treći ‘ljeba da ne mrije gladan…
Jedan majku zove,
jedan ljubu, djecu,
jedan momu da mu se ne nada!

Niko ne odgovara
do gavrani!
Nebom kruže, graču!
Crijevima se raduju!

Otvaram oči!
I dalje vidim…
Sjeni se komešaju…
I čujem…

Čujem krv još vrije
za nas prolivena,
predaka naših
kosti se lome
od tudjinova koraka,
od naše beskrvnosti,
besrcosti,
od naših očiju gladnih,
od zelene sluzi
koja nam žilama tumara!!!

Na čast nam Stara Dama
i Sestra joj preko vode
i zlato na vratovima nemani
i njini strukovi svilom utegnuti
i njini lakovani nokti
i krv pod noktima!
Naša krv!
Na čast nam maćehe!

(C) Miro Beribaka

JA BIRAM

ne diraj me
ne budi me
u meni su
bure zaspale
nije vreme
kažem ti
nije vreme
doduše
nikada neće
biti taj tren ne diraj me
u meni spava
jedno
razmaženo
dete
ne diraj me
moje su noći
zvezde gledale
njemu se podale
uvek njemu
ti možeš dobiti
otpatke i zato
ne diraj me

nisam ja za tebe
ni moj pogled
ni ja
ništa
ni to kakav si ti
ne zavisi
ja sam
kamen
mrlja
kopija sebe
ne diraj me
ne biraj me
biće loše
po tebe

© Nevena Ugrenović-Iskrica

Zaspali su čempresi,
zaljeva dalekog drugovi.
Mene su odnijeli koraci,
umorni me odveli drumovi. Jeknula plima, osjeku čekajuć’.
Brižne zvijezde tišinom pate.
Drumovi planini vene postali.
Svi bi ponegdje da se vrate.

Kucaju bila u grotlu vulkana.
Sanjaju ptice let u gnijezdu.
Vrlina nikad dosta kao mana.
Odnose oči san nedosanjani.

Lahor vjetar miluje čemprese.
Bjelasa se pučina na mjesečini.
Daleki drumovi sanjaju putnika
što stigne im jednom u godini.

Ja sanjam tebe svakoga trena
i kad mi glavom oluje grme.
Jedina utjeha u daljini je moja,
kad šapnem vjetru tvoje ime.

© Božo Popadić Aktus

VREME JE DA SE U PRIČU UVEDE ŽABA

zaljubi se u mene
navrat-nanos
jer ćemo okasniti
na sve one balove
jutarnje kafe
i sreću do kraja života  tek tada ću znati
da ti je duša oduvek bila
celo i belo
svileno polje
moje akropolje

zaljubi se u mene
navrat-nanos
sada kad vidiš
mene
i tebe kraj mene ovakvog
je l’ znaš

© Spasoje Ž. Milovanović

DRUGA STVAR


Bez trunke zazora lome mi krila.
Sam kao stećak stojim ušućen.
Iste čari neba nejednako primam
i trošim mu sjaj.
Kao trut pobježe u nebo
iskraden jecaj. Ozareno lica
sanja svoju dragu
koje nigdje nema.
Cvrči kaos uspomena.
Pucketa bič samoće.
Prepoznatu ružu
kao nadomjestak
nosi u srcu.

Iz novog ožiljka niče novi krik.
Krvare sjećanja u vrisku nemanja.
Družim se s kajdom
čim osjetim da mi
imunitet na zlo
počne da malaksa.
Kajda ljekovito imunitet jača
a vrijeme ga krade.
Ulica duše tamnu stranu ruši
i pali svjetiljku nade.

Dotakni san.
Probudi dan.
Razgrni inje.
Kao stećak stojiš.
Poljupce smrti brojiš.

Na licu mi se šepuri tjeskoba.
Na ognjištu mi još tinja žar.
Ako ne znaš osluhnuti
kako kroz kajdu dišem.
Eeeeeh, to je onda…
to je druga stvar.

© Rajko Glibo

O MORE

O more,
kol’ko sile u tvom valu,
čemu naleti u naplavu,
runiš sebe i obalu…

Dok ljeto se lini…
DANI

Subota,
dan za vjenčanja…
Nedjelja,
ponedjeljak,
utorak,
srijeda,
četvrtak,
petak,
dani za rastave…

STARAC I MORE

More obalu žvače,
kao starac koru kruha…

KULJAVA ŽENA NA TOVARU JAŠE

Kuljava žena
na tovaru jaše…

Šest očiju…
Šest ušiju…
Šest pet’…

Tri guzice,
jedan rep…

ODA PJESMAMA / ODA LJUDIMA

Postoje neke pjesme,
kao što postoje i neki ljudi,
koje / koji, nisu prispjele / i, nigdje,
ni u jedno društvo,
ni u jednu knjigu…

Pa opet kriti / tajiti,
da ih nema,
da ih nikada nije ni bilo,
da se nisu ni rodili,
da nikada nisu ni napisane…

Ne dati im se isplakati…
Ne dati im se ispjevati…

Valja i za njih, takve kakvi jesu,
valja i za njih takve, kakve jesu… znati,
pa makar im i bilo suđeno,
na groblju riječi, skončati…

© Nikola Šimić Tonin

Mirišeš prelepo o mila moja,
Lepo ti stoji zelena boja,
Jos lepše osmeh, bisera ceo
Daj da i ja budem toga deo. Zračiš i nadu seješ oko sebe,
Zauvek želim biti kraj tebe,
Ti srećo moja, moj labude beli,
Hajde da zauvek budemo veseli.

Daj mi svoju ruku, molim te, daj,
Ovo je početak, a ne neki kraj,
Daj mi i srce i sreću i smeh,
Budi mi vodilja, budi mi lek.

Duša mi trula, nisko sam pao,
Za taj lepi osmeh ja sve bih dao.
Pevaj mi lepo i smej se milo,
Dođi mi u naručje moja dobra vilo…

© Zoran Stevanović

Novina je bila okej, ali ništa posebno:
ženski nedeljnik od 29 dinara
šareni papir kojim se masa zamlaćuje
da ne poludi
glasilo koje odrađuje svoju namenu. E, urednica je bila već druga priča
njena Reč Urednika je ipak vredela
može se reći da sam prema autorki kolumne
i njenim tekstovima
gajio izvesne
simpatije.

U zadnjoj rubrici je našla za shodno da proziva pesnike:
kao, toga više nema, bla bla bla
muškarci ovo, a i žene ono
magija je utihnula, čarolija se pritajila
ili se ona, Urednica, ipak
vara?

Osetio sam se prozvanim na sve to.
Ponekad se lako palim.

I tako, isprovociran, pošaljem joj tri pesme
ljubavne pesme koje se odnose
na moju bivšu.

Osmog marta, stigao je i odgovor:
– biće objavljeno 15. marta, u sledećem broju. Pozdrav 🙂

Istog dana, pridveče, dobio sam sms.
Moja bivša. Nešto je nanjušila.

– Sta radiš?

– Hvatam zjala. Sačuvaj 29 din za sledeći ponedeljak,
tada ću ti reći zašto.

– A štooo, štooo, štooo? Jel ima neke veze sa poštom?

– Sledećeg ponedeljka. Nemoj sada kao razmaženo dete.

Famoznog sledećeg ponedeljka sam u ruci držao novinu
sa mojom pesmom na predzadnjoj stranici – tu je bio
i moj potpis, a na naslovnici nedeljnika je pozirala
Jelena Karleuša
dok se kraj nje, sa manje slike
kezio Era Ojdanić.

Gledao sam u njih bunovan.

Prispela je i poruka od bivše:

– Fon mi je upao u WC šolju na faksu pre neki dan
i ne radi, kartica radi, ali sam je istog dana izgubila.
Piši na ovaj broj.

– Ako imaš 29 din idi na prvi kiosk i traži ženski nedeljnik, taj i taj, na naslovnici je Jelena Karleuša, jutros je izašao.

– Ne razumem. Kakve veze ima Karleuša sa zivotom?! Zašto bih to
kupovala? Da se nisi propio ili počeo da se drogiraš, od rana jutra?!

– Kupi, kupi, ubio sam poeziju na predzadnjoj strani. Hahaha!

Posle desetak minuta je ponovo pisala:

– Jao. A zašto si to tu poslao? A kakav si poklon dobio?

– Eto, dunulo mi. Ne znam još, knjigu, mikser, kozmetiku,
pokloniću to majci.

– Lepo što ćeš pokloniti majci. Da si uz ime i prezime dodao i ono
tvoje Zbrion, hipotetički bi te lakše našli na netu, ako bi hteli.
Haha, čuj, Zbrion, kao losion za brijanje. Tastatura je kriva. Ali frka
mi je, šta ako ovo pročita moja majka, ili tetka, neko od rodbine,
tiraž je 120 000 primeraka, a navedeni su očigledni detalji, i svako ko
me bolje zna shvatiće :/

– Kaži da sam pola izmislio, da je
to plod mašte i tuđih
iskustava.

Ponovo sam zagledao novinu, i odjednom
počeo da se smejem.
Smejao sam se i smejao.
Poezija je zaista igra, pomislih.
Ludačka igra.

igra
igra
igra

Jedna od mojih
omiljenih.

© Marko Antić

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
Neću

Uvek je bilo zabranjeno
u školi

Neću u usta
tompuz
ona me hrane
iz grla mi izleću pisma Neću da pušim
mora da ima neki
zdraviji način
da se udje u antologiju
i da se javno kaže:
Hvala, ne pušim!

Ja bih sa glavom na jastuku
da doživim inkarnaciju
u suprugu
ne u kafanskom veceu

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
U Švedskoj
šta ljubav nije i milovanje
jeste silovanje
ja sam švedski sto

Neću da pušim
predsedniku
i podpredsedniku
naročito ne podpredsedniku
i kerberima
naročito ne onom
koji laje sve do Skadarlije
i Skandinavije
bez mikrofona

Neću tople obroke
makar nemala
ni za burek
makar ne ušla u literaturu
kao Vesna Parun
i ja imam nevine ruke

Neću da pušim

© Eleonora Luthander

PRSTI

Ivicom brega šetaju,
lome se, grče, tresu.
Ivicu brežuljka,
ispupčenje crveno miluju,
stežu, ljube, ujedaju. Ivicama planina koračaju,
plešu, prepliću se, skaču.
Sa ivice u ponore odleću,
niz padine se kotrljaju,
padinu miluju,
sanjivi, zaneseni,
umorni ali zagrejani.

Ti si naga za njih,
a oni te ne štede,
oni su bezobrazni,
ne stide se,
oni su lukavi i glupi,
dugački i kratki,
oni mogu sve
i kad nebi smeli.

Oni su tudji.
Da, to su tudji prsti.
Iz njih izrasta,
tvoj novi dečko,
i smeši se srećno.

© Ljubodrag Obradović

Incident

Januar se danas prerušio u maj! Pravo proleće!
Jutro je svetlo i blago kao u sred leta.
Na brsnu granu trešnje veselo zeba sleće…
Mojom ulicom neki deda sa unukicom šeta i puši… A ljuti dim iz cigarete
obvija nežno lice devojčice.
Ona ga šakicom odbija i trlja, trlja, okice…
Seda glava ne čuje kako kašlje dete.

Besna od straha
iz kuće izleće snaha
i odvodi svoje dete…

Sa terase komšija gleda
i  pita se:
~Ko je blesav. Blagi lahor, ili deda?!~
Pogodite, lako je-zna se…

© Miljojko Milojević
15.01.2001. godine

GRAD NA KRAJU PUTA – Sanja Petrović

PISMO DVADESETDRUGO

Dali si

Dali si ti
noćaš možda šetala
alejom usamljenih,
slučajno,
kao ja što sam.

Gorjele su neke vatre
u srcima slomljenim,
ispod kestenovih golih grana,
kišom isplakanih.
Ljubav je jaukala u duši,
tražeći podršku
da opstane u noći nastaloj
sumrakom razuma. Otimao sam tvoju sliku
iz ralja
hijena pobješnjelih,
što glad za uništavanjem
ljubavi imaju vječnu.
Nedam te njima.

Pokleknem li,
ambis je ispred mene,
sopstvenom težinom
ću se sunovratiti
bez nade
da se izmigoljim.
Ne daj ni ti mene.

Prosipam
zaostali otrov iz sebe,
pržim srce tebe puno
razložnim molitvama
kojima kraja nema.
Da preživimo
ponor.

Da li si?
Kao anđeo bijeli
što sa neba dotakne
misli umorne od čekanja
da se dogodi
noć poput bogojavljenske
vjernicima,
dotakla me bar u snu
nedosanjanom.

Otrovne misli
u aleji kestenova
gdje izgubljeni traže
rečenice urezane u svijest,
probadaju dušu kao žaračem,
krv dok kaplje iz srca,
iz urezane uspomene
u želji iskonskoj.

© Božo Popadić Aktus

U BORBI SAM

U borbi sam
Protiv sopstvene iluzije
Jurišam bez predaha
Obrušavam se na pogrešne vizije
O, nemoj me prezreti, mrzjeti
To je samo borba  a ona je takva
Nisam ja protiv ljubavi
Protiv treptaja, uzdaha,
protiv nas. Dobijem i uzvraćam udarce teške
U borbi sam otvorenoj
Rušim iz temelja sopstvene greške
O, neću te izbrisati…
Tamo iza oblaka, iza gora
Dalje od grmljavine ….
Prema obasjanim poljima napredujem
Idem,
Borba je moranja
teška, tvrda..
Znam
Tamo je sunce i jedan treptaj
Dalje od pogleda, iza brda
Ovdje nema kolebanja, osjećanja, suza…
Ne uzmičem oklopima, niti duhovima
Nema izdaje niti predaje..
Opraštanja ludim snovima
Ako li kleknem ili padnem
Ako me spriječi koja stopa,
korak ili milja
Ne dohvatim li mojom rukom tu ljepotu
Izgubim li jasnu poljanu iz vida
Prije cilja
Bilo je to zbog nas
O, samo da znaš
Borba ne prestaje ni tada
Znaj, vojnik sam bez naoružanja
Ali čvrste odluke
Onaj koji nesmije stati
Zaobići tvoja očekivanja kao nekad
I ti znaš, isto se pitaš
Ako padnem da li ću ustati
Hoću li moći?
Jer više nisam
Jer više nisam
Onaj što je padao ustajao, padao ustajao…
I mislio da će biti vječito mlad.

© Mile Tešanović

kafa
može
sa ili bez šećera
sa malo

ustaješ ili ne
ne

je li toplo tu
joj nije
baš mi je nešto hladno

miriše li na san

miriše
kod tebe
miriše
očešljana  ne
sad sam se probudila
prstima prošla kroz kosu
kao pokušaj
pomeri se malo
miriše na san

toplo je
da li ti prija ovo
ne pitaj
pada sneg

volim kad pada sneg
nekako je kao bajka
ti si kao bajka
i da sneg nikad ne prestane
ako se približiš mirisaću na san

to me je vazda varalo
i na neočešljanu kosu
i na tvoje prste
i na moje neću

već će me tvoj prsten ogrebati
ali baš me briga za to
reci mi
kakva si bila sinoć

obična

i nije te bilo strah od tog
proglasiće te za lažljivicu kad shvate

ko
oni za koje si obična

mogla bih da se nosim sa time
imaš li želju
nemam želju ali imam potrebu

kakvu
ne znam kakvu
ali videću
kakvu

šta je potreba
to je kad ne shvataš zašto

dodir
ne znam
nije baš
dodir ume da smiri
ume
držanje za ruku

ne znam
dlan na dlan
ne znam
pa posmatraš
pa se čudiš
kao da to nisi ti
nego tvoja ruka sama za sebe

i izmešane linije života
i sve one druge linije

i puteljci

srećna si

nisam
jesam
ne znam
nemam kad
pada sneg to je
to je

crveniš
valjda

lepa si kad pocrveniš
nekako nevina

jesam li

da

bilo je ispred pozorišta
kad sam to video
valjda zato i nisi ušla

a ti više ne crveniš
crvenim
a šta da sam ušla
videla bi kako se stvara svet

kako se stvara svet
neko odluči da se stvori

tek tako
da
poželi da kaže
sakupi neke ljude
i utisne one izvan sveta u njih

i šta se onda desi
ne pašu baš svi na svakoga
negde mora da viri

zavisi kakav je otisak
a otkud znaš
nisu to puzle pa vidiš

ovaj deo ovde ovaj tamo
otkud znaš

sve se na kraju složi

možda
trebalo bi da prestanem da razgovaram sa tobom

zašto
ne znam
ubacuješ me

u šta
ne znam
nikad te nisam dodirnuo
tako se zakuni kad te neko pita

kunem se
i ne ubacuj me više
rasanila sam se

i šta ćeš sad tako rasanjena

ništa
a gde je pesma
hajde piši
šta bi napisao
na početku

kafa

a posle kafe
može

besmisleno je

ovo je sasvim drugačija pesma
po čemu je drugačija

zato sto se govori o ljubavi
neka se govori
hajde ispočetka
kafa može kakva sa malo šećera

ustaješ ili ne
ne
ne ustajem

je li toplo tu
nije
hladno mi je
pusti kafu
hladno mi je

miriše na san

miriše na san
i na kosu nečešljanu
i požuri
da miris ne pobegne

neće
tu si

molim
hajde da vodimo ljubav

psssst
ćuti
još se nisam počešljala

česljaj se posle

hahahaahahhahaaaa
izvini

zbog čega izvini

zbog hahahaahahhahaaaa

definicija za komediju je sasvim po uzoru na tragediju
a kako se vodi ljubav
zarumeniš se
i šta još
i ne vidiš ikakav razlog zašto treba da prestane

samo to
zarmeniš se i ne vidiš razlog
da

onda smo mi već vodili ljubav
svakog dana

jesmo takoreći
da sam ušla
šta bi se desilo
videla bi kako se stvara svet
kako izgleda taj svet
kako izgledamo mi u njemu

rumeni
i ne vidimo razlog

tu je negde samo da se setim

nema ga
pusti sad razloge
misliš li da ćete boleti ako te ikad budem poljubio

ne znam
misliš li da će me boleti ako me ikada budeš poljubila

ne znam
neće

kada si poslednji put izgovorila
volim te

ne sećam se
želim da meni kazeš to jednom

a ti
ne sećam se
zašto bi voleo da ti to kažem
zato što bih voleo
da to izgovorimo u isto vreme

pada sneg
nekako je kao bajka
nekako
ali
kažu da su bajke nešto nestvarno
izmišljeno
sve je tako sve je neka priča

reci
šta
u isto vreme da kažemo

© Spasoje Ž. Milovanović

Izabrah besčujnog lopova,
romantičnog otimača
i dadoh mu ključeve tajnih odaja.

Pravila zabranjuju,
nisam smela pomagati.
I kome bih pomogla kada nisam znala
da li to ljubav po mene dolazi
ili osvajač kom se neću pokoriti. Došao je.Tu je.
Plivam, koprcam se
i
i dalje ne znam.

Ljubavi,
da ste bili malo nežniji,
poklonila bih vam se.

Ne, na predaju ne pomišljam.

Vi niste običan san,
ni obična fantazija.
Živim vas.
Radujem se.
Osećam vas.
Boli me.

Kćer sam noći i vladam svim bajkama,
a vi me nećete odvesti
na Doručak u travi
jer u mojim su bajkama
jutra izmišljena da bi se prespavala.

I sva ta hajka,
taj jutarnji lov,
izmaglica i režanje;
sve je to ružan san.
A ružni snovi se upokojavaju
na groblju sa lošim kritičarima.

Neko vam je rekao da lepo pričate.
Zašto vas ja nikada nisam čula?
Ili ste loš govornik,
ili sam ja apsolutni nesluhista.

No,
reči su se prosule,
bez reda, bez smisla
i kako ih god okrenula-ne valja.
Škripe, ratuju sa poezijom.

Šta je za vas poezija?
Odrednica? Ili mamac?
Za mene je igra.
Ponekad i ples.
Ali teško je naći dobrog partnera,
niko ne zna da vodi. Svi samo zavode.

Ah, nadam se da bar znate čitati.
Dug ne možemo vratiti.
Ono što smo uzeli putuje,
nasumice bira staze,
promiče između vremena i vremena
u izgnanstvu napetosti.

Od početka do kraja
i od kraja do početka.

I nastavlja.
Ne kazuje, ćuti, zbunjuje,
želi, izbegava,
diže se i pada i pada i diže se…

I to smo mi.
Pogledajte kroz prozor;
jutrom  izbrisana, sumrakom rođena,
sumrakom izbrisan, jutrom rođen.

Ptice rugalice sa tugom ispod osmeha,
zagonetka bez rešenja…

Evo,
dajem vam ljubav i beskrajno brbljanje.
Ako ne znate da pričate,
ako ne znate da čitate,
nećete znati ni slušati, jel` da?
Svejedno,
pričam vama.
Ili nikom.

© Bogdanka Rakić

JEDAN ZIMSKI ZID

Da te nisam tada sreo,

Sve bi mi, znam sigurno i dalje bilo gadno.

Sve bi i dalje bilo trulo

Nepodnošljivo, odvratno…..

Osjećao sam prije tog susreta

Zadah nekih koje sam sretao

A koje nikako nisam uspijevao sresti. Zadah duša koje su se u hodu raspadale….

Da te nisam sreo i sada bi sve bilo isto.

Smrad koji se osjeti kad raspada duša

Mnogo je teži

Od onog,

Kada se tijelo počne raspadati.

A onda….. Onda.

Onda si me na onom snijegu

Uz onaj zid poljubila,

Uz stepenice pobjegla i

Otjerala sav neprijatan zadah i…

Uh kakva si bila.

Poljubila si me kratko; u mojoj tarapani

Kad su mi nesnošljivi bili i sati a kamo li dani.

Meni taj poljubac još na usnama stoji

I liječi me

Od protrulih nekih duša….

Od nepismenih i zlokobnih

Bližih I daljih klevetuša.

Eh da sam samo znao

Koliko možeš promijeniti moj svijet…

Joj!

Potražio bih te sigurno mnogo ranije

Da me poljubiš i smiriš

Negdje u proleće ili jesen,

Kad ničeg osim ničeg nije bilo….

Kada je sve trulilo,

A ja bio nesnosan, do pogleda potresen…

Naglavačke postavljen,

Od svih normalnosti ostavljen…

Te večeri nije bilo hladno

Iako je vjetar kao kroz pustinju duvao.

Te večeri snijeg nije padao „da prekrije brijeg“

Kako kažu,

Već da mi u njemu svoje tragove ostavimo.

Te večeri ništa bez razloga nije bilo.

Na snijegu

Uz zid smo se poljubili

A neke ljude…. Bože!….

Neke do zida dovode da bi ih tamo

Ubili.

Kakva ironija.

Strašno.

Mnogi tamo okončaju život svoj

A ja,

Ja sam na njemu ponovo oživio

Uz poljubac tvoj….

Ti stvore jedan nestvarni,

Ti andjele sa oronulog zida.

Odriješila si srce svoje,

I otjerala jednim poljupcem

Uz huk, onog strašnog vjetra,

Sve damare moje.

© Duško Vujović

TI SI MOJ SPAS

Lane moje drago,
Ti sto spiš, a ja gledim u te,
Volim te, molim te oprosti,
Ako te povredih,
Ne bih, ali ponekad
Kada proslost bi da bude stvarnost,
Ponekad javi se taj poriv da budem zao.. Znaj, tad sve bih dao da zatvorim nespokoje,
I tvoje i moje, jednom prostom reci,
Kraj…, nema vise pitanja, zasto, kako, kada,
Nikada necu biti mladji, ni ti mladja,
Nikada necu biti lepsi ni ti lepsa,
Tvoja dusa nije gresna, …, moja je…

Neverovatno, u ovo vreme,
Kada je stvarnost teško breme,
Moram biti iskren, to je tako retko,
Jedan čestit čovek leži u tebi,
Ni za sva blaga menjao te ne bi…
Ti si moj spas, i moje blago,
Ti si meni sve moje drago.

Jos jednom oprosti ako sam zao,
Znaj sve bih za te dao, sve…
Jer…, jer ti si moj spas…
U tvojim rukama spavaju leptiri,
U tvom srcu raste najlepši ljubavni cvet,
Oprosti mi za sve, oprosti,… bio sam tako slep.

© Zoran Stevanović

Zbirka pjesama Branke
Zeng  Miholjsko leto je poema o ljubavi. Ko su ljubavnici, ko je
zaljubljen i u koga, nameće se to pitanje, a odgovor se ne dobija po
čitanju tek nekoliko pjesama. Treba ga pronaći. Treba pročitati čitavu
poemu. S pažnjom. Odgovor je duboko u pozadini, u univerzalnoj ljubavi,
u želji, u ljepoti, u ideji, u protoku svega što je uokruživalo
pjesnikinju koja: Sivilom je bojila život / Bez snova i smeha. Dugo joj
je trebalo da shvati svu ovozemaljku prolaznost, malenkost i kratkoću
ljudskog života, koji je nepostojan koliko i: Na obali reke u pesku /
Ispisana sudbina. A sudbinu ispisuje svako svoju i materijalizuje kroz
svoje tragove, koji se kao i sve u prirodi, s jeseni, sabiru u dozrele
ili nedozrele plodove svačijeg života, jer samo: Semenke čuvaju /
Poruku koju čitamo.

Autorica je za ilustracije ove poezije
pripremila više crteža i slika koje je sama uradila, ona je i slikarka,
priređivač joj je predložio da odustane od nekih, saglasan sa jednim od
recenzenata koji se bojao da bi umjesto knjige pjesama postala
slikovnica. I drugi razlog, važniji, knjiga je dizajnirana u
crno-bijeloj tehnici, tako da će, inače lijepe slike u boji, presudno
izgubiti na kvalitetu.

Branka Zeng je penzioner i bilo bi
neskromno reći da od nje očekujemo mnogo novih knjiga, ali ćemo reći da
je svježeg duha i pri inspiraciji koja joj neće dati mira, moraće
pjevati, pa makar i s kraja životnog puta, koji najavljuje stihovima:
Nevidljiva nečujna / Pesma odzvanja bilom / Pre nestanka živimo svoje /
Poslednje Miholjsko leto.

U njenoj poeziji  čovjek
nije sjenka od života već pečat prolaznosti. Ona snažno utiskuje taj
pečat u tijesto vremena.

Pisati o ljubavi i istini iz
doline srca nije dovoljno bez krika i opomene. Oni su rukohvat tog
istog peča-ta kojim Branka Zeng ovjerava svoje stvaralaštvo…

POSTOJIMO

Pogled grli sanjivo jutro,
magli se nad rekom ko u postelji
proteže lenjo, rukom dodiruje
rasutu kosu na jastuku usnulu,
budi mirisom mednih usana
željom osvaja, svoja trajanja
ostavlja u tragu, ukusa dodira
osmehom, odajem buđenje
rođenog dana, vidim ga opet
blista se iskra neskrivena,
pobeda u vrisku, talas obara
pogled nam postaje jedno,
svitanjem upisano postojanje. © Branka Zeng

ТЕКСТ ПОЗИВА

LJUBAV I KOJEŠTARIJE

ja ne bih nigde

hoćeš li da te vodim
u podrum pozorišta
tu može da se zapali cigareta
zakon ne interesuje
ono što je ispod zemlje

neću nigde da me vodiš
ne mogu dobro
onda ćemo se pretvoriti u sante leda
ispred pozorišta

onda
kao oni što se pretvorili u kamenje
ali ne znam kako se zovu
a nisu omer i merima

znam
al dabome ne znam kako se zovu
likovi iz uspavane lepotice

pa ne zovu se uopšte
zovu se princeza princ kralj kraljica veštice
jedino ona grozna ima ime
i tako su imenovali to zlo što nama nedostaje

čekaj da dam deci da jedu

ajde

evo
evo
napravićeš seriju
razgovora
od tebe i mene

da
i niko te ništa ne pita

ne
ja bih provalila

šta bi provalila
nešto što se oseti

šta se oseti
oseti se nešto

šta

kao
kao
kao neki ton u pozadini
šuštanje
kao tranzistor neki to

ne znam
više kao
kao morske dubine
kao kad staviš školjku na uvo

znaš
čini ti se spojili smo se nekako dobro
nema šumova možda neki vetar
ali nije opasno i povremeno je

ne znam
mi smo ponekad ko mala sirena kad izadje iz vode

ja sam sebastijan više

sta beše radi on

peva
u ili nad vodom

u vodi naravno
on je rak
retko izlazi
i baš ga briga za ljubav i sva to osećanja

nije da ga nije briga
nego se oseća skroz loše

gde

svuda
u glavi
svuda

što

zato što me samo grli
i grli
a ja se osećam kao
loše

ti ili sebastijan

ja
ja te grlim
ali sam ja iznad vode i nem sam

nisi sam
nisi sam

kako

ne znam kako
pusti
lupetam

pre ili posle obavljanja tih tvojih poslova

šta
kakvih poslova

pijemo kafu

ma idem do biblioteke
da se učlanim opet

hoćeš li da idemo zajedno
tu možemo

ajd
ako je članarina i dalje ista

nemam pojma
sad ću da pogledam

jesi li se ljubila nekad u biblioteci

nisam

hoćeš da se ljubimo

nemoj da me
preznojavaš
kao da si deo svega tog te gomile knjiga

da
junakinja svih romana

da baš tako
skarlet o hara

ta mi je omiljena
oduvek

ljubiš se izmedju skarlet i ane
omer i merima glupo zvuče u ovom slučaju

glupo
na kraju neću da dođem
zbog ostin tolstoja mene ili tebe
zbog svega
a ponajviše zbog skarlet

što zbog nje

eto
ona je nekako ja

kako to

pa nekako
dopada mi se
misliću o tome sutra i to….

hm
hm

meni se ne svidja skarlet
više mi se svidja ona snajka iz gordosti i predrasude

ona je baš snajka
a najveća snajka je ona najbolja drugarica od skarlet

zaboravila sam

i ja
ali kao i u svakoj ozbiljnoj literaturi
mora da postoji dvojnik
koji je čista suprotnost glavnom junaku

a to je
pa ta snajka

a misliš na drugaricu
sad sam ukapirala

mislim na taj prolaz izmedju džejn ostin i tolstoja

zašto mi to radiš
nerviraš me

zašto te nerviram
i hoću da te opalim po ramenu

joj
mnogo me nerviraš

zašto

tako

zašto tako

tako
sve sam nešto drugo
nešto što mi se ne dopada

šta

ne znam
mnogo me nerviraš

šta

ne znam

lepo ili ružno

loše
ne znam
ajd pusti sad

e pa ne može
hoću da znam

ajd drugi put

eto tako
ja ne idem u biblioteku da bih se s nekim videla
ja ne lažem
ne lažem
ne umem

u biblioteci možeš da sretnes sve one pisce junake

i onu tetku što preprodaje čarape
pa se bibliotekarke zaključaju i isprobavaju ih

da li si sa svakom tako

šta

tako

šta

tako
da pričaš sve nešto lepo
ljubav i koještarije

ne

ti

jesam
sa svakim

vidiš kako je glupo pitanje

odoh da sredim sobu i to

javićes mi
kada budem blizu

koliko blizu

fontana

dobro

i u fontanu ubaciš novčić i poželiš želju

zasto mi nemamo takvu fontanu

pa imamo
samo se niko nije setio
da ubaci novčić

ubaci ti
i tako nek krene

hoću
a šta da poželim

nas

© Spasoje Ž. Milovanović

Sidaj me polako

Prvo
Mrenu sa očiju
Da te se nagledam

Drugo
Osmeh sa usana
Da ti se nasmešim        Treće
Ruku levu i desnu
Da te dotaknem i milujem

Četvrto
Srce u grudima
Da te zauvek volim

Peto
Stomak u telu
Da ti leptire poklonim

Šesto
Noge obe
Da do tebe dotrčim

Sedmo
Sebe za tebe
Da uz tebe ljubavi ostarim

© Ljubica Vukov-Davčik

29.jan.2011.

siap

Измислила сам

Себе

Ходам

Кораке своје

Не стижем

Гледам

Нико ме

Не види Причам

Говор свој

Не памтим

Сањам

Говор свој

Не памтим

Мислим

Да се

Не заборавим

Сањам

Да проговарам

Ћутим

Траг остављам

Измислила сам

Себе

Да ме

Не препознају.

© Љиљана Ивановић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај. Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

VIOLETA

Republikom Srpskom šeta
Mlada moma Violeta
Sada ima dvaest leta
Mlada moma Violeta Banja Luka centar sveta
i sa njome Violeta
Grudi dive i dva cveta
Mlada moma Violeta

Sve lepote ovog sveta
ima moja Violeta
Čuješ li me Violeta
dal je ljubav tvoja meta

Violeta Violeta sipa
ljubav ko bereta
nežna topla
Violeta.

© Jovan Mihajilo

PISMO DVADESETČETVRTO

Dragi moj,

umorni ste kažete

od besmisla

od drugih ljudi

i njihovih ispraznih

razgovora

i praznih života

koji podsećaju

na velika električna

iritirajuća zvona. Ti ljudi, blejalice,

zadovoljni su

svojim životima

a Vi, ja

mi bismo menjali

i sebe i svet.

Veliki remont

…samo

u našem društvu

oni opstaju

a mi se povlačimo

u biblioteke

u pozorišta

u bioskope

zavlačimo se

u listove knjiga

u osećanja glumaca

u izolovane svetove

gde su očuvana

merila vrednosti

gde se smejemo od srca

i plačemo iz duše.

Kažete da je

lakovernost mana,

meni je vrlina

jer otkriva

da su Vam misli čiste.

To nemojte da menjate.

Zauvek Vaša,

S.

© – Sanja Petrović

Мој завичај под Јастрепцем
Сав мирише Божијим даром
Опијен сам том лепотом
Мирисима златним сјајем
Пролећем и цветним мајем. На коњу јездим у то време,
дух ми струји сад кроз вене
Волео сам топле кише
којих данас нема више
Удисао озон горски
И жудео ваздух морски

Чувао сам стада бела
У горама изнад села
Сламарица је постеља
Сањао о вечној слави
Срећни били млади дани

Звездосјајно небо плаво
Месец тајне обасјава
Освојила ме цура права
Љубав има моћна крила
И стварно се догодила

Прва љубав заборава нема
Остала ми само успомена
Али и једна опомена љута
Иди право не скрећи са пута.

© Живомир Миленковић

OVE PLANINE

Kada bi stijene propjevale
imale bi tvoj glas
pjevao bi Lovćen
kao muzička kutija Grmljavina bi pjevala
tišina bi ispunila
svoju pećinu

Zora ne bi bila tako jeziva
Sunce bi izlazilo uz prasak
tvog glasa
ljudi bi bacili satove u more

Tvoj glas je nacrtao ove planine

© Eleonora Luthander

Hladnoća se preko noći ušunjala
i otpočela svoju vladavinu
praveći useke na kori drveta života.

Mešaju se uspomene i želje… Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Pomodrelo nebo, klizav put
i planinari koji ne beže pred odronom.

Misle da mogu protiv sudbine.
Stradalnici!

Svetlost je pobegla na vrh svoda;
čarolija koja im se vraća da bi iščezla.

O, nezasitosti!
Sažeži srce da bi oživelo.

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Koraci bez tragova
i ljubav nad ponorom.

Gordo stoji pokisla Omorika.
Lavirint se izgubio u Lavirintu.

© Bogdanka Rakić

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА

Сиви плочници “Велике Јабуке”
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке … један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

„ Звоник у храму осамио
Птице у камену настаниле
Врата заборављена при одласку
Невина земља у грудима жедна
Под главом ни сна ни јастука
Светопоље уста помера
Усном нахрањује глад“

( из књиге „Зашто Светопоље крије своје око“)

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји. Ја сам рођен у Србији, роде
хранила ме шумадијска жита
са извора пио хладне воде
мила су ме моравска корита.

Ја сам рођен у Србији, друже
испод њеног слободарског неба
част и понос ту на образ служе
а са другом делиш кору хлеба.

Ја сам рођем у Србији, куме
борио се против душманина
скривале ме густе српске шуме
као некад Старог Вујадина.

Ја сам рођен у Србији, секо
и остаћу где су моји преци
поносан сам јер овде сам неко
ту су моји заштитници свеци.

© Зоран Христов

Питао сам се: кад умрем, шта ми треба ?
И гледајућ’ плавет схватих – само део неба,
Да на њему моје угашене очи поново сјаје
Док време тече и бескрај васионе траје. Опчињен чежњом, видех тамо високо,
У роју звезда да једна сија као драго око,
Око које је надамном будно бдело,
Грејало ме и једног дана заувек свело.

Тада се угасио дан, небо је зас’јало јаче
А  ја сам живео у мраку, живот сам клео.
Срце је за Њом плакало. И данас тихо плаче.

Том роју звезда и оку Њеном венац сам сплео:
Од сонета, од тог најлепшегпесничког цвећа,
И сложио сам нову риму од речи: мајка и срећа.

Дуле Р. Пауновић
У Мајданпеку, 21. јуна 2005. године

razumeš
ne razumem

šta sad ne razumeš
ništa ne razumem

je l razumeš da se ti meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
ne

kako ne
pa evo sad ti kažem
ti se meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
je l razumeš sad

da e
i sad
nekako sam ja tebe zamislio tu nadohvat mene da budeš vazda

kako to

lepo
ja se probudim i ugledam tebe prvo tako sam ja to zamislio

dobro

e
i isto tako ti mi namigneš ujutru
ili kad se već probudim
i uštinem te i znam da si stvarna
razumeš sad

razumem

i sad da bih ja taj svoj takoreći dečački san ostvario ne bi bilo loše da ti pričaš sa mnom nekako
o tome
ili o poluosovini za fap na primer

e
to ti ja pričam
a ti naravno opet ćutiš

i ja se osećam kao da pričam sa samim sobom
kako si spasoje
hvala spasoje dobro sam spasoje
šta ima kod tebe što bi naročito i ponaosob istakao
pa eto
poluosovina za fap polovna malo prešla

volim

pa kako ti je

pa dobro mi je
malo me probada u levu stranu
al ne znam da l nije od promaje kad nisam nosio unterciger
i stomak me muči
mora da je od one ovčetine od pre neki dan mnogo je bilo i hladnog
špricera na topao stomak i nešto mi žao dabome a ne znam šta tako je
bilo

ne možes da me voliš

pa nego šta mogu

pa kako možeš

pa šareno mogu

i uradi mi nešto
vidiš koliki sam
uradi nešto aman

otkud znam šta

zaljubi se u mene
dok cepam drva na primer skuvaj kafu posle opet će zima da ubodem želju da se ispuni ako si stvarno vila od mene se ne krila

nemam pojma

eto sad sam ti rekao i odoh a ti vidi šta ćes sa mnom
il me gurni u moravu da se udavim ko čovek onaj vojvoda prijezda samo sam

eto to ti kažem
mila mila

© Spasoje Ž. Milovanović

ИМА НЕЧЕГ ЧУДНОГ

Има нечег чудног
у јутру

у његовом сјају
МОРА да су мој сан
и ДЕЛОви сновиђења има нечег чудног
у мом сну
НА ВИДЕЛО износи јутро
и завршава песмом
у којој увек изгорим

има нечег чудног
у мени

у свему видим јутро
ујутро сањам
сваки сан песмом завршавам

има нечег чудног
у мом сну

и у јутру

© Пеко ЛАЛИЧИЋ

Из циклуса
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ 19.

VINOZORJE

Crveno vino crvena zora
Crvena kora vinove loze
I belo vino i vino roze
Vino ne vara vino opija Vino je melem vino nam prija
Vino nas hrabri kad spava draga
Čašica vina vraća se snaga
Vino i bure i zlatni dud

Popiješ čašu praviš se lud
Čokot i grozd srcu je drag
Vino je mag kad se svetkuje
Vino opija a pesme bruje

Nazdravi kume natoči vina
Srcu milina kad grožđe rudi
S vinom se živi s vinom se ludi
Za litru vina litru pesama

Boginja vina Boginja dama
Čaše se lome rumena lica
Crveno vino dušu golica
Sa čašom vina bolje se spava
Sa čašom vina vedrija glava

© Jovan Mihajilo

Da sam bio…

Na životnom mome putu
da sam imao bar gram sreće,
cvetalo bi za me cveće…
Al’ ne imah, pa koprivu gazih ljutu. Sve što htedoh, sve odneše
snežni vetri, mutne vode…
Osim hleba, bistre vode i Slobode,
sve ostalo nedostižno meni beše.

Zlatnih barki i kočija beše mnogo.
Vozili se u njih ljudi podlih ćudi:
poslušnici, prevaranti- ološ hudi.
Ja sa njima nisam hteo, nisam mog’o.

Od detinjstva učili me jasno, krasno,
da proživim život časno.
Vedra čela i obraza čista,
krenuh stazom strasnih komunista.

Šta moćnici od mene žele nisam znao,
nisam shvatao, nisam verovao…
A kad saznah žestoko sam kritkovao.
Zbog toga sam valjda pao:

Za radišnog proletera- zatajila karijera!
Za revnosnog komunistu, ideaiistu-
iz inata zatajila dobra plata!
Iz cinizma ili šale hvališe mi ideale!

Nisu smeli da me tuku
ni u bajbuk da uvuku,
jer poštovah zakon, program-
sve ćitabe, ali džabe!

Naše hulje i svetska bagra srpskom rodu
uništiše dostojanstvo i Slobodu.
I kad dođe stani, pani -rat, smrt, puno rana,
iz kočija survala se ništarija
i sakrila u mišju rupu ko posrana!

Da sam bio zdrav i hrabar i dosta mlađi,
na put bih stao teškoj krađi, ludoj svađi…
Ućutkao bih izdajice, mafijaše, iridente
teokrate, tehnokrate, birokrate, disidente
politikante, špekulante,
lokatore i još neke drmatore
zbog zločina i pobune uz Cijine zle špijume…

Ko u doba, sad već davna,
SFRJ bi, opet, bila časna, slavna…
Narodi bi njeni složno,
možda, putem teškim, uskim,
izgradili socijalizam s licem ljudskim.

(c) Miljojko Milojević

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
јато црних птица небо је прекрило
и дуго, дуго њиме је кружило. А у подне
у очи су се моје сјатиле,
и у подне
сутон је у мојој души завладао.
Тог поднева
у мени су гнездо свиле.

А једна птица,
грабљива и од свих већа,
та једна птица
судбина моја или несрећа,
на моје смирене груди је слетела
и клепћући крилима их је кљувала…
док до срца допрла није.

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
сунце се у зениту безнађем угасило
и завладао је неки сладуњави мир:
црне птице су се разлетеле,
окончале су пир.

Једнога дана…
знам да ће далек бити
али због коби морам га доживети…
у души, у угашеном оку, у искљуваном срцу…
црни птићи црних птица ће се излећи
а ја ћу трпети њихове канџе и кљунове
и пиштаћу, пиштаћу…довека…
уместо њих.

© Дуле Р. Пауновић

Ponovo zaboravljam

Izgubila sam se
u nemačkoj književnosti,
a neko mi je rekao
da su Man i Gete gubljenje vremena.
Onda sam to vreme lepo izgubila,
ali neće me ni jedan sanatorijum,
kažu:“Vama nema pomoći!“,
a kao da oni nekom pomažu. Nebo je prepuno jadikovkama,
gde misli da smestim?
Svakog dana koračam, put izmiče,
pejzaži su isti, ponekad to i primetim,
ali brzo zaboravim.
Mislim da je tako, nadam se
i želim da potrčim u tvoj zagrljaj od pene,
da se rodim kao more i da ti zaplivaš,
ili možda kao brod.
Ne, onda bih se nasukala.

Ponovo zaboravljam,
valjda je to strah;
možda od mesečine ili srpa oštrog.
Kad se uplašim,
ja zažmurim i otvaram oči
tek kada se Mesec napije moje ljubavi,
postane mek i udoban kao krevet
i ja se ispružim na mom plavom ćilimu,
ne osvajam jer sam osvojena;
prelivam se kao čokolada i stvaram novu planetu,
za jedan dan, za jedan život.

Planeta liči na tebe,
slatka je i topi se na jeziku,
kisela je kao voda sa limunom, moj užitak.
Počinjem da štucam i ti se smeješ,
zabavljaš me i ja se smejem, i palčem,
i ti ne znaš, a možda ne znam ni ja.

Šapuće drveće i reke se došaptavaju,
gde je taj most?
To je naša duga.
Ljubavi, poljubi me, izvadila sam svo trnje
i pre no što zaboravim, nahrani me.
Tužna sam kada se probudim gladna.
Tužna sam bez tvog mirisa u kosi.
I kada ne čujem zvuk tvojih koraka u meni, tužna sam.
Strah da kratkotrajni zaborav ne dobije večni život.

© Bogdanka Rakić

АМАНЕТ

Један старац крај огњишта
на троношцу сетно седи
пуши лулу брке суче
и уз гусле он беседи
Ја ћу врло брзо поћи
светом Петру на истину
аманет вам сад остављам
да волите домовину. Не дајте на српско писмо,
не дајте на ћирилицу
сачувајте традицију
и волите Србијицу.
Не дајте на Обилића
ни на српске витезове
очувајте манастире
што постоје кроз векове.

Чувајте ми православље
српског оца Светог Саву
пазите ми старе гусле
и славите крсну славу
Не пљујте у бунар стари,
у огњиште и вериге
а у цркви пољубите
иконе и старе књиге.

Крстите се са три прста
у част Духу, Оцу, Сину
Не дајте на Православље,
не дајте на отаџбину
Сачувајте свето тројство
славску свећу воштаницу
све међаке, њиве прела,
чукундеде воденицу.

Упамтите добро, децо,
унучићи моји мали
за Србију, ваши преци,
животе су своје дали
ваше свето туђину то није,
не дајте му да гази по трави
крв ваших дедова свака травка пије.

© Зоран Христов

PESNIČKA PRPORENJA – 12:00 – KONJUH

LJUBAV SVE PREVSHODI – 17:00 – Bela Sala KCK

O LJUBAVI I VINU – 19:00 – Klub KCK

НЕМАМ ВРЕМЕНА

Немам времена за свађе
Рођачке, комшијске,
Сталешке и разне друге.
Разне ситнице наносе бол.
Све те свађе су временске крађе.
Човек се пита шта га снађе.
Време тече, а хтео би млађе. Немам времена за рђаве мисли.
Оне разарају душу и ниште дух.
Злоба и пакост антипод човеку,
Наносе зло и у новом веку.
Одстранићу срџбу, гнев и бес.
Слога уместо свађе је права вест.

Немам времена за пркос и бриге.
За успехе нудим венце славе.
Мржњу из срца иза браве.
Љубав је једини спас за човека.
Животни принцип и лек до века.
Љубав ће сачувати планету.
И за то је ширимо по целом свету.

© Живомир Миленковић

Iza moje kuće,u tami
raste crna ruža,
neko je na nju bacio čini.
Iako bez Sunca, lati svoje pruža
ka polarnom svetlu, ka mesečini. Okovao led, telo joj vitko
napadao sneg na crnu krunu,
pa pritisce život
ne bi li je oborio svitlo
da sa opalim liscem
na zemlji trunu.

Iza moje kuće
raste crna ruža,
kad, kad je bela,
a ponekad i crvena.
Od onog što gleda, izgleda,
zavisi boja njena.

P.S.

Jasno je svima, pa i meni slepom,
da vajar kamen obradjuje srcem, a ne dletom.
Kad toga nestane i orudje za obradu alat postane,
pred tobom se ne nalazi delo, već oštećeni kameni blok.

© Goran Trajkovic Flaki

Niti jedno selo nije znalo
ko sa Bogom rano se budi.
Kako je veselo otac sina dočekao,
zapevajte nek’ zora zarudi. Siromašni su uvek bili,
novac im ne znači nešto.
A vinogradi veseli i mili,
uraditi im ništa nije bilo teško.

Još od detinjstva nad njima je bila
blagodat Božija,o Sveti Trifune,
Iscelitelju bolesti kod ljudi i stoke,
to znaju zečevi, jeleni i srne.

Zle duhove isterati on je znao.
Loše misli i bolesti razne,
oterati iz polja, vinograda, on je mogao,
a svakog zlog stigle su Božije kazne.

U to vreme u carstvu rimskom,
Kći od cara Gordijana trećeg.
Siđe s uma i time baci svoga oca,
a žalosno carstvo u velike nesreće.

Svi lekari ne mogoše izlečiti Gordijanu.
Tada zli duh iz devojke progovori:
„Nikada je neću ostaviti samu,
samo Trifun isterati će me moći“.

Car naredi da se Trifuni dovedu iz carstva njegovoga.
Na dvor dođoše, a svi imena ista.
Tu i mladi Trifun po Božijoj promisli,
isceli ćerku, uz Božiji dar, vino i lozov list.

Kad proglase hristobornog Cara Trojana,
tad Trifunu uslediše mučenja po telu od mača.
On veselo se moli Gospodu Bogu,
uz molitvu i otvorene rane vera mu je jača.

Kad opaki ne mogoše ništa,
osudiše ga i sasekoše mačem.
Tad Trifun se pomoli Hristu Gospodu
a život zemaljski polako mu stade.

O TRIFUNE ZAŠTITNIČE!
VINOGRADA, TVOGA LISTA,
KRUPNOG GROZDA
A I SLASTI NJEGOVOGA PLODA.
O TRIFUNE BOŽJI SINE,
SAČUVAJ NAM ČOKOT SVAKI.
OTERAJ SVE LOŠE PTICE.
NEKA BUDE GODINA RODNA
I BERBA DOBRA,
NA GAZDU PONOSNA.
KAKO KOD MENE
TAKO I KOD KOMŠIJE,
MOG ROĐAKA,
PRIJATELJA MOGA.

© Darko Kolar

ZVEZDANA PUČINA

Nebo je zaista puno
božanskih znakova
… kada se zvezde
ipod mesečevog luka
u jata skupe
bliskosti slute …
osećam
pred jutra rana
svu snagu tvojih misli
kada tvoj san
u moj zaluta
nežno
milujuć sećanja
nikada
do kraja prekinuta. Noć klizi
nečujno tiho
u nama
sve je ostalo isto
beskrajni
okean vremena
kao zvezdana pučina
bezglasnih valova
sudbinski pluta
na nebu punom
božanskih znakova
ipod mesečevog luka
neću da znam
kraj koga se budiš
i ko ti u jutra rana
ispija
ćutanje sa usana.

© Zorica Brkić

SVESTRANA UMETNICA I SVETSKI PUTNIK

Eleonora Luthander je rođena u Kruševcu 9. februara 1954. godine, gde
je živela do polaska u školu, a zatim se sa roditeljima preselila u
Beograd. U Beogradu je završila Osnovnu školu “Svetozar Markovic”, Osmu
beogradsku gimnaziju, Višu turističku školu (Turistički vodič za
Beograd i Srbiju) i Ekonomski fakultet, Smer saobraćaj i turizam.

Posle udaje za švedskog novinara Pera Luthandera, 1975. godine, živela
je u Minhenu, Moskvi, Stokholmu i na ostrvu Hvaru. Sa suprugom je
putovala po celoj Evropi, a bila je i u Kini, Japanu, Severnoj Americi
i Severnoj Africi. Vratila se prvi put u Kruševac 2008. godine, na
poziv pesnika Ljubodraga Obradovića, vlasnika sajta www.poezijascg.com
i direktora Kulturnog centra Kruševac, sa kojim je od tada veže lepa i
plodna saradnja. Širok stvaralački angažman

– Od trinaeste godine pišem pesme. Zanimala me gluma, ali nisam lako
učila napamet tuđe pesme i tekstove, niti su mi roditelji dozvolili da
se time bavim. Zato sada javno nastupam čitajući svoju poeziju. Pravim
poetske performanse i takmičim se od 1998. godine u poetskim duelima u
Švedskoj, svake godine na Švedskom prvenstvu u poeziji, (takozvani
Poetry Slam). Organizovala sam prvi Potery Slam i u Srbiji, 2004.
godine. Peformans “Ikebana” je sa origami cvetovima, na kojima su
napisani haiku stihovi. Bavim se čitanjaem poezije u različitim
ambijentima, što je dokumentovano i na Yuotube. Na toj Internet mreži
nalazi se i pesma “Zaljubljena u težinu”, koju sam napisala sa samo
sedamnaest godina. Zajedno sa ćerkom Aleksandrom igram u najnovijem
filmu švedskog režisera Roja Andersona (Roy Andersson), “Dva goluba su
sedela na grani i razmišljala o životu”, koji će biti gotov 2012.
godine. U slobodnom vremenu bavim se plivanjem, odlazim u operu i
pozorište, putujem, uživam u kupovinama odeće i šešira…

Eleonora je prvi put uopste objavljena na turskom jeziku, 1992. godine
u prevodu Mustafe Kemala Karahasana. Prva njena knjiga poezije
objavljena na maternjem jeziku, srpskom, bila je “Minut ćutanja” 2005.
Druga je “Mojim ustima” 2006. koja je zapravo trebalo da se zove
“B-03”, ali izdavač to nije dozvolio. Sledeća knjiga će izaći početkom
2012. godine i tako će se zvati. Njena treća zbirka poezije na srpskom
zove se “Kapital” 2008. To bi moglo da se shvati kao stručna pesnička
literatura, jer je Eleonora i pesnik i diplomirani ekonomista, koja je
izučavala marksizam, dakle, poseduje “samo” pesnički kapital. Uvrštena
je u mnoge antologije, kako u Švedskoj, na primer u antologiju “Švedski
haiku”, tako i u Srbiji, u nekoliko zbornika boemske poezije i sl.
Trojezična knjiga (švedsko – srpsko – engleska),”Ikebana” iz 2006. je
svojevrsna slikovnica haiku cvetova. U jesen 2010. godine izašla je
recenzija Eleonorine najnovije knjige na švedskom “Kranvatten”
(“Česmovača”), kod izdavača “Ord&visor” i to je šesta zbirka pesama
na švedskom jeziku književnice rođene u Srbiji. Njen najvnoviji prevod
na švedski je knjiga poezije “Pisma iz Srbije”, autora Slobodana
Brankovića. Prevela je i pesme 186 srpskih pesnika na švedski jezik u
tri toma antologije “Poeziju će svi pisati”, prema stihu Branka
Miljkovića.

– Od 2004, od kada sam prvi put pozvana na
Međunarodne susrete pisaca (pozvali su me još 2006, a više ne dobjam
pozive), do 2010. godine, objavila sam ukupno 17 knjiga, 7 knjiga svoje
poezije na srpskom jeziku, dve svoje knjige na švedskom i 8 knjiga
prevoda sa i na srpski jezik. Uprkos svemu i dalje neumorno prevodim i
šaljem svoje pesničke priloge za antologije i zbornike i pesničke
sajtove, trudeći se da mi se ne izbriše pesnički i prevodilački trag u
domovini i u rodnom gradu Kruševcu. Redovni sam saradnik i sajta
Ljubodraga Obradovića, direktora KCK, poezijascg.com.

Vrhunske stručne kritike

“Eleonora Luthander je pesnik koja “prišiva sever za jug u jednu
literarnu zastavu”. Spisatljica je, takođe, publikovana u svojoj
domovini Srbiji, i prevodilac je švedske poezije na svoj maternji
jezik. Originalan slikoviti jezik, sa duhovitim metaforama, ponekad
drastičnim, nesentimentalnim i neočekivanim, prvo je što čitaocu pada u
oči. Pesme se često sastoje od kraćih impersija, jedno dvanaestak haiku
stihova, ili od refleksija o ljubavnim teškoćama ili svakodnevnim
problemima. Čitalac nazire torbulentnu životnu sudbinu.Visoko i nisko
se mešaju i stvaraju uzbudljive kontraste. “Visoko u drveću / pale se
mala zelena svetla / park svetluca /odeven / u prozračni / goblen”.
Spisateljica zna da uživa u životu, ona je “monahinja u hramu života”.
Pesme isijavaju poetsku energiju koja obuzima. Bez sumnje, Luthanderova
je jedan osvežavajući deo našeg lirskog predela.” (Ulla Siljeholm,
recenzent Centralne biblioteke u Švedskoj).

Eleonora je član
je Udruženja književnika i prevodioca Švedske od 1996. godine,
Udruženja književnika Srbije od 2004. godine, kao i Udruženja
književnika Crne Gore od 2008, koje je 2009. godne štampalo izbor iz
Eleonorine ljubavne poezije, “Medovina”. Eleonorin deda po ocuje rođen
na Čevu, koje je Njegoš opevao. Prva Eleonorina knjiga poezije izašla
je 1993. godine u Narodnom sveučilištu Split, “Zvončići sreće”, koja
zajedno sa knjigom “Put u Gdinj” iz 1994, čini “Hvarska prigovaranja”,
štampana 2006. godine u Beogradu, kod izdavača Književne omladine
Srbije. Prevedena je na turski engleski, holandski, farsi i japanski
jezik. Eleonora ima ukupno 28 publikovanih knjiga u Švedskoj, Srbiji,
Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i četiri elektronske knjige objavljene u
Štokholmu na veb sajtu www.serum.nu

Eleonora nije primljena u Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

– U telefonskom razgovoru dok sam bila u gradskom autobusu br. 43
saopštena mi je takva odluka sa obrazloženjem da moji prevodi ne
odgovaraju originalima i da sam odabrala beznačajne pisce za
prevođenje. Prevela sam najvažnije savremene švedske pesnike na srpski:
Lugnovu, Ojera, Modisona i Lundela. Za mene su to dragocene knjige
švedskih pisaca, od kojih je Kristina Lugno član Nobelovog komiteta.
Prevedene knjige i originale predala sam na uvid, još od 2007. godine,
i do sada mi nisu vraćene. Ja, inače, spadam u dijasporu “bez para”, a
kao ponosna i samostalna žena, odbila sam ponižavajuće, takozvane
“ljubavne” ponude, koje bi mi ruinirale ugled i navodno obezbedile
adekvatnu medijsku pažnju i veće izdavače, kao i pristojne prihode od
književnih prevoda.

Pala sam u “nemilost” medija i kolega (od
kojih gotovo svi rade, ili su radili u medijima), a neki od njih mi se
više ne javljaju na ulici, niti odgovaraju na elektronsku poštu, mada
sam ih sve i o svom trošku prevela na švedski jezik i etablirala
njihova književna imena u Švedskoj. Sakupljajući pesme srpskih pisaca
za antologiju, dok nisam nasledila stan od majke, ruske plemkije,
slikarke i pesnikinje, od 2004. do 2007. stanovala sam u Beogradu u
iznajmljenim sobama, povremeno u dubokom siromaštvu. Bila sam primorana
da preskupo plaćam štampanje svojih pesničkih knjiga i knjiga prevoda.

Ugledna porodica Luthander

Porodica Luthander je osnivač jedne od najstarijijih pivara u Švedskoj,
Åbro, iz 1856. godine. I danas postoji pivo Luthander. Dve pesničke
knjige Eleonore Luthander se nalaze u Nobelovoj biblioteci. Da li se na
njihovim policama nalazi i poezija Luthander i pivo “Luthander”? Ili
koje pivo se pije u Nobelovom komitetu, dok se čita Luthander…
Eleonorin svekar Lenart Luthander, napisao je knjigu “Strindberg u
Danskoj”, koja je zastupljena u Nobelovoj biblioteci. U Švedskoj je,
takođe, u osamnaestom veku već živela izvesna Eleonora Luthander,
supruga jednog protestantskog sveštenika i psalmopisca.

Posle
dvanest godina braka sa švedskim novinarom, usledio je razvod. On se
oženio sa koleginicom Bite Hamargren. Eleonora je podigla i školovala
dvoje dece, Aleksanru – Emu i Amadeusa – Joakima, oboje magistri nauka
na Štokholmskom univerzitetu. Ćerka Aleksandra privodi kraju svoju
doktorsku disertaciju na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta
Megatrend u Beogradu, sa temom o uticaju Bergmanovih filmova na tokove
evropske kulture. Eleonora živi bluzu svoje dece u Štokholmu, u otmenom
delu grada, Ostermalm, kao i ponekad u Beogradu, gde je do kuće prate
psi lutalice u naselju Kotež. Eleonora kaže: “Nisam dovoljno bogata da
živim u svom gradu” i pita u pesmi “Povratnica”: “Pošto muž? Pošto
grad?”

Podstaknuta ovim intervjuom za “Pobedu”, napisala je novu pesmu “Neću da pušim”

Noć
utihnula govor
usnulih misli
gledam
na licu pokreti
prolaze
u tihom hodu
ka buđenju
topline kojom prekrivam
usne razgovorom
bez reči
dodirom govorim istinu
neskrivenu
povojima glasa. © Branka Zeng

JA BIH TEBE…

Ja bih tebe u prvi park odveo,
da gledamo kako lišće opada
i budemo sami, dok zadnji list uveo,
ne sleti na pločnike našeg grada. Tu, na uglu tom,
jedan list je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu piše,
ne volim te više.

Ja bih tebe, voleo ko nijednu,
i šta obećati više, dok stojim,
pod prozorom tvojim, a svu noć,
taj sitni sneg, ledi krv u žilama mojim.

Tu, na uglu tom,
prvi sneg je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu piše,
ne volim te više.

Da, došla je zima, a ti me ni
videla nisi. Već si se i udala,
već sina imaš… A ja i sad čekam,
bar u snu senku tvoju da ugledam.

Tu, na trgu tom,
jedan sat je stao
i ne kuca sad.
A ti i danas ne znaš,
ljubav jednom prođe,
ne vraća se nikad.

© Ljubodrag Obradović

СА ГРОЖЂЕМ РАСТЕ ЖУПА ЦЕЛА

Грожђе и вино су понос Жупе
Деца то уче од школске клупе.
Гиџа се сади пре многаја љета.
Вино се пије од када је света.
Жупа је праисторијска колевка човека.
О томе се прича од памтивека.
Овде је блистала Винчанска култура.
Иако су о томе писанија штура.
Монументална уметничка дела.
Усамљена по томе је Жупа цела.
Светско прелепо културно благо.
Благословом са неба од Бога дато.
Из Жупе потичу чувене сфинге.
Науци су додале велике бриге. У Жупи су живели народи славни.
У тадашњој Европи били главни.
Илири, Трачани, Дарданци и Келти.
Дакомезијски Трибали волели пиће.
Чувени Келти гајили лозу, пили вино.
Три миленија пре Исуса Христа
Заора се благородна земља жупска.
Камена мотика повећа род.
Зарумени се слатки божански плод.
Стари Илири и Трачани давно
Чували су стада пили вино јавно.
Цезар Гај Октавијан Август император
Са легијама бројним био је снагатор.
Покори Жупу три деценије пре Христа.
То је историјска истина чиста.

Вино је моћ и пиће божанско.
Српско, славјанско и хришћанско.
Вино је снага из времена стара.
Најбоље вино Жупа је дала.
Пили Византинци и бројни други.
У вину је истина, верујте људи.
И колевка Српства Жупа беше.
Одавде се славом многи узнеше.
Вино се служи и кад је опело.
И Немања започе државничко дело.
Велики жупан господар овдашњи
Поклони села за жупскко вино
Студеници светој, лаври царској.
И пчеле воле жупско грожђе.
Бистре су воде Пепељуша и Расина.
Чувена су манстирска вина
Из Дренче, Плеша и Руденице.
Прелепа Жупо винска лепотице.
Дреначки виновод једини у свету,
Познат је сваком жупском детету.

У средњем веку лозу су гајили
Примали вернике славе славили
Хиландар Студеница и Жича.
Истинита је народна прича.
Крушевица прелепа жупска пољана
Причестила Хребељановић Лазара,
Великог кнеза и честитог цара.
Своју Жупу је походио често.
То му је било омиљено место.
Гајио лозу, дивљач ловио.
У Кознику граду повеље потписао.
За жупским вином свако је уздисао.

Лоза је расла и на сваком вису.
Жупском вину ни Турци одолели нису.
Године четврте деветнаестог века
До неба се чуло плача и лелека.
Карађорђе у војну Србе поведе
За правду и слободу до велике победе.
Посрећи се тада и жупском сину.
Освећена је црква у Кожетину.
Осам година борбе у шанцу славе.
Турци побише бројне жупске главе.
Настаде тама још двадесет лета.
До нове слободе жупскога света.
Од 33. године 19. века
Слобода стиже ко вечна река.
Жупљанима са неба стиже глас
Да се сложе, обоже и умноже.
То је за Српство једини спас.
У част Александра, младога принца,
Кожетину ново име да се поноси њиме.

Винодељска школа у Александровац стиже.
Култура и знање да се подиже.
Читалиште, задруга и апотека.
И Жупа постаде српска Мека.
У 20. веку жупски винари
Дечица, млади и они стари,
За посао вредни, Србији верни,
Мотику и плуг заменише пушком.
Овенчаше се својом храброшћу мушком.
Вратише Жупи слободу златну.
Подигоше високо крст и заставу часну.

Са грожђем расте и Жупа цела
Остварена су бројна велика дела.
Жупљани и природа раде скупа
У свету се прославила и „Вино Жупа“.
Жупу походе људи од славе.
Песници, генерали и крунисане главе
Певају и уживају од жупског вина.
И славе свеца Светог Трифуна.
Жупско вино воле и пију у свету.
И радују се овом божанском цвету.
Жупа је вечна на многаја љета.
Вино ће се пити до краја света.

© Живомир Миленковић

VINOGRADI

Pogledom prelećem
Na vinograde rasutim po Fruškoj
Slećem
Na
Bogatstvo lepote loze
Uredno vezane
Lepo srezane
I
Šetam među
Lejama diveći se
Rastinju koje na čokotima grca Te
U šake uzimam vagam
Otkidam  na kolena u pesku padam
Od neke sreće u meni
O
Kakvog li slada iz bobica
U ustima dok ih jedem
Curi mi niz bradu
I
Rukama smelo brišem
Rukavom od košulje bele
Srećna ko dete
Pa
Suncu se okrećem
Obraćam zahvaljujem
Za datu slad

© Ljubica Vukov-Davčik

Opsesivno – kompulsivna

Bio sam u očevoj sobi
i učio porodično
pravo.

Materija je bila prejasna
bila je ozbiljna
užasni primeri svuda oko mene
život koji reži i hoće da te pokida. Odjednom žvrljam po marginama
pišem po marginama
a potom odlažem udžbenik
i uzimam papir.

Pesmu su kasnije objavili
a ispit sam
jedva položio.

Danas učim kriminologiju.
Pogled mi luta
i traži list papira.

Počinjem,
sada.

© – Marko Antić

*PROBUDI SE

Probudi se

probudi me

prospi reči

prospi snove

budućnost

nek se prolije Uradi nešto

Pričaj o

glupostima

dokonim

danima

kad tako umeš

kad tako znaš

Sve ću

izbrisati i

sve će nestati

otkucati ponoć

ili dvanaest sati

ako smo u

drugoj bajci

a svakako jesmo

gladnih očiju

u svetu fantazija

gde bajke ne poznaju

ni takvu lepotu

niti takav nemir.

© Nevena Ugrenović-Iskrica

Млади калемари из Коњуха

Himna kalemu – hor osnovne škole *Brana Pavlović* iz Konjuha

Program je osmislila (zajedno sa Momom Dragićevićem) i vodila Vera Živadinović,
organizator rada KUD-a *Gerasim Vujić* iz Konjuha

Mlada recitatorka osnovne škole *Brana Pavlović* iz Konjuha


Љубодраг Обрадовић

РИТАМ ВИНА

у ритму вина
смањују се све чари света
пред мојим очима
јасно постаје све
да се само богати
возе мерцедесима
да и будала неки свој циљ има
и да мали људи
велике речи говоре
док богати ћуте по угловима
јасно постаје све у ритму вина
и да је љубавница далеко
у раскошним парковима
и да јој сад ласка неко
док зврји тишина
у мојим ушима
и опија ме ритам
лошег вина
јасно постаје све
и да је живот
који живим
празан
све постаје јасно
а управо од тога и бежим
и почињем да дрхтим
да се јежим
волим је насупрот разуму
волим је док се живот љуља
у мојим очима
и полако схватам
није излаз у ритму вина

© Љубодраг Обрадовић

Ljubiša Bata Djidić

Momir Dragićević

Mića Živanović

Анђелка Симић и Милица Лукић

Živorad Milanović – MAKY

LJUBAV

Dopusti mi da u tvoj život udjem,
ne kao suza k’o bol il ‘seta,
već kao pesma jutrom što cveta.
Dopusti mi da ti na uho šapnem,

Ne kao nekom stranom i tuđem,
već kao bliskomi dragom biću
da volim jutra s tobom sto sviću.

Da volim oči kada se jave,
ne one oči bilo koje,
već one oči, jedine, tvoje,
oči koje u meni bude plave.

Nemirne zore. Dopusti mi da kažem
malenom cvetu, ptiću u letu
da sam najsretnija na celim svetu.

© Nataša Stanojević
Medicinska škola Kruševac

Zorica Marić

Zvonimir Zvonko Gilić

SLUTNJA

 Kalem je za mene ikona,
Velika, uzvišena svetinja,
Kao crveno vino
Što teče mojim venama.

Ja kalem kopam, prskam, zalivam,
Čuvam ga od bolesti i štetočina,
Od raznih ala,
Boga molim da ga sačuva
Od grada i oluje,
Od raznih zala.

Ako mi nebeske aždaje ipak,
Istrgnu kalem iz moga života,
Moga srca i mojih ruku
kalem će da se osuši,
tada će za kalemom nastati
veliki bol i tuga u mojoj duši.
Slutim!

© Zvonimir Zvonko Gilić

Mирољуб Момировић Мића

НЕБЕСКЕ ЧЕЗЕ

Моје сузе сетне образе ми руже
док ми срце ткује трнов везак везе
са наднебља ржу и над главом круже
упрегнути ати у небеске чезе.

Пред вама, пред Богом, пред душманом грдним
све што свитањ види, све што понор крије
све грехе да распем са неба где брвним
да истином пођем ка рајској капији.

Проклињао сам себе и акорде бледе
моју младост бурну и пороке давне
без стида и срама моје власи седе
одричем се трона за похвале и победе славне.

Где је моје село, где му огањ тиња?
Где је мој анђео из каменог лука?
Да ми мелем пруже што ранама прија
па с пехаром пуним да укрстимо руку.

Под сувим храстом без жира и коре
моји преци славно испод храшћа хрле
за немушта уста припремам говоре
џаба кад је јава пуна неистине.

© Mирољуб Момировић Мића

Bratislav Spsojević

Radovan Tomašević

Direktor ZZ KALEMAR u Konjuhu Dragan Vulić Kosir

Jasmina Milić, VD direktor KPZ Kruševac

Direktor škole u Konjuhu Zoran Asković – domaćin manifestacije,
je zatvorio *PESNIČKA PRPORENJA*

Plakat Manifestacije

JELA

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče. Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

© Miljojko Milojević

to što se ti iskreno retko zaljubiš
i nekako ti baš ne ide
ako mi dozvoliš
znam neke prečice
doduše ne umem posle to
sa tim vraćanjem
ali zato odlične sendviče pravim
onako bogate sa svačim
i mogu gomilu njih da ponesem
I vodu u čuturi još iz rata
s kolena na koleno što se prenosi
dok ne stignemo tamo
gde smo se zaputili začas možda stvarno jedared uzmogneš
i baneš u kruševac
ko što je red kad si već u srbiji
da vidiš kako se sa nebom pregovara
tim starim majstorom za tri šibice i kuglicom

ili ti mnogo dođe dosadno
i onda kao hajd da vidim baš
šta li radi onaj spasoje
tamo čak
u ovom hroničnom životu
dok ne stignem tamo
gde sam se zaputila začas

© Spasoje Ž. Milovanović

АНЂЕО ИЛИ ЂАВО

Све једно је, билa Ти анђео или прави ђаво
Волео бих да ме греје око твоје гараво.
За тебе, и милог Бога бих се одрекао
Па макар у врелини пакла се пекао Или, вештице од мене правиле чини разне.
Јер, када помислим на твоје очи мазне
Сањиве, поред тебе бих заспао и снио
Дуго, дуго… и тај пакао драг би ми био.

Можда би замном летели ножеви и сатаре
Али не бих дао да ме покусају вештице старе,
И ја бих зором до свог уточишта стигао:

До постеље твоје, па бих јорган дигао..
А шта би се даље збило, само Бог ће знати
На радознала питања потомци ће одговор дати.

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку
8. јануара 2006. год.

( Све ово по мало подсећа на влашки фолоклор и влашке факатуре ).

ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE

Morao bi iz sebe
da isipaš reči,
magične i lekovite,
poput medovine. Da se u mojim
procepima i pukotama slivaju
i prže posejano seme zla;
da prodiru u bit
mog raspršenog jezgra
i svojom snagom
ga sastavljaju od molekula.
(Raspršilo ga je tvoje  nedelo!)

Morao bi da me voliš
znajući da u tebi vidim
neprijatelja …

Morao bi imati dušu
-čistu i mirisnu,
k’o prostrane šume
svete kedrovine
-da je udahnem
punim plućima
i prihvatim i tebe
i tvog nedela posledice…
Da ih prihvatim kao da su moje!

*
U mom oku utuljen je sjaj
-ona dečja naivnost…

I…

-Opraštam neverstvo.
Prihvatam tu ženu
i vaše novorođeno dete.
(A da ne osta noseća
ništa ne bih znala!)

Samo ne znam
gde da izbunarim
onu drugu sebe,
onu istu mene,
koja ti je više
no samoj sebi verovala!?

Glavu sam za tebe dala!

”Ljubav kad je iskrena i duboka,
lako prašta…”

Ali ja nisam Andrić i mislim da:
”Ljubav kad je iskrena i duboka,
ne čini svašta…”

© Vesna Dimitrijević

Ne može se gaziti

tek pokošen travnjak,

niti stopom gasiti

tek rođenog svica,

to sićušno biće

koje nam svetluca. Reći ću im

zadrhtalim glasom:

ti si moja priroda.

Ne može suša

isušiti izvor

sa stare česme

gde smo pili vodu,

gde sam u vodi

tražio boju

tvojih očiju.

Gde se kap otegla

spojena

iz dva srca

kada sam

u šaci pokušao

da je nosim.

Ne dirajte

ključeve tajni,

gde u duši

stoje zaključane

uspomene naše

drage

sačuvane.

© Darko Kolar

Pošao si od kraja
kao da si neki matematičar,
kao Antemije i Izidur,
od Vizantije i Justinijana;
hteo si me zvati tim, pravim imenom
ali nisi mogao da se setiš… Neko drugi jeste
ili neko treći,
a ko je prvi, ko drugi, a ko teći?
I četvrti se gura,
hoće da stane u red.

Ne može!
To mesto je moje,
uvek sam bila četvrta.
Vešto izbegavam medalje jer sam
četvrtog dana rođena,
četvrtog godišnjeg doba.

I šta znače ti brojevi?
Ne volim da brojim.
Volim da sabiram,
ponekad i oduzmem nešto,
ali ne volim sebe da kažnjavam.

Delila nikada nisam, nikoga,
u tome je sva lepota sebičnosti.
Ne znam zašto me uče,
to je znanje koje mi ne treba.
O deobi sebe neću da mislim,
bole sve te promene u zemljištu,
pukotine treba popuniti, ali čime?

Ni pčele mi ne daju med,
niti ja volim slatko.

Do množenja nikako da stignem,
množe se misli bez kontrole
i sve bih ja to izbrisala osim sabiranja,
ali gumica beži od mene.

Nisam ja jednačina sa dve nepoznate,
pre sam koren beskonačnosi,
onaj koji se ne može izvaditi,
ni svenuti,
a one druge, treće, četvrte ili desete,
one su metoda suprotnih koeficijenata,
eliminacija nepoznatih,
one što se množe sa -2
pre nego što se dodaju sa prve na drugu.

Toliko brojeva podmeće papire,
jedan, drugi, treći i četvrti
i eto, ponovo moram da brojim,
kao prvi, kao drugi, treći,
četvrta sam ja.

Od četiri oduzimam tri
i ostaje samo deo mene.
To je onaj deo koji bi trebao da bude moj,
ali vraćam se na početak kraja;
do devet svodova, osam stubova i četiri luka.

Tamo su mozaici koji se ne vide,
jedna priča razbacana po kapitelima,
možda dve ili tri;
biljni ornamenti ih skrivaju
i svetluca ispod kupola,
dekorisana mreža simbola.

© Bogdanka Rakić

TO SAM HTEO DA KAŽEM

1.
imala si kaput i trenerku i kapu na glavi
i neke čizme da me ubiješ ne znam kakve
nisam nikad pogledao do njih
tako je to kad se ne stidiš i kao nije te strah
a strah me je dabome i sad

mogla si na trčanje takva na neki bal
sasvim je svejedno mogao sam i ja
kazala si jao kako sam mala
kazala si sad ću da spavam
kazala si da su te pitali kuda ćeš
sasvim je svejedno mogao sam i ja mi smo te socijalne činjenice
mi smo ti državotovorni elementi
njih nekoliko i nas dvoje
kad se ni suncu ne izlazi koliko je hladno
otud i kaput i trenerka i kapa na glavi
i neke čizme da me ubiješ ne znam kakve

oči ko oči samo lepše mnogo lepše
takve su tvoje i država ko država
samo klimava mnogo klimava
rasklocana tačno ta moja srbija
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

2.
odavde do tamo i nazad odakle sam krenuo
šest prevoza sam izmenjao kao pravi
kao onaj što bi da stigne nekud daleko
sa nadom sa strahom sa aspiracijom
sa kilavim radovanom sa mojom nacijom

sve nas tako zamišljam kao gradske blokove
sa dnevnim ritmovima nedeljnim rutinama
i godišnjim sezonama spavanje budjenje odmor na sat
pa puta sedam pa puta trista šezdeset i sedam
tako zamišljam još jedan dan zaigran nenadan
taj dan što si donela bez moranja tako zamišljam

teksas da pripojim meksiku to mi samo od sebe dodje
kad jednom odem u tu ameriku zbog navike čiste
zbog sete zbog rata kad ne znam šta ću
kad nisi tu da te stavim na bilbord da svetliš
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

3.
gužva u holu na moru zemljotres krvava pijaca štrajk
ja sam i državi i majku i oca i staroga svata sve sam psovao
u duvar u pupak u krsnu slavu u odžak da poludi
na trgu heroja što mene nema što nema nas
kad znam da sam bio kad znam

ti se međutim promeškoljiš vešto u ovoj zapari na kant
kao ruke u molitvu kao noge širiš kao tu si kao i ja
samo što ne znaš kako se zorom rumeni u dvorištu
kako se kukuruz kruni za zob za svinju debelu i šarenu
pa čerek pa čvarci i mast to je tek karneval heroin na gram
u venu u nos u crnca da pobeli i belac za kraj

nije nemačka francuska vlaška ni skitija nije ni indija
tu gde bih da stanem sa tobom da odmorim nema
na karti geografskoj vojnoj nemaju te velesile
taj satelit tačan u ovom hohštaplerstvu ideja
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

4.
spavaš ko dete sa medvedićima na levu stranu
sa osmehom na gotovs sa astrološkom mukom
sa malo knjiga gola sa mnogo žurnala znam
bez pionirske marame sletova bez demonstracija
bez ranjavanja moga sećanja bez gravitacija

ako nema za punu šaku ima za puna usta
tako sam merio tebe celu na pedalj na reč
kao persa hajdegera deridu na metre
na hektolitre vina što odlaze u crno more
nema se vremena za zabušavanje veliko je crno more
to sam se ja setio gvozdene zavese i kandida jer
optimizam mi je oduvek bio jača strana

sve sam iznova smislio i točak i kuma i svatove
na četiri točka kićenu bukliju i vruću vodu na valove
u drvenom koritu i decu u njemu i vozove
o smislu čovekovog postojanja da i ne pričam
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

© Spasoje Ž. Miovanović

БЛИЖА ТЕБИ

Да је постеља небо,
а ти мој Анђео;
клекнула бих пред тобом
и признала љубав своју;
када би ти то пожелео. Мирисала твоје руке
другачије од свих других,
и у ноћима љубави
чувала се за сан, за наше снове;
када би ти то пожелео.

Уплитала песме у риме,
кроз проседеле године твоје;
голубовима допустила
да семе љубави наше разносе;
када би ти то пожелео.

“Ходајући кроз јесење лишће
боје сунцокрета и мака,
испред светога Храма,
била сам ближа Богу; и теби,
јер си ме ти пожелео.”

© Снежана Драгићевић

Песма прочитана 14.02.2011. године у Клубу КЦК у Крушевцу
на песничкој манифестацији *О ЉУБАВИ И ВИНУ*

Ja bih tebe
odveo u park,
da sedimo i gledamo
kako lišće opada
i budemo sami,
sve dok zadnji list
ne sleti na pločnike grada.

Tu, na uglu tom,
jedan list je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu piše,
ne volim te više.

Ja bih tebe,
voleo ko nijednu,
i šta obećati više,
dok stojim,
pod prozorom tvojim,
a svu noć,
pada neki sitni sneg
i krv se ledi
u žilama mojim.

Tu, na uglu tom,
prvi sneg je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu piše,
ne volim te više.

Da, došla je zima,
a proleće izgleda
nikad neće doći,
da život pokloni svemu
i meni donese tebe,
ko granama lišće.

Tu, na trgu tom,
jedan sat je stao
i ne kuca sad.
A ti i danas ne znaš,
ljubav jednom prođe,
ne vraća se nikad.

(C) Ljubodrag Obradović

PLAČ U DUŠI

Kišovit dan
ponovo sedim
u samoći sam
nemir od ljudi
u mojoj glavi
a ponovo glad
njime se hranim
a sit mozak
lenj i star Ne čujem jecaj
ne čujem taj
umorni plač
rečne suze
voda nosi
a tvoje telo
usijan mač
ja volim
tebe tako
žarko želim

Baciću klupče
što mrsi mi dušu
neka se kotrlja
složiću kocku
razbiti tugu
ipak ću tražiti
ljubav drugu

© Darko Kolar

Odaliska

Sve to što ne znaš o ljubavi,
sve sam to ja;
crvena munja
i grom koji ne ubija.

Nisam urbana legenda
samo sam modifikovan mit,
zabava i besmislica,
kučka koja ne pije krv. Nisam lovac i ne znam zašto se svi plaše,
hoće osiguranje,
a ta reč ne postoji u mom putničkom koferu.

Samo sprečavam mutaciju
i sklanjam se iza objektiva.

Život?
Neko reče život,
ali ne čujem otkucaje srca.
Život bez pulsa nije život.

Kao duh promičem tuđim snovima,
ne oduzimam ih domaćinu,
samo deponije pretvaram u vrtove.

Nisam član ni jednog tima,
timski rad nije za mene;
ja sam nećaka Zore i Meseca,
samotnjak u potrazi za čudotvornim izvorom.

Žvaćem bol.
Nije dobrog ukusa,
ali gutam jer na trenutak pomišljam da ga nema.
Onda nastaje mučnina jer ne mogu da ga svarim.

Ta mučnina podseća na Antoineovu mučninu,
a o tim stanjima svesti ne treba raspravljati.
I tako se mučnina razvija,a ja slabim
i ne mogu a da ne pomislim na Đavola i Gospoda Boga.

Tu su dobar, loš i onaj treći,
onaj đavo u tebi koji me omamljuje,
onaj u čijem pogledu je moj smaragdni presto
i ne znam zašto glumim princezu kada to jesam.

Neko je oslepeo Oriona,
neko ga je naslikao,
zidovi se otvoriše,
o da, tvoja sam Odaliska.

Senke su nam intimne i vode ljubav,
vode ljubav dok se mi gledamo
i to me uzbuđuje kao pogled na Buenos Aires,
kao razgovor sa Sabatom o ludilu.

Tango i san o odlasku na istok
san o Cu Chi tunelima,
sakrivenom bolu i sačuvanoj ljubavi.

© Bogdanka Rakić

Runolist mi cveta na Dinari
Suze teku gde spavaju stari
Runolist mi dotako nebesa
Paljevina razjeda mi rane Nema sunca dok zora ne svane
I Runolist nepomično ćuti
Na Dinari cvetovi prosuti
Medovina lastari na bregu

Vaskrsnuče i ledu i snegu
I Runolist u oku mi sedi
A orao nebesa otvara
Majka s ocem tajno razgovara

Kuća nam je bez veriga
I pod sačem sto je briga
Otvorene sve kapije
i ljuta se šljiva pije

Ima pola i kajmaka
Uštipaka pravi snajka
Runolist je u klasanju
I sudbinu svoju vrti

Ne berte ga dobri ljudi
Jer on živi posle smrti.

© Jovan Mihajilo

СИТАН БОЖИЈИ СТВОР

Ситан Божији створ
Вредан као мрав
Мучи се кроз живот
Ал остаје прав Путник бројних стаза
И трнастих богаза
Са пуно страсти и љубави
Лебди кроз васељену.

На застави Српства
И крваве историје
Сагореле наде
Али чисте вере
Остаће на бранику
Своје отаџбине.

© Живомир Миленковић

Svako o nekoj ženi nešto zna,
svaka žena svog čoveka prepozna.
Svakoj ženi da je pravo i nije,
svakom čoveku žena je lukavija od lije. Neke su žene pratile vojnike,
neke su ubrzo postale dame.
Ponekoj je sreća ispunila vreme,
a neke su opet ostale same.

© Darko Kolar

Vezom se belim jele okitile,
ponosne vitke, u kolo se viju.
Sve su se vetru milo poklonile,
ko da mu poziv šalju, da igraju. U frulu momče da zasvira tako,
ko fijuk tihi što sada se čuje.
Uz prozor grana, takt daje lako
vetar to jele, tek dahom miluje.

Noć tiha posta, uzdah čuti želi,
tren večnost je njihovo preplitanje.
Složno se njišu ko šlajeri beli,
vetar sad ne zna, je li to igranje.

Pritaji se, baš ko da nešto čeka,
prikuplja snagu, znaju one mile.
Tako je to bilo od pamtiveka,
na vetrove šale, one su svikle.

© Branka Zeng

SPOMENAR LJUBAVI

Daj,
sakupiću
krhotine ljubavi
i kao prah prosuću

Daj,
suze ću umesto kišnice
skupiti i ostaviti
u bezdno bunara Daj,
ruke
ugrejaću ih
umesto vatre
goreću

Daj,
usne
da ti ih pomilujem
dlanom

Daj,daj
uspomena
staviću ih
u spomenar ljubavi
obećavam
zaključaću ih

(C) Ljubica Vukov-Davčik
26.02.2010.

*MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri. Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

DA LI SAM TE…

Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se ko detetu?

Ili je to lice
zračilo setu,
dok si glasno maštala
o svom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
o nemogućem uzletu.

O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad stalno pred nas,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović

СВЕ ЋУ ДА ДАМ

Све ћу да дам,
да лутам, да патим…
Слатка је бол коју желим!

Полетимо низ поље,
љубави моја…

Живот је рана,
живот је и цветна пољана,
живот је што се жели!

Полетимо љубави моја,
полетимо у свет бели…

Кад се хоће, много се може,
кад се хоће, доста се постиже.

Полетимо, љубави моја,
без страха…
Одбацимо окове реалности,
фантазија је пролаз
у свет чаробан,
који се виђа
понекад у сну.

Полетимо, љубави моја…
Живот је један!
Бекство може бити спас,
а ни пораз није гори.

Полетимо, љубави моја!…

Све ћу да дам,
да лутам, да патим…
Слатка је бол коју желим!

© Љубодраг Обрадовић

RECENZIJE U KNJIZI *MIRIS BOŽURA*

Vida Nenadić – MIRISI BOŽURA, STRADANJA, LJUBAVI I NADANJA

Čitajući
rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika Ljubodraga
Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene u niske
rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista surova
stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i bedeme nade,
koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost koja neumitno
gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje. Ona je kao
nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da poplave sve što
je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje, zavlačeći se u
tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu mogu da je, bar
na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli da bude.

Dok
božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom svojih boja i
miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i kosovski
božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu božuri, a
često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su božuri tako
crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih junaka.

Pesnik
peva i o svom selu, onom selu u kome se nekad dugo živelo i lako
umiralo. A sad je sve mnogo drugačije. Pesnik je namirisao i nestajanje
sela, kome „dogoreva sveća“. Svojom jačinom izdvaja se i stih:

Pesnik
opeva i svoje rane ljubavi i ljubavne jade, pamteći ih sve po nekim
detaljima i po osećajima, koji su kao „krhko staklo“ ali i po mirisima:

Ponekad ide i tako daleko da svoje ljubavi poistovećuje sa zvezdama. Njoj, jednoj i jedinoj, posvećuje i ove stihove:

Pored
mirisa božura, čitajući poeziju Ljubodraga Obradovića, često nailazim i
na mirise nadanja ali i na mirise nekih poraza i stradanja. A pesma je
veličanstvena jer je u njoj sve moguće. Zato pesnik i poistovećuje
travu i cveće, naglašavajući da ni jedno, ni drugo nije za gaženje.

U pesmi „SREĆA“ Ljubodraga Obradovića ispisuje svoje spoznaje u sledećim stavovima:

Pesnik
pišući poeziju, u kojoj je i sam na mahove samo “ptica bez krila“ i
dalje traži smisao, mada dobro zna na kakvo nerazumevanje nailaze i
poezija i njeni autori koji, trudeći se da naprave korak bliže drugima,
često naprave i korak dalje. Ponekad mu sve samo na prošlost miriše. On
potpisuje i sledeće stihove:

Pesma
slavuja u noći njemu je i opomena da sve prolazi i da smena generacija
uvek dolazi. To je neumitno. Šta god da se radi, uvek dolaze neki novi
mladi. I tada nas pesnik ponovo vraća mirisima:

Ostaje mi još da se, dok iščitavam stranice poetske knjige „ MIRIS
BOŽURA“, zahvalim pesniku Ljubodragu Obradoviću za sve podeljene i
podarene trenutke, oslikane subjektivnom lirikom. I za one dragocene
mirise, koji ni u prolaznosti života ne prolaze i koji su važni u onoj
meri u kojoj se pamte.

Vida Nenadić

Mr Predrag Jašović – Pesnički postupak Ljubodraga Obradovića

12 4762 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.77 1-
6797 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DAME BIRAJU – LJILJANA IVANOVIĆ 2011-03-01 20:54:30

0 598 0 LjiljanaI 0 srpski 0 0 0 4 1 92.60.227.29 1-
6798 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GRANICE MOJE – Stana Minić 2011-03-01 20:58:51

2 1271 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6799 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PRESTANES LI – Goran Sebić 2011-03-01 21:11:56

 

PRESTANEŠ LI

Prestaneš li me voleti,
ovo sivo nebo
će se srušiti na naše glave,
nikad neće doći proleće,
prestaneš li,
sve će nestatii,
ceo jedan svet
i sve će prestati da postoji. Prestaneš li me voleti,
nestaće sve lepo,
nestaće ljubav
a mržnja će početi da se širi
kao zaraza ovim gradom,
kao neka kuga.

Prestaneš li,
bojim se da će nas naći na
Novom Beogradu-starom buvljaku
Novosadskom najlonu,
nije bitno gde,
tamo gde cigani
prodaju tudje uspomene,
sve ono pronadjeno u kantama,
na ulicama, parkovima
ispred kuća i stanova.

Ako me posle svega,
ponovo budeš tražila
naći ćeš me,
u bircuzima,
sa onima za koje si mislila
da svet nije mogao da rodi
a rodio je.

Nemoj mi se javljati,
bicu već dovoljno mrtav
da bi me ponovo ubila
i biću dovoljno neko drugi
da bi me ponovo volela.
Prestaneš li me voleti,
ja nikad neću moći,
nikad prestati,
tebe voleti.

© Goran Sebić

0 615 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6800 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GRADSKA – Darko Kolar 2011-03-01 21:16:30

0 444 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6801 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LEPA ŽENA OD 100 KILA – Eleonora Luthander 2011-03-03 21:40:28

2 1076 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 82.170.105.172 1-
6802 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tišinom te najlepše volim 2011-03-03 21:49:46

1 519 0 boba 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6803 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – MIRIS BOŽURA – 04.03.2011. – Kruševac 2011-03-05 00:40:47

ПРЕСЛУШАЈТЕ АУДИО СНИМАК ПРОМОЦИЈЕ У КРУШЕВЦУ!!!

Бела сала КЦК – 04.03.2011.

04.03.2011. године у Белој сали КЦК, пред бројном публиком, одржана је
промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички
организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из
Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и
поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин:

• О самој књизи говорио је мр Предраг Јашовић из Параћина;
• Стихове,
  поред аутора говорили су и његове колеге и пријатељи: Лидија Ужаревић,
  Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић, Оливера Ђокић, Томислав Симић,
  Александар Грашић, Миодраг Динуловић, Маја Олић, Рајна
  Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић, Јелена Вељковић,
  Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Томислав
  Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић, Ксенија Алексић и
  Јелена Ђорђевић;
• За музички тренутак побринули су се: Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић;
• Дизајн
  промоције и књиге урадила је Јелена Ивановић, за светло се побринуо
  Марко Вишњић, за озвучење и тон Бранко Симић, за организацију Веркан
  Гвозденовић и Влада Прокопенко, за фотографију Мики Прокопенко, а само
  вођење промоције професионално је одрадила Лидија Ужаревић, уредница
  КЦК уз малу помоћ Драгана Тодосијивића, члана управе КУД-а *Вук
  Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице.

Завршна сцена – Љубодраг Обрадовић говори песму

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим. Под мојим прозором и године лете…
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Сандра Петровић

Публика

Сандра Петровић

Лидија Ужаревић

Лидија Ужаревић

Лидија Ужаревић и Драган Тодосијевић

Лидија Ужаревић и Драган Тодосијевић

Љубодраг Обрадовић

Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић

Бранко Симић

Момчило и Далибор Накић

Љубодраг Обрадовић

Драган Тодосијевић

Живота Трифуновић

Оливера Ђокић

Оливера Ђокић

Томислав Симић

Раде Кошанин

Раде Кошанин

Мр Предраг Јашовић – реч критике

Мр Предраг Јашовић – реч критике

Александар Грашић

Миодраг Динуловић

Маја Олић

Рајна Алексић-Маринковић

Слађана Обрадовић

Љиљана Панић

Јелена Вељковић

Ивана Милојевић

Спасоје Ж. Миловановић

Светлана Ђурђевић

Томислав Милетић

Оливера Миловановић

Даница Гвозденовић

Ксенија Алексић

Јелена Ђорђевић

Раде Кошанин

• СКРАЋЕНИ СИНОПСИС – МИРИС БОЖУРА

* SANDRA PETROVIĆ – BOŽURI
* LIDIJA UŽAREVIĆ – govori stihove: KOSOVO I METOHIJA
* LIDIJA: Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče i
dobrodošli na još jedan izlet u čarobni svet poezije i muzike. Čast mi
je da sve Vas pozdravim u ime organizatora ove promocije Kulturnog
centra Kruševac i KUD-a Vuk Karaxić iz Trebotina, Žabara i Male
Vrbnice…
* DRAGAN: Naravno i ja Vas još jednom posebno
pozdravljam u ime KUD-a Vuk Karaxić, jer smo ponosni i srećni što smo
večeras u situaciji da Vam predstavimo poeziju Ljubodraga Obradovića,
člana našeg kulturno umetničkog društva od samog osnivanja. Kroz
večerašnju promociju vodiće Vas : Lidija Užarević – urednik Kulturnog
centra Kruševac;
* LIDIJA: I Dragan Todosijević – član uprave
KUD-a *Vuk Karaxić*, a na samom početku večerašnje prmocije, koja je
osmišljena tako da o pesničkom stavralaštvu Ljubodraga Obradovića
govore njegovi stihovi, u kazivanju njegovih kolega i prijatelja,
pozdraviće Vas i sam autor.
* LjUBA: (MUZIČKA PRATNjA KOŠANIN) PESMA: MIRIS BOŽURA
* Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče ! Oduvek sam
verovao da poezija svojim mirisima pokreće ono najlepše u nama, da budi
najtananija osećanja i da nas svojim čarima uznosi u spokoj i sreću.
Večeras sam još više siguran da je poezija večna i da će svoju misiju u
stvaranju lepšeg, pravednijeg, srećnijeg i SLOBODNOG SVETA u bliskoj
budućnosti uspešno ostvariti. U to ime dobrodošli i neka stihovi govore:
* DRAGAN TODOSIJEVIĆ: ORI… (Uz pratnju Košanina)
* LIDIJA: Trnovit je bio put da kultura zakuca na vrata i zakorači u
sva sela, nekad opštine, danas grada Kruševca, ali se u tome uspelo. Na
tom putu, zajedno sa Ljubom koračao je je i Dragan Todosijević iz
Trebotina, koga smo upravo čuli kako govori Ljubinu poeziju iz ciklusa
pesama o selu, a u nastavku ćemo čuti, sa pesmama iz istog ciklusa
Životu Trifunovića iz Kobilja, Oliveru Đokić iz Žabara i Tomislava
Simića iz Kruševca
* ŽIVOTA TRIFUNOVIĆ: KUKURUZI ZRELI
* OLIVERA ĐOKIĆ: KORNjAČA
* TOMISLAV SIMIĆ KALPAČKI
* UDRUŽENjE FRULAŠA ADAM MILUTINOVIĆ
* LIDIJA: Čuli smo članove Udruženja frulaša Adam Milutinović, a da ovo
veče ipak ne bude samo u znaku poezije i muzike, već da se kao što je
na promocijima knjiga i uobičajeno čuje i reč kritike, potrudio se Mr
Predrag Jašović, inače jedan od recenzenata ove knjige.
* Mr PREDRAG JAŠOVIĆ:
* ALEKSANDAR GRAŠIĆ: JEDNA MAČKA
* MIODRAG DINULOVIĆ: OPROSTI
* ALEKSANDAR GRAŠIĆ: ZVEZDO
* MIODRAG DINULOVIĆ: BOGINjA
* BRANKO SIMIĆ: ZBOG JEDNE DIVNE CRNE ŽENE
* LIDIJA: Čuli smo Aleksandra Grašića i Miodraga Dinulovića koji su
govorili ljubavnu poeziju iz ciklusa *JEDNA MAČKA, CRNA, GRIZE MESEC* i
Branka Simića koji je otpevao pesmu Kiće Slabinca i tako započeli blok
POEZIJE koju govore Ljubine kolege iz Kulturnog centra Kruševac. U
nastavku :
* MAJA OLIĆ: ONA JE TU
* RAJNA ALEKSIĆ-MARINKOVIĆ: Praznina
* SLAĐA OBRADOVIĆ: LEPTIR
* LjILjANA PANIĆ: SV JOVAN MILOSTIVI
* JELENA VELjKOVIĆ: DA LI SAM …
* IVANA MILOJEVIĆ: ČESTITKA
* SANDRA PETROVIĆ: MOLITVA
* LIDIJA: Muzika i poezija, baš idu zajedno; posle Sandre Petrović,
koja nam je na samom početku otpevala predivnu pesmu BOŽURI, a sada i
čuvenu *MOLITVU* Marije Šerifović, dolazimo do bloka kada o Ljubi
govore kolege pesnici sa sajta www.poezijascg.com. Evo šta o Ljubinoj
poeziji u svojoj recenziji piše Vide Nenadić, pesnikinja iz Užica,
inače dobitnica Deretine nagrade za roman godine:

*Čitajući
rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika Ljubodraga
Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene u niske
rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista surova
stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i bedeme nade,
koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost koja neumitno
gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje. Ona je kao
nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da poplave sve što
je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje, zavlačeći se u
tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu mogu da je, bar
na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli da bude.

Dok
božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom svojih boja i
miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i kosovski
božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu božuri, a
često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su božuri tako
crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih junaka.

Ni u snu više
ne mirišu božuri.
Tama pada na snove.
Pred zlom se
nikad ne žmuri.
Kosovo u mirise zove!

Pored
mirisa božura, čitajući poeziju Ljubodraga Obradovića, često nailazim i
na mirise nadanja ali i na mirise nekih poraza i stradanja. A pesma je
veličanstvena jer je u njoj sve moguće. Zato pesnik i poistovećuje
travu i cveće, naglašavajući da ni jedno, ni drugo nije za gaženje.
Pesma slavuja u noći njemu je i opomena da sve prolazi i da smena
generacija uvek dolazi. To je neumitno. Šta god da se radi, uvek dolaze
neki novi mladi. I tada nas pesnik ponovo vraća mirisima:

Miriše lipa… I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

Ostaje
mi još da se, dok iščitavam stranice poetske knjige „ MIRIS BOŽURA“,
zahvalim pesniku Ljubodragu Obradoviću za sve podeljene i podarene
trenutke, oslikane subjektivnom lirikom. I za one dragocene mirise,
koji ni u prolaznosti života ne prolaze i koji su važni u onoj meri u
kojoj se pamte

 

* LIDIJA: U nastavku čujmo i:
* Spasoje Ž. Milovanović: SUSRET (kod potkovice otpale)
* Svetlana Đurđević: ZASTANI
* Tomislav Miletić: SNEG
* KO TE IMA TAJ TE NEMA: Umetnici na gitari – MOMČILO I DALIBOR NAKIĆ
* LIDIJA: Čuli smo Momčila i Dalibora Nakića, muzičke virtouze na
gitari i njihovu obradu pesme KO TE IMA TAJ TE NEMA, a Eleonora
Luthander, pesnikinja koja je rođena u Kruševcu, a živi i stvara u
Stokholmu u Švedskoj o knjizi MIRIS BOŽURA piše:

Ova knjiga,
“MIRIS BOŽURA”, je pravi pesnički *curiculum vitae*. Ona nam daruje i
“nedostižne mirise” lipa i božura, a i mudrost i utehu u pesmi *Pevaj
sad*: “zašto rušiti stari, za most nov”.

Ljuba nije jedini
pesnik koji je od cifara prešao na poeziju. Potpisnica ovih redova
takođe je diplomirani ekonomista, kao naprimer i veliki crnogorski
pesnik Ilija Lakušić i drugi… Matematički tačno Ljuba opisuje život i
ljubav. Kao u jednačinama ili poreskim izveštajima, svaka reč i svaka
cifra je važna da bi rezultat bio tačan. On i u poezijji primenjuje sva
ta pravila matematike. Ljuba rešava pesmu kao jednačinu sa više
nepoznatih i na kraju od jednačine pravi pesmu. Svaka pesma je tačna,
rešena, daje zadovoljastvo čitanja, oplemenjuje i uči.

Jedna od mojih najomiljenijih pesama iz ove pesničke zbirke je
*Kornjača*, koju sam prevela na švedski i uz Ljubinu dozvolu, objavila
je na sajtovima poezije u Švedskoj.

“Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče.”

“Vetrovi koji gradom duvaju,
odneće u svet i trač o mojoj suzi.”

U ovim stihovima svi se mogu prepoznati, radi globalne svetske ekonomske krize koju je Ljuba opevao. On može sve.

Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao
pesnik, antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela
sam pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma
kako to čudno zvučalo. Ljubina pesma *Boginja *je bila melem na duboku
ranu koju su naneli pesnici ženomrsci.

“Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!”

To nije samo klasično renesansno divljenje ženi, već putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze.

*Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči…
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš…

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj…
Neka na kolenima čekaju raj!*

U
sledu običnih misli kriju se metafore, velike lovine i zlatne ribice.
Upravo te metafore su ta matematička rešenja pesme koje, nas čitaoce,
ljubitelje Ljubine poezije, čine mudrijima i daju nam odgovore na
egzistencijlana pitanja. Sve što čovek zapravo hoće je taj odgovor, pa
makar bio i tužan. Niko ne želi laži. A Ljuba nam, uz svu lepotu svoje
poezije nudi ISTINU.

* LIDIJA: U nastavku:
* BRANKO SIMIĆ: Mišo Kovač
* Olivera Milovanović: SA ISTOKA NA ZAPAD
* Danica Gvozdenović: SVETLOST STIHOVA
* Ksenija Aleksić: PTICA BEZ KRILA
* Jelena Đorđević: PROLAZ
* FRULAŠ: RADE KOŠANIN
* SVI UČESNICI PROMOCIJE IZLAZE NA SCENU:::
* LjUBODRAG OBRADOVIĆ: LIPA (Prati ga Košanin – Kondorov let)

* LIDIJA: Poštovani posetioci, sa pesmom LIPA Ljubodraga Obradovića uz
muzičku pratnju Radeta Košanina, predsednika Udruženja frulaša *Adam
Milutinović* iz Kruševca, sa melodijom KONDOROV LET večeras se
opraštamo od Vas. Hvala svim učesnicima promocije, hvala Vama što ste
pratili još jedan od programa Kulturnog centra Kruševac.

*
DRAGAN TODOSIJEVIĆ: Doviđenja i hvala Vam što ste Vašim prisustvom
pomogli da kreativni rad KUD-a Vuk Karaxić iz Trebotina, Žabara i M.
Vrbnice i našeg istaknutog člana Ljubodraga Obradovića dopre do Vaših
srca…

ЗАЈЕДНИЧКА СЛИКА ЗА УСПОМЕНУ !!!

16 4326 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 94.228.234.11
6804 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SIGURNOST – Milovan Veselinović 2011-03-06 16:42:58

 

Сигурност

Сигурно гнездо
вечан и безбедан дом
у миру, светлу и лепоти
где и на месту ком.
Плашим се да не постоји место
сигурно на свету овом
где ће безбедност постојати вечно. Једино постојано место
сигурно и вечно
је носити неког
у срцу свом
ако ти је оставио
за сећање
срећу или бол.

© Милован Веселиновић

0 591 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6805 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MAMA – Miro Beribaka 2011-03-06 16:45:13

0 537 1 miro.b 0 srpski 0 0 0 10 2 195.196.62.48
6806 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RUPA – Darko Kolar 2011-03-06 16:48:57

0 442 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6807 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DEČAK – Dule R. Paunović 2011-03-07 19:41:59

 

ДЕЧАК


Када сам Дечак био имао сам тада један сан:
да и ја, када одрастем, постанем великан,
и дуго, дуго… до вечности да живим:
да ми све буде лепо, свему да се дивим. Када сам Дечак био имао сам и један страх:
да ће живот распршити искричави прах…
а нисам знао шта он од очију Дечака скрива,
тада нисам знао ни шта се испод њега збива. 

Са сном и стрепњом Дечак је живео године многе.
Отекло је време… у неповрат, оседела му је коса,
онемоћале су и одавно му клецају уморне ноге. 

И тако… једног јутра из ока, сузом заискри  роса:
дрхтаво поста све, у оку сивило… изгуби се  сан…
тада је нестао Дечак а Човеку је дошао судњи дан.

© Дуле Р. Пауновић

0 397 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6808 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURSI – KD ZAPIS – Gornji Milanovac 2011-03-07 21:47:13

0 559 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6809 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SREĆAN 8 MART – BOGINJA – Ljubodrag Obradović 2011-03-08 09:09:07

3 1941 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.57.164.103
6810 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ženi -kraljici selene -Miljojko Milojević 2011-03-11 17:26:38

 

ŽENI -KRALJICI SELENE

    Neko je nekad negde  rekao:
“Bez ljubavi žena je ništa,
a čovek- tek pola čoveka…”

O, Ti, Ženo- Ti kraljice, vaseljene…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka,
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka…
U tvom srcu Ljubav cveta, i ne vene. O, Ti, Ženo- večno nežna, večno blaga…
Kad likuješ, kad prkosiš,
Kad na bedru krčag nosiš,
Oduvek si svakom mila, svakom draga…

Uvek možeš da se snađeš
I Ljubavi plamni cvetak,
Ili, samo, tek zametak,
U svačijem srcu nađeš…

U očima tvojim- osamnom bespuću,
Sve su zvezde izgubile pute
I ne hrle crnom ugasnuću…
U tvom srcu večnu Ljubav slute!

O, Ti, ženo- večno lepa, večno mlada…
Kad ti srce Ljubav zari,
Kad se smešiš vragolasto
Svo biserje… cveće…zlato…
Još postoje samo zato
Da istaknu tvoje čari…
Svakome si čežnja vrela, san i nada…

Kada tražiš i uzimaš, kada daješ,
Kada bajnu tajnu kriješ,
Kada tužne snove sniješ,
Zbog Ljubavi nikad nemoj da se kaješ.

Ti,- kraljice sve selene, zvezdo sjajna…
Ljubomoru kada stvaraš,
I kad varaš, i ne varaš,
Nečija si  čežnja vrela, Ljubav bajna…

Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka.

(c) Miljojko Milojević

6 520 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 20 4 93.86.77.176 1-
6811 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dvočas – Marko Antić 2011-03-11 17:29:21

 

Dvočas

Prvi je počeo, a ja mu nekako vratio.
Pokušao je da me šutne, uhvatio
sam mu nogu,
podigao sam ga. Trebalo ga je baciti na pločice i dokrajčiti, onesposobiti
ali imali smo trinaest
i nisam bio toliko krvožedan
nisam imao petlje.

Stajali smo kao budale u klinču
a u svlačionicu je uletela
razredna.

Držeća žena starog kova,
nastavnica fizičkog pred penzijom.
Histerisala je:

– Šta to radite?!! Šta to radite?!!!  Degenerici jedni !!!

Svi smo stali mirno.
Pred njom smo još uvek stajali mirno.

Onda se začulo.
Iz susedne, ženske svlačionice.
Urlanje.
Lepo se čulo – urlanje, cika
i vrištanje.

Razredna je otrčala tamo.

Potom nam je saopštila da nećemo imati fizičko.
I nismo. Imali smo dvočas
razredne nastave.

Razredna nam je govorila o moralu
teškom životu i nepravedno
nametnutim sankcijama.

Zatim je prešla na Jasenovac.
Puštali su joj filmove na fakultetu.
Crno-bele filmove, kako zadrigle ustaše
muče decu.

Jedan je neuhranjeno dete zgrabio za nogu
i tresnuo ga o zid, ostala je fleka,
govorila nam je.

Držala je monolog, sat i po, i duže.

Njen jedini način da nas zauzda
tog decembarskog dana
1993.

(C) Marko Antić

0 441 0 Zbrilion 0 srpski 0 0 0 5 1 78.30.139.204 1-
6812 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BOGU SE MOLIM ZA TEBE – Živomir Milenković 2011-03-11 17:44:50

 

Богу се молим за тебе

Богу се молим за тебе
За љубав дајем све од себе
Свакога дана и сваке ноћи
Тако ми снаге и моје моћи. О теби вољена мислим стално
То је стање непролазно
Са тобом сам лети,
Са тобом зими
Ти си пролеће моје јесени
Хвала ти Боже, о благо мени.

Ти си ми једина на целом свету
О мој најдражи љубавни цвете
Ти си ми срцe, радост највећа
Ти си ми живот и права срећа.

Богу се молим за тебе
За љубав дајем све од себе
Свакога дана и сваке ноћи
Тако ми снаге и моје моћи.

© Живомир Миленковић

0 466 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6813 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA NOVOM PUTU – Dule R. Paunović 2011-03-11 17:54:20

NA NOVOME PUTU – Dule R. Paunović 0 419 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.172 1-
6814 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAO SLIKAR – Lepa Simić 2011-03-11 21:29:58

KAO SLIKAR – Lepa Simić

8 643 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.196.70 1-
6815 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CRNI ANDJELI – Rajko Glibo 2011-03-11 21:59:23

CRNI ANĐELI

mogao sam opjevati Fušfilologa
a on zaglibio
spasavajući sebe
umjesto ljubavi
odabra potonuće
ode među crne anđele “službeno lud” sam
za crnog anđela
time odgađa
svoj javni ponor
istinski anđeli proskribiranom
dodjeliše svjetsko ime
bosanskog sublimizma

Fušfilolog se plaši
svoje prošloti
sustižu mu se
gutljaji tišine
životom prevaren
preživa sumorne snove
uz sve jače mirise sjete
a”službeno lud” pjeva
pjeva kao slavuj
i pleter ljubavi plete

© Rajko Glibo
07.III.2011

0 522 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6816 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURSI – SLAPOVI VUČJANKE – Dom kulture Vučje 2011-03-11 22:06:26

ДОМ КУЛТУРЕ ВУЧЈЕ

расписује
први књижевни конкурс тематског карактера за песму посвећену реци под
називом „СЛАПОВИ ВУЧЈАНКЕ“. Конкурс је отворен од 15. марта до 30.
априла 2011. године. Право учешћа имају сви аутори. Аутори који песме
доставе на неком од страних језика дужни су да доставе и превод песме у
супротном њихови радови неће бити разматрани. На конкурс се може
послати највише две песме не дуже од 32 стиха од којих једна треба да
буде посвећена реци Вучјанки а друга реци вашег краја, детињства и
слично.

Песме треба да буду потписане шифром а разрешење шифре доставља се у посебној необележеној коверти приложено уз песме.

Три
најбоље песме, по одлуци жирија, биће награђене по једном уметничком
сликом аутора Бате Анђелковића сликара познатог као Бата из Вучја. Од
најбољих радова биће штампан зборник под називом „СЛАПОВИ ВУЧЈАНКЕ“

Адреса на коју се шаљу радови је:

Дом Културе Вучје, За конкурс СЛАПОВИ ВУЧЈАНКЕ

16203 Вучје

Да
бисмо вам олакшали писање о реци Вучјанки ускоро ћемо на јутјубу
поставити снимак тока ове реке како бисте се ближе упознали са оним о
чему треба писати. Захваљујемо се на учешћу.

Информације на телефон: Зоран Јовановић, 064/6658516

0 673 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.41 1-
6817 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – RELI SA PORODIČNIM USUDOM – Svetlana Ceca Polak 2011-03-11 22:28:25

РЕЛИ СА ПОРОДИЧНИМ УСУДОМ

Светлана Цеца Полак
ISBN 978-86-86863-47-8

Promocija
romana Reli sa porodičnim usudom (recezent Olivera Petrović u izdanju
kuće Poeta, za izdavača Veselin Dželetović) i zbirke Slomljenog vrata
glavu smo digli (recezent Miljojko J. Miljojević alias naš Bile:),
održace se 25. marta u 18h u ul. Kraljice Katarine 74a na Banovom brdu
u prostoru i knjižari udruženja pisaca Poeta. Dobrodošli!

Уместо рецензије:
-Осврт на роман који буди живот-

Светлана Полак, аутор романа –РЕЛИ СА УСУДОМ- са усудом- нуди Београду
и даље, проблематику у којој се многи могу наћи, препознати, схватити,
једном речју оплеменити. Јунакиња романа која уводи читаоца у свој
живот и открива само оно што жели, дајући му простор да наслућује,
претпоставља и назире кружећи заједно са њом око осе њене личности и
делања, зарањајући у отворене Пандорине кутије, суочавајући се са
протоцима мисаоних целина, исповедања и откровења укуса „УСУДА“ који је
уводи у дубоки вир трагања за животним истинама.

Отварајући
врата паклене немоћи, осветљава своје слабости чинећи лепим своје
постојање у самоисцељењу -свог срца умом разапетим између две стране
личности које открива док дегустира „блискост са успокојељем“-.

Срце јесте бит у именованом роману, срце које чини покрете напред у
сваком садашњем тренутку, при том допуштајући телу да се копрца у
„чаури породичног проклетства“, да гмиже кроз болне, грчевите животне
околности, да се провлачи кроз емотивна минирања и експлозивна
самоуништења која на крају у самом одјеку на корак до смрти решавају
Хамлетовску дилему „бити ил’ не бити“.

Бит срца јесте бит
живота, његов смисао који се открива кроз психолошке одјеке процеса
који јесу сложени али презентовани на једноставан начин, лако
прихватљив, упијајући у когнитивном контексту, при том не заузимајући
емотивне пределе људског бића и то баш оних који испод коже изгледају
неприхватљиво и невероватно.

Само сазнање о умирању које је
неминовно, са којим се главна јунакиња надмудрује и игра, кроз роман,
охрабрује. Немоћ условљена здравим нагоном за животом, жељом да се
живи, да се спозна не само свет у себи, већ и око себе, да се дарови
времена примају достојанствено и да се дарују особама које не
дозвољавају да у њеном срцу потраје пустош. То су њено троје деце које
и поред периода одвојености и застоја у узајамној емотивној размени
ореолски у тренуцима сломљеног и потчињеног ега ослобађају супер его
јунакиње која постаје мудар играч који препознаје нове шансе, срећне
околности и вере која делује латентно, окрећући правац потраге за самом
собом. Пријатељи, познаници, љубавници које среће на свом шахофском
постољу судбинског клинча, психијатар који на изглед одлично ради свој
посао, посматрајући је како самостално прави нове изборе и одабира
правце који воде ка ведрини и проветравању оног људског зла у човеку.
Дакле, сви ти људи нису само знакови поред пута, већ „црвена светла“
пред којима она застаје да се замисли. Процес мишљења, самоспознаја,
анализа, сигурност, страх јесу благодети које она калеми на своје руке
којима обликује исцељење самртног војевања и побеђује „породични усуд
или усуд као такав“ који у сенци њеног крста замире пред љубављу.

Роман који буди живот. Роман који не обећава већ испуњава обећања.
Роман који сјај оштрица несећа претвара у одразе искричавих срећа.

Светлана Полак је у својству аутора несумњиво обогатила дух читалачке
публике и својим талентом понудила истину. А истина ма каква била,
јесте неуништива, док је на нама да је прихватимо, да се са њом ородимо
и да је живимо.

Да „породичне усуде“ уколико их препознамо на
„релију“ који започињемо својим рођењем а да тога нисмо свесни,
исцељењем срца умањимо и одбацимо као „постељицу“, ослобађајући своје
заробљене лепоте које у виду пупољака сакривају своје медикаментозне
мирисе, чекајући да их стрпљењем удахнемо онда када успемо да држимо
чврсто живот у рукама.

Како ауторка сама каже: „по некад се не
могу одабрати речи до оних које сви говоре. Али њихову сврсисходност
бар нико не може оспорити“.

Оливера-Оља Петровић

13 1238 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 109.121.69.161 1-
6818 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AKO NE MOŽEŠ DA ZAUSTAVIŠ VREME – Jelena Protić-Petronijevi& 2011-03-11 22:47:57

 

АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ

Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан

© Јелена Протић-Петронијевић

2 458 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.234.164 1-
6819 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović – Obilićeva 2011-03-11 23:08:06

08.03.2010.
у организацији АРТ КЛУБА СПС-а и сајта ПоезијаСЦГ, а поводом 8 МАРТА –
ДАНА ЖЕНА организовано је поетско-музичко вече под називом *ТИ СИ НАЈЛЕПША*
са промоцијом књиге МИРИС БОЖУРА – Љубодрага Обрадовића. Био је то
уствари, како је у завршном обраћању нагласио Владимир Тасић,
председник Градског одбора СПС-а Крушевац, нов почетак рада АРТ КЛУБА
СПС-а, који је од сада отворен за све ствараоце у области културе…

 

На
промоцији стихове су говорили, поред аутора књиге и Мића Живановић,
Спасоје Ж. Миловановић и Небојша Лапчевић, о самој књизи МИРИС БОЖУРА
говорио је Љубиша Бата Ђидић, а присутне је поздравила и Десанка Шљивић
– преседница Форума жена СПС-а . За музички тренутак постарали су се:
Момчило и Далибор Накић и Тамара Ђурђевић…

Љубодраг Обрадовић рецитује песму *БОГИЊА*

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има! Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић

Владимир Тасић поздравља жене и отвара рад АРТ КЛУБА СПС-а

Тамара Ђурђевић

Мића Живановић

ТИ СИ НАЈЛЕПША

Говоре ми да си лепа,
говоре ми да си бајна,
а ја главом одмахујем,
ти си, душо, моја тајна.

Ти си, душо, вулкан живи,
у твом телу оркан спава.
Због тебе сад судбу кривим,
због тебе ноћима не спавам.

Ти си најлепша,
ти си најдража,
за тобом момци луде.
Ти си најмлађа,
ти си најслађа,
са тобом рај нек буде.

Говоре ми да момке мењаш,
говоре ми да мене нећеш.
Причају ми, мора да знаш,
са њом, а без ње, умрећеш.

Ти си душо вулкан живи,
у твом телу ерос спава.
Тепаћеш ми једном мили,
ма нек буде то и обмана.

Ти си најлепша,
ти си најдража,
за тобом момци луде.
Ти си најмлађа,
ти си најслађа,
са тобом рај нек буде.

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Спасоје Ж. Милковановић

Небојша Лапчевић

Љубиша Бата Ћидић

Момчило и Далибор Накић

Десанка Шљивић

СКРАЋЕНИ СИНОПСИС

•    Момчило и Далибор НАКИЋ
•    МИЋА ЖИВАНОВИЋ– говори стихове: ТИ СИ НАЈЛЕПША
•    ЉУБА :  Драге моје другарице, госпођице и
госпође, добро вече и добродошле на још један излет у чаробни свет
поезије и музике. Вечерашња промоција моје књиге МИРИС БОЖУРА, под
низивом *ТИ СИ НАЈЛЕПША* посвећена је управо свакој од Вас, јер ви сте
оно најлепше што све нас у животу покреће, Ви сте те које сам живот
зрачите, Ви сте те које су сте заслужне што живот траје и опстаје и што
зрачи лепотом.
•    У то име част ми је да све Вас
(и наравно све присутне другове), поздравим у своје име и у име
организатора ове промоције АРТ КЛУБА СПС-а Крушевац и сајта
ПоезијаСЦГ, Користим прилику да у име организатора и своје име
свакој од Вас честитам 8 март, празник свих жена света.
•    На самом почетку вечерашње прмоције, која је
осмишљена тако да о мом песничком ставралаштву говоре моји стихови,
чули смо Мићу Живановића који је говорио моју песму *Ти си најлепша*, а
у наставку чућемо моје љубавне песме коју ћемо за Вас изговорити ја и
моје колеге и пријатељи Спасоје Ж. Миловановић и Небојша Лапчевић, а
затим и прекрасну музику у извођењу Тамаре Ђорђевић.
•    Љуба Обрадовић: БОГИЊА
•    СПАСОЈЕ Ж. МИЛОВАНОВИЋ: ЈЕДНА МАЧКА
•    НЕБОЈША ЛАПЧЕВИЋ: ОНА ЈЕ ТУ
•    ТАМАРА ЂУРЂЕВИЋ: Клавир

•    ЉУБА: Поштовани посетиоци, пријатељи поезије,
Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у
нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у
спокој и срећу. Вечерас сам још више сигуран да је поезија вечна и да
ће своју мисију у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и СЛОБОДНОГ
СВЕТА у блиској будућности успешно остварити. У то име своју импресију
о мојој књизи *МИРИС БОЖУРА* и стиховима у њој рећи ће нам Љубиша Бата
Ђидић, жива легенда српске књижевности…
•    ЉУБИША БАТА ДЈИДИЋ: О КЊИЗИ МИРИС БОЖУРА
•    МОМЧИЛО И ДАЛИБОР НАКИЋ

•    НЕБОЈША: ПО СВОМ ИЗБОРУ
•    ЉУБА: ЈАБУКЕ И ДУЊЕ
•    СПАЛЕ: ПО СВОМ ИЗБОРУ
•    МИЋА: ПО СВОМ ИЗБОРУ
•    ТАМАРА ЂУРЂЕВИЋ (КЛАВИР)

•    ЉУБА: Трновит је био пут да култура закуца на врата
и закорачи у сва срца, али се у томе успело. Данас све нас дотакне лепа
поезија и музика које пронађу пут до наших срца. За сам крај издвојио
сам моју сетну песму ЛИПА…

    ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

•  ЉУБА:  Поштоване другарице, госпођице и госпође,
поштовани посетиоци, Био је ово краћи поетско-музички програм који смо
приредили Вама у част. Сада ће Вас поздравити председник Градског
одбора СПС-а Крушевац Владимир Тасић, који ће вам уручити и пригодне
поклоне.
•    ВЛАДИМИР ТАСИЋ : Пригодни говор и уручивање поклона:
•    ИДЕ МУЗИКА….

0 529 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.11 1-
6820 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 38 SMOTRA SELA GRADA KRUŠEVCA – KUD *Vuk Karadžić* Trebotin… 2011-03-13 00:04:47

12.03.2011.
godine u Domu kulture u Trebotinu, počela je 38 smotra sela Grada
Kruševca, kulturno-umetničkim programom * ZAPIS* u izvodjenju članova
KUD-a Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice. Smotru je pred
prepunom salom, otvorio gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović.

Članovi KUD-a Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice,
osmislili su izveli program o zapisu, srpskoj svetinji oko koje se igra
kolo i počinje novi život. U izvodjenju programa učestvovalo je 72
člana ovog KUD-a, od kojih je najmladji imao 7 godina, a najstariji,
glumac doajen kruševačke dramske scene, Milutin Jakovljević 82 godine.
Posebnu pažnju publike i najači aplauz pobrali su članovi folklorne
sekcije koji su izveli 3 nove igre!

Zapis je srpska svetinja! Oko zapisa se igra kolo i počinje novi život!
Mr Desimir Pavlović otvara 38 smotru sela Grada Kruševca

Voditeljka programa – Bojana Zajić

Ljubodrag Obradović govori pesmu specijalno napisanu za ovu smotru

ZAPIS

Niz livade i planine,
preko brda i zanosa,
liju kiše i istine,
i vetar sudbinu nosi,
u epicentar ponosa…
A on stoji i prkosi!

Sve su nade
u opstanak utkane!
Spas u korenu mu klija
i u visine uznosi.
Dok prolaze godine,
opstaje nostalgija,
jer on stoji i prkosi!

Sve je u svemiru zapisano,
a u žilama traje.
Strah ledi pomisao,
da vreme kraj donosi,
da sve prolazi i nestaje,
samo on stoji i prkosi!

Večnost pamti i podseća ljude,
sam nedaćama odoleva,
svetlost nebesku zrači,
i kao sabljom zlo kosi!
Sa njim smo,
za iskustvo jači,
sa njim smo šuma,
koja opstaje i prkosi!

Svaki zaseok, zapis jedan!
Svako selo, jedna zakletva!
Sve sveto u njemu leži…
Izmaglicu razbija istina
i večnu tajnu svetom pronosi!
Sve što jesmo,
jesmo od davnina,
jer on stoji i prkosi!

(C) Ljubodrag Obradović

0 443 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.11 1-
6821 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ONA SPAVA – Dule R. Paunović 2011-03-13 07:42:14

 

ОНА СПАВА

Гледам је: нестварна, лепа… спава…
као да јој је сан постао јава…
а коса… коса дуга, смеђа
разлила се, милује јој нежна леђа. Она дише дубоко, лагано… усне пући,
већ осећам њен дах врући
и на њу све мирише…
а она и даље дубоко, лагано дише.

Она сада дубоко уздише. Она сања…
да ли то сања моја миловања ?
Или, она можда жуди

да јој пољубац спустим на вреле груди ?
Она спава, она сања, она жуди…
а чаролију сна однеће зора која руди.

© Дуле Р. Пауновић

0 406 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 79.101.230.192 1-
6822 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAPIS – Ljubodrag Obradović 2011-03-13 07:50:04

ZAPIS

Niz livade i planine,
preko brda i zanosa,
liju kiše i istine,
i vetar sudbinu nosi,
u epicentar ponosa…
A on stoji i prkosi! Sve su nade
u opstanak utkane!
Spas u korenu mu klija
i u visine uznosi.
Dok prolaze godine,
opstaje nostalgija,
jer on stoji i prkosi!

Večnost pamti
i podseća ljude,
sam nedaćama odoleva,
svetlost nebesku zrači,
i kao sabljom zlo kosi!
Sa njim smo,
za iskustvo jači,
sa njim smo šuma,
koja opstaje i prkosi!

Sve je u svemiru zapisano,
a u žilama traje.
Strah ledi pomisao,
da vreme kraj donosi,
da sve prolazi i nestaje,
samo on stoji i prkosi!

Svaki zaseok, zapis jedan!
Svako selo, jedna zakletva!
Sve sveto u njemu leži…
Nedoumice razbija istinom
i večnu tajnu svetom pronosi!
Sve što jesmo,
jesmo od davnina,
jer on stoji i prkosi!

© Ljubodrag Obradović

4 1190 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 109.245.44.9 1-
6823 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – POGLED IZ DUŠE – Mića Jović 2011-03-13 15:11:17

X

pronadji me

Mica Jovic pogled iz duse-audio poezija

 

 Play

 

 Details

 

 Queue

 

 Video

 

 Favorite

 

 Share

 

 Buy

 

 Lyrics

 

 

Play All PESME IZ KNJIGE – Muzika

ИЗ КЊИГЕ *ПОГЛЕД ИЗ ДУШЕ* – Мића Јовић

Немам коме да се похвалим
Нити коме да се жалим
Телефон не волим
Све је тако далеко
Немам пиво с ким да попијем
Нити кога на улици да поздравим
Пријатељи моји су далеко одавде
Нови ни на видику
Само правила постоје
А снаге више нема
Одговор није ту нити ће га бити
То је оно што сам сад
А и сутра ћу бити

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Живот
кажу многи
зна да буде врло чудан
И сви ми имамо неке приче
Које су мало или много
чудније од приче других
Па да
живот је чудан
Али само
понекад

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Срце своје отворићу
У њему коло да заиграш
Прсти нека речи плету
Очи име да шапућу

© Мића Јовић

3 716 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.5 1-
6824 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Centar za kulturu i umetnost Aleksinac 2011-03-15 16:55:48

ŽIVOT I KULTURA IDU RUKU POD RUKU !

0 457 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6825 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HRABRA I JAKA – Mirjana Lukić-Ćalić 2011-03-15 18:01:10

HRABRA I JAKA – Mirjana Lukić-Ćalić

0 395 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6826 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DRUGI PIŠU – Novine GRAD – *MIRIS BOŽURA* Lj. Obradovića 2011-03-15 18:34:35

ДРУГИ ПИШУ!!!

Промоција нове књиге Љубодрага Обрадовића

Мирис поезије

Одувек
сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да
буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу
– рекао је аутор на промоцији своје треће поетске књиге „Мирис божура“.

Било је то
вече са мало прозе, али са пуно поезије и музике. Баш како доликује
промоцији једне збирке књиге поезије, каква је „Мирис божура“ Љубодрага
Обрадовића, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и
КУД „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Притом су
стихове говорили, поред аутора, и његове колеге и пријатељи, надахнуто
и са пуно емоција какве овакве песме, уосталом, и изазивају; док су
музиком атмосферу употпунили Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко
Симић и Момчило и Далибор Накић. Одувек сам веровао да поезија својим
мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да
нас својим чарима узноси у спокој и срећу. Вечерас сам још више сигуран
да је поезија вечна и да ће своју мисију у стварању лепшег,
праведнијег, срећнијег и слободног света у блиској будућности успешно
остварити – изговорио је аутор, поздрављајући, на почетку вечери,
госте, љубитеље поезије.

А
њих је у Белој сали Културног центра Крушевац било у великом броју.
Неки су нову, трећу књигу (претходне су „Твоје ћутање ми говори“ и
„Живети слободно“), Љубодрага Обрадовића, већ имали у рукама, остали
сигурно да то нису пропустили да учине након ове вечери која је до
краја била испуњена поезијом и емоцијама које су са папира, са страница
збирке, са посетиоцима поделили Лидија Ужаревић, Драган Тодосијевић,
Оливера Ђокић, Томислав Симић, Александар Грашић, Миодраг Динуловић,
Маја Олић, Рајна Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић,
Јелена Вељковић, Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана
Ђурђевић, Томислав Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић,
Ксенија Алексић и Јелена Ђорђевић.

О самој књизи говорио је мр Предраг Јашовић из Параћина, један од троје њених рецезената.

–
Када сам упознао Љубодрага, прво што сам осетио, не читајући ни један
једини његов стих, је да сам видео песника. То значи да је Љубодраг
песник, чак и да није написао ни једну песму. Између осталог, мислим да
то он показује својим културно ангажовањем пре него што је постао то
што јесте данас – испричао је Јашовић.

Јашовић
је, даље, рекао како аутор у својој књизи пише живот, сад и овде,
онакав какав јесте, бавећи се старим темама, али у новом емотивном
руху. Уосталом, Јашовић је и у својој рецензији навео како се Љубодраг
са својим лирским изразом креће у поетском ресурсу модернистичке
поезије, према стилу, али не и према форми, где је осетно ближи српском
авангардном песништву.

Од
Лидије Ужаревић, која је и водила промоцију („уз малу помоћ“ Драгана
Тодосијивића, члана управе КУД-а „Вук Караџић“), чули смо и шта је о
Љубодраговој поезији у својој рецензији записала Вида Ненадић,
песникиња из Ужица, иначе добитница Деретине награде за роман године:

–
Читајући рукопис нове поетске књиге Љубодрага Обрадовића, наилазим на
песникове визије стварности источене у ниске родољубивих, рефлексивних
и љубавних песама. То је она иста сурова стварност, која у свима нама
неретко руши куле од карата и бедеме наде, које градимо годинама, некад
и деценијама, она стварност која неумитно гаси све оне наде, које још
једино у нашој машти постоје. Она је као невреме и као бујица оних
киша, које умеју изненада да поплаве све што је наше и сав наш труд.
Зато песници и беже од ње, завлачећи се у тајансвене просторе, опасане
зидовима самоћа. Једино ту могу да је, бар на махове, доживљавају
онаквом, каквом би хтели да буде…

Све
остало била је поезија. Оно што од ње током вечери није изговорено,
читаоце очекује у самој књизи. У стиховима са мирисом божура…

НЕ ГЛЕДАЈ

Не гледај око себе,
сви имају своја посла.
Паука који мрежу плете,
мува скупо ће да кошта.

Не гледај друге,
својим путем крени.
Отпевај своје и туге
за појас задени.

Не закерај,
нема више идеала.
Све има почетак и крај,
знаш већ, ниси будала.

Не плачи,
нешто за себе уради.
Успех много значи,
душу зачас подмлади.

Не гледај позади,
то само боли.
Свет те увек изради,
сам за себе се избори.

Не гледај друге,
ни тебе нико не гледа.
Бежи из ове каљуге
да не свиснеш од једа.

© Љубодраг Обрадовић

ЕХ, ДА САМ ПРЕ ЉУБЕ НАПИСАЛА ОВЕ ПЕСМЕ!

Рецезенткиња
књиге „Мирис божура“, Елеонора Лутхандер, признала је да би волела да
је пре Љубодрага Обрадовића написале његове песме. И, нешто касније,
закључила:

„Усуд, поезија и родни
град Крушевац, спојио ме је са овим изузетним човеком, песником
Љубодрагом Обрадовићем. Поред Љубе може човек слободно да буде по мало
лењ и да каже: Што да се ја без везе мучим, Љуба ће то и онако, боље и
брже да напише!“.

Славољуб Марковић
Главни и одговорни уредник ГРАДА

2 2235 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.172 1-
6827 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BIOGRAFIJE PESNIKA – Nena Miljanović 2011-03-15 21:47:54

Nena
Miljanović je rodjena u Šapcu 17.02.1962. godine. Po
obrazovanju pravnik i psiholog. Studirala  na BGD Univerzitetu i
Zagrbačkom Sveučilištu. Pisanjem se bavi od nižih razreda osnovne
škole, kad je i počelo objavljivanje njene proze u  novinama i
almanasima .Poezija i proza su joj  način života. Žanrovski nije
fahirana, nije opredeljena za samo jednu vrstu poetskog izraza. Piše
ljubavnu liriku, misaonu, erotsku, romsku i poeziju u prozi sa
podjednakim uspehom i zrelinom. U proznom opusu sa podjednakom
snagom umetničkog izraza  piše pripovetke, roman, britke kolumne i
kratke priče – crtice filosofskog karaktera. Snažnog  i
prepoznatljivog umetničkog izraza, spisateljica nema ni jednu štampanu
knjigu. Objavljuje po časopisima i elektronskom glasilima. Po
sopstvenim rečima: “Pišem  ispis svoje duše, da ostavim trag o
sebi i svome vremenu. Neka objave posle mene. Nemam novac za
samofinansiranje, a po kuloarima i konkursima  neću da povlačim ni
sebe ni svoje stvaralaštvo. Svaki red koji sam ikada napisala
zaveštavam svome sinu Saši – da objavi posle mene. Ne pišem za nagrade
nego da sebi potvrdim sebe: “NISAM UZALUD ŽIVELA”!

2 460 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.234.200 1-
6828 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV, VERA I NADA – Živomir Milenković 2011-03-16 21:24:40

 

ЉУБАВ, ВЕРА И НАДА

Глас дајем за ЉУБАВ
Извор живота
Опстанак света
И Земаљски спас. Глас дајем за ВЕРУ
Веру у Бога
Вечност и спасење
И Божијег сина Исуса Христа.

Глас дајем за НАДУ
Нада у живот
Нада у љубав
Нада је спас.

© Живомир Миленковић

1 464 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6829 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Braća po knjizi – Marko Antić 2011-03-16 21:48:30

BRAĆA PO KNJIZI

Kada si izašao iz zatvorske bolnice CZ-a, pitao si me:

– Čuj, tamo je bilo loše, ali bar sam čitao i pisao.
Imaš li neku knjigu na zajam,
Hesea, Pavića, Bukovskog? Pozajmio sam ti Bukovskog, “Bludnog sina”,
BIGZ, YU ISBN 86-13-00029-0
tiraž 20 000 primeraka
Beograd, 1986.

Kasnije sam te povremeno viđao.
Navraćao si u naš stari kraj
obučen u skupo odelo, sa štosom
novčanica u džepu i elegantnim
zlatnim lancem
oko vrata.

– Sada sam u nekoj frci, ali vratiću ti knjigu uskoro,
pročitao sam je dva puta, nego zajebi to,
treba li tebi nešto, treba li ti novac?

– Ne, ne, u redu je…

– Evo ti bar dvesta dinara, surfuj po netu u igraonici
tipkaj one tvoje stvari?

– Okej, okej…

Potom si otišao
ali nismo bili svesni
da ćeš ubrzo otići
zauvek.

Nadam se da ti je “Bludni sin”
pravio dobro društvo
na putu, za Tamo.

Godinama kasnije, na buvljaku nekog drugog grada
preturao sam po stripovima i začuo glas
mladića:

– Šefe, pošto za ovu?

– Dvesta dinara, momak!

Mladić je u rukama držao
isto ono izdanje “Bludnog sina”
prepoznao sam knjigu
po koricama.

– Kupi knjigu, dečko, nije loša – rekoh mu.

Promislio je, ali je ipak odustao, a knjigu sam
kupio ja, i vidiš druže, svetlost nas je
ponovo obasjala na tren, eto, sada
obojica imamo sopstveni
primerak

ja na ovome
a ti na onome
svetu.

© Marko Antić

4 825 0 Zbrilion 0 srpski 0 0 0 10 2 78.30.139.204 1-
6830 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JAPAN U MOM SRCU – Marina Adamović 2011-03-19 19:12:19

JAPAN U MOM SRCU – Marina Adamović

2 1052 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
6831 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – O JEDNOJ ZALJUBLJENOSTI 2 – Slavoljub Banović 2011-03-19 20:26:24

17.03.2010.
године, у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац
(који је и издавач), одржана је промоција књиге Славољуба Бановића *О
ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*. Промоцију је осмислила и водила Лидија
Ужаревић, уредник КЦК, уз асистенцију Јованке Андрић, глумице
Крушевачког позоришта, која је заједно са њом читала стихове.

О самој књизи су говорили др Милош Марковић – лектор и коректор књиге и
Љубодраг Обрадовић – директор КЦК, за музички тренутак постарала
се Тијана Трнавац на клавиру, иначе ученица друге године средње музичке
школе у Крушевцу, техничко вођство промоције одрадио је Марко
Вишњић, а за фотографисање био је задужен Веркан Гвозденовић. Све у свему бројна публика је уживала у дивној поезији и музици…

Славољуб Бановић – песма за почетак

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ

Како да зауставим реч?
Како да зауздам мисао?
Како да запишем све што хтедох,
а не стигох ти рећи?

Како да ти кажем све,
кад не стижем да ти кажем ништа? © Славољуб Бановић

Славољуб Бановић

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО

Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али …

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић


Насловна страна књиге

Јованка Андрић, Славољуб Бановић, Др Милош Марковић
 и Лидија Ужаревић

Љубодраг Обрадовић – уводно излагање

Поштовани
посетиоци, пријатељи Славољуба и његове поезије, мени је драго што сам
у прилици да Вас поздравим у име издавача ове књиге, Културног центра
Крушевац и своје лично име. И одмах да Вам кажем да је ова књига
поезије која носи назив *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*, први издавачки
пројекат Културног центра Крушевац у 2011. години и да сам ја због тога
вечерас срећан! Заслугу за то, што је овај драгуљ песништва вечерас
пред нама, поред самог Славољуба Бановића, чији је песнички набој
свакако био пресудан, има и Момир Драгићевић, уредник КЦК, који је и
уредник ове књиге.

Ја нећу превише говорити о поезији која је
у књизи, моја је девиза да ће сама поезија о себи испричати најлепшу
песму, али кад се у рукама има један овакав поетски бисер, који је
прецизно изаткао један математичар, онда морам цитирати Елеонору
Лутхандер, песникињу рођењу у Крушевцу, која данас за поезију живи у
Шведској и која је у једном свом тексту написала пар реченица, које би,
по мени, могле да осликају једну од суштина Славољубове поезије…

*Као у једначинама или пореским извештајима, свака реч и свака цифра је
важна да би резултат био тачан. Он и у поезији примењује сва та правила
математике… решава песму као једначину са више непознатих и на крају
од једначине прави песму. Свака песма је тачна, решена, даје
задовољаство читања, оплемењује и учи. У следу обичних мисли крију се
метафоре, велике ловине и златне рибице. Управо те метафоре, су та
математичка решења песме које, нас читаоце, љубитеље поезије, чине
мудријима и дају нам одговоре… *

И на самом крају овог
уводног обраћања, једна моја констација! Славољуб јесте песник који у
својим стихова обједињује генијалност песника попут Мајаковског,
Јесењина и Превера и наравно Пере Зупца, како то написа рецензент ове
књиге др Милентије Ђорђевић, али је и песник који показује математички
тачно да је поезија вечна и да њен задатак да мења свет, није тако
тежак и неостварив… Јер, како написа Славољуб:

Ако си мој сан,
пусти да те сањам!
Ако си ми јава,
пусти да те волим!
Ако си ми живот,
хајде да живимо!!!

Љубодраг Обрадовић


Марко Вишњић


Тијана Трнавац  – клавир, 2 година средње музичке школе у Крушевцу

1 567 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.228.234.10 1-
6832 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Suza od vazduha – Borče Panov 2011-03-20 07:59:09

Suza od vazduha

Stalno jedna suza od vazduha
Te kod mene-te kod tebe prevagnava.
Dok kao pismo kroz poštu
Putuje ovaj nevidljivi grad.
Sam ga od sebe ispraćam… Svaki put
Dok mi smrt u grču paralogičnom
Na usne šapće…
I dok kao čeličnu šinu
Tugu svoju stežem
Jedan mi se nerv od sna otkine…
Kao lastih me
Nesanicom svojom ožeže…
Da vidiš koliko sam u sebe duboko zašao…
O,dušo
Dok te jedino uzdahom držim
Reci mi
Kako da te opet udahnem
Od sebe sama da se ne rastanem?
A napolju prve snežne pahulje cvatu…
Pružim im dlan.
Nad tom pahuljom moja crvena krvna zrnca lebde…
I jedan carić beli sleće
Toplo zrnevlje sna da zoba…
U dlan moj se upija
I sanja jednog zalutalog poštara
Na vrata kako se pojavljuje.
Kaže mi
Da već dugo putuje…
Dok te zenicom oka stežem
A ti kao crna tačka vrištiš
Zaslepljena silinom bljeska
Koji se kao pesma
U glavi mojoj oblikuje…
Isto tako
I oblaci sami od sebe oblike menjaju
I sunce pokazuju.
Tako nam i život ponekad
Ljubav pokaže…
I još uvek jedna suza od vazduha
Te kod tebe-te kod mene,
Sasvim tvoja između uzdaha
Dah moj u ovaj grad pretače…
Kao pismo s dlana mog uzleće
I životu večnost poklanja…

© Борче Панов

3 1015 0 BorcePanov 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
6833 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Osvrt na poeziju Svetlane Polak – Miljojko Milojević 2011-03-20 08:22:33 
Osvrt na poeziju Svetlane Poljak

Povodom izdanja zbirke rodoljubivih pesama

Svetlana
Poljak, pesnikinja, romansijerka i scenarista predstavlja se ovom
prilikom knjževnoj javnosti svojom prvom zbirkom pesama: Slomljenog
vrata glavu smo digli. Nevelika po obimu, ova knjiga pleni čitaoce
svojim sadržajem, odnosno interesovanjem pesnikinje koje se svodi na
tri sfere objektivne stvarnosti. Tu su u prvom redu putevi Slobode,
čežnja za Slobodom iskazane u ciklusu rodoljubivih pesama pod naslovom:
Mi smo, slomljenog vrata, glavu digli.

Drugi
ciklus pod naslovom:Kad mi se priča prestajem da dišem, kad zaćutim
dajem se buri, sadrži nešto više od dvadesetak refleksivnih pesama sa
najrazličitijim motivima.

U
trećem ciklusu sa nadnaslovom:Zaćuti me violinom,nasmej mi se kad
zaplačem, pesnikinja stihuje, praiskonsko, najveličanstvenije osećanje
svojstveno jedino i samo čoveku -ljubavnu čežnju, nazaobilaznu od kada
je sveta i poezije.

Ljubitelji
savremene poezije imali su prilike da sve ove pe sme vrsne poetese
Svetlane Poljak čitaju i u njima uživaju i da ih komentarišu ako prate
sadržaj internet sajta Poezija scg i ex-Yu  Ljubodraga Obradovića
iz Kruševca. Spisateljica Svetlana Poljak svedok i učesnik u tragičnim
zbivanjima poslednje decenije 20-og i prve decenije 21. veka, kada
njena otadžbina nestaje pod naletom porobdžijskih sila, kada se raspada
na niz karikaturalnih državica suprostavljenih ludačkom verskom i
nacionalnom mržnjom, svoje rodoljublje iska zaće nizom pesama vešto
organizovanim i po tonu i po ritmu i po kombinaciji rime i slobodnog
stiha, a ponajviše snagom poruka preko  nesvakidašnjih,
originalnih, metafora.U prvom čitanju njene, naizgled nerazumljive,
pesme ugnezdiće se u srce svakog rodoljuba jer zrače jasne i jedine
istine o vremenu u kojem njen narod strada ni kriv ni dužan jer se
našao na spisku velikih osvajačkih sila, koje rad svoje egoističnosti i
profiterskih interesa projektuju širom sveta velike ratove čas višeg
čas nižeg intenziteta, kako im dugoročno i kratkoročno odgovara.

Pesnikinja
duboko ukorenjena u slobodarsku tradiciju svoga naroda, prošavši uzduž
i popreko licemernu Evropu i ge nocidnu Ameriku, nije ostala
ravnodušna, ni malodušna, ni zaplašena da ne saspe svetu istinu u lice
o hrpi zala koje su bogovi rata i profita poslali na njen gens.

*Podmukle su sreće ljudi
i beskrajna me obuzima žalost:
sinovi naši, male dečačke grudi,
već čemer nose da moćan se čini
ko more
kojim se gone paklene ćudi
i rude prokletstva snena…*

(Patetični monolog)

     
 Potpunu,
jasnu, sliku jedne izopačene snage i moći dana šnjih gospodara sveta
koji u ime Slobode, Pravde i Istine otimaju kada daju, gospođa Poljak
daje i u vrlo uspeloj pesmi Jesen:

*Jesen je u pravu:
tuge su sluge cara
koji slama,
što uzima
kada daje,
a progoni kada prašta,
bez nagrade- uvek kobi!
Sluge cara koji robi
što se zove kako hoće
bratstvo,
kažu, ali drobi
jesen našu, lišće, voće…
Obećava
steg samoće.*

Ona
kao i svaki vispreni pesnik jasno razlikuje Slobodu od ropstva,a
naročito kad se Sloboda nekome donosi vrhom bajoneta,napalm i
uranijumskim bombama- sve u ime ljudskih prava i humanosti. Suočena sa
gorkom istinom naše aktuelne stvarnosti danas i ovde, pesnikinja ne
može da se miri sa zamenom teza i da ropstvo prizna kao Slobodu, da
poveruje u floskule vlastodržaca da nam šume zlatne reke, obećanja
blagostanja, sreće, koja se nudi za apsolutnu pokornost jačem i gnusnom
gospodaru. I zajedno sa svojim ojađenim narodom prkosi teškom istinom:

*Mi smo, slomljenog vrata,
glavu digli!

Evo i danas reke su zlatne
dok nas od milja zasipa
mesečev prah!

I ja zbog toga treba da ćutim
kada osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?

Što se niko ne pita
i ni za šta ne kaje
i ne sme da plače što je sreća zabita,
neoprošten bljesak pobedničkog štita,
koji je varničio u krvavu kaljugu “greote”
ove, za sve što vas dronajvi narod
danas pita?*

(Nepodobna)
Svoju “nepodobnost” virtuozna poetesa pravda takođe
stihom visokog, reklo bi se, urođenog rodoljublja:
*Nije zbog mene ova ravnica
i zemlja pusta,
nisam ja potomak
raspomamljenog gneva.
Ne otimam ja iz dečijih usta,
niti je moja zemlja kurva
koja sa Sotonom zagrljena peva.*

(To nije moj svet)

No,u
poeziji Svetlane Poljak među veoma ozbiljne i nadahnute pesme naći će
se, kao rezultat pomne opservacije stvarnosti, i strofe o dobrovoljcu
koji u retkim časovima zatišja između dva borbena okršaja, piše majci o
varljivoj sudbini kockara -jer i rat je u neku ruku kocka između života
i
smrti.


Shvatajući
tako životne situacije reći će majci o uzaludnosti njenih domaćinskih
napora i uzaludnosti štednje za sina kockara i slučajnog ratnika.

*Ne čekaj me, majko, mila
Pravno jeste, al se klima

I sve ono što ti štediš

Ja ću dati Ciganima

Ako dođem mrtav biću
Kopaš li me tad sam živ
Izvuko sam tri- pa jednu
Muke, majko, za plezir…*

(Za  plezir)

Pesnikinja
s pogledom u vis, u bledo, sumorno, nebo Srbije s tugom će poželeti da
se još jednom rodi u trenutku kad joj domovina feniksa isokolova u
maglama ne bude zorila…

*Eh, da mi je još jedanput
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim,
kad se breza zatopoli.

Carstvo uma da zablista,
ej, feniksi, ej, sokoli…*
(Jecaj uz vetar)

Nadamo
se da su citirane strofe iz samo šest patriots kih pesama ove poetese
dovoljne da oslikaju snagu njenih ro doljubivih osećanja i široki
dijapazon u kome vidi sve aspekte Slobode, Pravde i Istine, koja ima i
samo može da ima jedno, jedino, lice.

Teme
refleksivnih pesama Svetlane Poljak su prilično brojne i interesantne
ne samo po shvatanju životnih problema nego i po jezičkoj strukturi i
figurama iskaza.

Nadamo
se da su citirane strofe iz samo šest patriots kih pesama ove poetese
dovoljne da oslikaju snagu njenih ro doljubivih osećanja i široki
dijapazon u kome vidi sve aspekte Slobode, Pravde i Istine, koja ima i
samo može da ima jedno, jedino, lice. Teme refleksivnih pesama
Svetlane Poljak su prilično brojne i interesantne ne samo po shvatanju
životnih problema nego i po jezičkoj strukturi i figurama iskaza

*No, Božja je ruka, u ime sveta, meka ko svila
pa čovek dobija rođenjem platu – talenat neki.
I ja bih tako da sam, zbog nečeg, Božica bila-
davala zlatne tijare i svakom po pogled meki…*

(Jedna bajka)

Daleko
od pretenzije da mudruje vrsna pesnikinja,  kao i svako umno,
zdravo dete, ne retko se zapita začudno, poetično: šta bi bilo kad bi
bilo i sama sebi, i nama nedužnima, odgovara na najlogičniji način,
onako kako bi jedino mogao da odgovori plemenit, čestit, čovek,
humanista par excelence. U svetu u kome je čovek čoveku vuk ona bi
svakom darovala zlato i osmeh meki…

Zaista,
lepo, zanosno i, nažalost, neostvarivo -bakovito, ali svakom potrebno,
bar kao uteha. Strah od smrti večno prisutan u svakom trenutku kratkog
ljudskog  života nije privilegija samo starih i nemoćnih, već
kompletne ljudske populacije na planeti zemlji.On je, ustvari, drugo
ime naugasive želje za životom, jednako snažne i kod pesnika i
nepesnika. Evo kako je naša pesnikinja razmišljala posle jedne teške
povrede i buđenja iz kome -susreta sa smrću “oči u oči”.

*U smrti me bilo na bregu ledenom
Da posejem ljiljan da se mirom ljubi
Sa belinom slepom i zemljom medenom…
Srljala sam tako sebe da izgubim,
…   …
Iz smrti se vinuh nekoliko puta,
Ne pitah ih gore šta života osta,
Gde je nova greška, ili kama ljuta.
Samo čuh da vera veru samo košta.*

(Povratak)

Neutoljiva
ljubav za životom u poetesinoj svesti stvara neočekivane slike slepe
beline, ledeni breg na kome sadi ljiljan da se ljubi sa zemljom
medenom.Može li se snažnije u dve reči izraziti želja za životom, nego
ovom metonimijom: “zemljom medenom,” gde je zemlja život a medena
epitet za veličanstvenost tog života uopšte.

Suočena
sa mnogobrojnim društvenim nepravdama pesni kinja neće oprostiti ni
samom Bogu što kat-kad daje mnogo više nekome koji mu ni tamjana ne bi
dao nego ljudima vernim, radiš nim, poštenim i plemenitim.

*Da bi pseta razumela
ti si brate zalajao…
Varljiva je slika želja
šta je jadac, a šta blago,
sve je jedno od iskona:
da l si pao, il se sago*
(Varka)

Naravno
da je jedno te isto:potpuno se odati poroku, vršiti nepravde i bezbroj
zala ili se miriti sa tim i ne pružati nikakav otpor. Na toj varci se i
zasniva ropstvo, dominacija, kolonijalizam, osvajački ratovi, novi
svetski poredak, globalizam i druga zla pogubna za progres
čovečanstva.Pesnikinja je napisala pesmu iskazala na originalan način
mudru misao i mi imamo luksuz da tu misao osporavamo, podržavamo, da
joj se divimo i koristimo u nekim životnim situacijama.Spoj lepog i
korisnog -utilitarizam nikada nije bio stran poeziji, pa ni ovoj
postmodernoj kojom se bavi,  i to veoma uspešno, Svetlana Poljak.
         
Ljubavna
poezija Svetlane Poljak lišena je jeftinih srce parajućih cmizdrenja,
pa čak i suzenja i kada su ljubavni jadi u kulminaciji.Ni u jednoj od
četrdesetak ljubavnih pesama svr stanih pod naslovom Zaćuti me
violinom, nasmej mi se kad zaplačem nema erotskih, vrelih i golicavih
stihova. Tu su lju bavne pesme visokog ranga, visoke poetske rezonanse.

*Otrovana tobom
desetleće sreće
umire pod krikom
ranjenih krila…
Ali letim
jer tvoje je ništa
moja idila*
(Otrovana tobom)

A kakav je taj čije je ništa njena idila možemo samo zami sliti ako pomno isčitamo pesmu Spone. Ili pak, Šah mat.

*Asfaltu vrelom brišeš
trag.
Misli ti rone, tražis me
tim lepim okom
što skoči, pa sine,
pa opet klone*

(Spone)

Verovatno
je neki poput Apolona ili Herkula –arhetipska slika muškarca u svesti
žena svih kontinenata i generacija, pa zato naša pesnikinja u ekstazi
kaže:

*Šah-mat moga života!
Znam: umreću što te neću!
Sablazniću mir tišinom,
potok suzom, okom mračje!
Zaćuti me violinom,
nasmej mi se kad zaplačem…*

(Šah-mat)

I na
kraju, prvu zbirku pesama Svetlane Poljak najtoplije preporučujemo za
objavljivanje mogućem izdavaču i isto tako mogućim sponzorima

Miljojko J.Milojević

Ps.Ljubo,
molim te ako možeš ove citirane stihove postavi da budu u centru polja,
a ne ovako u levo.Ja nisam mogao jer mi i prozni tekst postavlja u
centar pa ne liči ni na šta.

8 781 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.196.70 1-
6834 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VIŠE OD LJUBAVI – Mirjana Lukić-Ćalić 2011-03-20 08:24:21

VIŠE OD LJUBAVI – Mirjana Lukić-Ćalić

2 433 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.57.164.103 1-
6835 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NASLEĐE – Gordana Knežević 2011-03-20 08:28:27

NASLEĐE

ona više ne obećava ona ne šapuće
ona vozi sa ugašenim svetlima

u naborima njene zelene haljine
divlje laste falsifikuju uzdah zakasnelog leta

ona se igra po ćoškovima
i nosi kredu na prstima ona crta pa koži feničanske mornare
kako se smeju agama u mokroj kosi

ona nosi šešire od svile
i sluša kako diše vetar u sušnom mesecu

ona balansira na vrhu čiode
i pamti ugriz kolača sa ukusom rendanih jabuka

ona nije birala reči
kada je svodila završni račun

ona je nasrnula na pesmu
na način koji je jedva razumljiv

i tako ostala ogoljena u opni sluha
u materici u konoplji

u  zaprepašćenom nagoveštaju
valjanja na pučini

ona je prihvatila stvari
takve kakve jesu

kule su srušene

ostalo je nasleđe

© Gordana Knežević

12 1412 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 34 7 84.9.48.135 1-
6836 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – OD ISKRE DO VATRE – Aleksinac 2011-03-20 10:06:13

18
марта 2011. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра
Крушевац, одржана је промоција издавачке делатности Центра за културу и
уметност из Алексинца, на којој су представљене књиге чланова књижевног
клуба Велимир Рајић из Алексинца: Светлане Биорац Матић, Србобрана
Матића, Тање Ганић, Милице Дамјанић, Слободанке Живковић, Иване
Ђорђевић и др…. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић –
организатор КЦК, о издавачкој делатности Центра за културу и уметност
из Алексинца говорио је Иван Матејић, за музички тренутак били су
задужени Мића Живановић и проф Далибор Накић, а за звучне, светлосте и
остале техничке ефекте и детаље бринули су Бранко Симић, Марко Вишњић,
Веркан Гвозденовић и Ивана Милојевић.

На промоцији су о
потенцијалима сарадње Центра за културу и уметност из Алексинца и
Културног центра Крушевац говорили директори ових установа Славица
Јеленић и Љубодраг Обрадовић, а о актуелностима у савременој поезији
свој занимљив еротско-сатирични приказ изговорио је мр Спасоје Ж.
Миловановић.

Јелена Ђорђевић рецитује песму Светлане Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе. Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић

Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић и Славица Јеленић

Светлана Биорац-Матић, Иван Матејић и Јелена Ђорђевић

Мића Живановић и проф Далибор Накић,

Светлана Биорац-Матић, Иван Матејић и Јелена Ђорђевић

Милица Дамјанић

Милица Дамјанић

Милица Дамјанић

Слободанка Живковић

Мића Живановић

Ивана Ђорђевић

Ивана Ђорђевић

Светлана Биорац-Матић

Светлана Биорац-Матић

Спасоје Ж. Миловановић

Спасоје Ж. Миловановић

Тања Ганић

Тања Ганић

Србобран Матић

Србобран Матић

4 458 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 92.60.234.164 1-
6837 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ULIČARKA – SRBOBRAN MATIĆ 2011-03-20 18:37:09

 

ULIČARKA

Da bi proverio čitalački dar,
knjigu svoju stavih na trotoar.
Noga za nogom tu kulja,
iznad nje prolazi rulja.

Svako juri da negde stigne
niko ni da je digne.
Jedan je namerno nogom nagazi,
što mu se stvori tu gde prolazi. Da je flaša i šljiva rana
ne bi ostala nepročitana.
Kad videh prizor ja se zgranu
da jedna zena kraj nje stanu.

“Još nisam videla bruku toliku,
autor nije stavio sliku.
Za Uniju šanse nam slabe,
kad svuda đubre bacaju barabe.”

Zanm da je njena namera zadnja,
ne interesuje nju radnja.
Ima kulturu, baš je fer,
knjigu mi baci u kontejner.

Kad je jadnu neće ni dzabe,
da je prodam šanse mi slabe.
Gledam iz ćoška sebe se stidim,
ne mogu da verujem u to što vidim.

Izgleda da mi dzaba lupamo glavom
kultura završi na mestu pravom.
Nema prolaznika na trotoaru,
pa se  oslonih na novu knjizaru.

Umesto da bude ministarka
postade knjiga uličarka.

© Srbobran Matić

4 1397 0 Larra 0 srpski 0 0 0 15 3 109.93.74.181 1-
6838 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETSKI DAN POEZIJE U *ETNO KUĆI* U KRUŠEVCU – 21.03.2011. 2011-03-21 22:42:32

Na
SVETSKI DAN POEZIJE, 21.03.2011. godine, u predivnom ambijentu
restorana ETNO KUĆA, a u organizaciji Kulturnog centra Kruševac,
relizovani su u Kruševcu, drugi put zaredom *PESNIČKI SUSRETI*
inspirisani ovim danom! Susrete je osmislila Jelena Protić-Petronijević
– urednik KCK, a učešće su uzeli i neki od pesnika sa sajta PoezijaSCG:
Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović, Svetlana Djurdjevć, Danica
Rajković, Živomir Milenković, Ana Verbakov i dr…. Bilo je dakle,
poezije i muzike (učenici srednje muzičke škole u Kruševcu), a i ića i
pića, u režiji restorana ETNO KUĆA.

U *ETNO KUĆI* predivna poezija i etno muzika

3 750 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.164 1-
6839 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA LJUBAV – Branka Zeng 2011-03-23 00:15:09

ZA LJUBAV

ПРИНОСИМ ЖРТВУ ЦВЕТАК ОД ДРЕНА
ЉУБАВ ДА ДАМ ТИ ХОЋУ СВИМ СРЦЕМ
НЕ ЖЕЛИМ ДА БУДЕШ НИЧИЈА СЕНА
ЈЕР СЕНКЕ УМИРУ УВЕК СА СУНЦЕМ

 

Слободан Стубички

ZA LJUBAV

Želja mi talasom reke teče
Tvoj lik vidim u sutonu trena
Iz sna me budi lepotom veče
PRINOSIM ŽRTVU CVETAK OD DRENA Gledam plavi se kao obala
Nastajemo obasjani suncem
Jedno nam je bilo izatkala
LJUBAV DA DAM TI HOĆU SVIM SRCEM

Za život žrtvu ću dati sebe
Tvom naručju neću bit’ opsena
Veče dok nestaje deo sam tebe
NE ŽELIM DA BUDEŠ NIČIJA SENA

Dok danu klize tiho minuti
Ogledamo se k’o nad kladencem
Da živiš okom neču trenuti
JER SENKE UMIRU UVEK SA SUNCEM

© Branka Zeng

8 983 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
6840 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nagrada *GORDANA BRAJOVIĆ* M. Jakšiću i D. Djurdjevu 2011-03-23 17:41:04

Миодраг Јакшић И Душан Поп Ђурђев

Добитници награде „ГОРДАНА БРАЈОВИЋ“ за нојбољу књигу за децу

 

Миодраг
Јакшић добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу књигу за децу
у Србији, додељену од стране компаније „Вечерње Новости“, саопштио је
22. марта жири који предводи Перо Зубац. Равноправни добитник је и
Душан Поп Ђурђев.

Јакшић је награђен за драму са седам сонгова
„То, добро дрво“, у издању „Милениум групе“ и „АРТЕ“. „На игрив и
певљив начин аутор своје поруке саопштава сликајући симпатије између
дечака другог разреда и листопадног створа неодређене старости, чије је
другарство пресекла олуја“, сматра жири додајући да је је Јакшићева
књига истовремено забавна, озбиљна и поучна и указује на потребу да се
сви вратимо природи. Драма “То, добро дрво”, која приказује љубав
дечака Растка према природи, је комплетан уметнички догађај, јер је
прати и седам исто тако инспиративних сонгова. Јакшићево дело има за
циљ да образује, оплемени, усмери и отвори деци очи и уши за потребу да
брину о природи, и да са њом буду пријатељи и да увек кад могу засаде
по једно стабло.

Одлуку је једногласно донео жири у саставу
Перо Зубац (председник), Слободан Станишић, Тања Ганић, Марина Биорац,
Миломир Краговић и Драган Богутовић.

Награде ће ауторима
бити уручене 21. априла у Алексинцу, у оквиру 14. књижевних сусрета
„Дани дечје поезије и стваралаштва Гордане Брајовић“. Том приликом биће
уручене и награде најбољим дечјим радовима прситиглим на конкурс.

Миодраг Јакшић је на вест о добијању ове значајне награде изјавио:
– Веома сам изненађен и задовољан што сам добитник овако значајне
књижевне награде која носи име велике српске песникиње за децу Гордане
Брајовић. Признање ће ми пуно значити за даље стваралаштво, јер за ову
годину припремам још три књиге за децу, и даће ми подстицај да са више
елана приведем крају тај велки рад. Награда има и симболичну вредност,
јер ове године обележавам деценију откако пишем за децу и некако је
круна моје списатељске каријере до сада. Посебно ми је драго да је
награђена књига која говори о љубави према дрвећу и нашој животној
околини и повратаку извору живота – природи.

Миодраг Мића
Јакшић је српски писац за децу средње генерације, објавио је седам
књига и добитник је великог броја награда за своја књижевна дела. Књиге
су му преведене на све најзначајније светске језике, а заступљне је у
антологијама и изборима савремене српске и светске поезије за децу.
Уредник је у књижевном часопису за децу “Витез” и уметнички је директор
Београдског фестивала писаца за децу “Витезово пролеће”.

5 557 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.232 1-
6841 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Svetska gizdanja – Dejan Milojević 2011-03-23 17:45:15

SVETSKO GIZDANJE

Udica bez mamca,
tiganj bez mesišta,
stomak mi je prazan –
nisam jeo ništa. Frižider Gorenije
kupio ga ded’
još u vreme Tita
u njem’ samo led.

Kriza se oseća
i smrdi pomalo
nemam sapun, šampon
nekmoli ostalo.

Svetska mi se gizdanja
sve manje dopad’u
ja bi da ih šutnemo
pa neka propad’u.

(C) Dejan Milojević

2 718 0 dejanm 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.196.70 1-
6843 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 24 MART – Marina Adamović 2011-03-23 19:29:45

24 MART – Marina Adamović

1 395 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 87.143.87.19 1-
6844 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOŽE LI PRAVDA DA POBEDI BEZUMLJE – 24.03.2011- Kruševac 2011-03-24 21:18:13

Данас,
24. марта 2011. године, навршава се тачно 12 година од почетка НАТО
агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24. марта
1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО
Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију
на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и
крстарећим “ТОМАХАВК” пројектилима испаљених са ратних бродова и
подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78
дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети
агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови,
аеродроми, ПТТ и телевизијски центри, радио-телевизијски предајници,
резиденцијални објекти, амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих
послова и Војске Југославије, али и колоне народа “у збегу”, као што је
био случај на путу Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или
варошке четврти у Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема,
нити је било војних објеката.

Проф Драгиша Милошевић – подсећање на НАТО агресију

24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ? На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата. У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић – Маринковић.

Данас,
када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је
агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво
цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати – “SUI PRODEST” -“Чему то служи”,
односно “Коме то треба”, и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему,
а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у
реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као
национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и
наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара
1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника,
тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као
преседан у историји светске дипломатије, где су амерички
империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ
је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године,
нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови
Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна:
Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за
реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну
хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином
није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне
опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За
читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком
ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први
објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су
били мета НАТО – агресора су ЈП “Градска топлана” са 2, и ИМК
“14.0ктобар” са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи.
Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999.
године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са
два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене
конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније,
тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа
GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а
затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су
испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на
Геронтолошки центар и, поново на ИМК “14.0ктобар”, а З пројектила на
градско насеље “Лазарица”, на приватне стамбене објекте у улицима Мише
Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини,
поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у
01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа
GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре
њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен
са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако
да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних
пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима
Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је,
14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне
“Трајал Корпорације”, док је 1 пројектил истог типа, завршио у
ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО – агресора на овим нашим просторима,
догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова),
у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два
налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко
реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а
теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током
78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на
подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и
запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу
Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у
селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових
простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника
ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица – 62 цивила, 63 припадника
ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!

 

Проф Драгиша Милошевић

 

Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић

Одавање поште жртвама НАТО агресије

Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић

Бела сала КЦК је била дупке пуна

Ксенија Алексић

Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић

проф Драгиша Милошевић

Љубиша Бата Ђидиђ

Спасоје Ж. Миловановић

АМАНЕТ

то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к’о мали

једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова

ако ме пустиш

на задушни дан
свећу ти палим
сигурно

а и не мораш

децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао

а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити

првим сам је радницима
разданио
и печатним воском
низ Мораву
пустио

морем се доливала
доливала
па се светом просула

И сад
Морава
мојом песмом
далеку неку обалу плави

у њој је све ово
и још ти има ту
и градова
и пропланака
и шумова шумовитих
и именом сваким
сваку сам љубав позвао
да се Морава хвали

што она није
ја сам
у њу довукао

и тебе
што не знаш
и мене што знам

добро је да ‘оће да нас прими овакве

а ти то што нишаниш
у мене
ја сам се играо к’о мали
са Моравом

© Спасоје Ж. Миловановић

Живомир Миленковић

Вељко Стамболија

Мића Живановић

BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima…
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Небојша Лапчевић

Крца, Шегрт и Влада

Маша и Деско

Радојица Милосављевић, Десимир Павловић и Владимир Тасић

0 476 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6845 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRET POSLE 25 GODINA ČEKANJA – Lepa Simić 2011-03-24 21:44:32

SUSRET POSLE 25 GODINA ČEKANJA – Lepa Simić

4 569 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 212.200.83.3 1-
6846 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Istina – Bojan Knezevic 2011-03-24 22:04:44

Istina

Odvajam sebisnost navike,

u nadi da shvatices moj tok i sled nepoznatog govora,
ali kako zahtevan mogu biti,
u odricanju sebicnosti,ne znam,znam da nemam rec kojom mogu opisati
nasu cudnost,jel je pretakam u dodir i osecanje,i ne mogu deliti te na
stvari, reci,na lose ,dobro, jednostavno,pokusavam da sprecim svaki
nalet pozitivnog osecaja ne bi li savladao samog sebe i uklopio se u
svakidasnjost,
al ja nisam takav,ne znam dal to mogu,a jos manje dal zelim,ili ti zelis,sve vreme osvajam taj prostor koji je prazan,
al je moj,i tezak je prilaz,i onda nekog pustis,ne svesno,namerno,cudno
za mene je znacilo vise

cudo,nacin obrazovanja neceg sto necu morati definisati,nesto sto je izlgeda jako tesko kad je pravo,
setam po kishi dok pishem ovo,i papir je mokar,razliva se ishabana
sveska,sa koznim povezom i otiskom neke glupe firme,unutar laznog skaja
i firmiranog otiska,krijem se samo ja,
nema meseca,srebrne reke,odsjaja mora,zvezdi,surovo za kvalitet skaja,bolji je od nekih pogresnih reci,
mokar sam,ne ispavan,tesko mi je i pisati,jel ovo izlazi bez misli ,ne mogu da razmisljam,pokusao sam pronaci zvezdu ,
al iznenadio me pljusak u celo,mislim da vise ne smem da kisnem ,od hiljade nashih razgovora jedini zakljucak je

povezanost izvan svega u sta nisam siguran

© Bojan Knezević

4 1301 1 kiborge 0 srpski 0 0 0 15 3 109.106.227.141
6847 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Sanja Petrović u Sarajevu za Svetski dan poezije 2011-03-24 22:24:33

Sanja Petrović je u Sarajevu obeležila Svetski dan poezije

Sanja Petrović – prva sleva

11 902 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 19 4 94.189.230.171 1-
6848 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOLBA SVEVIŠNJEM – Sever Sena 2011-03-25 20:16:00

Молба Свевишњем

Господе Боже
ако Те има
на Твом великом небу
а имате засигурно
јер ко би нас трпео мого
сем Тебе
толико дуго
на овој прекрасној планети.
Испуни ми данас
једну једину жељу
не баш малену
не баш превелику
(заправо мало коју си ми
и досад испунио
па верујем и ову нећеш). Испуни ми  жељу
да стихове моје лепршаве
изговарају веселе чикице
пред трпезом
пуном јела и пића
а у друштву
разнежених и распеваних
пуначких домаћица.

Или да их напамет
рецитују
ил певају још боље
раскалашне сеоске
и градске лоле
под великим Твојим
звезданим кровом
враћајући се
са момачких теревенки
после поноћи веома касно
ил пак у цик
и сами освит зоре рано.

Да их се стиде
налицкани чаршијски
празноглавци
да их се одричу јавно
вртоглаве ћимрије
а да се поносе њима
варошке бекрије
удаваче сеоске младе
и оне од њих старије
и њихове проводаџијке
лукаве.

Да их светлооке девојчице
скривају
у своје љупке споменаре
у неком свом најтајнијем
свемирном срцу
само њима знаном.

Да их дечаци заљубљени
исписују нежно
најружнијим словима
икада исписаним
на најчистијим
ил најбељим зидовима
неког великог
ил малог града
(у било које доба године
ил дана тј. било када)
и да у велики посо (кобојаги)
баце општинске ћате.

Да их заљубљени
понављају безброј пута
после како првог
тако и после њиховог
безбројног пољупца.
А од љубави заувек
(ил до сутра наноћ)
остављени
да их шапућу лако
кад су због ње сетни
или кад су као и ја
без ње увек усамљени.

Да их воле астрономи
лопови и свађалице
морнари и шибицари
чиновници и каплари
и свих врста трговци
и мајстори
калфе и шегрти
тамнопути оџачари
и жандари.

Да их воле сви
у ретком знаку љубави
рођени
фудбалери, дресери,
гастарбајтери и швалери
кошаркаши и тамбураши
и веселе лале
и сретни шајкаши
јер браћо моја
и то су, за име Бога милог,
људи наши.

Боже мили
испуни ми још једну жељицу
да једном накресан
и мој уважени комшија
поп Раша
одрецитује моју неку
безбожну песмицу.

© P. Sever-Sena

1 495 0 sever.sena 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6849 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BUDAN SANJAM – Nikola Stojanović 2011-03-25 20:19:50

БУДАН САЊАМ

Будан сањам ове ноћи,
шапућем у себи „Оче наш“,
да ћеш ноћас мени доћи,
да ми своје усне даш. Превари га макар једном,
угаси пламен срца мог,
а ја ћу молитвом чедном
молити да ти опрости Бог.

А сутра, опет, остаћу сам,
ти ћеш и даље да живиш с њим,
моје ће срце да свија плам
док не постане пепео, дим.

© Никола Стојановић

1 469 0 NikolaS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6850 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Zrno razuma – Nevena Ugrenović 2011-03-25 20:25:47

 

Zrno razuma

Čekaš me na drugom kraju sveta
jer ovde ne može da se živi
ono što je ostalo
poderani kraj
opasač od briga
i malo smeha
za dobar dan… Pišem i kao
super mi je…
tražim razloge i uvek je tako
ozbiljna u svojoj gluposti
u ime svega
u svoj želji razbijena
hoću da se ostvari

Noć
svi koraci
i ja u svemu
san
razlivam
rečima

Veštičiji je ovo dan
zrno razuma
prekida želje
ovo nije ta bajka
i nisu ovo naše pesme.

© Nevena Ugrenović- Iskrica

2 1269 0 iskrica 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6851 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano REČI TVOJE – Sandra Miladinović 2011-03-25 20:39:14

REČI TVOJE 

Čujem ih i u snu,
Jutrom me bude,
Koračas mojim stazama,
Gledaš mojim očima,
Tečeš  mojim suzama,
Pleniš mojim osmesima… Ako hoćeš,
Ušetaj slobodno bez straha,
Prolećna otvori vrata moje duše,
Prve vesnike omiriši,
Najlepše stihove čuj,
Povetarac što virtouzno pleše,
Je batler,
Ne tuguj, primićete,
Moj andjele s neba,
Ako hoćeš,
Jer tako treba… 

Daj mi da snena dokučim tajne daleke,
Ako te nema!
Nek prodje ladja preko hridi,
I ti slobodno idi,
Neka te talasi ne muče,
Ja znam i struje  mora,
Nisam od juče…
Našla bih ti se i na mesecu,
I tamo mesečeve ogrlice nižem… 

Ako hoćeš,
Jednu ću ti  pokloniti,
Kao amajliju, da spoznaš zvezdu
I da je slediš,
Ja svoju imam i znam da vrediš! 

Ako hoćeš… 

© Miladinović Sandra

2 1246 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 87.116.149.14 1-
6852 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AFORIZMI – Srbobran Matić 2011-03-27 10:24:52

 

AFORIZMI

Ni većih problema, ni zemlje manje,
kod nas je sporedno uvek osnovno.
Zašto da uvodimo vanredno stanje,
kad je ono kod nas redovno. Nema više ni jedan dar, sav je otišo na onu stvar.

Pošto nije previše bistar, postao je magistar,
ako tako nastavi i doktorat će da slavi.

Jedino bi motkom nešto sredili,
da nismo i nju uneredili.

Želudac bez kapi pića
je što i menica bez pokrića.

© Srbobran Matić

2 481 0 Larra 0 srpski 0 0 0 10 2 178.223.182.235 1-
6853 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LIBIJA – Živomir Milenković 2011-03-27 21:48:32

 

Л И Б И Ј А

Подигоше авионе, бомбе и ракете
Проклети крвници гађају мете
Страдају цивили руши се благо
Либију да поробе то им је драго. Плаче Либија треште бомбардери
Носе страшну муњу и небеску ватру
Недужни гину упалили нафту
Африку померају све би да сатру.

Докле тако више Творче васељене
Баци им казну, громове и стене
Уништи тај отпад те зликовце љуте
Премного је мрака доста више рата.

© Живомир Миленковић

1 419 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.220 1-
6854 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Jutro kada sam… – Bogdanka Rakić 2011-03-27 21:56:00

Jutro kada sam…

Prošlo je dva dana.
Ili dve godine.
Vekovi se umoriše
i skratiše svoje trajanje. Gospoda u prvom redu,
u drugom redu,
u svakom redu;
preplaćeni na lepotu,
gledaju i umiru.

O, ne pomišljajte na žetvu!
Vreme sejanja ste preskočili.

Gospodo,
nije ovo vaše odredište.
Zašto niste poslušali svoje majke kad su vikale:
„Nije to za tebe!“?
Sad idite i jadajte im se,
one će vam sigurno oprostiti.

Meni ne prilazite,
plakaćete celu večnost.
Pesme su otrcane,
cveće je uvelo,
pomračenje je u snovima.
Mojim.

Ah, pije mi se čaj…

Tog jutra sam umrla.
Vetar je mirisao na njega.
Vi ste ga raščerupali,
samo je odsjaj njegovih zenica
došao k meni.

Šta sam sa njim mogla raditi?
Oči nisu mene gledale.
Pogled je tražio nekoga.
Unezvereno.
Ja sam bila tu,a kao da me nije bilo.
Zato sam tog jutra umrla.

On nije bdeo nada mnom.
Sada sam još lepša.
I tužnija.
A vi mi aplaudirajte.
Kao i uvek aplauz bez razumevanja,
aplauz lepoti.

Praznina u predahu vetra.

Zagrizite reči,
lepotom se nahranite
i čestitajte gospodo,
čestitajte gospodinu vašeg soja.
Zakoni ljudski za mene ne važe,
božanski me je pregazio.

Karte su vaše
i nedelje su vaše,
kontrola reči
i spas.

Gospodo preplaćena na lepotu,
zasadite seme na nekoj plodnoj njivi,
moja je jalova,
sama je sebe spržila.
Ljubavlju.

Oštrili ste mač na mom srcu.
On ga je proboo.

Bilo je to jutro kada sam umrla.
Hvala vam.
To je bilo sve.
To je bilo ništa.

Prošlo je dva dana.
Ili dve godine.
Vekovi se umoriše
i skratiše svoje trajanje.

© Bogdanka Rakić

5 653 0 boba 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.88.243 1-
6855 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kad su deca postala heroji – Mihajilo Jovan 2011-03-27 21:59:18

Kad su deca postala heroji

Beše april, padale su kiše
rađaju se istorija piše.
U krilo ih savijaju,
čudne im se misli roje
tek rođanu našu decu
proglašavam za heroje Tog trenutka prstaše da plaču,
miluju im majke kosu meku
i oni su osetili jeku
bombarduju srce u čoveku

I oni su u svom gnezdu
orlova se i ne boje,
sve rođene u tom danu
proglašavam za heroje

Sad sanjaju beogradske zore
Dunav Savu i jadransko more
U srcima i na malom čelu
trobojnica, tri žežene boje

proglašavam decu za heroje
Plus, svu decu zemlje moje
proglašavam za heroje.

© Jovan Mihajilo

Pesma posvećena deci koja su tek bila rođena za vreme bombardovanja porodilišta u Beogradu

2 618 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 20 4 95.85.152.53 1-
6856 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AKO POSTANEM DAN – Dule R. Paunović 2011-03-27 22:02:51

АКО ПОСТАНЕМ ДАН

Спушта се лагано ноћ:
очи пуне дражи таме,
пуне душу
до јединог кутка
у коме искри чежња. Предајем се ноћи:
постајем мрак
али не предајем се сну…

Размишљам:
шта ће се догодити
када сване дан ?
Или:
ако жена из мог сна
упали светло
сред ноћи,
да види мој осмех ?

Плашим се…
постаћу дан
у том последњем,
једином кутку
и утрнуће искра.

© Дуле Р. Пауновић

4 581 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.230.192 1-
6857 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PISMO ČETRDESETTREĆE – Sanja Petrović 2011-03-27 22:05:42

 

PISMO ČETRDESETTREĆE

Dragi moj,

ovih dana vođena sam

neverovatnom energijom

snažnim mislima

poezijom. Čovek do Čoveka

emocija do emocije

rečenica do rečenice

neraskidivo prijateljstvo.

Sladih se i vrućim salepom

tufahijama

rahatlucima

i tucanom kafom.

Da li sam mislila na Vas?

Zašto pitate nešto što znate?

Hotelske sobe su lepa mesta

za maštanje…

Zaljubljenost?

Velika je razlika

biti zaljubljen od poželeti nekog.

Mislite da želeti nekoga

često, strasno i nežno

upućuje na zaljubljenost?

Meni pre na zanesenost

koja opet nije isto što i zaljubljenost

smatram je stepenicom niže

podrazumeva fizičku privlačnost…

zaljubljenost pored fizičke privlačnosti

ima i psihičke, intelektualne

a ona opet nije isto što i voleti…

voleti nekog je mnogo stepenica iznad

podrazumeva

nositi nekog pod kožom

da taj neko reguliše

otkucaje tvog srca

da ti da krila

i bude vetar postojani…

Oh, osetim li ja to Vas

na leđima svojim?

Zauvek Vaša,

S.

8 1238 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 15 3 94.189.230.171 1-
6858 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEBESKI PEJZAŽI – Vida Nenadić 2011-03-27 22:24:43

 

NEBESKI PEJZAŽI

Nebo se izlilo svo
kao reka.
Hladna, teška i siva. I sve je,
na trenutak,
dobilo boju kiše.

Kao da su se
i oblaci
bili pocepali.

Pored mene su
promicali ljudi
sa licima od kartona.

Bili su
gladni osmeha.
I gladni ljubavi.

Još samo poneki list
visio je tu, na krošnji,
kao na čiviluku.

Tad poželeh,
iz sveg srca,
da zakrpim te oblake,

I da izvezem zvezde,
menjajući tako
pejzaže u noći

Nebu, koje mi je ponovo
ukralo boju.
Boju tvojih očiju.

© VIDA NENADIĆ

4 553 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.220 1-
6859 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kad lišće pada – Miljojko Milojević 2011-03-31 00:32:20

 

Kad lišće pada

Kad lišće pada
već jesen caruje siva…
U srcu, umesto nada,
zebnja se tiha skriva. Kad lišće pada leden je Srpski Jug.
Iz nagrđenog Simonidinog oka,
iznad otetog Polja, treperi tuga duboka…
Selice ptice strepe i žele u neki sunčan lug.

Ja nemam kuda i neću nikuda!
Boriću se sve dok mafija huda i luda
s porobdžijama u pakao ne ode;

sve dok mi božuri rumeni zamirišu cvetom;
sve dok mi ne svane dan sa dahom Slobode,
i mir zavlada celom planetom.

(C) MIljojko Milojević

4 707 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 15 3 212.200.83.142 1-
6860 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BEZ ZNAMENJA – Dule R. Paunović 2011-03-31 00:36:34

БЕЗ ЗНАМЕЊА


Зашто су жеље моје остале пусте
и зашто се лепота младости
сред таме густе
без златастог знамења тихо своди
док птице из дечачких снова
снивају негде далеко на мирној води ? Сећам се…
довикнуо сам жељу том малом јату,
када је полетало:
хтео бих и ја са вама
негде далеко
да свијем гнездо у свету !

Од тада су године многе прошле…
ноћи дуге, немирне, без сна…
из изгубљеног детињства су дошле.

Свици одавно хитају путевима таме,
ноћи су постале неподношљиво дуге,
дани суморни, и они као ноћи – дуги…
И жеље и птице остале су пусте и саме,

Понекад се запитам
све једно, за дана или ноћи:
хоће ли ме наћи моје птице
(или пород њихов)
из дечачких дана ?

Чини ми се…
ако глас њихов чујем,
да ће ми се зацелити на души рана
или ће ми крај лакши бити.

© Дуле Р. Пауновић 0 421 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.230.192 1-
6861 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ĆERKA NOĆI – Stana 2011-03-31 00:39:44

ЋЕРКА НОЋИ

Хајде пожури њој

док није заспала…

Остави ћерку ноћи

на месечевом прагу… Рано је још

за звезде падалице

рано за снове

што ко смрт

вољених боле…

Ма остави ме

имам ја своју тишину

понос и страхове

имам песму

душу и путеве…

Сада је ноћ  моја мати

грли ме теши и љуби

због тебе увелу и стару

брише сузе вреле

плаче заједно са мном…

Зашто је њено крило хладно

а лик се ко срећа губи

зашто ми увек узимају

само оно што је вредно…

А ти пожури њој

док још није склопила очи

пружи јој руке

усне ма целог себе дај

ћерка ноћи

не верује речима без тежине…

Ма остави ме

имам ја своја сећања

бели папир и оловку

и имам своју мајку

која ме негде чека

испод црног мермера

гледа ме она и храбри

а поглед њен

књига моја отворена

преклиње да

престанем плакати…

© Стана Минић

0 520 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6862 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ISPOVEST – Jelena Bandić 2011-03-31 23:38:17

 

Исповест

Опростите, Л.
Имам једно питање:
Да Вам неко каже – што пожелите
Ваша остварена жеља биће
Какве би речи усне смело прозбориле?
Иметак, жене и вина, никад да не свиће?
Или, пак, спокој тињајуће ватре,
Камин стари у тихој соби
Мали кутак за Вас двоје,
Један завет да вас чува од туђе коби? Цео свет бих пружила на длану да могу
Све авети да се са Вашег пута склоне,
Од краја до бескраја једним паром ногу
Опкорачала бих свемир и ноћи што за Вама горе.

Чежња удара најјаче на слабе,
Ноћца најтеже пада будном
А кад усни оловним сном и нађе зрно наде
Зора разби сан, сновиденије о блудном.

Једном освануће јутро за нас двоје
Испреплетане биће жеље и страсти
Оно што је Ваше, постаће и моје
И слуга Парнаса и реч његова занемеће,
Јединим на Свету чистим грехом
Жудња победиће.

© Јелена Бандић

Поздрав свима, после скоро две године ја оживех и себе и своју поезију 🙂

2 773 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.161 1-
6863 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 19 ZLATNA KACIGA – Kruševac 01.04.2011. 2011-04-03 09:17:50

01.04.2011.
у Крушевцу, у препуној Белој сали КЦК у организацији Културног центра
Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца, одржана је 19-та ЗЛАТНА
КАЦИГА, на којој су додељене награде и признања. Прву награду за
каракатуру: Плакету ЗЛАТНА КАЦИГА, новчани износ од 800,00 Евра и самосталну изложбу у Крушевцу добио је Zlatkovsky Mikhail из Русије!

Награду за Животно дело добио је редитељ и професор Универзитета уметности Властимир Радовановић, а признање *ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ СЕР ХАРДИ*  припало је глумцу Драгану Јовановићу.

На крају завршне вечери директор Културног центра Крушевац Љубодраг
Обрадовић објавио је и теме за следећи 20-ти јубиларни
фестивал ЗЛАТНАКАЦИГА и то: тема за одрасле је – АТОМ, а за младе до 18 година – СПОМЕНАР!
Па изволите, погледајте слике са церемоније уручивања награда и
признања, прочитајте информацију о свим добитницима награда и спремајте
своје радове за 20-ти конкурс, који ћемо објавити на овом сајту до
краја месеца априла 2011. године !!!

Прегледајте све слике, од пријема за делегацију општине Хасково у
просторијама Града Крушевца, позирања грађана Крушевца на Тргу младих
познатим карикатуристима, па до отварања изложбе најбољих карикатура и
саме финалне вечери 19-те ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ!

Директор
Културног центра Крушевац  Љубодраг Обрадовић је на почетку
поздравио присутне госте, добитнике награда и наравно бројне гледаоце:

Поштовани посетиоци, пријатељи карикатуре, хумора и сатире, поштоваоци
ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ, драги гости… Добродошли у Град Крушевац и Културни
центар Крушевац

19 година Златне кациге челиче нас у уверењу
да смо на правом путу да традицију која која је почела 29. марта 1993.
године оснивањем фестивала успешно наствљамо и да ЗЛАТНА КАЦИГА све
више и више постаје Бренд града Крушевца и Србије.

Драго ми је
што сте вечерас са нама као велика подршка да на том путу истрајемо и
чини ми част да Вас поздравим у име Културног центра Крушевац и своје
лично име. посебно поздрављам:

• све добитнике награда
  Фестивала ЗЛАТНА КАЦИГА, добитника НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО – ретитеља и
  професора универзитета уметности Властимира Радовановића, добитника
  признања ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ СЕР ХАРДИ – глумца Драгана Јовановића;
• чланове стручних жирија;
• наше драге госте из Бугарске из града Хаскова, који се поносе својим фестивалом ХАСКОВСКИ КАУН :

– Ану Јорданову – директора дирекције за спорт и културу општине Хасково;
– Тонку Којчеву – директорку региналне библиотеке Хасково;
– Јанка Митева – директора и главног организатора фестивала ХАСКОВСКИ КАУН;
– Борка Данева – сликара и карикатуристу из Хаскова и све госте из
Црне Горе, Македоније, Ниша, Београда и других места широм Србије;

• Градоначелника града Крушевца магистра Десимира Павловића и његове сараднике;

• Све
  представнике Војске Србије, МУП-а Србије и Српске православне Цркве,
  све припаднике политичких партија и све представнике јавних и приватних
  предузећа, установа и школа Крушевца, све припаднике
  Културно-уметничких друштава и удружења грађана… Представнике
  медија…

Уз нашу жељу да ЗЛАТНА КАЦИГА ТРАЈЕ И ДА СЕ
НЈЕН СЈАЈ ИЗДАЛЕКА ВИДИ и вољу и труд учесника конкурса, да у
реализацији наше жеље својим креативним радом у области карикатуре,
хумора и сатире активно учествују, дошли смо до 19 ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ која
је за мото и тему имала СПАС.

Вечерас сам сигуран да СПАС тако
сигурно долази, а ми ћемо најуспешнијим културним ствараоцима и
учесницима 19 ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ покушати да се одужимо пригодним наградама,
с надом да ће то бити подстрек потенцијалним учесницима да 20 ЗЛАТНА
КАЦИГА оствари још боље резултате. Уосталом ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ
ПОД РУКУ! У то име, добродошли и уживајте!!!

А на самом затварању Љубодраг Обрадовић је рекао:

Ми играмо
Ми певамо
Ми свакога задевамо
Ми умор уклањамо
Свет забављамо
Смехом сва врата отварамо!!!

Да
СМЕХ заиста отвара сва Врата, па и гвоздена, доказ је свакако и Златна
Кацига која сваке године доводи у Крушевац радове и са свих континената
Земаљске кулгле, а и име Града Крушевца уноси у сва срца која затрепере
кад се помену хумор, сатира, афоризам, карикатура…

Али Све што је лепо има крај! Завршена је 19-та  –  живела 20 ЗЛАТНА КАЦИГА!

Обичај је да на се на крају завршне вечери за јавност откријемо и теме
за следећи конкурс. У сусрет 20.-том, јубиларном фестивалу
ЗЛАТНАКАЦИГА, припремили смо теме које су у складу са духом времена у
којем живимо.

Тема 20-те Златне кациге за одрасле је : АТОМ, а тема 20-те Златне кациге за младе до 18 година је : СПОМЕНАР

Наравно, комплетну информацију о 20 конкурсу пронаћи ћете на званичном сајту Културног центра Крушевац www.kck.org.rs  до краја месеца априла 2011. године.

Хвала Вам што сте са нама у мисији ширења ПУТЕВА КУЛТУРЕ, јер, рекох,
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!!! Свима Вама Желим много смеха
у свакодневном животу, јер смехом победјујемо све проблеме – СМЕХ ЈЕ
ЛЕК! Живи и здрави били!

Љубодраг Обрадовић

 

27.11.2010. godine na konferenciji za novinare, održanoj u sali 48
skupštine grada Kruševca, saopšteni su javnosti rezultati
takmičenja za 19-tu ZLATNU KACIGU. Pre samog čina proglašenja
pobednika, članove žirija ZLATNE KACIGE i rukovodstvo Kulturnog centra
Kruševac, primio je pomoćnik gradonačelnika grada Kruševca za društvene
delatnosti Goran Radomirović. U nastavku pogledajte rezultate
takmičenja i atmosveru sa prijema i konferencije za novinare.

Prva nagrada i ,,ZLATNA KACIGA’’za karikaturu – Zlatkovsky Mikhail, iz Rusije

Na konferenciji za novinare u maloj sali grada Kruševca, saopšteni su rezultati 19 ZLATNE KACIGE. Tema je bila *SPAS* za odrasle, a za decu do 18 godina *ZUBI*! Na konkurs je pristigao sledeći BROJ RADOVA:

• Каrikatura:
  173 autora iz 45 zemalja sveta, sa svih šest kontinenata (Evropa, Azija
  , Australija, Afrika, Severna i Južna Amerika) poslalo je 422 rada
• Pisana forma:
  – priča: 49 autora, 63 priče, – pesma: 60 autora, 90 pesama – aforizam:
  68 autora, 1032 aforizma Ukupno: 350 autora , 45 zemalja sveta, 422
  karikature, 63 priče, 90 pesama i 1032 aforizma
• Mladi su poslali 202 karikature, 56 stripova, 1 priča, 53 pesme i 20 aforizama

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA KARIKATURU

Žiri je radio u punom saglasju, prilazeći pažljivo svakom
poslatom radu. I ako se do kraja nismo izjašnjavali koje radove
nagraditi, ispostavilo se na kraju da smo u prvom gledanju zapazili baš
one radove koji su dobili nagrade. U svom radu smo se držali
profesionalnih principa; estetike, etike i zadate teme… Do spasenja
dolazi hrabrim verovanjem u sebe, u svoje okruženje, dobrih ljudi i
vera da oni koji nisu dobri mogu jednog dana da se prodobre i budu
spaseni.

Žiri je jednoglasno odlučio :

• I NAGRADU i ,,ZLATNU KACIGU’’ dobio je ZLATKOVSKY MIKHAIL, iz Rusije,
• Drugu nagradu dobio je MILENKO KOSANOVIĆ iz Bajmoka, Subotica
• Treću nagradu dobio je JAVAD TAKJOO, Iran

U Kruševcu ŽIRI: 27.11.2010. god ine – Žiri: Neđeljko Ubović, Novica Kocić, Milanko Kaličanin

Druga nagrada – MILENKO KOSANOVIĆ iz Bajmoka, Subotica

Treća nagrada – JAVAD TAKJOO, Iran

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA PISANU FORMU

Na konkursu Međunarodnog festivala humora i satire ,,Zlatna kaciga’’
stiglo je ukupno: 63. priče od 49. autora, 90. pesama od 60. autora, i
1032. aforizma od 68. autora. Žiri u sastavu: Ljubodrag Stojadinović
(predsednik) Petar Lazić, Ivko Mihajlović, doneo je odluku:

• Prvu nagradu za priču dobio je rad ,,Vera je pola spasa’’ pod šifrom ,,Druga obala’’, autora Tomislav Drvar iz Sombora.

Odluku
o ovoj nagradi žiri je doneo jednoglasno. Priča je uspešna literarna
metafora teškoća sa kojima se Srbija i njeni građani susreću u pokušaju
da se izbave iz krize. Autor se u svom radu uspešno služio ironijskim
istorijskim paralelama uz nastojanje da na jedan moderan satirični
način ukaže na ključne mane društva, države i njenih lidera u
kreriranju krize i nedostatku ideja da se iz nje nađe odgovarajući
izlaz. Drvar je uspešno pomirio relativno visok literalni stil i
sarkazam kao sredstvo u realizaciji teme, kloneći se na taj način
banalnosti i suviše pojednostavljenih, neposrednih iskaza.

• Prvu nagradu za satiričnu poeziju žiri je dodelio pesmi pod naslovom: ,,Samo sloga Srbina spasava’’ (šifra: ,,Srpski san’’), autorke Jelene Kujundžić iz Majura.

Žiri
je ovu odluku doneo jednoglasno. U pesmi dominira niz snažnih
sarkastičnih slika koje predstavljaju simbole naše stvarnosti uz
parodiju mita o slozi Srba kao jedinom putu u spasenje. Simbolički i
leksički pesma je u celini posvećena Srbiji i metafori njene sudbine uz
osobenost da svaki stih počine slovom S.

• Prva nagrada za aforizam dodeljena je autoru koji je svoj rad poslao pod šifrom ,,Nada i Vera’’ – Savi Martinoviću iz Beograda.

Odluku
o ovoj nagradi žiri je doneo jednoglasno. Iz grupe kvalitetnih
aforizama ovog autora, žiri je odabrao: ,,Bela zastava nam je spasila
živote. Za nju se mora naći mesto u nacionalnom muzeju.’’ ’’Hitna pomoć
je zakasnila akademskih petnaest minuta.’’ ,,A šta vi pijete? – upita
davljenik spasioca.’’ Set uspešnih i duhovitih aforizama ima zajedničku
poentu u satiričnom poimanju ideje o nacionalnom spasu i apsurdnim
pokušajima da se do nje stigne.

• Nagrada Rade Brka dodeljena je priči pod naslovom ,,Spasavanje našeg dede’’ (šifra:,,Avala’’) autora Dragiše Pavlovića Rasinskog iz Kruševca.

Odluku
o ovoj nagradi žiri je doneo većinom glasova. Nagrada Rade Brka
dodeljuje se za negovanje narodnog humora. Uspešnim crno-humornim
pristupom, autor se uspešno igra kultom života i smrti, kombinacijom
tradicionalnog simboličnog lapota i primenom tehnološke revolucije u
njegovoj negaciji. Poruka priče je da od naše crno- humorne i
grobljanske kulture nema tehnološkog spasa.

U Kruševcu,  27.11.2010. godine. ŽIRI: Ljubodrag Stojadinović, Petar Lazić, Ivko Mihajlović

ODLUKA
I OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA RADOVE AUTORA DO 18 GODINA ZA XIX MEĐUNARODNI
FESTIVAL HUMORA I SATIRE «ZLATNA KACIGA», KRUŠEVAC 2011

Tema konkursa: Zubi
Sastav žirija: Momir Dragićević, predsednik Maja Olić, član Radoje Savić, član

Na zasedanju dana 26. i 27.11.2010. godine, žiri je jednoglasno doneo sledeću odluku:

• Nagrada za najbolji rad u kategoriji pisane forme autora do 18 godina izabrana je pesma pod nazivom «Matematički zub», autora Andrije Isailovića iz Trstenika

Autori koji će biti pozvani na MASTER CLASS – pisana forma:

1. Andrija Isailović iz Trstenika
2. Lazar Savić, 3. razred, Kuršumlija
3. Šifra „Nikola“ -Nikola Vlašković 6. razred, OŠ „Đuro Daničić“ Novi Sad
4. Šifra „Nike“ -Natalija Kocić,16 god, Niš, gimnazija „Bora Stanković“
5. Šifra „Miša –Sava“, Božić Miloš, Pančevo, 17 god

• Nagrada za najbolju karikaturu autora do 18 godina izabran je rad autora: Aleksa Vujsić, 6. razred OŠ Sutjeska, Zemun

• Nagrada za najbolji strip autora do 18 godina izabran je rad autora: Đorđe Bogavac, Niš

Autori koji će biti pozvani na MASTER CLASS – karikatura i strip

1. Aleksa Vujsić, 6. razred OŠ Sutjeska, Zemun
2. Marko Stamenković,16.god , ŠAF Vranje
3. Stefan Pleskonjić, 12 god. Borča 11211, OŠ „Vlada Aksentijević“
4. Aleksandar Petrikanović, Bgd.
5. Miljan Šćepanović, Lajkovac
6. Milana Šušnjar, TŠ „Mileva Marić-Ajnštajn“, N. Sad
7. Arsen Lalić, Bgd.
8. Đorđe Bogavac, Niš
9. Katarina Karajić, Gimnazija, Čačak
10. Milena Jevremović, ŠAF Vranje

ŽIRI: Momir Dragićević, predsednik Maja Olić, član Radoje Savić, član

 

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA RADOVE AUTORA DO 18 GODINA ZA XIX MEĐUNARODNI FESTIVAL HUMORA I SATIRE «ZLATNA KACIGA», KRUŠEVAC 2011.

Žiri je pažljivo pregledao i razmotrio sve pristigle radove a bilo ih
je 202 u kategoriji karikature, 56 u kategoriji stripa i 55 u
kategoriji pisane forme.

Pri žiriranju, posebna pažnja se
obraćala na kreativnost, originalnost, likovnu realizaciju i
duhovitost. Većina učesnika ispunila je uslove navedene u propozicijama
konkursa. Sa zadovoljstvom je konstatovano da su ovogodišnji radovi
bili veoma zanimljivi, neretko i inovativni. Primećeno je takođe da je
veliki broj njih u duhu slobodnog izraza, nesputani su i dinamični.
Evidentan je i veliki uticaj ekranske grafike i ostalih multimedijalnih
elemenata na inspiraciju mladih autora.
Za likovnu izložbu odabrano
je 84 karikature i 17 stripova, što ukupno čini 101 eksponat. Prvo je
napravljen uži izbor od 106 radova iz svih kategorija.

Kako
je procenjeno da se radi o perspektivnim i izuzetno kreativnim mladim
stvaraocima, žiri je odlučio da petnaestoro iz užeg izbora budu pozvani
na master class radionice, koje će voditi ugledni autori iz oblasti
književnosti, stripa i karikature. To je učinjeno u iskrenoj nadi da će
neki od njih u budućnosti nastaviti da budu deo festivala «Zlatna
kaciga», i to u konkurenciji odraslih. Ako se to dogodi, žiri će
smatrati da je ispunio svoj, ove godine, izuzetno težak, zadatak.

Odabrane i nagrađene pesme su duhovite sa dosetkom i šarmom sasvim
razumljive ironije. U njima se oseća vedar duh sa humornom notom i
svežinom jer ih pišu deca. U stanju su da nam izmame osmeh. Na momente
se podsmevaju nečijem neznanju i nespretnosti ali bez zamerke, uvrede i
povrede. Duhovitim obrtima i vedrim tonovima kombinuju stvarnost i
maštu. Radovi mladih autora su odabrani sa težnjom da budu bliski
najmlađem čitaocu a i odraslima u poimanju sveta i života.

 

U Kruševcu, 26.11.2010. godine – Žiri:  Momir Dragićević, Maja Olić, Radoje Savić

PLAKAT ZAVRŠNE VEČERI FESTIVALA *ZLATNA KACIGA*

 

0 1061 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.121.41.126 1-
6864 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TAJNA – MArina Adamović 2011-04-03 18:32:26

TAJNA

Ničega više nije bilo
Osim
Spuštenih zavesa
Uvelih ljubičica na prozoru
Opruženog kanarinca u kavezu
I blage senke neba od papira Neka neka
Bar će se snovi radovati
Rekvijemu u svoju čast

© Marina Adamović

0 515 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 109.121.0.63 1-
6865 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TEBI – Aleksandar Drndarević 2011-04-05 20:37:24

 

TEBI

Laku noć, nedostižna moja
Tebi
Iza dva brda
Preko tri reke
Sakrivenoj u lavirintu ulica
Prekrivenih snegom
Laku noć Usnula pod uvezdanim pokrivačem
Na krilima vetra
Uzburkaj reku
Uzdigni talase
Dovoljno moćne i jake
Da i u snovima
Lako utope sećanje na mene.
Laku noć, nedostižna moja
Laku noć.

© Aleksandar Drndarević

0 546 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6866 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KK Velimir Rajić Aleksinac – Rezultati konkursa 2011-04-06 17:56:45
KNJIŽEVNI KLUB “VELIMIR RAJIĆ” IZ ALEKSINCA

REZULTATI KNJIŽEVNOG KONKURSA

Na
konkurs je pristiglo 209 rada isto toliko autora iz Srbije, Crne
Gore,  Republike Srpske, Bosne , Hrvatkse, Švajcarske, Španije,
Austrije,  Nemačke i  SAD-a. 39 rada je odbaceno zbog
nepoštovanja propozicija navedenih u konkursu koji je klub raspisao ili
ne poštovanja roka u kome su radovi trebali prispeti na našu adresu.

Žiri u sastavu:

• Dragana Milijić, profesor knjizevnosti iz Aleksinca
• Ljiljana Pavlović, profesor knjizevnosti i pesnik iz Stalaća
• Svetlana Ganić, profesor knjizevnosti iz Aleksinca,

pregledao je 170 rada i doneo sledeću odluku:

• PRVA
  NAGRADA  pipala je  pesmi OD PALUBE MALOJ… poslatom pod
  šifrom „Pjesnik ljubavi“ autora VELIMIRA SAVICA iz BANJA LUKE.

• DRUGU
  NAGRADU ravnopravno dele  pesme DA NE POSTOJI KIŠA
  poslata pod šifrom „Prlećeu meni“ autora MILOŠA MARINOVIĆA
  iz NIŠA i pesma IZMEDJU ČEKIĆA I NAKOVNJA poslata pod šifrom
  „Sarajevo“ autora NEDELJKA ZELENOVIĆA iz ISTOČNOG SARAJEVA

• TREĆA
  NAGRADA pripala je pesmi PROPEPELI PREPELICE  poslata pod šifrom
  „Položena osmica“ autora SNEŽANE RADOJEVIĆ iz KULE

POSEBNOM
POVELJOM nagradjuje se pesma UZDARJE ZLATOPISANE REČI  prispela
pod šifrom ” Voznesenje“ autora VESELINA GAJDAŠEVIĆA iz
FEKETIĆA

Sve nagrade bice dodeljene 14. maja 2011. godine na PESNIČKIM SUSRETIMA u Aleksincu

Svetlana Biorac Matić

0 1082 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6867 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ali-grudić – Dejan Milojević 2011-04-06 18:01:02

 

Ali-grudić

Čanak ima malo više,
Dačić mu za vratom diše,
Mrkonja je čovek-stena,
Pop-Lazićka zmaj, a žena. Čast buca i Mlađa brani,
Palma Jagodinu hrani,
Velju vole jer sam kaže
da sa viškom raspolaže.

Ali-grudić osta sitan
mali je, a jako bitan,
Ali-grudić osta jadan
svi siti, a on još gladan.

Od kavurme Šor umazan,
Jožef zaspao uz kazan
sa Bidžinog čela curi
mast, Raka je ‘lebom juri.

Vuk zaklao celo stado,
Dulek pomog’o mu rado,
a nervozna krava stoji
dok je mali Boža doji.

Ali-grudić bez masnoće
glavni obrok mu je voće,
Ali-grudić koske delje
na hoklici, kraj fotelje.

© Dejan Milojević

0 488 0 dejanm 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6868 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAN O VINOGRADU – Svetlana Biorac-Matić 2011-04-06 18:06:47

 

SAN O VINOGRADU

Još mi dušu greju one drage slike
čokoti se ljube s plavetnilom neba,
pod orahom ručak, voda i motike
malo dalje lozu orezuje deda. A kad jesen prospe svoje boje zlatne
i brdo nam celo groždjem zamiriše
on dugo posmatra vunene oblake
i šapiće brizno: “Nedaj Bože kiše”.

U nedeljnu zoru osmehne se kuća,
zamiriše pogača, okite se kola,
korpe i košare od vrbovog pruća
krenu s beračima neiz prezrela polja.

Pa dugo odzvanja moravska kotlina
od pesme i smeha veselih berača
i teku potoci od slatkoga vina
opijajuc duge svih hrastovih kaca.

Sad vrzina, eno, vinograde seni,
podivljala loza, ni oraha nema,
a meni jos dušu opiju s jeseni
one dragi slike  divnih uspomena.

Onda sklopim oči i nada se javi,
opet čujem pesmu, mladi orah tu je,
vinogradi ljube nebo što se plavi,
a sin mi nasmejan čokot orezuje.

© Svetlana Biorac-Matić

2 2182 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 79.101.191.109 1-
6869 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Makaroni sa kečapom – Marko Antić 2011-04-07 18:23:12

Makaroni sa kečapom

Sedeo sam naspram tebe i posmatrao te.
Ti si moja vršnjakinja, koleginica sa
fakulteta, komšinica i dobra
drugarica.

Oboje smo u konfliktu sa očevima
i ne znamo da plivamo.
Čak nam je i horoskopski znak isti. Vremena su, kao i uvek, bila teška
mi daleko od kuće
živeli smo u skromnim sobama
i često bi nas
morila glad.

Delili bi sve što imamo.

– Imaš li još onih bonova za menzu – pitala si.

– Nemam. A tvoje konzerve?

– Juče je i zadnja otišla. Odakle ti uopšte oni bonovi?

– Preturao sam po gazdinom tavanu
i pronašao neke porno-časopise.
Trampio sam ih za bonove,
sa onim ćaknutim Bosancem iz susedne ulice.
Cela dekada, ručak i večera.

Potom bi se oboje
glasno smejali.

– Ja držim dijetu, ali spremiću tebi, imam ovde
makarone, kečap i neki zejtin, brzo će
biti gotovo – rekla si.

– Hvala – rekao sam.

Ubrzo si pred mene stavila tanjir
pun tanjir makarona
sa kečapom.

Probao sam zalogaj, žvakao, progutao.
Nije išlo.

Pokušao sam da budem hrabar i nastavio
ali imao sam utisak da jedem
užeglog pacova.

– Zašto ne jedeš, šta nije u redu?

– Ne mogu. Nije do tebe, jednostavno ne mogu.
Možda je neki sastojak pokvaren. Izvini.

Rasplakala si se.
Plakala si tiho, pa sve glasnije.

– U redu je, u redu je – pokušavao sam da te utešim.

– Izlazi napolje! Idi, jebiga!

Počeo sam da perem
tiganj.

– Ostavi to i idi! Samo izađi! Idi, molim te!

Izašao sam, kvaka, vrata
pa niz trošne drvene stepenice
dvorište, kapija, bio sam na
ulici, otišao sam.

Jedino što sam tada
mogao da
učinim.

© Marko Antić

0 664 1 Zbrilion 0 srpski 0 0 0 10 2 109.121.81.17
6870 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOŠMAR – Svetlana Djurdjević 2011-04-09 00:08:31

 

КОШМАР

Удишем похлепно твој
Опојни задах
И рушим се у процепу
Бесконачности и мртвила. А волех те некад у
Тамном обзорју јесени.
И мишљах, да срећа
Није ружин прах.

О, како само очајно
пожелех да те
Упијем у себе
Осмехом свеобухватним!

… А остаде ми само
Бела смрт.
И ветар…
….
Видех те, једном, на крају сумрака,
Kако спокојно вучеш подерано срце.
Осетих преплашен лепет крила птице
Немоћне да дође по свежу крв.

© Светлана Ђурђевић

1 1146 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.222.196.27 1-
6871 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOPUSTITE – Ljubodrag Obradović 2011-04-09 21:20:05

 

ДОПУСТИТЕ

Допустите, ви бисте у град,
госпођица да будете зар не?
Смета вам тишина и равнодушност села!
Ох, несрећнице моја, да није то сад
какав хит, или договор ваш,
са прохтевима тела? Допустите, ви бисте на асфалт,
сметају вам зими блато,
а лети прашина на сокацима!
Ох, глупачо моја,
није злато све што сија
и није све што се прича, истина.

Допустите, ја сам нитков,
задњи мангуп села
и чека ме зла коб!
Али допустите,
за поредак нов да шапнем,
град је велика збрка,
град је ров!

Допустите, ја не знам ништа,
ја не видим даље од носа,
али нешто морам да изустим:
љубав је вулкан,
љубав је и глиста,
љубав је све и може све,
уз мало заноса!

Љубав смо ми и овде и тамо
и болесни и здрави
и у соби и на снегу!
И зашто допустити,
да се реч не чује,
кад је већ изговорена.

Допустите, ви имате илузије,
ви будућност своју,
ко на длану бидите…
Али ипак, допустите,
другачије ће се збити,
низбрдица залет крије
и ви ћете сутра да се стидите,
а од тога вам неће бити топлије!

Допустите, можда вас ово нервира,
можда ломите прсте у очајању…
Не знам, али у мени срце свира,
злокобни неки марш
и ја не знам, ни ко сам, ни шта сам,
ни у каквом сам стању!

Допустите, да вас на крају утешим,
ово су само очајне речи,
задњег очајника села,
који можда и греши,
сматрајући да сте га некад волели,
сваком пором тела!

Опростите,
ово је тек узалудни вапај,
једне смушене душе,
која се греје на вашој срећи…
Ово је голи очај и ништа више,
ако ми не верујете,
не можете ни побећи!

© Љубодраг Обрадовић

1 864 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 92.60.234.223
6872 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TREBAO SAM – Aleksandar Drndarević 2011-04-10 16:44:40

 

TREBAO SAM

Znam, trebao sam
Nije moglo.
Zla me pakost crna
Obezglasi.
Ne zapevah pesmu
Očima tvojim,čaroli glednicama
Kosama tvojim,mirisnom kovilju
Lepoti tvojoj,zori prolećnici.
Ne, ne rekoh ti
Da si mi cvetak milovanja,
Vilo moja zorom u ozračju.
Zato ti sada pevam
Tako, da bi i ledeno srce zapevalo
A studeno stenje zaplakalo
Okružen zvezdama
Na kuli vidovnici
Tražeć puta ka prestolu
Oca nebeskoga. © Aleksandar Drndarević – Singer

UVEK SI TU

Dnevicom vileniš…
Rovareći mojim umom
Dok se izmorena činidbom
Ljubavno podatna
Ugluvo doba noći
Sklupčana kraj mene
Kao ubognica
Nemim govorom
U pitomini reči
Očitavaš molitvu

Bisernicom oka
Pokajnički
Svoja htenja
Nežno
Kao na paučinu
Spuštaš u moj san.

© Aleksandar Drndarević – Singer

1 789 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
6873 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJA KNJIGE LJUBAVNI RECEPAT – VAŠICA 12.04.2011. 2011-04-11 17:55:27

PROMOCIJA KNJIGE – LJUBAVNI recePAT

i SUSRETI KNJIŽEVNIH KLUBOVA

Vašica 12.04.2011.

12.
Aprila 2011. godine u sali lovačkog društva“Fazan“, a u organizaciji
mesne zajednice Vašica, održaće se promocija knjige LJUBAVNI recePAT –
PoezijaSCG i susreti književnih klubova iz Paraćina i Ćuprije. O knjizi
će govoriti članovi književnog kluba“Blagoje
Jastrebić“Vašica:Pisci-Radojka Stanišić, Miša Jeremić, Darko
Kolar-kolle, Đurica Edelinski. Sekcije i hor kluba: Gordana Miščević,
Jelena Stojković, Danijela Lukić, Dušan Lujić, Jelena Jastrebić,
Dragana Varničić, Ljiljana Obradović i Martina Bertić.

Pesnici
iz Paraćina i Ćuprije su: Đorđe Petković, Miodrag Gligorijević,
Aleksandar Draganović, Slobodan Ivanović i Slobodan Jovanović. Posle
promocije knjige organizovan je prevoz do spomen obeležja“Sremski
Front“, galerije slika “Sava Šumanović“ i poseta manastira u Privnoj
Glavi. Mislimo na vas!

Javite se Darku Kolaru na mejl: kolar.darko@yahoo.com

1 1354 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.228.18 1-
6874 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE BOLI – LJILJANA IVANOVIĆ 2011-04-11 18:36:16

 

NE BOLI

ISPIJA TE

KROZ ČAŠU

LAŽNOG ZADOVOLJSTVA

DA LI JE VAŽNO

KOLIKO TE IMA

ILI NEMA

PO TROTOARIMA BEZ IVIČNJAKA

HVATA TE ZA RUKU

I PREVODI

PREKO ZVUČNOG SIGNALA

U SVIM NIJANSAMA

CRVENE BOJE.

AKO JE IZDRŽLJIVOST

IZNAD TVOG LUDILA

MOŽEŠ DA PREŽIVIŠ

HODAJUĆI

PUSTIM MOSTOVIMA

I ZABRANJENIM PITANJIMA

HOĆEŠ DA POBEGNEŠ

NE VREDI

STOTINU BELIH ĐONOVA

GAZI PO TVOJIM

PRSTIMA

HOĆEŠ DA

ZAGRLIŠ SUNCE

NE MOŽEŠ

NISU TI

KRILA IZRODILI

I PADAŠ.

NE BOLI!

ZABORAVI TE

KUĆNI PRAG

ZABORAVLJA TE

GRAD

NE SEĆAŠ SE

SVOJIH TRAGOVA

NE PAMTIŠ

BUĐENJA

NE TRAŽIŠ

ODGOVORE

TONEŠ U SAN.

NE BOLI!

© Ljiljana Ivanović

0 555 0 LjiljanaI 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
6875 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DEČIJI FESTIVAL NARODNOG STVARALAŠTVA – V. Lomnica 10.04.2011. 2011-04-11 22:31:31

10.04.2011.
године у Дому културе у Великој Ломници, у организацији КУД-а Радомир
Јаковљевић Јакша из Велике Ломнице, МЗ Велика Ломница и КПЗ Крушевац,
одржан је традиционални ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА, на коме
је учешће узело 14 КУД-ова, односно дечјих група. За даље такмичење у
Брусу пласирали су се дечје групе КУД-а 14 Октобар из Крушевца и ОШ
Јован Јовановић Змај из Мудраковца.

 

КУД * Вук Караџић* Треботин, Жабаре, М.Врбница
-У ЛИВАДИ ПОД ЈАСЕНОМ-

У оквиру такмичарског дела представило се 13 екипа са својим програмима и то:

• КУД „Бистрица“, Дворане
• ОШ „Јован Јовановић Змај“, Головоде
• КУД „Радомир Јаковљевић Јакша“, Велика Ломница
• КУД „Дедине“, Дедине
• КУД „Расина“, Велики Купци
• КУД „Ћуковац“, Велики Шиљеговац
• КУД „Полет“, Падеж
• КУД „14 октобар“, Крушевац
• КУД „Каонички извори“, Каоник
• КУД „Герасим Вујић“, Коњух
• КУД „Вук Караџић“, Треботин, Жабаре и Мала Врбница и ОШ „Жабаре“
• КУД „Драгиша Петровић Гиле“, Каменаре
• КУД „Чарапанка“, Крвавица

Упркос сунчаном али ветровитом дану, смотра је одржана у сали Дома
културе у Великој Ломници. Више од 350 наших најмлађих уметника узраста
од 7-14 година су пред препуном салом приказали своје прве фолклорне
кораке и вокална умећа. Током програма гледаоци су могли да пропрате
народне обичаје и игре из нашег краја као што су „Додолске игре и
песме“, игре из Шумадије и Централне Србије, обичаје Расинског округа –
бела недеља, Ђурђевдан, лазарке, повојница, крштење,…

Две
екипе са овогодишње смотре представљаће 16. априла наш крај на 14.
Oкружном такмичењу у Брусу, одакле се бира представник за Републичку
Смотру у Ратини. Одлуком селектора, ове године у Брус путује дечији
фолклор КУД-а „14. октобар“ из Крушевца и вокална група „Смиље“ из ОШ
„Јован Јовановић Змај“.

Овако је почело

Вежбање пре наступа – чланице КУД-а *Вук Караџић* из Треботина,
Жабара и Мале Врбнице

Јасмина Милић отвара фестивал

Куд *Вук Караџић* Треботин, Жабаре М. Брбница

Publika

0 558 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.123 1-
6876 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – LJUBAVNI RECEPAT – Vašica 12.04.2011 2011-04-13 08:42:42

PROMOCIJA KNJIGE – LJUBAVNI recePAT
SUSRETI KNJIŽEVNIH KLUBOVA 12.04.2011.
SPOMEN OBELEŽJE“SREMSKI FRONT“

Promociju knjige „Ljubavni recepat“ otvara voditeljka književnog kluba
„Blagoje Jastrebić“Vašica – Gordana Miščević.

Dobar
dan dragi gosti i posetioci.Hvala vam sto se okupili u ovolikom broju i
podržali ovu našu manifestaciju. Pre svega rekla bih nesto o najlepšem
osećanju koje spaja sve ljude širom sveta ,a to je ljubav. Ljubav se ne
može dozvati, ona dođe sama. Ni ljubavna pesma se ne smišlja, ona se
mora desiti. Ne stanuje ljubav ni u džepu, ni u novčaniku, ona se
ogleda u lepom osmehu na ljudskom licu i toplom pogledu oka. Ljubavna
poezija je srce progledalo kroz oči. Kolika je žeđ za ljubavnom
poezijom i koliko nam ona nedostaje, svedok je sve popularniji, sajt
“Poezija SCG“. Tradicionalisti, su navikli da u ruci drže dobru, staru
knjigu, izlaskom zbornika pesama sa ovog sajta „Ljubavni recePat“ imaju
privilegiju i užitak da u ruci drže dve ljubavi istovremeno – knjigu i
ljubavnu poeziju. A u knjizi koju je priredio Ljubodrag Obradović, sa
saradnicima, ima i čežnje i žudnje i strasti i nostalgije i nežnosti i
patnje i boli i ljubavi iz inata. Pravi mali cvetni vrt ljubavi u kojem
nežni gradinari pletu venac od mirisnog cveća koje nikad ne vene.
Ljubav kao da putuje na krilima leptirovima kako bi ljubavni polen
rasula po livadskom cetnom šaru. Pozivam Darka Kolara osnivača
književnog kluba“Blagoje Jastrebić“i dajem mu reč:

Pesnik i osnivač književnog kluba “Blagoje Jastrebić“ Vašica
i član sajta PoezijaSCG Darko Kolar

Na
početku želim da pozdravim sve prisutne goste. Drago mi je što su danas
sa nama istomišljeninici i prijatelji po peru. Pravo je bogastvo imati
prijatelja pesnika. Predpostavljam da ste čuli, ali za one koji ne
znaju,želeo bi da vas upoznam sa našim postignućima.Prošle godine smo
posle mukotrpnog rada, sa mnogo entuzijazma osnovali književni
klub“Blagoje Jastrebić“ ovde u Vašici. Pored pisaca i pesnika klub
sadrži aktiv žena, folklornu sekciju i hornu grupu. Aktiv žena je
ostvario značajne nagrade do sada.Folklorna i horna grupa,takođe su
učestvovale na mnogim manifestacijama i postigle veoma dobre rezultate.
Između ostalog,sada su u pripremi za izdavanje zbornik pesama“nek*djeram zaškripi“ i časopis za kulturu“gradina na Bosutu“.

Danas
je ovde sa nama, medju prisutnima gostima i moji dobri prijatelj
Slobodan Ivanović iz Paraćina. Zajedno smo dugogodišnji prijatelji i
članovi sajta „poezija Srbije i Crne Gore“sa sedištem u Kruševcu.
Inače, naši radovi se nalaze u ovoj knjizi. Pošto je upravo ova knjiga
veza između nas mi ćemo je ovde promovisati uz pomoć članova
kluba“Blagoje Jastrebić“.Čast nam je što ćemo ovde, u ravnome Sremu, u
Vašici, napraviti veoma važnu promociju knjige. Do sada promocije su
održane u Kruševcu, Trebotinu, Leskovcu, Grzi i Aleksincu.
Knjiga“Ljubavni recepat“je lek koji leči sve, čak i dušu. Poezija koju
ćete čuti je za večnost što opija, što nemire budi, ono što telo
pokreće, ono skriveno i strasno što u nama klija i želi na
vazduh.Uživajte u lepim stihovima.

PROČITAJTE VIŠE DETALJA:
http://www.poezijascg.com/slike/SremskiFront2011/SremskiFrontLjubavniRecePAT12.april.pdf 6 3310 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 109.92.43.205 1-
6877 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Vida Nenadić 2011-04-14 00:33:46

PROMOCIJE KNJIGA : Vida Nenadić –  14. 4. 2011. 19:00 ,
Mesto: SVEČANA SALA, ČAČANSKA GIMNAZIJA

Promocija
objavljene i neobjavljene poezije, proznih tekstova i aforizama na
srpskom ali i na engelskom jeziku uz učeće mladih darovitih muzičara i
recitatora…

 

Dobro mi došli
Vida Nenadić

0 545 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6878 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dunja u boji zvuka tišine – Bojan Knežević 2011-04-14 17:06:56

 

Dunja u boji zvuka tišine


Sudbina ili jednostavna greška proroka života
koji je u pokušaju da zapiše cilj,
stao i početno se odrazio,
skočio visoko,
bez dozvole da padne ostao izmedju
izmedju svega što nije,
teško pada,
pad. Iskoči sat i kuc, i tak, i tik, o zvučno je u tišini,
gasim prostor,
vreme ne odredjujem više, a nekad sam to radio
nekad je tako tesša reč za sad,
jel bila je .
Možda,
i ne znam zašto se sećam svega,
i da li je bitno,
ali se sećam,
i tužno je ,
i lepo je,
mada opisu vise prilici gorcina.
Ne iskusan recnik bih uzeo pelin da ugasi zedj
,al smatram dunju ipak finesom ove zbirke,
pogresan potez nikad ne promeni sve,
sem trenutka,
odredba bitnih trenutaka …
Nekada sam se gusio zbog toga,
sad znam da nemam vazduha za te stvari,
za mene je voda drugaciji elemenat,
i ima boju i ukus,
al sve naspram ove kishe pocinje polako da bledi
,budim se u ne spavanju i osecam da sabirak
mog mnozenja ili nazvane socijalizacije,
je definisan bledim,
nije da ne uspevam,
ne zelim,
i to jasno pokazujem,
emotivno bled covek mora imati neku deformaciju,
deformacija transofrmacije dok pishem,
ili procitAj,svega,
nakon sytra,
ko je to ?
I zasto pise gluposti o svemu ?
Pa ikak spoznaja da ocekivanje nije uzalud,
da nesto postoji sto je vredno svega sto nije sve ove godine,
dodje taj dan kad pomislis da su svi ljudi zli,
i odjednom shvatis da postajes covek,
 velicina ne dovoljno velika da odredi znacaj,
vec jednostavan prostor u vremenu…

Moj gubitak ili znacaj ipak ostaje drag samo meni,
ostalo je krug vremena koje ne izbrisivo pishe sekcija zvuka,
caroban ton,
i nacionalna frula,
pradeda je svirao gusle kojih se mirisa vise ne secam,
ostao je hleb ispod sacha kao istorija
 i jedino secanje na Maku Knezevica…

Svaki gubitak je ne izbrisiv trag,
dogadjaj ,u nadi da vratice se bar onaj osecaj spokoja ,
onaj osecaj ,
da i dalje sam ,
nekad ,
bio dete,
u nadi da buducnost
nece izvajati osobinu figure ….

(C) Bojan Knežević

0 443 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6879 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PLATILA BIH – Ljubica Vukov-Davčik 2011-04-14 17:40:13

 

PLATILA BIH

Platila bih
Majci i ocu
Za rođenje
S ljubavlju
večnom Bogu
Duhom
Za krštenje

Bratu
Svome
Od majke i oca
Polovinom srca

Svom lekaru
Za zdravo telo

Svom obućaru
Za udobnost nogu

Svojim prijateljima
Na raširenim rukama

Sinovima
Što u mom životu
Postoje

Kao deo mene
Dva srca u srcu
Celom
Sreću
Koju mi rođenjem
Daše

Tebi
za ljubav
Što mi telo
Preplavi

Hvala
Za sve vaše
Da ostane
Zauvek naše

(C) Ljubica Vukov-Davčik

2 544 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 33 7 178.222.174.173 1-
6880 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Zaboravljeni san – Vlada Vasiljević 2011-04-14 17:46:23

Zaboravljeni san

Nekada smo se možda sreli ti i ja.
Možda u snovima, protrčali jedno pokraj drugo.
Ti si mahinalno podigla glavu i krajičkom oka me ugledala.
To sam uradio i ja, onako u prolazu, znatiželjno. Možda smo se nekada ti i ja
ponovo susreli u nekom drugom snu
I sedeli u nekom kafeu ispijajući kafu,
upijavši jedno drugo, dok je kiša lila
a tada baš tada jedno drugom smo bili sve

U nekom novom snu, ja sam ti ubrao cvet
Baš onakav kakav si ti uvek snila
Stavio sam ti taj cvet u kosu
A put kojim si gazila obeležio tvojim cvetovima

Jednom sam te čekao u snu.
Dugo sam te čekao
Nisi došla, otišla si da sanjaš druge snove
A ja, ja se borio da zaboravim taj san.
Možda moji snovi zaista nisu bili snovi
Već jedna samo surova stvarnost.

Ako opet sanjam i ti me sretneš u tom snu
Nemoj me prepoznati
Samo produži nekim svojim putem
A kad se probudiš reci da si nešto snila
Nešto što si zaboravila

© Vlada Vasiljević

2 959 0 vladav 0 srpski 0 0 0 30 6 212.69.6.26 1-
6881 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Vida Nenadić – ČAČAK 14.04.2011. 2011-04-15 20:14:29

Neke
moje reči, misli i stihovi, koji su dugo sa mnom putovali, sinoć
(14.04.2011) su doputovali i bili gosti u Svečanoj sali Gimnazije u
Čačku. Tu je održana promocija U SLAVU (NE)ZABORAVU. Za njenu
organizacuju su odgovorni, ali i zaslužni profesorka Radmila Rubaković
i mladi daroviti muzičari i recitatori, koju su i čalanovi Dramskog
studija Gimnazije. Tako su oni te večeri uspeli i da me iznanade i
obraduju lepotom svoga viđenja moje pisane reči i svoje interpretacije
i izvedbe nekih od tih, nazovimo ih mojih reči, misli i pesama.

Vida Nenadić potpisuje svoje knjige brojnim obožavaocima

Iz prikaza koji je načinio nadareni gimnazijalac Đorđe Bojović izdvajam:
 
”
… Ova bajkovita Užičanka je poput komete proletela našim vidicima
ogrezlim u mizantropiju i sivilo sa živom iskrom tajnog plamena mladih
dana. Njena sve veća popularnost se može i mora protumačiti kao
psledica magičnog poistovećivanja sa tajnama, menama i otkrovenjima
čitalaca, a zapravo pesnikinjinih saputnika i sapatnika u ovom životu,
koji je najčešće doživotan.
 
Paraftrazurajući
poznati stav Dušana Matića da svako u sebi nosi svog Tina Ujevića,
moglo bu se reći da u širokom čitalačom krugu svako u sebi nosi svoju
Vidu Nenadić, neočekivanu, sugestivnu, u trećoj dimenziji, neosvojivu…
 
U
celom svetu kad pišu bajku “Bilo jednom….” uveravaju nas da je to
istina. Jedino u Zakavkazju počinju bajke sa: “Bilo jednom, a možda i
nije bilo. Ti veruj ako hoćeš, a možda i ne moraš.” Ove knjige svakako
pokazuju da je bila Vida Nenadić, umetnica reči, pesnikinja, veliki
sanjar, ljubavnica zavičaja, večiti putnik i pustolov, majstor
svakojakih veština, devojčica, zaljubljenik vozova (naročito onih
ekspresnih), sagovrnica Prevera, naslednica Desanke, vernica u
detinjstvo koje nije prohjalo, zauvek opčinjena letom galeba Džonanta
Linivingstona.
 
U savremenoj srpskoj literaturi jednostavno se ne može bez Vide Nenadić.”
 
Uz ovaj sažeti izveštaj prilažem i nekoliko fotografija i jednu svoju skoro zaboravljenu, a davno objavljenu pesmu.

ODLAZAK 2
 
Odlazim
jer mi posekoše dušu
staklom svojih oštrih pogleda.

Odlazim
da više ne slušam i ne gledam ovu kišu
koja ne pere ništa nego sve prlja.

Odlazim
da ne gledam ni ovaj svet
koji je prepun mrlja.

Odlazim
da se nagledam snega
što nevin i beo veje preko brega.

Odlazim
iz njihove svakodnevice
koja je previše surova.

Odlazim
dok se lomi srča polupanih prozora
i krca staklo kraj puta.

Odlazim
dok još mogu
u svoju tišinu.

© Vida Nenadić

U IZMAGLICI SEĆANJA (2007)

O promociji U SLAVU (NE)ZABORAVU
http://cid-40395a51c58393f5.skydrive.live.com/redir.aspx?page=browse&resid=40395A51C58393F5!157&type=6&Bpub=SDX.Docs&Bsrc=Docmail&authkey=Ghxnfw6MzKM%24
6 911 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.223.241.240 1-
6882 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DA TI OBJASNIM – Goran Sebic 2011-04-16 07:05:30

 

DA TI OBJASNIM

Ne može mesec sebe

da objasni zalutalim putnicima,

pijancima koji se treturaju kuci,

lopovima i ostalim protuvama.

Ne može sunce sebe da objasni,

svojim sistemom, planetama,

svetlošću i senkama,

uzarenost- lavama,

večitim vulkanima. Ne mogu ostale zvezde,

sebe da objasne kroz sreću

ili padanje,

beskrajnim svemirom,

milionima galaksija.

Smrt ne objasnjava

sebe životom,

niti noć novim danom.

Ali ja objašnjavam sebe tobom,

sve moje uspone i padove

jutra i večeri,

sve moje želje,

nadanja,

moj žvot,

moja zvezda

u tamnoj noći,

moje toplo u hladnoći,

presence moje-ti!

©-Goran Sebic

2 1403 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6883 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ODLAZAK 2 – Vida Nenadić 2011-04-16 11:11:50

ODLAZAK 2
 
Odlazim
jer mi posekoše dušu
staklom svojih oštrih pogleda.
 
Odlazim
da više ne slušam i ne gledam ovu kišu
koja ne pere ništa nego sve prlja. Odlazim
da ne gledam ni ovaj svet
koji je prepun mrlja.
 
Odlazim
da se nagledam snega
što nevin i beo veje preko brega.
 
Odlazim
iz njihove svakodnevice
koja je previše surova.
 
Odlazim
dok se lomi srča polupanih prozora
i krca staklo kraj puta.
 
Odlazim
dok još mogu
u svoju tišinu.
 
© Vida Nenadić

16 1672 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 85.222.171.68 1-
6884 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NOŽ – Slobodan Ivanović 2011-04-16 11:23:27

 

NOŽ

Pod levom sisom

Ružino drvo

Crveno se

Razlilo cvetanjem.

© Slobodan Ivanović

4 1144 0 slobodanI 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.19 1-
6885 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – ŽIVOT JE SVETLOST – Danica Rajković 2011-04-16 23:25:17

14.04.2011.
године у организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК је одржана
промоција књиге Данице Рајковић *ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ*. О књизи су
говорили Љубодраг Обрадовић и Томислав Милетић, стихове су казивали
Даница Гвозденовић, Тамара Бабић и Јелена Ђорђевић, организатор КЦК,
која је и осмислила и водила промоцију. За музику тренутка побринуо се
Мића Живановић уз асистенцију Бранка Симића, а да све буде забележено
оком фотоапарата постарао се Веркан Гвозденовић.

Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић
Јелена Ђорђевић

Љубодраг Обрадовић

ПОСЛЕ ИЗАЗОВА – ОТКРОВЕЊЕ!!!

Почети није било лако, било је изазовно, а изазов је донео и плодове –
наставак започете мисије, коју је Даница сама себи поставила!

*Даница Рајковић је рођена 03.03.1949. године у селу Рлици, (општина,
односно град Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастребца и
та чињеница је оставила дубок траг у њеном сећању и подстакла је да
прихвати изазов и своје песме, чуване годинама у разним фијокама, у
пожутелим ђачким свескама, а највише у души и срцу, изнесе пред суд
јавности..* И њена прва књига поезије *ОСТАО ЈЕ ТРАГ* је угледала
светло 2009-те године, дакле у њеној шездесетој години и тако је њена
мисија окончана – њен траг је остао!

Али прави изазов следи
затим. Искуство које су године наталожиле у њеним венама и мириси који
су је годинама обасипали њено тело, имали су смисао искре која пали
ватру стварања и нагони на нова прегнућа.

Богата за утиске из
сусрета са својим пријатељима и пријатељима поезије, Даница се пуна
полета као у двадесетим, латила пера, и оно што је душом рудело, дала
папиру и читаоцома.

Без ватре сам горела,
у великом пламену,
изгубила моћ емоција
и сјај жара у телу.

У потрази за лепотом,
поглед изазова,
да је живот светлост,
и да сан није јава.

А ти и као свемирски брод,
путању велику правиш,
у добру и у злу,
опет се мени јавиш.

Остављаш за собом,
облак празнине,
сјај зрачи у теби,
и срећа што те окружује.

(ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ)

 

Поезија
Данице Рајковић је поново *препуна слика, препуна је пејзажа душе и
нежних боја танано изнијансираних да све неспокоје отклоне и склад у
живот унесу као гесло којем треба тежити*. Поезија Даничина опет сија
спокојом сваког жбуна, сваког цвета, сваког трена који пролази, али
оставља дубог траг у сећању и сновима. Љубав као изазов тиња у њеним
венама и у срце чемерно уноси зрачак да је срећа могућа и дуступна, да
је ту иза ћошка Рличке чакмаре и да борови њен мирис доносе у дамаре и
сва исчекивања…

У песми ТЕБИ, осликана је сва њена чежња, сва топлина, сав немир, који машту покреће…

Памтим као да је јуче било,
у загрљају чаробном као сан,
Сунце је жарко сијало,
и правило леп и плави дан.

Слушала сам ритам срца,
које је оставило траг,
гледала крупне плаве очи,
и поглед мио и драг.

Вагала сам изговорене речи,
тражила га погледом свуда,
желела сад да верујем,
да се у љубави понављају чуда.

Лебдео је загонетни осмех,
на дивне зведане ноћи,
у тренутку садашњости,
и срећи која ће доћи.

И желела сам те плаве очи,
што плове између јаве и сна,
и узавреле усне
и топлину у грудима.

(Песма ТЕБИ)

 

Дакле
срећа је ту око нас, само треба уграбити прави час и дати све од себе и
она ће закорачити у нашу башту, у нашу авлију и донеће утеху за све
пропуштено…

Поезија у овој књизи је у својој бити љубавна,
јер и Даницу као и остала људска бића, љубав покреће на одрицања, на
велика дела, на стваралаштво… Љубав Даницу покреће да себе претаче у
стихове и тако постане доступна заљубљеницима поезије.

Рекао
сам већ да Даничино стваралаштво у поезији поредим са наивним
сликарством, јер из сваког њеног стиха зрачи тај невини одсјај
природног, тако потребног и незбежног, тако да се Даница неприметно
увлачи читаоцу у срце и ту радо остаје, да своју визију о неопходности
љубави у животу самотном подгрева ко пролећно сунце леје препуне
цвећа…

И никнуће… Никнуће њена жеља да буде стваралац, да
буде читана и да остави траг у животу тако пролазном и нестварном… а
опет тако инспиративном, да се поглед магли…

ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ!!!

 

Љубодраг Обрадовић

Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић


Мића Живановић


Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић


Даница Гвозденовић


Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић


Љубодраг Обрадовић


Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић


Љубодраг Обрадовић


Томислав Милетић


Томислав Милетић


Тамара Бабић


Тамара Бабић




















Плакат

 

0 565 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.223 1-
6886 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POZIV za 12 SUSRETE PESNIKA PoezijaSCG – 07.05.2011. 2011-04-17 17:09:15

12-ti
susreti pesnika PoezijaSCG održaće se 07.05.2011. godine u Trebotinu,
odnosno Restoranu HEMOPRODUKT u Žabaru, kada će se i proglasiti
pobednici za pesmu godine na sajtu www.poezijascg.com.

Redosled pesama i pesnika je sledeći:

1. ŽIVOT – Jovan Mihajilo 2. SREĆA – Slobodan Ivanović 3. U vrtlogu vremena – Vida Nenadić Po glasovima posetioca sajta najbolji je: 1.  PROMRZLINE – Zaviša Koprivica

Dodjite da se družimo!!!

Slika sa prošlih susreta u Etno kući

PROGRAM XII SUSRETA

• – Dolazak – 07.05.2011. godine od 11:00 do 12:00
• – Mini koktel dobrodošlice 12:00
• – Proglašenje pesme godine 12:30
• – Predstavljanje pesnika 13:00 – 14:00
• – Ručak i neobavezno druženje 14:00 do 17:00

Napomena: Svi zainteresovani pesnici mogu se prijaviti i interesovati za detalje na mejl: pesnik@poezijascg.com ili u komentaru ispod ove informacije.

PRIJAVE SE PRIMAJU DO 02.05.2011. g.!!!

 

Dodjite da se družimo!!!

 

DO SADA PRIJAVLJENI

R.br.	Ime i prezime
1.	Jovan Mihajilo
2.	Ljubica Vukov-Davčik
3.	Slobodan Ivanović
4.	Dragan Todosijević
5.	Ljubodrag Obradović
6.	Života Trifunović
7.	Svetlana Djurdjević
8.	Spasoje Ž. Milovanović
9.	Tomislav Miletić
10.	Tomislav Simić
11.	Ljiljana Ivanović
12.	Goran Sebić
13.	Svetlana Poljak
14.	Sanja Petrović
15.	Nevena Ugrenović
16.	Danica Rajković
17.	Miljojko Milojević
18.	Zoran Jovanović – Hristov
19.	Živomir Milenković
20.	Mića Živanović
21.	Dijana Diverno
22.	Ljubiša Bata Djidić
23.	Momir Dragićević
24.	Nebojša Lapčević
25.	Jelena Protić-Petronijević
26.	Aleksandar Drndarević – Singer
27.	Gordana Knežević
28.	Bratislav Spasojević
29.	Zorica Marić
30.	Mića Momirović
31.	Goran Urošević
32.	Svetlana Biorac-Matić
33.	Srbobran Matić
34.	Veljko Stambolija
35.	Velja Lazarević
36.	Božidar Novokmet
37.	Dalibor Djokić
38.	Bora Blagojević
39.	Radivoje Miladinović Packo

Napomena: Ako sam nekog od prijavljenih pesnika propustio da upišem, molim Vas podsetite me na mejl: pesnik@poezijascg.com

Vidimo se!!!

Trebotin – Žabare – Restoran HEMOPRODUKT – 07.05.2011. godine – 12:00
časova – U slučaju kiše – DOM KULTURE TREBOTIN 14 2794 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano
0 srpski 0 0 0 30 6 82.170.105.172 1-
6887 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije – Ana Tadić, Vesna Menčik-Tadić i Nenad
Živkov 2011-04-18 17:27:34

Zajednička slika

POETSKO VEČE U SUBOTICI 14.04.2011

U
Subotici je u Baš-kući 14.04.2011. godine, održano poetsko veče Ane
Tadić, Vesne Menčik-Tadić i predsednika književnog kluba DIS Nenada
Živkova. Tom prilikom su predstavljena njihova pesnička ostvarenja, kao
i slikarski radovi Ane Tadić. Moderator večeri je bio Laslo Tot, a
voditelj Sredoje Topalović.

Ana Tadić

Slike Ane Tadić

Vesna Menčik-Tadić

VEST POSLALA: Dianna Diverno

0 695 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 93.92.248.11 1-
6888 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEŠT 2011 – Začarana princeza – OŠ Žabare 2011-04-18 20:05:34

U
Beloj sali KCK u toku je FEŠT 2011 koji i ove godine organizuje KPZ
Kruševac, uz prostornu, tehničku i kadrovsku
pomoć Kulturnog centra Kruševac i Kruševačkog pozorišta.
18.04.2011. godine, nastupili su učenici Osnovne škole iz Žabara –
(…i Trebotina, Male Vrbnice, Velike Vrbnice, Pepeljevca, Meševa…)
sa predstavom Tode Nikoletića *ZAČARANA PRINCEZA* u režiji Cice
Bacić. Predstava je osvojila publiku koja je do poslednjeg mesta
ispunila Belu salu KCK i nagradjena je frenetičnim aplauzima…

Scena iz predstave Tode Nikoletića *ZAČARANA PRINCEZA* u režiji Cice Bacić

0 543 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.223 1-
6889 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZALAZAK – Branka Zeng 2011-04-18 20:08:49

 

ZALAZAK

Rekoh ti…

Sunce se kupa u oku tvom

blista

kao žar u mraku pozivajući

talase

da se vinu pticama u susret

obali hrle milujući je odnose vrelinu

dana

u susret čežnji koja predaje melodiji

otkucaje

trenutaka pretvara u večnost!

© Branka Zeng

6 880 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.47 1-
6890 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PISMO ČETRDESETŠESTO – Sanja Petrović 2011-04-18 20:13:23

 

PISMO ČETRDESETŠESTO

Dragi moj,

neprijatni i prijatni trenuci

isprepleteni život čine.

Razmišljam pola dana o sujeti…

koliko može čoveka da zaslepi.

Da li se sujeta leči?

Uvek sam mislila

da neko ko piše dobru poeziju, jaku,

mora biti dobar čovek… danas videh da sujeta preobražava,

diže mulj što se u tabanima nataložio

i na usta ga nabija nekontrolisano…

kakva šteta, a dobrim čovekom se zvao…

i pitam se

zašto ljubomoru mešaju sa zlobom…

kažu da smo ljubomorni

na nešto kod nekog

iz čiste žalosti

što i mi ne posedujemo to nešto

i da je u umerenim količinama zdrava…

zloba

ni u najmanjoj količini

nije zdrava

teško je vari i onaj koga je posela

i onaj na koga je usmerena…

Nemoćno gledam

i palim sveću sa molitvom

za njih

i za nas.

Zauvek Vaša,

S.

© – Sanja Petrović

4 1386 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 29 6 94.189.228.96 1-
6891 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Planeta života – Vlada Vasiljević 2011-04-18 20:18:10

Planeta života


Živeo sam nekada negde na nekom mestu kosmosa

Živeo svoj život i radovao mu se

Nekada mi je život bio obojen u svim bojama

Nekada je bio siv, pa crn

Voleo sam nekada jako, samo tako kako sam ja znao

Žonglirao lopticu ljubivi i života Nekada uspešno baratao, ponekad bi mi loptica ispala.

Tako su ljubav i moj život kružili oko moje duše

A ja bio planeta, koja je emocijama menjala svoja godišnja doba.

Jednog dana, moji sateliti ljubav i život su me napustili.

Snaga mojih emocija donela mi je mrak

Planeta moga života se je ugasila.

Sada negde na nekom mestu kosmosa ona luta

I ti neznanče ako je ugledaš, prepoznaćeš je po tamnoj strani

Možda ćeš je ubeležiti u svoj planetarijum

Možda ćeš samo okrenuti svoj teleskop ka nekoj sjajnoj zvezdi

Ja ti neću zameriti, pusti me da plutam tamnim sazvežđem

Tama mi noćas prija

© Vlada Vasiljević

4 1125 0 vladav 0 srpski 0 0 0 30 6 212.69.6.124 1-
6892 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Liza Keli -Miljojko Milojević 2011-04-18 20:21:53

 

 

Liza Keli

Posvećeno vozačima teških kamiona
po ledenoj pustoši Aljaske.

Na Aljasci Liza Keli,
vozačica kamiona
sa tovarom od pedeset i više tona,
sa Usudom vozi reli.

Put je težak i rizičan, klizav, leden,
Ispod- samo zemlja tvrda,
al’ za novac pravi Eden!
Usov preti s vrha brda

da se obruši na sav teret kamiona
i, u trenu, da ga zgnječi i poruši
k’o kutiju od kartona. Udes vreba s desna, s leva,
al’ za Lizu nije frka
ni s Usudom što se trka
jer zaradu krupnu sneva.

U konvoju prvi vozač neki grmelj, rmpalija;
drugi:sitan, žgoljav, rmpaliji ni iz bliza;
treći:mladi momak retke brade, novajlija
Ko’ četvrta:ljupka, nežna, Keli Liza.

Na prevoju Antigan,
neizbežno, svaki dan,
za vozače horor san…

Ipak, kreću! prvog:rmpaliju- drugi gura;
drugog: čovečuljka -rmpaliji ni iz bliza
gura treći:momak mladi -retka brada,
a trećega -retku bradu, Keli Liza hrabra cura.

S druge strane -nizbrdica…Ne pomaže tu kočnica!
Gle, malera:lepoj Lizi proklizava papučica!
Sva zbunjena, s tihom jezom,
traži pomoć radio- vezom…

Iznenada, javlja joj se retka brada:
“Ne paniči, divna Lizo,
mehaničar tu je -blizo!

Vozi prvom. Sporo, damo…
Čekaću te, eno, vidiš, tamo!”
Nad Aljaskom mesec bledi, leden, gredi,
a maestro kvar već sredi.

Sad radosno žure s mirom
prema gradu na granici sa Sibirom.
Stižu…Rmpalija u mešinu sliva pivo…
Čovečuljak hvali curu, kliče živo:

“Bravo, Liza! Bravo, Liza! -Grli curu-
Dobila si stotu turu!”
Dok je gledam u gro planu
na tv ekranu,

i ja kličem:”Bravo Lizo, Monalizo -Lizo Keli!
Srećna vožnja u rizike večno nove,
sa Usudom srećan reli…
I nagrada: brdo love!”

© Miljojko Milojević

6 852 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 24 5 94.228.234.47 1-
6893 0 ljadmin Kovčeg prve klase – Slobodan Ivanović 2011-04-21 23:18:51

 

Kovčeg prve klase

Od zdravog drveta
komotan
raspremljen
moj život
u njemu
skrstio ruke Čekiraj poklopac
da krenem
na put

© – Slobodan Ivanović

1 875 0 slobodanI 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
6894 0 ljadmin Seme razdora – Dejan Milojević 2011-04-21 23:21:50

 

Seme razdora

U utrobi moje žene
raste seme što nas deli
dok beskrajno sreći mene
ljubav moja ga ne želi. Zbog posla joj, kaže, smeta,
pošto karijeru gradi:
– Jedno nije propast sveta,
čemu žurba, još smo mladi?!

Odluku sam već donela,
ne možeš da me odvratiš,
to je deo moga tela –
bolje ti je da me shvatiš.

Otišla je, obavila
mirne duše sada ganja,
karijeru što joj bila
važnija od drugog stanja.

© Dejan Milojević

0 477 0 dejanm 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6895 0 ljadmin Olimpija – Bogdanka Rakić 2011-04-21 23:28:58

 

OLIMPIJA

Spajam pege prstima,
oživljavam ih usnama
i kao Harita  zabavljam vas plesom.

Svaka sam od Tri Gracije,
a vi budite Botičeli
i ne razdvajajte jedinstvo. . Ne sklanjajte pogled preda mnom;
gospodarica sam prostranstva,
ne ljudi.

U kosi čuvam besmrtne pantere
i more irisa prostirem
pred svitom stigijskih pasa.

Duga zapljuskuje moje oči
i daruje mi svoja krila.
Prebiram boje i snove mešajući ih.

Sazvežđa zalaze u mom pogledu,
Zašto me ne pogledate?

Nisam jedna od Erinija,
ali vas mogu zaštititi od njih.
Pronađite utočište u dubokim jezerima.

Samo vas molim da ne tražite zaborav,
šum Lete me plaši.

Nemu lepotu
dosegnite verovanjem
i istina će propevati u vama.

Možete me zvati Olimpija,
ali me nemojte slikati.

Ne želim biti umetničko delo,
a vi ne želite posete
u Salonu odbačenih.

© Bogdanka Rakić

0 486 0 boba 0 srpski 0 0 0 14 3 82.170.105.172 1-
6896 0 ljadmin KOREN ISTINE – Dule R. Paunović 2011-04-21 23:52:48

KOREN ISTINE

Nije vredelo….
sve je bilo uzalud:
snovi,
pisma,
pesme,
traganje…

Osudila me je … pre svega
ignorišući životnu istinu,
da istina ima i drugu stranu,
koja nije neminovno i naličje. Naša tragedija je u tome
što je za nju posledica njena jedina istina,
a uzrok svega, koren istine – naličje.

Napravila je sistematski haos
u svojim ubeđenjima
i uspostavila poredak i vladavinu haosa,
iz koga se ne može stvoriti nešto novo
… možda novi početak.

Nije vredelo… ne vredi… neće ni vredeti,
pa je ostavljam poretku i vladavini sopstvenog haosa.
Ja sam iz njega trasirao neki novi put,
na sasvim drugu stranu i krenuo njime,
putem koji ne vodi u novi poredak
i haos kao poredak,
koji bi nametale uspomene na nas.

© Dule R. Paunović

1 491 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.47 1-
6897 0 ljadmin HAJDUČKA PESMA – Aleksandar Ilić 2011-04-22 00:28:32

HAJDUČKA PESMA

Znaš li da sam noćas, ljubeći tebe ljubio dečačke snove
i da sam prstima dodirnuo kosu čiji miris zamišljam vekovima …
U mojim mislima od pamtiveka tvoja ramena slove,
za nešto najuzvišenije i najlepše što ova planeta ima. Nije to bio samo dodir usana, taj … prečesto rutinski spoj.
To je ona sveta tačka u kojoj se dodiruju snovi i java.
Za pesnika tvoj zagrljaj ima … neki svečani božanski kroj.
U tvojim očima sva radost ovoga sveta spava.

Jednako si posebna, čarobna … u mašti i u stvarnosti ista.
Tvoj dodir razbija kamene uspomene, otvara epohe nove!
Posle večeri s tobom nebo je vedro, a zemlja blista.
Svaki osmeh i svaka stvar se tvojim imenom zove.

Neću da nestaneš. Želim dugo da budem tobom ispunjen.
Svojom blizinom budne da držiš sve moje vrline i snage.
Dovek da budem ovako začaran ..  ovako opijen i zbunjen,
a tvoje ruke uvek , ko noćas meke, tople i drage.

© Aleksandar Ilić 21.04.2011

0 554 0 ljadmin 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.127 1-
6898 0 ljadmin PROMOCIJE KNJIGA – Miloje Dončić – CRVLJI RASAD – KCK 20.04.2011. 2011-04-22 11:23:05

Ако
се за неког песника може рећи да је песник из чије поезије зрачи живот,
сам, какав јесте (и какав не би морао да буде), онда је то свакако
Милоје Дончић. Ако се неку поезију, неког песника , може рећи да је
ангажована, да у себи доноси циљ, да сама собом, управо пред нашим
очима мења свет, онда је то свакако поезија Милоја Дончића.

Милоје Дончић говори своју поезију – ВИДЕО

Довољно
је прочитати (или још боље – чути) стихове из само једне Милојеве песме
*ЖУТА КУЋА У ТРОПОЈИ* па схватити истину да је Милоје Дончић, све то, и
много више… Да је он, оно што су Добрица Ћосић и Иво Андрић, рекли о
историји Србије својим исцрпним и незаборавним романима, успео да тако
јасно изусти својим стиховима, да се заувек уреже у свест и савест
читалаца широм света… И да покрене људе на акцију, какву је свакако
изазвала и песма * ЖУТА КУЋА У ТРОПОЈИ*, која је тако јасно оголила
неморалну трговину људским органима, да данас, после извештаја Дика
Мартија, о томе бруји цео западни свет, Уједињене нације и свако ко има
има свест и савест…

У Тропоји кућа жута
Грозне избе, ланци и ченгеле
Леден кофер, црни осмех покрај пута
Зелен мантил, млад Менгеле.

Лампа стона, светли ребро, врх плафона
Једни зјапе покрај урне
А Свевишњи, кроз креч кобни лупу носи
Друге шкриње чека, слепа звезда, два отета века…

Овакву
поезију, по мом скромном мишљењу, и може писати песник, са којим се сам
живот и судбина тако горко поиграли, да је он био човек који је
последњи 20 јула 1999. године закључао Народну универзитетску
библиотеку у Приштину, у којој је пре тога радио и живео у канцеларији,
и преселио се као избеглица у Ниш, где и данас живи и пише поезију која
има светски одјек.

Ево шта о Дончићу пише Јован Јањић у престижном НИН-у бр. 2567од 09.03.2000. г.

*Његова
песничка судбина слична је животној. Оно што као песник није постигао у
земљи, стекао је, сасвим спонтано и неочекивано, у свету.

Прва
његова збирка “Трошна катедра”, објављена 1987. године, имала је
судбину као и већина првих песничких књига непознатих аутора. Упркос
високим оценама критичара, на бољи пријем није наишла ни његова друга
збирка “Зобница”, објављена 1996. у свега неколико стотина примерака, у
најскромнијем повезу.

Када
је, после неколико месеци, изгледало да ће и она остати незапажена на
књижарским полицама, Дончићу стиже позив да дође у Трст да у Српском
центру представи своју збирку. Задовољан што је неко уопште приметио
његове стихове, отишао је у Трст, одакле се вратио у Приштину још
задовољнији, не слутећи да ће та промоција бити увод много веће
промоције.

Три
месеца касније, у априлу 1997, стиже нова пријатна вест, обавештавају
га да је за збирку “Зобница” добио награду “Златно перо Драгише Васића”
од Српског краљевског клуба у Гетеборгу. И даље све следи као у
некаквом сну. Издавачка кућа Либраиррес Фигаро из Париза објављује
“Зобницу” на француском, у тиражу од пет хиљада примерака. Рецензент и
уредник књиге, књижевни критичар Алфредо Портодез написао је да Дончић
“у француску књижевну јавност улази свечано, царским кочијама”. Убрзо
ово издање добија награду за протестну поезију “Плоча Гијома Аполинера”.

“Зобница” наставља свој пут. Издавачка кућа Драгомана Протића “Протис” из Чикага објављује ову књигу.

Дончића
зову са друге стране океана да лично чита своје стихове. Гостује у 17
градова САД, Канаде, Бразила и Перуа. Све делује некако нестварно. У
Кампинасу, пред двадесет хиљада Бразилаца и понеког Србина, казује
стихове на српском. Емотивно темпераментни Бразилци упијају стихове
које не разумеју али осећају ритам. Слично је у Сао Паулу, у Лими…

Затим,
на избегличку адресу у Нишу стиже писмо из Севиље у коме пише да је он,
Милоје Дончић, добитник међународне награде за књижевност “Звезда
Федерика Гарсије Лорке”. Овим писмом се и позива да дође на свечану
церемонију уручења награде 13. октобра 1999. Све трошкове сноси
организатор. Није могао да поверује у оно што пише. Није му било јасно
како је његова књига уопште доспела пред жири састављен од угледних
имена са разних страна света, па још и да буде проглашена за најбољу!
За сваки случај, проверава телефоном и уверава се да је тачно све што
је написано.

Предвиђено
је да награду уручи градоначелник Севиље. Дончић прави “инцидент”,
одбија да му награду уручи политичар, већ тражи да то учини неко од
уметника. Церемонијал се због тога одлаже за један дан. У атељеу
Салвадора Далија пехар на чијем је врху сунце оперважено ловоровим
гранчицама и на чијој једној страни је Лоркин лик и новчани део награде
од 5.000 евра предаје му председник жирија Карлос Сарага, професор
светске књижевности на Мадридском универзитету.*

Јован Јањић у престижном НИН-у бр. 2567од 09.03.2000. г.

Надам се да су све ове реченице објављене у НИН-у успеле да дочарају
део песничке и животне снаге, којом зрачи поезија Милоја Дончића… И
да би, кад би се којим случајем за песништво додељивала НИНОВА НАГРАДА,
биле довољне да први добитник буде баш МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ.

Надам се
и да су успеле да дочарају, зашто смо ми из Културног центра Крушевац,
поносни на чињеницу, да када се на светском претраживачу Google укуца
име МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ, одмах се, као први у низу, појави текст о Милоју
који смо написали колегиница Јелена Протић-Петронијевић и ја, о једној
ранијој Милојевој промоцији у Крушевцу и објавили га на сајту Културног
центра Крушевац.

Надам се да ће и ова промоција, оставити
неизбрисив траг у нашим срцима и души и бити део историје у
стваралуштву ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА МИЛОЈА ДОНЧИЋА.

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић говори о значају Дончићевог песништва

20.04.2011. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра
Крушевац, одржана је промоција пете књиге песама Милоја Дончића *ЦРВЉИ
РАСАД*. Песме је говорио сам аутор, а о његовој поезији говорили су
Љубодраг Обрадовић, Никола Брадић и креатор и водитељ промоције Јелена
Протић-Петронијевић. У реализацији су учествовали: Јелена Ивановић
(дизајн и презентација), Бранко Симић (музика и озвучење) и Марко
Вишњић (светло).

 

Јелена Протић-Петронијевић и Милоје Дончић

CRVLЈI RASAD – Miloje Dončić
Napisala Jelena Protić-Petronijević

Krajem 2010.godine izašla je nova knjiga poezije Miloja Dončića u
izdanju Književne zajednice Bora Stanković iz Vranja. Knjiga nosi
postapokaliptički naslov CRVLjI RASAD, a prva pesma u knjizi je Ogrlica
za domovinu. Svojim prepoznatljivim metonimijskim pristupom autor
povezuje čitav niz negativnih pojava koje čine tu ogrlicu iz naslova
pesme. U spoju metonimije i metafore pesnik stvara lanac asocijacija
užasa pokupljenih iz sopstvene svesti i podsvesti, uz neku iskru nade.
Pesnik pruža, kako sam kaže taj crni kliker što sija u meni… Da, to
je taj crni ukras, doprinos pesme, savest, nemir, moranje, obaveza da
se napiše i kaže svetu da se dovoljno zna i da nije dragoceno ćutanje.
Dragoceno je reći nešto u odbranu talenta, poštenja, pravdoljubivosti,
iskrenog patriotizma. Uprkos uplivu globalizma neko brani svoju malu
domovinu koja je na ruletu kako kaže prvo od pet poglavlja knjige.

Prva pesma je predložak za razmatranje mračnije strane srpske istorije.
Za razliku od prethodne knjige GLODAR NAD HUMKOM, u ovoj se autor
okreće u potpunosti sopstvenom narodu i sopstvenom dvorištu, kako bi se
u njegovom metonimijskom stilu reklo. Miloje Dončić skreće pažnju na
nedopravljenost nacionalne bibliografije i na slabosti nosilaca
savremene istorije koja se upravo stvara poništavajući mnogo toga
zatečenog što je bilo dobro. Takozvanu društvenu elitu pesnik ovim
pesmama proziva, podvlačeći nedoraslost i moralni pad onih koji čine
lice jedne države. A to je i domovina Hajduk Veljka i Patrijarha Pavla
i žrtava sa Čegarske kule. Pesnik poentira da savremeni nosioci
političkog i društvenog uticaja nisu dostojni prethodnika i tradicije
države koju predstavljaju. Data je slika bolesnog stanja na koje se
ljudi naviknu, jer im se ništa bolje ne nudi, pa i ne prepoznaju u
kakvom tunelu žive. Kao u nekom nadrealnom filmu ili nekom mučnom snu
ređaju se slike, a kulminiraju u poslednjoj strofi i poslednjem stihu
pesme PROTEZA ZA NACIONALNU ENCIKLOPEDIJU. Taj stih glasi- Zalud trepte
sveće oko mrtvog rođendana.

Autor pokazuje sumnjičavost i
nepoverenje prema nekim kompromisima pravljenim u prošlosti. Naziremo
slavne ličnosti čije postupke i stavove Dončić dovodi u pitanje. Neke
osobine i karakteristike tih ljudi se dovode do groteske i
karikature.Autor je surovo indirektan. Prikazuje nekoga preko simbola,
na primer, štula najavljuje Vuka Karaxića. Kontrasti su presudni u
prepoznavanju ove poezije. Tako se sučeljavaju crno i belo, svetloi
tama, starost i mladost i tako redom u skladu sa naslovom knjige koja
je nastavak prethodne i sluti na raspad, grozotu, zapravo moralno
rasulo i svekoliku trulež. Da li je svet baš toliko posrnuo a mi to i
ne primećujemo, jer smo postali deo svega toga, deo čitave slike koja
proganja pesnika. On vizionarski sagledava žižak domovine dok na
jarbolu otrovnica sija. Možemo pretpostaviti na koju se zastavu misli.

Neke su pesme posvećene pojedinim ličnostima ili događajima,
aleksinačkim rudarima, na primer. Iza naslova Profesor sa biračkom
kutijom na grudnom košu slede stihovi iz utrobe mu pište komadi
klavira, nadrealna situacija kao sa Dalijevog platna. Dončić, dobitnik
Lorkine i Apolinerove nagrade ide tragom nadrealista. Ima tu
prepoznavanja i Pikasovih pomerenih likova i uglova iz kojih se istina
možda bolje sagledava.Dali je u svoju likovnu poetiku uveo reč
hipersvest koja se odnosi na kreativno istraživanje slika svesti i
podsvesti. Dončić se ne snebiva tog razokrivanja, posebno na polju
kolektivno nesvesnog. Slike do kojih on dolazi osvetljavaju ovu poeziju
kao fleš, munja ili oštrica noža. I visoko cenjeni slikar Vlada
Veličković ostavlja na svojim delima golog čoveka u pratnji mračnog
glodara. Zar to nije egzistencijalna usamljenost i strah pred
propadljivošću tela koju nalazimo i u ovoj knjizi?

U poglavlju
MAPA NEPOGODA u pesmi Gradska većnica saznajemo da sa ekrana i novina
ambrozija guši, dakle korov se uselio na medije. I još saznajemo dva
tri crva preglasaše mrava.Simbolika i alegorija iskazane kao u basni,
ali ne opominju nego slikaju postojeće stanje. To je stanje kao posle
katastrofe, stanje raspada u kojem ima posla samo za one koji se bave
razlaganjem mrtvih tela. Crvi imaju posla.

Prepoznaje se
poneka pesma inspirisana datumima kao što je Sretenje 2009, parodija
državnog i vojnog praznika. Pesnik obaveštava i da je diplomirao sin
ministra i da je zbog toga zapaljeno sedam kafića i srušena centralna
gradska bista.Bilo bi smešno da ne ostavlja gorak ukus po kojem se
prepoznaje satira. Skoro svih 60 pesama ove knjige imaju taj ukus.
Brižljivo isklesan naslov Domovinska blagodarnica za Branu Petrovića
jeste odbrana za pesnika koji je iznad svih običnih i književnih vlasti
koje bi da ga zarobe. To jeste potpuna satira, sa crno obeleženim
tačkama sarkazma. Ima toga i u pesmi Buxetarnica bez registarskog broja
u kojoj pesnik razotkriva mračne zagranične radnje u blizini svetih
mesta na Kosovu, tamo gde se podiže sunce iznad žice. Pesma neobičnog
naslova Krstokukac, govori o padu Berlinskog zida i o novim i starim
rasporedima snaga na tom mestu. Pesnik reaguje na pomeranje nekih
granica i gubitak kriterijuma u osnovnim ljudskim opredeljenjima kao
što je brak između muškarca i žene. O tom pomernjima kriterijuma govori
pesma Plava zvezdarnica – homo venčanica. Tema jedne pesme jesu i
devojke, tzv. Sponzoruše koje bi za raskošan život prodale i dušu i
telo.

Pesnik govori u rimovanom stihu koji je katkad u
simetričnim strofama, katkad u složenijoj, razuđenoj formi. Rima je
ponekad parna, ponekad unakrsna. Slojevi koji čine pesmu kao da su u
ovom slučaju zalepljeni, sjedinjeni slikom koja osvaja iz mraka. I zvuk
i reč, i pesnikova poruka, nadolaze odjednom. Neko bi rekao, treba
imati stomak za ovu knjigu. Ali vredi pokušati. Čitalac će otkriti
nešto novo, što ni sebi samom sebi nije smeo da prizna.

Jelena Protić-Petronijević

Јелена Протић-Петронијевић и Милоје Дончић

Милоје Дончић говори своју поезију

Милоје Дончић говори своју поезију

Бранко Симић

Љубодраг Обрадовић

Јелена Протић-Петронијевић и Милоје Дончић

Никола Брадић

Никола Брадић

Учесници промоције

Јелена Ивановић и Бранко Симић

Интервју за крушевачке медије

Плакат промоције у Крушевцу

0 758 1 ljadmin 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.47
6899 0 ljadmin PROMOCIJE KNJIGA – “Doors in a Meadow” – B.R. Milanović 2011-04-23 15:38:08

 

Zahvaljujem
Bogu što sam dočekao da se ova moja knjiga, “Vrata u polju”(“Doors in a
Meadow”) pojavi na tri kontinenta: američkom, evropskom i
australijskom! U Njujorku, Torontu, Londonu, Sidneju… Prijatelji će
se radovati!

 

Bratislav R.Milanović

Vrata kojih nema

NAZIV: Vrata u polju
AUTOR: Bratislav Milanović
IZDAVAČ: Prosveta, Beograd 1999.

      Bogdan A. Popović

U sledu posle tri ciklusa pesama,
dvanaestodelna poema Vrata u polju finalizuje novu Milanovićevu zbirku.
Objedinjuje ili, ako hoćemo, stvaralački sublimira njena značenja,
konfliktne situacije privodi razrešenju, ili bar artikulisanom
smirenju. Naslov poeme – Vrata u polju pojavljuju se, pri tom, i kao
“dveri”, “kapija”, “portal”, “luk”, “sudnja kapija”, “svemoćna vrata”,
a u prethodnim ciklusima kao “uske vratnice”, “vrata između dve
svetlosti”, čak i kao “vrata kojih nema” – što zapravo i nije ništa
drugo do simboličko-metaforičko jezgro koje ozračuje celu zbirku.
Očigledno, s razlogom je po poemi naslovljena.
U prvim dvama ciklusima (“Sa
misirskog papirusa” i “Pčele, bademi i vino”) Milanovićevi sagovornici
su pesnici, slikari, jedva znani graditelji. Rečju, stvaraoci. Njihova
dela su podsticaj pesnikovom lirskom meditiranju. Sjedinjeni na istom
delu, “na istoj strani protiv tame”, ovi “istraživači svetla” sabiraju
svevremena iskustva, odgonetaju poruke prošlosti, proniču smislove,
konačne ishode. Izgovaraju “presudne slogove” upućene u “težište
sveta”, iznalaze načine i vidove pretrajavanja. Svom “mutnom saznanju”
uprkos, oni tragaju za “prolazom ispod večne reke”. Reke smrti, dabome.
Motivisana nedavnim bombardovanjem, pesma “Triptihon za Aleksinac”
naglašava da je pesnik kadar da “iz podzemlja,/mesto Euridike, izludeo
od ljubavi” izvede grad. U isti mah, ova je pesma nagoveštaj
protivurečnosti pesnikovog položaja.
Temeljno pitanje koje iz nje
proizlazi postavljeno je u trećem ciklusu, u pesmi “Vreme metafizike”:
ima li, naime, svrhe pogled usmeravati “s one strane vazduha”, “iza
međe”, u okrilju smrti i destrukcije baviti se metafizičkim
mudrovanjem? Nije li prirodno da apokaliptična stvarnost naloži
korenitu promenu poetike? Treći ciklus (“Balada o laži i psu”) razvija
se, tako, u pesmama koje diferenciraju, i gradiraju, vidove pesnikove
sumnje: u istinitost Tvorčeve promisli, jer laž, rušilaštvo i smrt
dominiraju životom, koliko i u smislenost pesničkog probiranja
“zrnevlja rasutog po jeziku”, kad pravih izlaza nema… Pri svemu, ovaj
ciklus posvedočuje da pesnik, veran svom poslanju, izlaz naprosto mora
sagledati. Mada s njom sučeljeni, i njome prožeti, Milanovićevi stihovi
realnost prevladavaju. Činom pevanja, kreacijom suprotstavljenom
destrukciji, iskustvom duhovnosti i moralnosti. Svetlosti ćemo biti
bliži – Milanović tako smatra – ako pesnik makar odškrine “vrata tamo
gde ih nema… u visini između vetrova”. U imaginativnoj realnosti,
dakle.
Takva jedna realnost
ostvarena je, u petoj Milanovićevoj zbirci, poemom “Vrata u polju”.
Jednim od njegovih dosad najzrelijih poetskih tekstova, svojevrsnim
sažetkom njegove poetike, pesnik nagoveštava dramatična zbivanja kojima
rečena, metaforička vrata određuju ishod. Ona su raskrsnica vremena (s
ove i s one strane), prolaznosti i večnosti, života i smrti,
istorijskih kretanja i individualnih sudbina. Nadomak njih se suočavaju
privid i istina, ljubav i mržnja, pravda i moć, moralni standardi se
proveravaju. Dakako, najvećma u ravni metafizičkog promišljanja,
pronicanja protivurečnog egzistencijalnog položaja koji nam je od
iskona zadan, nepromenjive podvojenosti čovekovog bića: “Jedna mi je
noga ovde, na nesigurnoj zemlji” – stoji u završnici Milanovićeve poeme
i zbirke u celini – “druga tamo, preko praga, u vazduhu,/da li s one
strane tame,/da li s one strane zla?”

0 707 0 ljadmin 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.47 1-
6900 0 ljadmin 3X – Bojan Knezević 2011-04-23 17:23:25

3X

vazduh,
prozor,
mesec u polovini,
isti pogled, previše dug,
poznate,
iste polovine meseca,
prva misao sebična .
u potrazi za dobrom,
… 30 minuta

kako stojite sa vremenom,
kako ga računate? kako protiče?
koliko je svesno? pronazalak dobre serije,
povratak naklonosti života,.
zar više nema umetnika?

ima previše gladnih u svetu .
fino, al za novu nikad ne okače prevod,
ponekad razmišljam na engleskom .

3x

neka formula
jedinstvo,
šizofrenija?

možda povratak u sve to svesno,
način, strategija učenja iz greške,
sa svesnom pobedom .

kako stojite sa vremenom?
kako ga računate?

… >>>

© – Bojan Knežević

0 537 0 kiborge 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6901 3 ljadmin SREĆAN VASKRS – Ljubodrag Obradović – DVE PESME 2011-04-23 22:16:17

VASKRS

Kako je mali svet,
kako je smrtan greh!
Palim plamen duše,
nek svetli vaskršnji san. Sve će jednom zasijati,
kad zabluda prestane!
Sad dok iz pakla bežim,
čemer nikako da nestane!

Kako sam mali,
a uvek želim oreol sreće!
I stalno mi nešto fali,
a oko mene… proleće!

Ustaj već iz pepela želja,
pronadji taj spas u sebi!
Vaskrs je praznik veselja,
nada nikad ne bledi.

(C) Ljubodrag Obradović

SVIM PESNICIMA I POSETIOCIMA SAJTA 
„Hristos vaskrse“
POEZIJASCG !!!

ИМА НОЋАС…

Има ноћас нешто у мени,
што ме покреће и што ме води,
мирисима пролећа тек откривеним,
песми славуја и најдражој слободи.

Изван свега сам, ноћас драга,
у свету који понеко сања.
Ноћас ми неће пријати мрак,
сит сам свих жмурки и играња.

Играо сам се дуго са собом,
гајио илузије, пробао свашта…
Остао ми на крају само бол,
остала ми изиграна машта.

Лутао сам, верујући људима,
а сeби никад поверовао нисам.
Ноћас знам доста о тим стварима,
први пут ноћас са собом сам присан.

Кошмар је сад прошлост,
која се не цени.
Напољу је ноћас пролеће
и поћи ћемо у живот загрљени,
не хајући за оне који неће.

Ићи ћемо окужени мирисима…
И живот наш, мирис је само.
Удисаћемо драга све те чари,
то једино од свега и имамо.

(C) Љубодраг Обрадовић

2 790 1 ljadmin 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.47
6902 0 ljadmin HRISTOS VASKRESE – Dule R. Paunović 2011-04-24 12:45:58

СРЕЋАН ВАСКРС!!!

0 476 0 ljadmin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6903 0 ljadmin Promocije knjiga – DAR MAJKE BOŽIJE* – Neven Milaković 2011-04-25 15:40:24Пренесено из дневне новине ” Дан” -24.04.2011.


Невен Милаковић – ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

KNЈIGA NEVENA MILAKOVIĆA „DAR MAJKE BOŽIJE” – Poj u slavu svetitelja

Uistinu
smireni pogled Nevena Milakovića obuhvatio je predjele koje samo
pjesnik može dosegnuti. Zagledan s brda u Nebesku Srbiju, izbrazdanu
jamama i stratištima, nekako se uzvisio pred ljudima, a klekao pred
Bogom. Govori iz njega onaj najsvetiji i najčistiji Rab Božiji. Kao
nekadašnji srpski divovi koji su uvijek u potpisu, ispred svih titula,
prvo stavljali – Rab Božiji, pa tek onda ostale”.

Ovo je samo djelić impresija koje u recenziji knjige „Dar Majke
Božije”, autora Nevena Milakovića, ispisuje književnik Veselin
Dželetović Pavlov. Druga po redu Milakovićeva knjiga duhovne poezije
svojevrsna je zbirka pjesama posvećenih Presvetoj Bogorodici, Gospodu
Isusu Hristu, svetiteljima, manastirima, čudotvorcima, monasima i
monahinjama, podvižnicima, ali i cjelokupnom srpskom rodu, kako je to
primijetio književnik Radovan Radović, takođe recenzent najnovijeg
ostvarenja pjesnika iz Bara. Knjiga „Dar Majke Božije”, kako kaže
Radović, ujedno je odraz pjesnikovog doživljaja ovozemaljskog surovog
svijeta, punog stradanja i muka, raspeća…

Recenzenti se
slažu da je svojom prvom zbirkom „Radost pokajanja” Milaković zaiskrio
među srpskim pjesnicima današnjice, dok ovom drugom, kako piše Veselin
Dželatović, već svijetli kao zvijezda vodilja, u ovim smutnim
vremenima, svim onim nesigurnim i pokolebanim čitaocima, darujući im
snagu vjere i ljubavi svojim stihovima.Pjesnik Milaković kao da je
stario, pa se mladio i opet stario, veli književnik Radović.Rano je,
kaže, ispio „čašu žuči” bez čaše meda i spoznao da je iznad svega
važnije da se prikloni Duhu svetome, koji jedini može da nas spasi, da
nas podiže i jedino voljom Gospoda može ovaplotiti Sina Spasitelja u
Mariji Djevi.Osjetio se kao da je preživio svu grešnost svijeta prije i
poslije Novog zavjeta.Nijedan od Milakovićevih stihova, ističe Radović,
nije stvoren sa mukom, sa naporom, smišljenom radnjom i rediteljskim
scenarijem.Njegove pjesme, kako dodaje, produkt su preslikavanja
spontanih inspiracija u momentima viđenih i doživljenih situacija iz
života, određenih slika, trenutnih nadahnuća i emocija, posebno
liturgijskih.Nošen time, Milaković je postepeno kopao po svojoj duši i
otkrio rudnik iz kojeg je polako počeo da vadi i brusi svoje pjesničke
bisere, koji se iznad duše ne mogu nigdje naći.

– Iz skromnog
očevog kreveta i starovaroške vlažne sobe u Podgorici, koja mu je i
danas milija od carske, vinuo se uz brdo Ljubović, ka planini Rumiji i
Lovćenu, odakle je udahnuo zrak Svete Trojice, svetog Petra Cetinjskog
i vladike Rada. Zatim se pjesničkim darom uputio ka Ostrogu, Morači,
Ključu i Ćirilovcu, Srbiji i njenom Kosmetu, i na kraju Atonskoj gori,
kao krajnjoj tački ovozemaljskog životovanja, ističe Radović,
napominjući kako je upravo otuda Milaković primio i još uvijek prima
zrake nadahnuća, koje je sa izuzetnom invencijom pretočio u stihove i
kazivanja sabranih u knjizi „Dar Majke Božije”. „Bogorodična
uspavanka”, „Rimska ekumena”, „Sveti Spiridon”, „Priča o Nebeskom
Carstvu”, Majka Jevrosima”…, samo su neki od naslova pjesama
sjedinjenih u novoj zbirci Nevena Milakovića Likote. M.JovanoviĆ Iguman
savremene srpske duhovne poezije

Neven Milaković Likota
rođen je u Podgorici 1963.godine.Sa ponosom ističe svoje ličko
porijeklo, iz kojeg je i „izvukao” nadimak. Više od decenije živi i
stvara u Baru.Priznati srpski književnik iz Crne Gore, Momir Vojvodić,
govoreći o Likotinom stvaralaštvu kazao je da se poj Milakovića u
današnjoj duhovnoj lirici izdvaja originalnošću, znanjem i strašću
vjere u svece kojima lirski služi, slaveći im imena i djela. Vojvodić
je Milakovića nazvao igumanom srpske duhovne poezije novijeg doba.

Дар Мајке Божије

                    ( Богородице Дјево,

радуј се благодатна Маријо

Господ је с Тобом,

благословена си Ти међу женама,

и благословен је плод утробе Твоје,

јер си родила Спаситеља душа наших.)

Кад ми до починка остану три дана,
са свих ће ме страна опколити хајка,
заплакаћу крвљу из Христових рана,
и к`о некад брижно, прићи ће ми Мајка.

” Умири се чедо, немој се плашити”,
шапнуће ми тихо и страх одагнати:
” Тамо гдје те водим бола неће бити,
пусти сине мајку да те кући врати.”

Склопићу старачке очи и бићу опет дијете,
уснуло, а будно, чедно, безазлено,
и три ће Анђела бијела на одар да слете,
и да ме узнесу у наручје Њено.

Први ће Анђео слетјети на моје срце стало:
” Радуј се Мајко Божија”, на њему ће прочитати,
рећи ће: ” Ово је срце себе Господу дало,
па ће и Господ њему опроштај грехова дати”.

Други ће на душу моју, рањену свијетом да слети,
и душа ће Му Мајком смирена одговор дати:
” Гдје год се будем нашла, својег ћу Творца вољети,
као што мене воли мојега Творца Мати”.

Трећи ће стати на спону између душе и срца,
а ту је спону саткала поезија моја,
и чуће како душа пјесничким срцем куца:
” Слава Ти Свевишњи Оче, нек буде Воља Твоја”.

© НЕВЕН МИЛАКОВИЋ ЛИКОТА

5 1944 1 likota 0 srpski 0 0 0 10 2 94.228.234.165
6904 0 ljadmin NA KRAJU – Dule R. Paunović 2011-04-26 16:59:31

НА КРАЈУ

Хеј животе,
причекај, застани…
стани !
Прошао си,
ја сам окаснио,
остао сам по страни…
а хтео бих…
хтео бих макар само мало
да осетим од тебе,
ако је за мене нешто остало. Све але овог живота на мене су се окомиле
и ломиле ме, ломиле…
остала је кичма, остао је понос…
али душа боли,
боли сазнање да те нико не примећује,
да те нико не воли.

А Бог ми је само тебе,
и ништа више,
рођењем дао.
Дао…
а потом се се пакосно и од срца
смејао, смејао…

Његов смех и сада,
до пред гроб – ме прати:
гласан, продоран,
али – искрен…
није ваљда да ликује ?
И са наде,
сада схватам,
од Њега
одувек су опадале лати,
и у мемљиву раку,
полегале по дну.

И стабљика цвета,
сасушена, одбачена, заборављена…
на дно је полегла,
лати је тихо прекрила.

Ветар понекад пири…
некад фијуче,
или висином хучи…
има ли у томе нечије приче ?

© Дуле Р. Пауновић

0 478 0 DuleRPaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6905 0 ljadmin ANDJELE MOJ – Stana Minić 2011-04-26 17:03:38

АНЂЕЛЕ МОЈ

Остај ми здраво
анђеле мој
ја идем сад…

Чувај ме
на дну срца
а ја ћу те грлити
сваким зраком сунца. Спаковах сећања
нек ми буду лек
– светло на крају пута
за неко боље сутра…

С тобом сам увек
с тобом сам сад.

Додирни ме мислима
поклонићу ти осмех
волети заувек.

И кад сам далеко
чекаћу да ми
– по навици
пожелиш добро јутро.

© Стана Минић

0 1367 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6906 0 ljadmin Ova ljubav – Branka Korać 2011-04-26 17:10:50

OVA LJUBAV

Nije ovo nevina ni naivna nije ni časna
ni čista ni retka ljubav,
nije ljubav zbog koje se gine,
nije ljubav patnje i konstantne borbe,
nije ljubav dve duše, dve strasti,
nije ljubav različitih svetova,
zbog ove ljubavi se ne ide do neba i natrag,
nije potrebno nikoga ubedjivati da jeste,
nije potrebno braniti ovu ljubav i
niko neće tvrditi da je nema ova ljubav
ova ljubav

otvoriš oči i
levo oko ne mari što ga zoveš levim
niti zna za desno oko dok desno oko ne padne u san
levo gleda slike ispod trepavica desnog oka

a da nemaš oči i da sve osećaju jagodice?
desna ruka šapuće levoj početak a leva desnoj kraj i
prelivaju čula jedna drugoj, jedna iz druge

ova ljubav
ova ljubav

nije neobična niti će ući u udžbenike istorije,
nije opsesivna ljubav sakrivena izmedju soneta,
sonata i veličanstvene rime,
nema duboko značenje niti tajne simbole,
neće biti predmet nečijih studija i
niko neće moći objašnjavati razloge njenog postanka

ova ljubav
ova ljubav

ne govori, ne peva, ne zahteva
s vremena na vreme
pobuni se podizanjem glave u pesmi
ona je uzdah što ne zna šta znači početak
“možda sam ja nastala u izdisaju pre njega
ali gde sam bio ja pre sebe”- pita se izdisaj
pre uzdaha, u trajanju i posle

ova ljubav
ova ljubav

© Branka Korać

9 1859 0 Branka 0 srpski 0 0 0 15 3 93.86.72.96 1-
6908 0 ljadmin Suzni vetrić – Vlada Vasiljević 2011-04-27 20:19:29

 

Suzni vetrić

Kada ne budem više bio u tvom srcu
Ja ću i tada da ti se prikradem i ušunjam u tvoju sobu
Kao neki dah povetarca koji će kroz prozor proći A ti dok snevaš neke nove snove i neke ljude strane
Onako podglavljena rukom svojom, rumenoga lica
Zadovoljna nekim novim životom, nasmejana u snu
Ja ću nekim nevidljivim prstima, dotaknuti tvoje lice

Tada ćeš suzu pustiti, ne znajući da plačeš u snu
Skinuću tu suzu, spakovati u svoje ruke vetrića
I poneti ih sa sobom, da uvek ostanem suzan

Kada se probudiš lice će ti biti suvo,
Pomislićeš da si nešto sanjala
Brzo ćeš zaboraviti san, kao što si i mene zaboravila.
Blistava, rumenoga lica, sva zadovoljna.

© – Vlada Vasiljević

0 504 0 vladav 0 srpski 0 0 0 5 1 91.150.120.46 1-
6909 0 ljadmin PRIČA O MARI HUAN – Zoran Hristov 2011-04-27 20:25:40

Прича о Мари Хуан

Наше
мало село сакривено међу брдима живело је свој миран, идиличан
живот удаљено од токова цивилизације и свих дешавања. Путници намерници
свраћали су и одлазили из села задовољни лептом природе која га је
окруживала, љубазношћу људи, гостопримством и, посебно, мирним начином
живота.
 
Мир
нашег села први пут је нарушен кад је у село свратила Мари Хуана са
својим љубавником. Мари Хуана, по мајци Францускиња, по оцу Шпањолка, а
она сама држављанин  Индије била је на пропутовању бавећи се
истраживањем рупа у законима слабо развијених средина. Дан након што су
закупили собу у једином хотелу у селу, симболичног назива Подземље, њен
љубавник је отпутовао бесан због очигледног очијукања са Опи Јумом,
рецепционером хотела. Сама, жељна добре забаве, пометњу је унела најпре
међу момцима из села, савременијег начина размишљања. Одједном је
ту, странкињу, свако од њих желео  да проба. Узимали су је један
од другога у круг а она сва зажарена прелазила је из руке у руку
задовољавајући свакога од њих. Групно и појединачно. Горела је  у
свачијим рукама а они су пуним плућима упијали њене мирисе. Са њом су
откривали неслућена задовољства, дизали се у висине и падали на дно
поново је тражећи. Онда је једног дана нестала из села.  Момци су
патили за њом а, за дивно чудо, у патњи су им се придружиле и неке
девојке. Настала је једна општа криза коју је Раџа од Стенлеја, једини
кога Мари Хуана није могла да обрлати,  решио бацивши госпођицу
Мари Хуану полако у заборав. Међутим….

Једног
дана у село је, током предизборне кампaње свратио Мет Амфетамин,
портпарол политичке партије ДОП, и на младе гласаче оставио изузетно
јак утисак. Већина њих прихватила је програм ове партије, презетнован
од стране Мет Амфетамина, и почела да се према њему односи изузетно
зависно.  Једини на кога овај програм није утицао био је најбољи
атлетичар из нашег села, Хитро Ногић. Он се, након лечења кијавице и
дисајних проблема,  придржавао помоћи др Ефедрина јер је утврдио
да пуно више и брже може да трчи уколико остане његов пацијент. 

На
једном од атлетских такмичења, које се одржавало у иностранству,
случајно му је у руке дошао примерак гламурозног  часописа у коме
је на насловној страни била она. Његова прва љубав, Мари Хуана. Замолио
је једног свог пријатеља да му преведе текст из часописа који је писао
о њој. Новинар који је радио интервју писао је да је Мари Хуана постала
глумица и да је, изузетно запажено од критичара, одиграла главну улогу
у филму “у Екстази” познатог режисера Нарко Картела. Одиграла је
Хероину која се борила за права и слободе летења и лебдења a била је
изузетно активна и у друштву за заштиту животиња које се бавило
заштитом и повећањем броја белих мишева и  розе слонова.  У
последњем пасусу новинар је поменуо политичко ангажовање Мари Хуане а
она је своју политичку активност појаснила реченицом да је од скора
постала чланица ЛСД-а, партије опозиције у Парламенту и да своју
кампању планира да отпочне у селу где је провела један део свог живота,
рачунајући  на одазив гласача који су је добро познавали.

Кад
се Хитро Ногић вратио из иностранства, са медаљом око врата, у селу је
затекао Мари Хуану која је увелико радила своју предизборну
кампању а  зарад виших политичких интереса ушла у љубавну
авантуру. Њен избор била је секретарица председника месне заједнице,
госпођа Кока. Њих две направиле су прави  бум у селу
разбијањем свих моралних норми које су до тада постојале  а
касније и резултатом  у првом кругу избора. Резултати избора
одјекнули су и ван граница нашег села тако јако да се и господин Кокаин
из одељења за обраду статистичких података са изборних јединица
изненадио.

Убрзо,
након избора, за химну  нашег села одабрана је популарна народна
песма “Цело село шмрче бело” а госпођица Мари Хуана постављена на место
председника месне заједнице.

Даљи редослед догађаја био је невероватан.

Резултати
избора у нашем селу утицали су  и на то да је Премијер Хашиш
поднео неопозиву оставку на своју функцију правдајући се тиме да
Хероина Мари Хуана има лош утицај на жуто-белу коалицију тако што
је саботирала доношење Закона о забрани пушења и да је распад коалиције
који је био у најави разлог због кога он подноси оставку и враћа се у
поштен свет порнографије.

Хитро
Ногић,  и даље лудо заљубљен у Мари Хуану,  учествује на
атлетским такмичењима али је због кривудавих стаза почео да трчи крос
трке.

Зоран Христов

1 583 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.72.96
6910 0 ljadmin Oblak – Slobodan Ivanović 2011-04-27 20:28:20

OBLAK

Oblak se crni
sokakom valja
za kišu moli Oblak se teški
peni u meni
kosti se drobe
od nepreboli

Da suza makar hoće
jutro da razbistri

© Slobodan Ivanović

1 665 0 slobodani 0 srpski 0 0 0 10 2 93.86.72.96 1-
6911 0 ljadmin OČI – Goran Todić 2011-04-29 22:16:09

OČI

Ne znam šta ću reći kad te opet sretnem?
Godine su reči stopile u suze.
Dve zenice znaju sve patnje i tajne,
sem razloga zašto, život mi te uze? Možda će i tada svetlucave oči,
mnogo više reći i od samih reči.
Možda se sa nama teorija ruši
da životne rane, samo vreme leči.

Pusti neka oči za nas dvoje zbore.
Te iskre u njima ne znaju da lažu.
Da li oganj sreće il` pepeo strasti?
Samo one mogu odgovor da kažu.

Poteče i suza. Prokleto se znamo.
Dal` na moju radost ili gozbu tuge?
Ma šta da se desi, jedno moraš znati,
ja voleti neću nikad oči druge.

© Goran Todić

0 643 0 goran 0 srpski 0 0 0 15 3 178.237.208.1 1-
6912 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ANĐEO PROLEĆA – Vesna Dimitrijević 2011-05-01 10:39:29

 

ANĐEO PROLEĆA

Zamišljam je:

nonšalantna, elegantna,

s bistrim pogledom brilijanta .

Zvezdane prašine vali

u kosu joj skromno stali.

A usne su joj boje

crvenog božurovog cveta

i kroz blaženi osmeh

blješte svi dijamanti ovog sveta . Povetarac plašljivo

šamara joj telo

-večito mlado,

od godina ne svelo,

i lepršavu tkaninu

prianja uz bedra

i konture belih

napregnutih nedra.

Kao brod sa raširenim jedrom

ona sigurnim koracima prilazi,

nenametljiva i vedra.

Opojni miris utrobe

nozdrve mi ispunjava

i širi pluća

kao ponos od fazana.

*

S ponovnim rađanjem visibaba,

s klijanjem narcisa,

zumbula i irisa

divim se proleću

ali ni jedno mi ne izbrisa

žaluzina postojanje,

zamandaljenu odaju

u njoj moje samovanje.

© Vesna Dimitrijević

2 1070 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.72.96 1-
6913 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prvomajski uranak na Bagdali – Kruševac 01.05.2011. 2011-05-01 10:45:37

01.05.2011.
године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! За
ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни
културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић.
У програму су учествовали песници: Љубодраг Обрадовић, Небојша
Лапчевић, Спасоје Ж. Миловановић, Ксенија Алексић, Мића Живановић, и
Живомир Миленковић!!! За музички тренутак били су задужени, Сандра
Петровић, Мића Живановић, Бранко Симић и Градимир Карајовић, који је
отпевао песму *ДА НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД*.

Љубодраг Обрадовић

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета. За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Спасоје Ж. Миловановић

TO SAM HTEO DA KAŽEM

3.
odavde do tamo i nazad odakle sam krenuo
šest prevoza sam izmenjao kao pravi
kao onaj što bi da stigne nekud daleko
sa nadom sa strahom sa aspiracijom
sa kilavim radovanom sa mojom nacijom
 
sve nas tako zamišljam kao spomenike
bronzane glave u glavi šećera kao gradske blokove
sa dnevnim ritmovima nedeljnim rutinama
i godišnjim sezonama spavanje budjenje odmor na sat
pa puta sedam pa puta trista šezdeset i sedam
tako zamišljam još jedan dan zaigran nenadan
taj dan što si donela bez moranja tako zamišljam
 
teksas da pripojim meksiku to mi samo od sebe dodje
kad jednom odem u tu ameriku zbog navike čiste
zbog sete zbog separatizma kad ne znam šta ću
kad nisi tu da te stavim na bilbord da svetliš
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav


7.
spavaš kao dete sa medvedićima na levu stranu
sa osmehom na gotovs sa astrološkom mukom
sa malo knjiga gola sa mnogo žurnala znam
bez pionirske marame sletova bez demonstracija
bez ranjavanja moga sećanja bez gravitacija
 
ako nema za punu šaku ima za puna usta
tako sam merio tebe celu na pedalj na reč
kao persa hajdegera deridu na metre
na hektolitre vina što odlaze u crno more
nema se vremena za zabušavanje veliko je crno more
to sam se ja setio gvozdene zavese i kandida jer
optimizam mi je oduvek bio jača strana
 
sve sam iznova smislio i točak i kuma i svatove
na četiri konja kićenu bukliju i vruću vodu na valove
u drvenom koritu i decu u njemu i vozove
o smislu čovekovog postojanja da i ne pričam
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

© Spasoje Ž. Milovanović

 

На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју
испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник
ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ – Миленко Михајловић.
Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић,
председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић –
градоначелник Крушевца, Радоица Милосављевић – заменик градоначелника и
други бројни грађани Крушевца и околине.

Јелена Ђорђевић – организатор у Културном центру Крушевац

Миленко Михајловић – председник Већа савеза самосталног
синдиката Крушевац

Владимир Тасић са сарадницима

Драган Јовановић и Радоица Милосављевић – градоначелник и заменик

Млади социјалисти са заставама

Миленко Михајловић

Градимир Карајовић

Сандра Петровић

Чланови КУД-а *Мерима*

Сандра Петровић

Јелена Ђорђевић

Небојша Лапчевић

Мића Живановић

Ксенија Алексић

Ксенија Алексић

Мића Живановић

Живомир Миленковић

КУД *МЕРИМА*

СИНОПСИС ПРОГРАМА – ПРВОМАЈСКИ УРАНАК

Јелена: Поштовани
Крушевљани, драги суграђани добродошли на првомајски уранак у
организацији Културног центра Крушевац и Већа самосталних синдиката
града Крушевца. У име Већа самосталних синдиката града
Крушевца обратиће нам се председник Миленко Михајловић.
Господине Михајловићу изволите:

• Миленко Михаловић говори
• Интернационала из технике (Бранко Симић)
• *ДА НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД* у итерпретације Градимира Карајовића…

Јелена:
ГРАДСКИ ОДБОР СПС-а У КРУШЕВЦУ И ОВЕ ГОДИНЕ ОБЕЛЕЖАВА МЕЂУНАРОДНИ
ПРАЗНИК РАДА 1. МАЈ. СОЦИЈАЛИСТИ КРУШЕВЦА ТРАДИЦИОНАЛНО СЕ
ОКУПЉАЈУ НА ПРВОМАЈСКОМ УРАНКУ НА БАГДАЛИ, ДА ТИМЕ И ОВОГ  ПРВОГ
МАЈА ИЗРАЗЕ СВОЈ ПРОТЕСТ ПРОТИВ УГРОЖЕНИХ РАДНИЧКИХ ПРАВА.

ТРАДИЦИЈУ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПРВОГ МАЈА, ГРАДСКИ ОДБОР СПС-а НИЈЕ ПРЕКИДАО НИ
У ВРЕМЕ НАЈВЕЋЕГ ПРОГОНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ У СРБИЈИ ИЗМЕЂУ 2000-ТЕ И
2008.ГОДИНЕ.УВЕК СМО БИЛИ СА РАДНИЧКОМ КЛАСОМ КРУШЕВЦА И ДАНАС СМО НА
ПУТУ НЕПРЕКИДНЕ БРОБЕ ЗА ПРАВЕДНИЈИ И БОЉИ ЖИВОТ СВИХ КОЈИ РАДЕ И ЖИВЕ
ОД СВОГА РАДА.

• Сандра Петровић – Песма Божури

Јелена:
Иначе, Празник рада 1. мај слави се као међународни празник радничког
покрета. Првомаски уранак је народни обичај и светковина, која је у
Крушевцу организована први пут 1896. године, и то шест година после
одлуке одлуке Друге интернационале да се 1.-ви Мај слави као празник
међународне солидарности пролетеријата.

Прва прослава у
нашем граду одржана је у форми излета, који је организован у близини
барутане Обилићево, код чесме Добра вода. Првомајски уранак почео
је на Доброј води, а завршио се на Багдали. Уранак са око 50 занатлија
и занатских радника и средњошколаца организовали су професори: Емил
Мужа и Радивоје Илић, абаџија Ставра Стаменковић, бојаџија – Миладин
Милошевић, пекар Влада Сандић, ученик више школе Крушевачке Гимназије
Триша Кацлеровић и четрнаестогодишњи каменорезачки ученик Стојан
Милошевић.

О значају 1 маја, на овој прослави говорио је
професор Емил Мужа. Ова прослава значајна је и по томе што се  l.
мај, тада славио, поред Крушевца, још само у Београду, Шапцу и
Аранђеловцу.

Јелена:
У наставку програма чућемо и песнике:  Љубодрага Обрадовића,
Набојшу Лапчевића, Спасоја Ж. Миловановића, Ксенију Алексић и Мићу
Живановића и Живомира Жићу Миленковића… ( Рецитују по реду)

Јелена: ЗА
МУЗИЧКИ ТРЕНУТАК ПОБРИНУЛИ СУ СЕ : Мића Живановић, Бранко Симић и
Сандра Петровић, а са нама су и Чланови КУД-а МЕРИМА, који ће на самом
крају овог програма одиграти једно коло. Позивам Вас да им се
придружите….

Јелена:
Поштовани суграђани, био је ово програм посвећен празнику рада који је
ове године организовао Културни центар Крушевац у сарадњи са
Самосталним синдикатом града Крушевца. Живео 1. Мај! (Музика – Бранко
Симић)

0 553 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.78
6914 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TO SAM HTEO DA KAŽEM – Spasoje Ž. Milovanović 2011-05-01 11:20:36

TO SAM HTEO DA KAŽEM

3.
odavde do tamo i nazad odakle sam krenuo
šest prevoza sam izmenjao kao pravi
kao onaj što bi da stigne nekud daleko
sa nadom sa strahom sa aspiracijom
sa kilavim radovanom sa mojom nacijom sve nas tako zamišljam kao spomenike
bronzane glave u glavi šećera kao gradske blokove
sa dnevnim ritmovima nedeljnim rutinama
i godišnjim sezonama spavanje budjenje odmor na sat
pa puta sedam pa puta trista šezdeset i sedam
tako zamišljam još jedan dan zaigran nenadan
taj dan što si donela bez moranja tako zamišljam
 
teksas da pripojim meksiku to mi samo od sebe dodje
kad jednom odem u tu ameriku zbog navike čiste
zbog sete zbog separatizma kad ne znam šta ću
kad nisi tu da te stavim na bilbord da svetliš
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav


7.
spavaš kao dete sa medvedićima na levu stranu
sa osmehom na gotovs sa astrološkom mukom
sa malo knjiga gola sa mnogo žurnala znam
bez pionirske marame sletova bez demonstracija
bez ranjavanja moga sećanja bez gravitacija
 
ako nema za punu šaku ima za puna usta
tako sam merio tebe celu na pedalj na reč
kao persa hajdegera deridu na metre
na hektolitre vina što odlaze u crno more
nema se vremena za zabušavanje veliko je crno more
to sam se ja setio gvozdene zavese i kandida jer
optimizam mi je oduvek bio jača strana
 
sve sam iznova smislio i točak i kuma i svatove
na četiri konja kićenu bukliju i vruću vodu na valove
u drvenom koritu i decu u njemu i vozove
o smislu čovekovog postojanja da i ne pričam
u ovom svetu masovnih komunikacija
ne znam šta bih ti rekao i što kažem
ne znam šta kažem nemušt sam sav

© Spasoje Ž. Milovanović

Napomena: Spale je ove stihove govorio na prvomajskom uranku na Bagdali u Kruševci 01.05.2011. godine

1 971 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 82.170.105.172 1-
6915 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUZE, ILI… – Branka Zeng 2011-05-02 06:45:22

 

SUZE, ILI…

Kiše,

prosule su tugu, onako

kao da bacaju iz grudi

suze, orosile su lišće.

Jutro,

okupano, okićeno biserima

blistavo, mirisno, raspevano,

prikrada se prozoru… Svetlo,

prolazi kroz sobu tiho,

zastaje na uzglavlju

dahom milujući…

Dan,

probuđen u zagrljaju se skrio

osmeh tajnovit ukraden noći

iz imena rasutih zvezda.

Život,

uzima za sebe sve snove,

sanjajući stvarnost razgolićena

traje, uhvaćena u zamku Tvog oka!

© -Branka Zeng

0 436 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 15 3 109.93.34.60 1-
6916 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRENUTAK – Ljubica Vukov-Davčik 2011-05-02 06:49:26

 

TRENUTAK

Dođe
U trenutku

Dodira ruku
Što drhte Vazduha
Koji dišeš

Treptaja trepavica
Na očima
Dok drhtiš

Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš

Obamrlosti tela
Kad drhtiš

Ne nemoj
Ga propustiti

Predaj se
Trenutku

Život živi

© Ljubica Vukov-Davčik

1 450 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 24 5 109.93.34.60 1-
6917 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ĐURĐEVDANSKO JUTRO – Sandra Miladinović 2011-05-03 10:37:19

Djurdjevdansko jutro

Probudi me jutro, što se druži s’ suncem,
izmami me tako u svitanje dana,
a proleće rano namirisa dušu,
razvedri mi lice jorgovana grana! Ko u novom svetu ovog jutra hodam,
i nova su lica, iste stare crte,
pa čak i u prolazu svaki pogled nota,
muzika svud lebdi, a treperi srce!

Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!

© Miladinovic Sandra

1 1136 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 82.170.105.172 1-
6918 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AFORIZAM – Ljubica Vukov-Davčik 2011-05-03 10:41:41

 

VLADA  ISPOD LADA
USKORO KO KRUŠKA PADA

””””””””””””””””””””””””””” © Ljubica Vukov-Davčik

0 480 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 5 1 109.93.34.60 1-
6919 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEMAM VIŠE VREMENA – Ljiljana Ivanović 2011-05-04 18:37:24

НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА


Дођи сутра

Данас си

Већ био

И сутра си

Био

Више ниси Данас си

Киша

Испираш

Златно зрневље

Кроз твоје срце

Тамни цвет

Румено прска.

© Љиљана Ивановић

0 631 1 LjiljanaI 0 srpski 0 0 0 14 3 92.60.227.29
6920 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Lubenica vs. Dinja – Branka Korać 2011-05-04 18:45:37

 

Lubenica vs. Dinja

Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.

Sve moje lubenice su kao i ljudi različite.
Svako može pojesti prema svom kapacitetu.
Svako može živeti prema prostoru koji zauzima.

Lubenice zahtevaju mnogo prostora. Postoje lažne lubenice kao i lažni lubenicojedci.

To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.

Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oči gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

0 1265 0 Branka 0 srpski 0 0 0 14 3 83.76.81.176 1-
6921 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽELJA – Vesna Pešić 2011-05-04 18:52:42

ЖЕЉА

Желећеш ме као воду
а ја ћу отећи даље.

Желећеш ме као ваздух
ледени ћу север бити.

Желећеш ме као уздах
остаћу ти у грудима. Желећеш ме к’о утеху
за тебе ћу бити нема.

Свитаће ти жељна јутра
јуче ми је твоје сутра.

© Весна Пешић

Напомена: Песму је написала моја колегеница Весна Пешић из Ниша и замолила ме  да је дам својим пријатељима да погледају.

0 515 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.100.35
6922 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano IMA – Vida Nenadić 2011-05-05 21:03:03

 

IMA

Ima
mnogo priča
o predelima.

A sve su one,
zapravo,
priče o ljudima.

Onim ljudima,
koji su u potrazi za
sebi sličnima. © Vida Nenadić

0 426 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.250.142.1 1-
6923 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PETNAESTI FEDRARO – Trebotin 06. – 14.05.2011. 2011-05-05 22:23:21

05.05.2011.
године у просторијима Града Крушевца одржана је конференција за медије
на којој је представљен програм 15 ФЕДРАРА, који се традиционално
одржава у Дому културе у Треботину у организацији КПЗ Крушевац и КУД-а
*Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, а под
покровитељством Града Крушевца.

На
конференцији су о програмима и свим аспектима реализације ФЕДРАРА
говорили: Невенка Ђорђевић – председник организационог одбора, Милош
Обрадовић – председник савета, Јасмина Милић – директор КПЗ Крушевац и
Љубодраг Обрадовић – подпредседник КУД-а *Вук Караџић* из Треботина,
Жабара и Мале Врбнице.

POGLEDAJTE VEĆI PLAKAT

Љубодраг Обрадовић – подпредседник КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, Милош Обрадовић – председник савета Федрара, Јасмина Милић – директор КПЗ Крушевац и Невенка Ђорђевић – председник организационог одбора Федрара.

0 512 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.205 1-
6924 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – Likovna kolonija 2011-05-06 20:08:52

Традиционалном
ликовном колонијом, одржаном 06. и 07.05.2011. године у прелепом
амбијенту еколошког комлекса Хемопродукта у Треботину-Жабару, отпочео
је 15-ти јубиларни ФЕДРАРО. Ликовну колонију су ове године заједнички
организовали КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и
Арт клуб СПС-а Крушевац.

Двадесетак
сликара, уз добру инспирацију и љуту ракију (неки од њих), мученицу
која живот привидно осликава жељеним бојама, пожелело је да своје
снове, као одраз тренутка и расположења, за вечност оставе на платну,
генерацијама које ће доћи и пожелети да једном сагледају прошлост и
своје искуство обогате искуствима предака.

Све
лепо оставља траг! Оплемените неколико наредних тренутака сликама за
вечност, које су настале на овогодишњој ликовној колонији ФЕДРАРО 2011,
која се, ево, већ 15 година заредом одржава у Треботину-Жабару!!!

 

FEDRARO 2011 – Likovna kolonija

Јованка Рашовић Јока – све лепо оставља траг!!!

На ликовној колонији ФЕДРАРО 2011 сликали су:

Ратко
Тодосијевић Баћо, Братислав Димитријевић, Небојша Лапчевић, Мирољуб
Дачковић, Димитрије Вујичић Вуди,Саша Стефановић, Љубица Вуков Давчик,
Дејан Аксентијевић, Јованка Рашовић Јока, Јелена Ивановић, Маја Олић,
Владимир Стојадиновић, Марија Стојадиновић, Ђорђе Јовковић, Љиља Марић,
Милутин Цвејић, Владимир Мијајловић, Зоран Димитријевић, Силвана Башић
и Јелена Башић.

 

 

SVE LEPO OSTAVLJA TRAG!!! 0 892 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.234.175
6925 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA – Svetlana Biorac-Matić 2011-05-06 20:32:04

 

ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA

Ovde još samo groblje oživi
o zadušnice il’ na dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti. Još samo humlje žive dozove
natpisi sto se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove,
i blede slike srasle s’ kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle maije.

I šumska tama sve jače bije
i sve se utiša tužnim mirom,
odlazi život i oči krije,
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

0 433 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.182.99 1-
6926 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 12 SUSRETI PESNIKA PoezijaSCG – Jovan Mihajilo pobednik! 2011-05-08 11:02:18

 

07.05.2011.
godine u predivnom ambijentu Restorana AS, održani su XII susreti
PESNIKA POEZIJASCG. Druženje pesnika koje je bilo veličanstveno i
nezaboravno, realizovano je u okviru manifestacije FEDRARO (festival
dramskog amaterizma Rasinskog okruga) koji se tradicionalno već 15
godina održava u Trebotinu i Žabaru. Ove
godine okupilo se 35 pesnika i 20 slikara da svojim umetničkim
kreacijama, slikama i poezijom, dostojansveno obeleže ovaj značajni
jubilej i lepo se provedu.

Za
najbolje u takmičenju za *PESMU 2010. GODINE* na sajtu PoezijaSCG
proglašene su sledeće pesme i pesnici: Prvo mesto i nagradu PESMA 2010
GODINE osvojio je mr Jovan Mihajilo za pesmu *ŽIVOT*, drugo mesto – Slobodan Ivanović sa pesmom *SREĆA*, a treće Vida Nenadić sa pesmom *U vrtlogu vremena*.

Po mišljenju posetioca sajta najbolja je pesma *PROMRZLINE * koju je napisao Zaviša Koprivica!
Pogledajte deo atmosvere i uživajte uz slike i video, kad već niste
bili na licu mesta, da i lično budete deo nezaboravnog druženja…

Za pesmu 2010 godine ŽIVOT
Jovana Mihajila pio se šampanjac! Bora Blagojević, Dušica Milenković i
Ljubodrag Obradović nazdravljaju dobitniku ove prestižne nagrade mr
Jovanu Mihajilu.

12 SUSRETI POEZIJASCG – POGLEDAJTE VIDEO – 07.05.2011 – Trebotin

http://poezijascg.com/poezija/archives/23059

http://poezijascg.com/poezija/archives/23025

Nagradu publike dobio je Zaviša Koprivica za pesmu *PROMRZLINE *


II mesto za Slobodana Ivanovića i pesmu SREĆA

III mesto Vidi Nenadić i pesmi U vrtlogu vremena

Pesničkim susretima prisustvovao je i Vladimir Tasić sa suprugom

Crkva Lazarica u Kruševcu – rad Dimitrija Vujičića Vudija

A sad Jovane, možeš otvoriti šampanjac, prvi si!!!

mr Jovan Mihajilo recituje pobedničku pesmu ŽIVOT

Neka je sa srećom i ponovilo se…

Slobodan Ivanović govori pesmu SREĆA koja je osvojila II mesto

Vido, a gde si ti!!! Iako si treća sa pesmom U vrtlogu vremena …

…nagrada je baš vredna… Zahvaljući darodavcu slikaru Ratku Todosijeviću – Baći

… a prija i čestitka od pobednika Jovana Mihajila

Ljubudrag Obradović, domaćin SUPES-a recituje pesmu BOGINJA
na uvo slikarki Ljiljani Simić

BOGINJA

Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto ubijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!

Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću…
Oko tebe lampioni, svi šampioni,
i nada u da odsjaj
zaboraviti nikad neću…

Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči…
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš…

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj…
Neka na kolenima čekaju raj!

Ne, nemoć nije kraj želja,
na svakom uglu, na svakom prstu,
niče buket prijatelja,
stotinu i jedan,
i svako ostaje žedan…

Klize suze, misli lete,
a nikako opčinjeni da se sete,
zbog čega ih čežnja lomi,
zbog čega im srce zebe…
Ni zašto se uvek voli,
ona koja gazi cvet
i sve koji zrače…

Oko tebe vrti se svet…
Sreća lebdi na krilima…
Zašto svima zalediš srce,
a hepiend ti zrači u očima…

(C) Ljubodrag Obradović

Dragan Todosijević, domaćin SUPES-a žali za Titovim vremenom

Života Trifunović

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ

 

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

 

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

 

За своје срећне и тужне дане,
баште и њиве непооране.
За своје шуме, воћњаке и ливаде,
и за оне што ништа не раде.

 

За берићет што убира са њива,
и за оне дане кад зна да ужива.
За велика невремена и олује,
и свега и свачега што у селу чује.

 

За распуштене и разведене
и девојке на превару одведене.
Да се сети свадби и слава,
и када га од пића болела глава.

 

А некад дођу и баксузни дани,
но то ће оставити по страни.
Дуга је година а мисли много,
читав роман написати би мог`о.

 

И крај никад не би имао
док је жив, мислио би и писао.
А онда би остало, његово име,
да га неко млађи, некад помиње.

Ljubica Vukov-Davčik

Spasoje Ž. Milovanović

Tomislav Miletić

Tomislav Simić

Ljiljana Ivanović

Nevena Ugrenović

Danica Rajković

Mića Živanović

Dajana Diverno

Ljubiša Bata Đidić

Zorica Marić

Predstavljanje Turističke organizacije Kruševca

Svetlana Biorac-Matić

Srbobran Matić

Veljko Stambolija

Obrad Maksić

Nikola Stojanović

Dragiša Pavlović Rasinski

Živomir Milenković

Vida i Ljuba

Goradana Vlahović

Miloš Milošević Šika

Milka Ižogin

Snežana Petrović

Nadežda Tanasković

Biljana Babanić

Nebojša Lapčević

Milijana Vulićević

Slobodanka Milosavljević

Dragan Ćirković

Bora Blagojević

Ljubodrag Obradović, Dijana Diverno i Bora Blagojević

 

UČESNICI 12-tih SUSRETA POEZIJASCG 07.05.2011 u Trebotinu-Žabaru

 

R.br.	Ime i prezime
1.	Jovan Mihajilo
2.	Ljubica Vukov-Davčik
3.	Slobodan Ivanović
4.	Dragan Todosijević
5.	Ljubodrag Obradović
6.	Života Trifunović
7.	Spasoje Ž. Milovanović
8.	Tomislav Miletić
9.	Tomislav Simić
10.	Ljiljana Ivanović
11.	Nevena Ugrenović
12.	Danica Rajković
13.	Živomir Milenković
14.	Mića Živanović
15.	Dijana Diverno
16.	Ljubiša Bata Djidić
17.	Nebojša Lapčević
18.	Zorica Marić
19.	Svetlana Biorac-Matić
20.	Srbobran Matić
21.	Veljko Stambolija
22.	Bora Blagojević
23.	Milka Ižogin
24.	Snežana Petrović
25.	Nadežda Tanasković
26.	Obrad Maksić
27.	Nikola Stojanović
28.	Dragiša Pavlović Rasinski
29.	Milosavljević Slobodanka
30.	Biljana Babanić
31.	Nada Tanasković
32.	Miloš Milošević Šika
33.	Gordana Vlahović
34.	Milijana Vulićević
35.	Dragan Ćirković
36.	Vida Nenadić

4 3406 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.40
6927 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TREŠNJA – Milisav Djurić 2011-05-10 16:53:45

 

Трешња

Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди. Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.

Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.

© Милисав Ђурић

0 572 0 milisav 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6928 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VISIBABE – Rada Lugumerski 2011-05-10 17:00:27

 

VISIBABE

Ispod ledne
snežne beline
zagrejane
zubatim suncem,
viri raspukla
zemlja
i sramežljivo
niče prvo cveće.
S tankom
zelenom
stabljikom
i časicom
okrenutom
na dole. Da nije zelene
stabljike
koja se loži
samo do struka,
ni poznali
je ne bi,
od beline
latica,
sto ponosno
vijore
pod zubatim
suncem.

© Rada Lugumerski

0 505 0 radal 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6929 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Slina – Slobodan Ivanović 2011-05-10 17:04:48

 

SLINA

Slana sluz

nozdrvom

gore – dole

šeta.

Ne da mi

da dišem. © Slobodan Ivanović

0 617 0 slobodanI 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6930 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – Prvi dan – Dom kulture u Trebotinu 2011-05-10 18:46:02

Predstavom
Vladimira Djurdjevića *NE IGRAJ NA ENGLEZE* u režiji Zorana Obradovića
i igranju Amaterskog pozorišta iz Ćićevca, 9. maja 2011. godine u Domu
kulture u Trebotinu otpočeo je dramski program 15-tog FEDRARA. 15-ti,
jubilarni FEDRARO otvorio je Gradonačelnik Kruševca Dragan Jovanović.

Pre zvaničnog otvaranja FEDRARA u maloj sali Doma kulture u Trebotinu,
prisustvovali smo otvoranju izložbe slika nastalih na likovnoj koloniji
u ekološkom komleksu Hemoprodukta u Žabaru i promociji knjige *Ljubavni
recePAT*- pisaca sa sajta www.poezijascg.com
! Prisutnima su se obratili Jasmina Milić – direktor KPZ Kruševac,
Marija Stojadinović – urednik KCK i Nevenka Djordjević – predsednik
organizacionog odbora FEDRARA, a stihove su govorili: Ljubodrag
Obradović, Tomislav Simić i Dragan Todosijević.

Festival je otvorio gradonačelnik Kruševca Dragan Jovanović


Scena iz predstave Vladimira Djurdjevića *NE IGRAJ NA ENGLEZE*
u režiji Zorana Obradovića i igranju Amaterskog pozorišta iz Ćićevca
Sa otvaranja likovne kolonije

Promocija knjige LJUBAVNI recePAT sa sajta PoezijaSCG

Plakat ćićevačke predstave

0 561 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.192
6931 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – *Pokondirena tikva* iz Brusa 2011-05-11 23:38:26

10.05.2011.
godine, drugog dana FEDRARA 2011, u Domu kulture u Trebotinu odigrana
je predstava Jovana Sterije Popovića *POKONDIRENA TIKVA* u režiji
Gradimira Pavlovića i igranju  Dramskog studija KC Brus.

Sve predstave prate i procenjuju dva žirija: Zvanični žuri festivala u
sastavu: Dejan Tončić – predsednik, Ljubodrag Obradović – član i
Radoje Savić – član; i Žiri publike u satavu: Milutin Jakovljević
-predsednik, Slavoljub Obradović – član i Toplica Pavlović – član.

Scena iz predstave J. Sterije Popovića *POKONDIRENA TIKVA* DSKC Brusa

FEDRARO
2011 prati i ocenjuje žuri u sastavu: Radoje Savić – glavni urednik KCK
-član, Dejan Tončić – glumac Kruševačkog pozorišta -predsednik i
Ljubodrag Obradović – direktor KCK i pesnik -član

Dramski studio K.C. Brus

Jovan Sterija Popović

POKONDIRENA TIKVA

Režija-Gradimir Pavlović

Uloge:
Fema – Milica Pavlović
Sara – Milica Mitrović
Ružičić – Djordje Djokić
Mitar – Miloš Božić
Evica – Mina Pavlović
Jovan – Dragoslav Pršić
Ančica – Jovana Pavlović
Vasilije – Jovana Arsić

Muzika – Pičvajz (PunkRock)
Kostimograf – Slađana Pavlović
Majstor svetla – Stojan Lapčević
Scenografija – Gradimir Pavlović

 

Dobro
upamtite od Feme kako je zlo kad prost oće da digne nos navisoko. To
baš liči kao kad bi krmača vikala: “Molim vas, metnite mi sedlo, meni
to stoji. Ja mogu biti kamila!… Nema gore nego kad se tikva pokondiri.

0 857 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
6932 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesma za moju bivšu dragu – Vlada Vasiljević 2011-05-12 15:43:28

 

Pesma za moju bivšu dragu

Nekada sa bila u pesmama mojim
Pesme su pisale moje srce i duša moja
U moj si život ušla kao pesma
Izašla na vrata ugašenih emocija vo je u stvari poslednja pesma koju ti pišem
nakon ovih stihova ugasiće se sunce, naše sunce.
Živećemo u totalnom mraku ali samo jedno prema drugome.
U tom mraku nećemo se videti, nikada ugledati naša lica.

Taj mrak će iz dana u dan osvajati naša bića.
U mozgovima našim magle će prekriti sećanja
U ogledalu će se zamutiti naši likovi.
U zaborav će otići i naši glasovi.

Napisane pesme više neće biti naše.
Otimaće ih neki srećni zaljubljeni
I kitiće svoju ljubav mojim stihovima tebi napisanim.
A ti kada nekada pročitaš tebi napisanu pesmu
Shvatićeš da su to samo obične strofe koje te se ne tiču.

Jednom ćeš kada kreneš putevima nove sreće
Možda i pročitati ovu pesmu
Ti samo daj neki znak, da znam da si srećna
Da ništa ne saznam
U zaborav neke izgubljene ljubavi
Započete u mom snu
I ispruženoj ruci koja ne postoji na javi.

©- Vlada Vasiljević

0 515 0 vladav 0 srpski 0 0 0 15 3 94.250.7.237 1-
6933 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poslednja stranica dnevnika-Slobodan Ivanović 2011-05-12 15:46:37

 

ПОСЛЕДЊА СТРАНИЦА ДНЕВНИКА

Данас је чежња
Угасила
Лептире у мени
Лептирица је пристала
На улогу гусенице
Склопила своја крила
И одрекла се лета Песма је престала
Да ме дозива
А ја сам
Престао да постојим
Данас почиње
Тужно позориште
Мог ишчекивања
Последње
Странице дневника

© Слободан Ивановић

0 628 0 slobodani 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.123.184 1-
6934 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Proboj – Darko Kolar 2011-05-12 15:50:20

 

PROBOJ


Nema te
nema tebe
niti druga
niti brata
nema tebe Nema neba
samo krika
i urlika
nema hleba
žitna polja pogažena
ružna slika 

Nema ptice
ni cvrkuta
snažno kuca srce
i pobeda prvog puta 

Nema te
nema tebe
niti druga
niti brata
nema tebe

© darko kolar

0 468 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.108 1-
6935 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – SAN LETNJE NOĆI Vilijema Šekspira u Trebotinu 2011-05-12 16:47:36

У
Дому културе у Треботину 11.05.2011. године у оквиру  15
ФЕДРАРА одиграна је представа Г И М Н А З И Ј Е – Крушевац *САН ЛЕТЊЕ НОЋИ* Вилијема Шекспира у режији: Милене ДЕБЕЉКОВИЋ, Надице ДЕНИЋ и Ане МУРГАНИЋ. Представа
је измамила бурне аплаузе бројне публике и оставила наду да све што се
искрено сања и жели има и изгледе да постане реалност…

Извођењу
представе присуствовали су и: Милош Обрадовић – председник савета
ФЕДРАРА, Бобан Алексић – подпреседник организационог одбора Федрара,
Драган Грковић – члан организационог одбора Федрара и други љубитељи
позоришне уметности, која је ове лепе пролећне ноћи у Треботину
доживела велики узлет…

Љубав је покретач света – увек било и биће…

Летња ноћ у Треботину

Г И М Н А З И Ј А – Крушевац

Вилијем Шекспир

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ

Режија: Милена ДЕБЕЉКОВИЋ, Надица ДЕНИЋ, Ана МУРГАНИЋ

Педагошки рад: проф. Ивана Несторовић и проф. Слађана Дамњановић
Сценограф: Наталија Јовановић
Костимограф: Дина Гајић,Олга Пантић,Сара Милутиновић
Лектор: Анастасија Жижа, Марија Гмитровић

УЛОГЕ:

Тезеј ——————————————- Димитрије МАРКОВИЋ
Егеј —————————————— Милан ДИМИТРИЈЕВИЋ
Лисандар —————————————– Алекса ВУКИЋЕВИЋ
Деметрије ——————————————- Стеван ЗДРАВИЋ
Хиполита ——————————————- Данијела ПАВЛОВИЋ
Хермија —————————————— Миња СТЕФАНОВИЋ
Јелена —————————————— Мила ЛУКИЋ
Филострат —————————————– Владан РИСТИЋ
Оберон —————————————— Богдан БРКИЋ
Титанија —————————————— Катарина ЈОВАНОВИЋ
Пук —————————————– Јована МИЋУНОВИЋ
Вила 1. —————————————– Алиса ЛЕВИЋ
Вила 2. —————————————– Соња МИЛИЋЕВИЋ
Вилењак 1. —————————————- Звездана КОВАЧЕВИЋ
Вилењак 2. ————————————– Иван ЋИРИЋ
Дуња ————————————— Марта ЖИВАНОВИЋ
Калем —————————————- Милан ПЕЈЧИНОВИЋ
Фрула ————————————— Марина ВУЈОВИЋ
Њушка ————————————— Александра ПЕТРОВИЋ
Гладница —————————————- Иван БЛАГОЈЕВИЋ

Тон мајстор —————————————— Милена ДЕБЕЉКОВИЋ
Шминкер ——————————————– Наталија ЈОВАНОВИЋ
Мајстор светла ——————————————— Надица ДЕНИЋ

1 507 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.168.200
6936 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – MLAĆENICI I PLAĆENICI 2011-05-13 07:29:13

4-ог
дана ФЕДРАРА у Дому културе у Треботину, одиграна је представа
Економско – Трговинске школе из Крушевца, *МЛАЋЕНИЦИ И ПЛАЋЕНИЦИ*
Мирољуба Недовића и Тимошенка Милосављевића у режији Александра
Грашића.

Представа
је подсетила на сукобе који тињају у свакој породици и који се лако
претварају у прави рат, уколико се разумевање преда забораву… Чести
аплаузи бројне публике пратили су представу и соколили младе глумце….

Е К О Н О М С К О – Т Р Г О В И Н С К А Ш К О Л А – Крушевац

Мирољуб Недовић и Тимошенко Милосављевић

МЛАЋЕНИЦИ И ПЛАЋЕНИЦИ

Режија: Александар ГРАШИЋ

Педагошки рад: проф. Дајана Цветковић- Лазић

Сценограф: Дајана Цветковић- Лазић

Костимограф: Бојана Лукић

УЛОГЕ

Раденко ——————————————- Александар ГРАШИЋ

Анђелка/Изабела —————————————- Анђела МИЛЕНКОВИЋ

Јелисавета ——————————————- Јелисавета ЛАЗАРЕВИЋ

Живота ——————————————- Станко ДЕБЕЉАКОВИЋ

Маринко ——————————————- Марко ВУЧКОВИЋ

Љубинко ——————————————- Бојан БОЖОВИЋ

Поштар ——————————————- Урош РАТКОВИЋ

Тон мајстор ———————————————- Младен МИЛИЋЕВИЋ

Суфлери ——————————————— Бојана ЛУКИЋ, Јелена ЖИВКОВИЋ

Шминка ——————————————— Марина АЛЕКСИЋ

 

1 457 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.234.222
6937 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011 – SRPSKA DRAMA Siniše Kovačevića u Trebotinu 2011-05-14 07:46:12

13
maja 2011. godine u Domu kulture u Trebotinu odigrana je predstava
Amaterskog pozorišta iz Varvarina *SRPSKA DRAMA* Siniše Kovačevića u
režiji Zorana Obradovića. Prestava je brojnu publiku digla na noge i na
kraju izmamila buran aplauz i ovacije na otvorenoj sceni…

Scena iz SRPSKE DRAME

0 456 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
6938 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2011- Završen 15 jubilarni FEDRARO 2011-05-15 11:49:00

У
суботу, 14.05.2011. године, округлим столом на тему *15 година ФЕДРАРА*
у етно кући Слободана Стојановића у Жабару и извођењем представа КУД-а
*Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, СРПСКИ РУЛЕТ –
Дејана Радојевића и СерБИ’ија – Драгана Тодосијевића у Дому културе у
Треботину, завршен је 15 јубиларни ФЕДРАРО. Исте вечери у препуној сали
дома културе у Треботину Невенка Ђорђевић – председница организационог
одбора Федрара уручила је захвалнице, a Милош Обрадовић – председник
савета ФЕДРАРА, је уручио награде и признања најбољима…

Најбоље
представе на петнастом ФЕДРАРУ су: представа Синише Ковачевића *СРПСКА
ДРАМА* у режији Зорана Обрадовића, (коме је и припала и награда за
најбољу режију за поменуту представу) у извођењу Градског аматерског
позоришта из Варварина, по мишљењу жирија фестивала и представа Јована
Стерије Поповића *ПОКОНДИРЕНА ТИКВА* у режији Градимира Павловића и
игрању драмског студија Центра за културне делатности и библиотекарство
из Бруса, по мишљењу жирија публике. Погледајте фотографије и одлуке жирија фестивала…

Са округлог стола *15 ГОДИНА ФЕДРАРА*

Сцена из представе *СРПСКИ РУЛЕТ* Дејана Радојевића

Зоран Обрадовић прима награду од Милоша Обрадовића – председника
савета ФЕДРАРА за најбољу режију

DEJAN RADOJEVIĆ

SRPSKI RULET

REŽIJA: DEJAN RADOJEVIĆ

IGRAJU:

BELI – BRANKO STOJKOVIĆ
CRNI – SRETEN TERZIĆ
MIRA MATIĆ-JELENA STOJKOVIĆ
SAVA SAVIĆ – SRDJAN STOJANOVIĆ
BOGOLJUB BABIĆ – DEJAN ŠLJIVIĆ
MARIJA – ALEKSANDRA MILOSAVLJEVIĆ
KOKAN -DENIS NUMANOVIĆ
GAZDA – RADIŠA STEVANOVIĆ

SCENOGRAFIJA-KOSTIMOGRAFIJA- MUZIKA: – DEJAN RADOJEVIĆ
TEHNIČKO VODJSTVO: PREDRAG MARJANOVIĆ, NEMANJA JOVANOVIĆ
– S E Z O N A 2011.-

Dragan Todosijević

SerBI’ja

Režija: Dragan Todosijević

Igra: Dragan Todosijević

Muzika: Sanela Todosijević
Šaptač: Šefika Todosijević
Scenografija i kostimografija: Dragan Todosijević

ФЕДРАРО 2010
КПЗ Крушевац – КУД *ВУК КАРАЏИЋ*
Треботин, 14.05.2011. године

ОДЛУКЕ ЖИРИЈА 15 ФЕДРАРА

На
седници Жирија 15 ФЕДРАРА, (Фестивала драмског аматерског стваралаштва
Расинског округа) одржаној 14. маја 2011. године у Треботину, жири који
је радио у саставу: Дејан Тончић, глумац – председник; Љубодраг
Обрадовић, песник; Радоје Савић, Главни уредник Културног центра
Крушевац донео је једногласно следеће одлуке:

Жири је одлучио да за Фестивал у Кули предложи представе:
1. Српска драма – Варварин
2. Сан летње ноћи – Гимназија- Крушевац

За фестивал ФЕДРАС у Малом Црнићу предложена је представа:

СРПСКИ РУЛЕТ, Дејана Радојевића у режији Дејана Радојевића – Куд Вук Караџић, Треботин, Жабаре М. Врбница

Коначни избор извршиће селектору Фестивала у Кули и ФЕДРАСА у Малом Црнићу

ЗА НАЈБОЉЕ ПРЕДСТАВЕ ФЕДРАРА 2010 НОМИНОВАНЕ СУ:

1. Српска драма – Варварин
2. Сан летње ноћи – Гимназија, Крушевац
3. Не играј на енглезе – Ћићевац

Најбоља представа

• Српска драма – Варварин

Друга представа

• Сан летње ноћи – Гимназија, Крушевац

Трећа представа

• Не играј на енглезе – Ћићевац

За најбољу режију НОМИНОВАНИ СУ:

1. Зоран Обрадовић – Српска драма – Варварин
2. Милена Дебељковић, Надица Денић и Ана Мурганић – Сан летње ноћи – Гимназија, Крушевац
3. Александар Грашић – Економска Школа, Крушевац

Награду за најбољу режију добија:

• Зоран Обрадовић – Српска драма – Варварин

За најбољу мушку улогу НОМИНОВАНИ СУ:

1. Живота Игњатовић / Обрад Срецковић у Српској драми
2. Дејан Сљивиц / Богољуб Бабић у Српском рулету
3 Зоран Обрадовић / Паун у не играј на Енглезе

Награду Добија:

• Живота Игњатовић / Обрад Срецковић у Српској драми

За
најбољу женску улогу *Микица Ракић* (од ове године награда за најбољу
женску улогу носи име по преминулој глумици Микици Ракић из Коњуха)
номиновани су: 1. Анђела Миленковић / Анђелка и Изабела у представи
Млаћеници и плаћеници – Економска школа

2. Мила Лукић / Јелена у представи Сан летње ноћи / Гимназија
3. Миња Стефановић / Хермија у представи Сан летње ноћи / Гимназија
4. Милица Павловић / Фема у представи Покондирена тиква Брус

Награду равноправно добијају:

• Анћела Миленковић / Анђелка и Изабела у представи Млаћеници и плаћеници – Економска скола
• Мила Лукић / Јелена у представи Сан летње ноћи / Гимназија
• Милица Павловић / Фема у представи Покондирена тиква Брус

За најбољу споредну мушку улогу НОМИНОВАНИ СУ:

1. Дарко Томић за улогу Милан Срећковић – Српска драма / Варварин
2. Јовица Арсенијевић Буле у Не играј на Енглезе Ћићевац
3. Зоран Обрадовић / Мајор Катунац / Српска драма
4. Властимир Стојиљковић за улогу Милан Срећковић Српска драма / Варварин

Награду добијају:

• Дарко Томић за улогу Милан Срећковић Српска драма / Варварин
• Јовица Арсенијевић Буле у Не играј на Енглезе / Ћићевац
• Зоран Обрадовић / Мајор Катунац / Српска драма

За најбољу споредну женску улогу номиноване су:

• Катарина Јовановић / Титанија у представи Сан летње ноћи/ Гимназија
• Милица Митровић / Сара / Покондирена Тиква
• Александра Милосављевић/ Српски Рулет / Вук Карџић- Треботин

Награду Добија:

• Катарина Јовановиц / Титанија у представи Сан летње ноћи / Гимназија

За културу сценског говора Награду добија:
Сан летње ноћи – Гимназија, Крушевац

За костимографију Награду добија:
Покондирена тиква Брус / Слађана Павловић

За сценограm2;ију Награду добија:
Српска Драма / Варварин

За најбољи избор Музике Награду добијају:
Српска драма – Варварин
Сан летње ноћи / Гимназија

Специјалну Награду за сценску бравуру Награду добијају:
Марко Вућковић за улогу Маринка и Бојан Божовић за улогу Млаћеници и плаћеници

Специјалну награду за сценски шарм равноправно добијају;
Јован Арсић за улогу Василија у представи Покондирена тиква Брус

Специјалну награду за Сценски покрет;
Сан летње ноћи / Гимнизија

Специјалну награду за модеран текст
Дејан Радојевић за представу Српски Рулет Куда Вук Караџић из Треботина

ДЕЧЈИ ФЕДРАРО
Све преставе добијају специјалну награду за Наступ на Федрару

ЖИРИ:

Дејан Тончић, глумац – председник, ср
Љубодраг Обрадовић, песник – члан, ср
Радоје Савић, главни уредник КЦК – члан,ср

У ТРЕБОТИНУ, 14. маја 2011. године

Представа
Јована Стерије Поповића *ПОКОНДИРЕНА ТИКВА* у режији Градимира
Павловића и игрању драмског студија Центра за културне делатности и
библиотекарство из Бруса, најбоља је по мишљењу жирија публике.

ЖИРИ ПУБЛИКЕ:

Милутин Јаковљевић, председник
Топлица Павловић, члан
Славољуб Обрадовић, члан

 

Тачност преписа оверава
Милета Пршић, секретар

 

2 849 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.168.200
6939 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Vida Nenadić – Užice-19.05.2011. 2011-05-15 16:15:36

PROMOCIJA STVARALAŠTVA književnice Vide Nenadić
U SLAVU (NE)ZABORAVU

U programu na srpskom i engleskom jeziku učestvuje Dramski studio Gimnazije
iz Čačka koji vodi profesorka Radmila Rubaković JOKANOVIĆA KUĆA,

Trg Svetog Save, UŽICE ČETVRTAK, 19. 5. 2011. u 19:00 h

Pozija menja svet – Budite akteri promena!!!

0 637 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.123.184 1-
6940 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SABLJA ARAPA – Živomir Milenković 2011-05-15 16:20:09

„САБЉА  АРАПА“

У тмурну поноћ првога маја
НАТО зликовци упалише небо
Триполи гори, Либија страда
„Сабља Арапа“ погибе млада. Сејф ул Араб и три детета
Одоше на небо у крило Алаха
Омиљен у народу Гадафијев син
„Сабља Арапа“ без мане и страха.

Бесне убице и олоши светски
Пуцају у народ, у цивилне жртве
Боже Исусе и Алаху свети
Спасите Либију да више не стрепи.

© Живомир Миленковић

0 428 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6941 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesma o ruci koja je prestala da broji prste – Ljiljana Ivanović 2011-05-15 16:24:28

 

ПЕСМА О РУЦИ КОЈА ЈЕ
ПРЕСТАЛА ДА БРОЈИ ПРСТЕ

Ксд год испружим

Руку

Увек нешто недостаје

Линија живота

Прекинута

Линија љубави

У наставцима Линија здравља

Ту и тамо

Губи на тежини

Линија осмеха

Ма шта је то

Линије скупљене

У петом прсту.

© Љиљана Ивановић

0 586 0 LjiljanaI 0 srpski 0 0 0 4 1 92.60.227.29 1-
6942 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić 2011-05-15 16:26:22

 

PREDEO KOJI SANJA

Juče
ostrugaše komšije krušku
na međi.
A ja još čujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde. Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
žuti listovi
i drhtaji suvog granja.

© Vida Nenadić

2 1551 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6943 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano V U K – Ljubica Vukov-Davčik 2011-05-19 18:31:33

 

V U K

Na zimu zavetovana
Suzom otrovana
Vukove u sebi vrele
Vetrovima sam hranila Snegom im njuške vlažila
Zube ledom oštrila
Urlik im pesmom platila

Da prtine sanja
Trag uzavrele mi krvi
Jer vatrom iz kapi
Nahranila sam žedne
Vukove u sebi

…tako je nastalo moje prezime…

© Ljubica Vukov-Davčik

2 1066 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 20 4 178.222.174.173 1-
6944 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – JEDRENJAK – Ratka Damnjanović 2011-05-19 19:24:10

• U Narodnoj biblioteci Pirot 20. 05. 2011. godine sa početkom u 19:00, održaće se promocija zbirke JEDRENJAK-Ratke
  Damnjanović. Prvenac Ratke Damnjanović biće predstavljen pirotskoj
  čitalačkoj publici od strane književnika i novinara Momčila Antića.
  „JEDRENJAK“ je najnovije izdanje izdavačke radionice „KORDUN“ – Ilija
  Šaula. Priredjivač – Danilo Marić.
• U Kulturnom Centru Pančevo 25. 05. 2011. godine sa početkom u 19:00, održaće se promocija zbirke JEDRENJAK-Ratke Damnjanović i MIHOLJSKO LETO – Branke Zeng.
  Prvenac Ratke Damnjanović biće predstavljen pančevačkoj čitalačkoj
  publici od strane književnika Jovana N. Budala, dok će o drugoj zbirci
  poezije Branke Zeng govoriti književnik i novinar Edvard Jukić.

JEDRENJAK

Udarajte vetrovi razorni,
uraganske bure besnite,
ja sam ko grana vrbova
savijam se i previjam
iznad bezdana.

Udarajte i jače
najjače što možete,
moju dušu vekovnu
nećete da mi uzmete. Puštajte vrtloge pustošne,
tornada u grudima,
ja sam vas već
napamet naučila.

Vitlajte i snažnije,
najjače što možete,
moje srce čemerno
dotaći mi nećete.

Zapljuskujte talasi poplavni,
parajte munje i gromovi,
suze moje da sperete,
bol da mi skratite,
posle svakog zatišja
snagu moju razapetu
kao jedro
na jarbolu krstarnom
da je natrag vratite.

Onda vetrovi razorni
možete i da stanete
i vi bure uraganske
možete da se stišate,
šumom krotkih talasa
i krikom belih galeba
pre purpurnog sutona
jedrenjak moj pustolovni
za poslednji put
da ispratite.

© Ratka Damnjanović

SELIM SE U SNOVE POETA
Riječ priređivača

Kad se susretnemo sa knjigom nepoznatog autora, a pred nama je knjiga
prvjenac, naravno, knjigu zagledamo prije svega kao predmet, na njoj i
u njoj tražimo podatke o autoru, iz kojih ponesemo nepouzdan utisak i
odluku o daljnjem zanimanju za knjigu. Jedrenjak je knjiga koja privuče
čitaočevu znatiželju, najprije rješenjem knjige kao predmeta, a po tom,
nekim posebnostima autorice. U pjesmama Ratke Damnjanović, natopljenim
univerzalnim motivima i porukama, naslućuje se bogat i šarolik život
koji je razasut na tri kontinenta. Pa ipak, rodni kraj, taj prelijepi
zavičaj je, kao i kod većine autora − nikad do kraja ispjevana
ljubav… Što je dalje od njega, sve je neispjevanija, i sve češće na
umu i vrhu pera oslonjenom na papir, sa ispisanim Odlazim:

ODLAZIM

Bejah cvet u jednoj livadi
a nebo čisto pokrivač mi beše.
Nedavno prođoh pored nje
i nađoh samo
detelinu pokošenu
u kojoj počiva jedno vreme.

Autorica
je u knjizi podjelila 58 pjesama u deset ciklusa: Moja ulica, moje
parče neba (8 pjesama), Vreme je (5), Mansarda (10), Srce za sva
vremena (9), Ne možeš mi reći (8), Zvezdana prašina (6), U snovima
poeta (2), Da mi nije tebe (4), Putovanje kroz vreme (4) i Anđelima,
hvala što vas ima sa dvije pjesme.

Ova zbirka poezije je
svojevrsni triptih, jer je is-tovremeno objavljena na tri jezika,
srpskom, make-donskom i engleskom. Pod nazivima: Jedrenjak, Ko-rab i
Sailboat. Ovako je postupljeno posve opravdano.

Autorica je
rođena u Makedoniji gdje je provela veći dio života, zatim je osam
godina živjela u Srbiji, odakle je emigrirala, prvo u Južnoafričku
Republiku i kasnije u SAD, Floridu, gdje i danas živi. Živeći u tri
govorna područja, i na tri kontinenta, autorica živi i sa tri jezika.
Iz onoga u što sam imao uvida zaključujem da se najbolje osjeća kad se
izra-žava na makedonskom jeziku i kad može da se opusti i zapjeva:
Selim se u snove poeta.

Okosnica njene poezije je ljubav, pa
makar pjevala u Evropi, Africi ili Americi, na makedonskom, srpskom ili
engleskom jeziku. Njena ljubav je meka kao da je tkana od teksaškog
pamuka, topla, iskrena, nadana, njegovana, produhovljena i posve
duševna. Nema lomova, iluzionih uzleta u nebeska plavetnila i
skljokavanja od udara munja i gromova. Ljubav je tiha, svoja, nekako
hrišćanski iskrena, koja se podrazumjeva sama po sebi; bez gromoslovnih
uzleta i paova, ljubav koja uljepšava život i od koje ne zaboli glava:

LJUBAV

Ljubav je dinamika,
more osećanja,
nebo puno zvezda i
sunčevih zraka,
srebrnasti odsjaj meseca,
reka puna brzaka,
virova i vrtloga,
carstvo čula i umeća.
Zato nemoj uramiti ljubav
u ram uspomena.
Daj joj krila da bi bila
ovekovečena.

Pa
i kad se u toj ljubavi naruši harmonija – a i to je prateći dio svake
ljubavi − pjesnikinja ne pada duhom, ne daj bože u očaj, ona izlaz opet
vidi samo u ljubavi, kojoj prilazi mijenjajući joj prilazne puteve:

DA MI NIJE MENE

Kad mi loše ide,
kad bujica krene,
kad u tebi nema mene
ni u meni tebe,
kad su svi protiv svega,
sve sene izobličene,
čak i ja krvi uzavrele
zagrcnem se i posrnem
pred putokazom
za zaljubljene…

Bežanje je samo varka,
izgovor za izgubljene.

Drago
biće je drago na hrišćanski način, to je filozofija pjesnikinje, njenog
načina života i načina pjevanja, shvatajući da je Hristos jedini, od
svih ljudi ili bogova koji su se ikad pojavili na planeti, imao i
božanskim darom isijavao humanizam, harmoniju, nadu i pravdu. U svakoj
situaciji ljudskog života čovjek bi morao da se ugleda na život i djela
Hrista, da primi Boga u sebe, i da se nadahnjuje i ophodi ljubavlju:

POKLONI SE

Kao Bogu što si predan
pokloni se i sam sebi,
jer Bog jeste u tebi,
budi dobar prema svima
i dobrotu primi k sebi,
pa voli i sebe u drugima.

Pjesnik
ne bi bio dobar pjesnik kad se ne bi su-čeljavao sa dilemama, kad ne bi
pristizao i premiš-ljao na raskrsnicama iskušenja:

PRAISKONSKI GREH

Pa kako onda
da pevam o raju
kad pakao čeka
na drugom kraju…

Na raskrnici je, jednom za svagda, pjesnik izab-rao put u vječnost satkanu od ljubavi, u koju se upu-ćuje pjevušeći:

VEČNOST

Večnost je
bezvremena,
al’ hrabrosti treba
da joj se čovek preda.
Prigrliti sve što nudi,
a odreći se svega.

Životu
na tri kontinenta sa stotinu i tri izazova, lutanja i neimanja,
neizvjesnostima i posrtanjima, ne-poznavanju jezika domaćega i surovih
zanimanja, beskućništvima i skitničarenjima, sanjarenjima o
ma-terijalnoj stabilnosti i pravljenju karijere, sa odgovo-rnošću koje
nosi podizanje poroda, daleko od rodbi-ne i kraja, a sve u vrijeme kad:
krv se talasa u damarima, mlada Srpkinja, Makedonka i Amerikan-ka,
pjesnikinja Ratka Damnjanović, suprotstavlja svijet poezije:

POETSKA SNAGA

Čoveka prave
krv i mišići, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.

Dok pesnika čine
srce na dlanu,
sanjalačke oči i boemstvo,
noćne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.

A ja sam vam eto i pesnik i čovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.

Knjiga
Ratke Damnjanović Jedrenjak je njen prvjenac, ali pjesme su nastajale u
dugom periodu − tri decenije, i logično je da nisu ni mogle biti do
kraja nivelisane, ali možemo izvući opšti zaključak da se radi o
talentovanoj pjesnikinji i da knjiga sadrži je-dan dio vrlo uspjelih
pjesama. Pjesnikinji je potrebna poticajna književna kritika, ona to
zavrijeđuje, jer ona umije stvarati dobru poeziju.

Pred ovom
pjesnikinjom je otvorena dilema, ne tako česta među piscima u matici,
ali česta među raseljenicima, svih naciona − na kojem se jeziku
izražavati. U slučaju naše pjesnikinje, čini mi se, to je engleski,
njim se u dnevnom životu služi u preko devedeset posto situacija, jezik
na kojem razmišlja. Ova konstatacija će iznenaditi, neke prave patriote
čak i naljutiti, ali moj život i iskustvo u dalekoj zem-lji, evo, već
skoro dvije decenije, otvorile su nove vizije i prilaze ne samo
umjetnosti već i ukupnom životu. U pjesmama Damnjanovićke osjeti se
povremena jezička isprepletenost i ona se zbog toga mora opredjeliti i
pisati na jeziku na kojem razmišlja. Sudeći po iskustvu drugih u
Americi, pretpostavljam, ona razmišlja, uglavnom, ili na engleskom ili
na makedonskom jeziku, jer je rođena i školovana u Makedoniji, a već
dugo živi i školuje se u Americi. Razmišlja i na srpskom, Srpkinja je.

Danilo Marić
Charlotte, NC, USA 2010

 

USAMLJENI JEDRENJAK SA ČETIRI KLJUČNA PUTNIKA
(Osvrt ka zbirci pesama “Jedrenjak” Ratke Koleve Damnjanović)

Još na samom početku svog poetskog prvenca “Jedrenjak”, nadarena
pesnikinja Ratka Koleva Damnjanović će nagovestiti svoju opsesivnu
temu, koja je u stvari i opsesivna tema svih istinskih pesnika:
usamljenost. “Sama sam, / sama sa jesenjim plesom / požutelog lišća”,
kaže pesnikinja. Tema samoće je samo jedno lice teme apsurda: da li je
moguće, u stvari, da čovek bude sam? Dakle ovde, i u ovim početnim
stihovima, pokazuje se poetski apsurd samoće – “sama sa …” jesenjim
plesom lišća. “Sama sa” – samo ukazuje na univerzalnu suštinu ljudske
samoće – nikad čovek, zapravo, nije sam iako mu se tako čini. U krajnoj
liniji, on je sa Bogom, koje Koleva Damnjanović snažno oseća u nekoliko
svojih poetskih konvulzija na temu – Bog.

Kao Bogu što si predan
pokloni se i sam sebi,
jer Bog jeste u tebi,
budi dobar prema svima
i dobrotu primi k sebi,
pa voli i sebe u drugima.

Čak i kada kaže “Da mi nije mene / umrla bih od samoće” u pesmi “Da mi
nije mene”, Damnjanović opet ne dopušta mogućnost za istinsku samoću –
i kad je sam, čovek nikada nije usamljen, ako ima sebe! Malo dalje, ona
kaže: “I svi su ovde, a nikoga nema”. To ukazuje na naličje, na
izvrnutu utrobu istog paradoksa: moguće je da čovek bude sam čak i kad
je u gomili. To je, zapravo, dijagnoza savremene post-industriske i
postmoderne usamljenosti čoveka, koji obično traži utehu u gomili,
koja, paradoksalno, dodatno povećava njegovu usamljenost!

I
odmah nakon ove univerzalne pesničke teme, javlja se i drugi motiv,
karakteristika svake prave poezije – motiv putovanja. Ljudi su bića
koja putuju, iako ne znaju ni gde treba stići, ni odakle su krenuli na
taj put, niti ko ih je popeo na ovaj komad svemirske stene i pustio
kroz beskonačne prostore Svemira. U pesmi “Odlazim” pesnikinja jasno
pokazuje da svako putovanje znači putovanje ne samo kroz prostor, već i
kroz svoju dušu. Svaka promena prostora znači i moja lična promena,
promena mog ličnog identiteta – ja na drugom mestu nisam isti ja od
prvog, rodnog mesta:

Bejah cvet u jednoj livadi
a nebo čisto pokrivač mi beše.
Nedavno prođoh pored nje
i nađoh samo
detelinu pokošenu
u kojoj počiva jedno vreme,
moje nezaboravno vreme.

Dakle – “bejah”, koje opet znači – više nisam. Čak i povratak nazad, u
prvom prostoru odakle se krenulo na put – je nemoguć: čak i ako se
čovek vrati u isti prostor, on neće pronaći sebe istog po povratku –
cvet je postao detelina, i to – pokošena! Svi mi, koji smo od nekud
otišli, čak i kada se vraćamo, ne vraćamo se istinski. Vraća se neki
stranac u nama, i da – to je isti prostor, to su možda čak i isti ljudi
koji su nas odpratili pri odlasku, ali ovo JA koje se vraća nije više
ono isto JA koje je otišlo. Pesimistični zaključak: povratak je
nemoguć. Ali, zašto pesimizam? Ako je čovek biće koje putuje (svaka
osoba putuje sa ovom planetom kroz beskonačnost, iako nije svesna
toga), zašto onda gledati unazad, kad tamo nema ništa, nema nas iz
prethodnog trenutka? Zašto ne gledati ispred sebe, kaže ova intrigantna
pesnikinja kroz svoju pesničku filozofiju, u kojoj sveukupnost života
može da pronađe i usput, na svakom mestu, samo ako se poželi da se u
novom prostoru pronađe vlastiti dom! To se dešava u sledećim stihovima:

POTPUNOST

…I upijam žudno
zanosni miris
indijskih štapića
u dogorevanju,
dok tonem u zanos
uz predivne
renesansne zvuke
iz daljine dopire zov,
zvuk frule i kastanjeta.
Čuješ li,
svet moje devojačke sobe
pretvara se polako
u jednog malog zrikavca.
Divno je osetiti
osećaj potpunosti.

Kao što se može videti, i trenutak može postati večnost, i strani
prostor (kastanjete) može postati – “devojačka soba”. Sve je do želje
da se strano percipira kao svoje. Ovde ključnu ulogu ima treća motivska
osa ove poezije – ljubav. Ako je s tobom na putovanju i neko koga
voliš, tvoj dom će biti pokretan. Tvoj dom će postati jedrenjak. Dom
nije negde, dom je sa nekim, kao da kaže ova poezija. A na jedrenjaku
ljubavi (koji sam po sebi može biti usamljen na otvorenom moru života),
čovek nikada nije usamljen. Nema jedrenjaka za samo jednu osobu –
nemoguće je da jedan mornar sam pokreće ceo jedrenjak! Najmanje dva su
potrebna za usamljeni brod ljubavi. Pošto ta je ljubav u stvari
postojanje čak i kad ti se čini da te nema:

Kazna li je
il’ je dar neobičan
ta ljudska sujeta nezasita –
Da voliš
i kad si odbačen,
da postojiš
i kad te nema.

Snaga ljubavi nije u tome imati nekoga, već da taj neko uvek stvara
tebe, tvoj identitet. Prema tome i ljubav ima istu snagu kao i
putovanje – te dve stvari kreiraju naše “ja”, naš identitet:

Da mi nije tebe
ne bi bilo pola mene.
Zemlja bi se uzdrmala,
Svemir bi me progutao,
Sunce bi se pomračilo,
zamrzla bi krv niz vene…

Putovanje sa osobom koja se voli, taj večiti nomadizam (nije za
potcenjivanje ovde činjenica da je pesnikinja živela u Makedoniji,
Srbiji, Africi i SAD), ipak pretstavlja sebe-ispunjenje i
sebe-pronalaženje, kroz čin ljubavi. Teško onom koji putuje da bi
pobegao od sebe:

Bežanje je samo varka,
izgovor za izgubljene.

To je tako, jer gde god pobegao, nosiš sebe sa sobom i ne možeš pobeći
od samoga sebe. Putovanje nije samo jednostavna promena mesta, nije
samo traženje “drugog”, “boljeg” mesta, već uglavnom traženje boljeg
“ja” u sebi. Pesnikinja je svesna toga još iz mlađih godina, kao u
pesmi Hvala posvećenoj Simeonu Gavrilovu, koji je očigledno uticao, kao
umetnik, pri oblikovanju njene početne poetske i umetničke filozofije.

Sve u svemu, imamo zanimljivu, intrigantnu, talentovanu pesničku
pojavu, koja već u svojoj prvoj najavi preseca četiri strane svakog
poetskog sveta – usamljenost, putovanje, ljubav, pronalaženje sebe. Kao
četiri putnika, oni se nalaze u Jedrenjaku Ratke Koleve Damnjanović.

Retko se dešava, još kod svoje prve pesničke objave, da se ove četiri
strane poezije – njen istok, sever, zapad i jug, nađu na jednom mestu!
Kada se ove četiri stvari nađu na jednom mestu, pesnik je evidentno u
svom centru. A to je odličan znak za početak jednog zanimljivog
pesničkog putovanja, čije ćemo buduće rezultate tek očekivati.

 

Prof. Dr. Venko Andonovski

 

6 1732 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.228.122
6945 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kad ne dotaknem jutro – Vlada Vasiljević 2011-05-20 21:44:53

Kad ne dotaknem jutro

Noći su mi postale duge, kad snovi mi ne dolaze
A jutra daleka, da ih skoro ne dodirujem rukom
Moja planeta izašla je iz orbite moga bića
I kruži plavetnilom ovog kosmosa strepnji.
Dok u tami ležim otvorenih očiju, naviru mi pitanja
Kako je ona sada?
Da li je srećna?
Da li bar na tren na mene pomisli?
Ma nek je samo dobro, neka je dobro! Kada jednom svojim dlanovima ne dotaknem jutro
Kako će ona saznati da sam otišao njenim Anđelima?
Da je sa njima čuvam i branim kroz njen život
Kako li će tek shvatiti na neodgovorenu poruku?
Hoće li se zbog toga naljutiti i reći mi zbogom?
Neznajući da joj tada ne mogu odgovoriti.

Kada jednom svojim dlanovima ne doktanem jutro
Hoće li ona znati da sam je beskrajno voleo?
I onda kada sam bio daleko u njenim mislima
Kada je mislila da sam se negde pogubio
Hoće li ikada saznati, da jug ljubi zapad?
Baš kada sunce u suton odlazi da bi donelo jutro.

Za sve ono što nisam mogao da joj kažem
Reći ću da nisam hteo
Jer kad jednom svojim dlanovima ne dotaknem juto
Ona neće nikada znati koliko mi je značila
A, ja ću zato što ne mogu tog jutra da joj se javim
Otići u njene izbledele uspomene, i ništa neće saznati.

Ni da sam je beskrajno voleo!

© – Vlada Vasiljević

1 845 0 vladav 0 srpski 0 0 0 5 1 212.69.6.124 1-
6946 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POSLEDNJI MOHIKANAC – Neven Milaković 2011-05-20 21:49:30

Последњи Мохиканац

Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице. За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.

Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,

рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.

© Невен Милаковић

20. мај 2011.
Бар

0 744 0 likota 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6947 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOLITVA SORABA – Ljubica Vukov-Davčik 2011-05-21 17:51:44

 

MOLITVA SORABA

Oče naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koračaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosančić Milane
Junače
Miloše Obiliću
Hajduče,uskoče,osvetitelju
Devet Jugovića
Braće moćnika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugovića majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle  sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaćeni
Uvek blaćeni
Smlaćeni
Narod naš sorabski

…Ode Kosovo

a ćute pesnici….

© Ljubica Vukov-Davčik

0 541 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 20 4 109.92.91.246 1-
6948 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – U SLAVU (NE)ZABORAVU – Vida Nenadić – Užice 2011-05-21 17:54:12

U
četvrtak, 19. 5. 2011. u 19h , u Jokanovića kući u Užicu održana je
promocija stvaralaštva književnice Vide Nenadić U SLAVU (NE)ZABORAVU. U
programu su i ovog puta učestvovali članovi Dramskog studija Gimnazije
u Čačku, koji vodi profesorka Radmila Rubaković.

Cveće za poetesu koja pleni stihovima

 AKO SAM SAMO MISAO

Ako sam pesma,
hvala vam što ste me otpevali.

Ako sam samo njen refren,
hvala vam što ste me zapamtili.

Ako sam jutarnji list,
hvala vam što ste me prelistali.

Ako sam knjiga,
hvala vam što ste me pročitali.

Ako sam pismo na vašoj adresi,
hvala vam što se još niste preselili. Ako sam do vas zalutala,
hvala vam što ste me meni vratili.

Ako sam stari račun,
hvala vam što ste me platili.

Ako sam čestitka,
hvala vam što ste me napisali i poslali.

Ako sam samo slovo,
hvala vam što ste me naučili.

Ako sam izgovorena reč,
hvala vam što ste me čuli.

Ako sam slučajni pogled,
hvala vam što ste me sreli.

Ako sam samo misao,
hvala vam što ste me razumeli.

 IF I AM JUST A THOUGHT

If I am just a song,
thank you for singing me.

If I am only a refrain,
thank you for remembering me.

If I am the morning’s paper,
thank you for leafing through.

If I am a book,
thank you for reading me.

If I am a letter on your doorstep,
thank you for not moving away yet.

If I am at your place as I was lost,
thank you for returning me to myself.

If I am a card,
thank you for writing and sending me.

If I am a written letter,
thank you for learning me.

If I am a word that was said,
thank you for hearing me.

If I am an accidental look,
thank you for seeing me.

If I was just a thought,
thank you for understanding me.

© Vida Nenadić

Knjige Vide Nenadić su do sada bile promovisane u KCK Kruševac (2009.
2010.), na Sajmu knjiga u Beogradu ( 2008. 2009. 2010.) i u Bajinoj
Bašti i Čačku 2011. Iz niza prikaza o njenom stvaralaštvu izdvajam:

„Priznajem da duže vreme nisam pročitao dirljivije pesme od Vaših,
posvećenih majci. Pitko, nežno, lako, prostim rečima ste dočarali
složene osećaje, slike i situacije.“ – Dalibor Filipović Filip, 2007.

“Strah od učmalosti odveo je ove pesme u svet. Pogrešno bi bilo misliti
da su one iz sveta došle. Bog ih nije pesnikinji dao na nekom kiosku
kao hamburger ili novine, već kao klobuk u krvi koji je tek tamo, negde
daleko, dostigao svoje pravo vrenje.” – Slobodan Ristović, 2007.

“Roman Vide Nenadić Zoo Called London bez ustezanja – pravo je
otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti
književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i
prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti,
strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i
komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog
pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na
telu i duši, egzodus mladih iz domovine, bombardovanje, pakao politike
i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i
samospasenja.

Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva,
lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i
samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni
koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada… Prigušeni
erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i
stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na
otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u
samooslobađanju i preživljavanju, melanži posleistorijskih spomenara,
sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to
ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski
hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih se mogu začeti čitave nove
povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj
nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. – Zoran Bognar, Beograd, 2008.

Када ауторка ове књиге констатује да диплома већ одавно не доноси
посао, већ је на добром путу да пакује кофере и … пут под ноге, па
шта буде. Када писац овог дела закључи да је на Балкану много више
историје него територије, то значи да је купила авионску карту и
нестрпљиво чека позив за први следећи лет. Када је теже разбити
предрасуде него атоме, путник већ слуша глас љубазне стјуардесе, који
га моли да веже појас јер авион за који тренутак слеће на писту
лондонског аеродрома Хитроу. Ма колико списатељица била свјесна своје
одлуке, у једном тренутку сјевнуће мисао: ”Не знам где идем, али знам
одакле долазим”. То одакле долази, ауторка је итекако свјесна, и то
болно свјесна јер напушта мјесто у којем ”сви, безмало, пате од
историје” и коме је ”сваким даном све више земаља, а све мање људи”.
– Veljko Stambolija, u KCK u Kruševcu, mart 2009.

Roman Zoo Called London Vide Nenadić je zasnovan na stvarnom životu i
kritički intoniran. Ima u njemu pesimizma, uslovljenog zbivanjima u
savremenom svetu, ali i poznatog srpskog inata i nepokornosti koji
podstiču borbenost i savladavanje teškoća koje život nameće. Vida ne
beži od istine i pokušava da i zlo i dobro sagleda u pravom smislu i da
sve nazove pravim imenom. Piše spontano, iskreno, jednostavno i
zaslužuje dobijenu nagradu „Miroslav Dereta“ – Dr Milutin Pašić, VESTI, Uzice, maj 2009.

Vrlo često nagrađene knjige budu zatvorene, teško prohodne, posvećene
nekim velikim temama, važnim ličnostima i događajima, pa se nadamo
posle 10 -15 strpljivo pročitanih strana da će najzad početi nešto da
se događa što će nam vezati pažnju… Ali neke do kraja ostanu takve,
glomazne, nepristupačne, samodovoljne i pretenciozne, neka mi oproste
važni autori tih važnih, nagrađenih knjiga. Žiri koji je dodelio
Deretinu nagradu 2008.godine za neobjavljeni roman, imao je drugačija
merila. Roman Zoo Called London autorke Vide Nenadić predstavlja
suprotnost svemu gore navedenom. – Jelena Protić Petronijević, u KCK u Krusevcu, mart 2009.

Program je i ovog puta bio sačinjen kao recital na srpskom i engleskom
jeziku  uz adekvatnu muzičku pratnju, a njegov finalni deo je
obeležilo trojezično čitanje pesme AKO SAM SAMO MISAO na srpskom,
engleskom i nemačkom jeziku.

U prilogu je i nekoliko
fotografija sa promocije kao i zajednička fotografija svih učesnika
programa promocije u Čačku, koja je i prethodila ovoj promociji.

Uz pozdrav
With Regards

Vida Nenadić

http://www.poetasdelmundo.com/verInfo_europa.asp?ID=7445
2 1118 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.246.153 1-
6949 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Različiti sadržaji sajta – Za one koji vole da istražuju! 2011-05-21 18:24:15

MAPA SAJTA – LINKOVI

· Početna
· Top 20
· Ankete
· ARHIVA PESAMA · Downloads
· Kontaktirajte nas
· Korisnički dnevnik
· Lista članova
· Pesme nedelje
· Pošaljite pesmu
· Preporučite nas
· Pretražite
· Prikaz knjiga
· Privatne poruke
· SLUČAJNI IZBOR
· Statistika
· Vaša strana
· Web Linkovi

Različiti sadržaji sajta www.poezijascg.com za one koji vole da istražuju

2011	2010  још
2009	Архива

Moje stvaralaštvo

Најава1	Најава 2
Крушевац	Видео
Drugi pišu	Grad piše

Vidi	Čuj
Čitaj	Приказ
Prikaz	Najava

Grad piše

Drugi pišu

Твоје ћутање …

Književni Klubovi
Pročitajte više

Obavezno pročitajte

NOVOSTI !!!
KULTURA, SPORT itd…

Povratak na naslovnu
stranu sajta

·  Slučajni izbor · Djordjević L. · G. Knežević · Jovan Mihajilo · Lepa Simić · Ljuba Obradović · Sanja Petrović · Ugrenović N. · Vida Nenadić · VIDEO · VIDEO PoezijaSCG

PROJEKAT

PESME GODINE

Mirjana Lukić
Pročitajte više!

 
Poručite knjigu na email:
mirjanalukic@alice-dsl.net

СЛАВКО ПРШИЋ

Треботин,
28.12.1967. године

ТРЕБОТИН И СРБИЈА
– изводи из историје  

Српска села су 1830.
 године остала без
Турских ага  који су
 од народа убирали
 царски данак у
новцу  и од сваког
берићета десетак.
Са агама су отишле
и субаше са
наоружаним
сејменима…
Прочитајте цео текст
*POTRAŽI ME*
POEZIJA

Latinke Djordjević

Kozaračka 39,
prikaz knjige
Latinke Djordjević

U senci varoških kapija
Latinka Djordjević

SA PROMOCIJE
ZAVEŠTANJA 2008

Lepa Simić
SLIKA REČI

Još…

Zorica Brkić

Pesme

Kvalitetan hosting ?

KAKO KUPITI ???

Iz stvaralaštva

Bože Popadića Aktusa

Još…

Maria Deyana

POETIKA DUHA
ili
ljudi i sjene

odnosno

POETIC of SPIRT
or
people and shadows

Fedras 2010 – program

39 FEDRAS

PROGRAM 2009

KUD *Vuk Karadžić*
na FEDRAS-u 2009

Još

POGLED U NOĆ

Skice za knjigu poezije
Ljubodraga
Obradovića

Skice za knjigu
*PRELETI*
Ljubodraga Obradovića

Tvoje ćutanje…
Kako…?
Preleti
FEDRAS
FEDRARO
SUPES
Moja poezija

Draincu u pohode 2010

Drainčevi susreti 2010
Trbunje & Blace

 

0 4204 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6950 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poezija je Vaš svet – DOBRODOŠLI! Pročitajte stih dana! 2011-05-21 21:05:31

Želja vlasnika ovog sajta je da svoju, kao i poeziju svih zainteresovanih pesnika iz Srbije, Crne Gore i drugih ex-yu prostora, unese u sve domove i tako poetske vrednosti učini dostupnim. Na naslovnoj strani sajta može se postaviti samo poezija uz ime, prezime i fotografiju autora, zato je neophodno da te podatke pre objavljivanja Vaših radova dostavite na email: pesnik@poezijascg.com Sadržaji sajta su pred Vama takvi kako su napisani od strane autora i vlasnik sajta Vam ništa ne garantuje, niti snosi bilo kakvu odgovornost, u vezi sa njima. Za objavljivanje poezije i drugih književnih radova na ovom sajtu ne plaća se autorski honorar. Slanjem Vaše poezije ili drugih književnih formi uredniku sajta putem e-maila,na linku *Pošaljite pesmu* ili direktnim postavljanjem na FORUMU ili BLOGU, prihvatate *Pravila za objavljivanje književnih ostvarenja*. POEZIJASCG -slučajni izbor- BLOG

Pročitajte… FORUM! BLOG!

Dobrodošli u svet poezije!!! 0 495 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6951 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMA DO BOLA – Dianna Diverno 2011-05-21 22:35:18

 

PESMA DO BOLA… (pa i šire)

Vezala bih te lancima, konopcima, lisicama za stolicu.
Gledala bih kako ti lepo lice krasi bol.
Dražila bih te po telu, po duši, po licu…
Bio bi sav predan, strastan i moj. Upila bih te u sebe, stapala bih se s tobom
vezala bih te lancem za noge tog stola.
Nokte bih zarivala u tvoje telo pod sobom –
zato što te volim, tako ludo te volim do bola.

Inače sam dobrica, i delujem lepo
jedan oreol oko glave i eto ja. A između nas
s ponoći kad skinem ta bela krila andjela:
menjam izgled, menjam boju, menjam glas.

Uzela sam još dva biča za korist u budućnosti što ide
i da znaš da imam par lanaca na zalihi u holu.
Tako rado bih te kaznila bičem da svi vide.
Volela bih te do srži – i uživala u tvom bolu.

© DAJANA DIVERNO

1 541 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 93.92.250.206 1-
6952 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POEZIJA JE VAŠ SVET – DOBRODOŠLI !!! 2011-05-21 22:54:28

Želja vlasnika ovog sajta je da svoju, kao i poeziju svih zainteresovanih pesnika iz Srbije, Crne Gore i drugih ex-yu prostora, unese u sve domove i tako poetske vrednosti učini dostupnim. Na naslovnoj strani sajta može se postaviti samo poezija uz ime, prezime i fotografiju autora, zato je neophodno da te podatke pre objavljivanja Vaših radova dostavite na email: pesnik@poezijascg.com Sadržaji sajta su pred Vama takvi kako su napisani od strane autora i vlasnik sajta Vam ništa ne garantuje, niti snosi bilo kakvu odgovornost, u vezi sa njima. Za objavljivanje poezije i drugih književnih radova na ovom sajtu ne plaća se autorski honorar. Slanjem Vaše poezije ili drugih književnih formi uredniku sajta putem e-maila,na linku *Pošaljite pesmu* ili direktnim postavljanjem na FORUMU ili BLOGU, prihvatate *Pravila za objavljivanje književnih ostvarenja*. POEZIJASCG -slučajni izbor- BLOG

Poezija je Vaš svet – DOBRODOŠLI !!! 0 1780 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.215.21 1-
6953 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMA NEDELJE – Otpočnite dan poezijom! 2011-05-21 23:02:39

Pročitajte… FORUM! BLOG!

Birajte i Vi Pesme Nedelje !!! 0 3151 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.194.213 1-
6954 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DA NE ODOCNIM – Peko Laličić 2011-05-22 08:26:42

ДА НЕ ОДОЦНИМ

У мени зора
зору буди

да не одоцним

у мени дан
поваздан гори

да не одоцним

у мени сунце
ноћива

да не одоцним да ме не пита старост
где ми је била младост

да се не питате и ви – будући

© Пеко ЛАЛИЧИЋ

Из циклуса ,,БЕСКРАЈ БУДУЋЕГ

1 496 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6957 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV – Živomir Milenković 2011-05-26 22:08:26

 

Љ У Б А В

Између тебе и мене живот
Из наших срца уздаси
И дуги ватрени пољупци.
Између мене и тебе страст
Аморова стрела погодила мету
Божански глас дозива љубав
Бурну снажну и вечну. © Живомир Миленковић

1 440 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6958 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAMO RECI – Spasoje Ž. Milovanović 2011-05-26 22:34:30

SAMO RECI

Šta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posvećenost Ne kao misao već kao stanje
Ushićenje
Osunčana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj gužvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu

Šta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje

©  Spasoje Ž. Milovanović

2 659 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 85.2.86.218 1-
6959 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano STRAH – Goran Sebić 2011-05-28 18:36:25

 

STRAH

Ulaziš kao mesečina

kroz razlupane prozore seoskih kuća,

ne pitaš nikoga,

rasteruješ utvare,

ne pomažu zavese ni roletne,

uvek nadješ neku pukotinu

u mom srcu

i tu se smestiš. Lečiš kao san,

greješ kao sunce,

krpiš, pumpaš…

da bi me ponovo oživela.

Voliš me svojim bolom,

tugom svojom,

koliko god da se branim,

sve sam slabiji,

više ne ličim na sebe.

Kažu da se ljudi,

drže za usi kada lažu,

u početki sam čupao svoje uši

i vikao na sav glas da te ne volim,

u početku sam čupao uši

vikao na sav glas da me ne voliš!

Svaki dan slušam

o nekim nesrećnim ljubavima,

čitam o njima

po nekim prašnjavim knjigama.

Svaki dan sam je tražio, želeo je

i sve sam je se više plašio.

onda sam prestao da se plašim…

Srce je zaraslo,

više ne postoji ona pukotina

kroz koju si ušla,

ne postoje vrata,

ostaješ večno u njemu.

Ako ikad budeš izašla

srce će otići u komade,

telo i sve..

Vetar će ga razneti

po ovom igralištu života

gde ce ga pokupiti ptice grabljivice,

zveri i psi lutaice,

i na kraju,ovde ili tamo

stopiću se sa zemljom,

nestaću u travi.

I ta trava dobiće oblik moga srca,

nastaviće, za tebe radovaće se

zbog tebe grčiće se.

Voleću te i mrtav,

sada to znam…

© Goran Sebić

1 521 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6960 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Drugačija – Mirjana Lukić 2011-05-28 18:39:09

 

Drugačija

Ne moraš mi ništa reći…
Čemu riječi?

Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj život
iz nekog od prošlih vekova.

Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.

Moje usne ne osuđuju…
… i ne mole. Rastanak sa mnom ne boli!

Ja sam drugačija…

U očima mojim
nije tvoje proleće,
Ne raste detelina s četiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoličnim danima.

Čemu reči?

Samo si, na tren,
u aleji sećanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.

Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s požutelih slika
iz nekom od prošlih života.

© Mirjana Lukić

1 582 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.40 1-
6961 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – ŠAPUĆE LJUBAV – Latinka Djordjević 2011-05-28 19:23:35

“Шапуће љубав”
је водећа песма у истоименој најновијој књизи песникиње Латинке
Ђорђевић. У њој је садржано око четрдесетак песама. Песникиња их је
брижно бирала и по броју и по мотивима. У њима стихом сажима свој
богати емотивни свет користећи разнородна језичка средства. Књигу је
посветила нашем књижевном језику, а пре тога, својој унуци Александри,
која нам се бадем очима смеши у овој књизи.

Свака
строфа у песми је кондезована, сажета, добро извагана, у слободном
стиху вајана. речи читаоцу доносе своју јасну слику захваљујући
мисаоном умећу и несебичном унутарњем даривању аутора. Много штошта се
поклања за родјендан, само се посвећена књига поклања за цео живот. А
“Шапуће љубав” је управо једна од таквих књига.

 

ШАПУЋЕ ЉУБАВ

Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче.

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав. © Латинка Ђорђевић

ДОК СУНЦЕ ЗАЛАЗИ

Запупољила се жеља,
растрнила мржња,
набујала чежња.

Светлост суморно
праскозорје сече.
Сунце залази,
радознали свици
где се тама буди
на жижке личе.

© Латинка Ђорђевић

3 2131 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 92.60.234.166 1-
6962 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SANJALICA – Sandra Miladinović 2011-05-29 22:53:14

 

Sanjalica


Sanjalica sanja povazdan,

da je gusar strašni,

il’ veliki car!

Klanja mu se svako,

čak i onaj Toma,

što prekjuče reče:

“Jači sam od slona!” Sanjalica sanja, da se spretno vere,

na najviši vrh, vozi helikoptere,

leti kao kondor – to mu je u krvi,

u Formuli I on je vozač prvi!

A najbolji drug Novak mu je lično,

sneva gem do gema, tu nema problema!

U Africi pustinjom,

prošao je kamilom, sreo jednog beduina,

s njime pio piča fina!

U Rusiji divno igrao je kazačok,

upoznao  Marinu na Crvenom trgu,

pričajuci Jesenjina on oseti tugu!

Divne oči ona ima…

Eh Marina, eh Marina!!!

Knjige celoga sveta pročitao je

juče,

i tako sva znanja  sad su mu u glavi,

i dok  pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu došao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjaću, ali čvrsto!!!“

©  Sandra Miladinović 

1 577 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6963 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LIKOVNI I KNJIŽEVNI KONKURSI – *VINO I KRČEDIN* 2011-06-02 17:38:37

„Међународна ликовна и песничка колонија Крчедин“ и „Кућа вина Живковић“ расписују

ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“


Право
наступа на конкурсу имају ликовни и књижевни уметници из Србије и
иностранства, а сваки од учесника може да пошаље највише три дела у
дисциплинама цртеж, графика, слика и скулптура, у ликовном делу
конкурса, и највише три књижевна рада било да су у питању песме, приче,
есеји или путописи, на српском и енглеском језику, као и на језицима
земаља региона (хрватском, бошњачком, македонском, бугарском,
румунском, словеначком и др.), у књижевном делу конкурса.

Конкурс је отворен од 31. маја до 22. јула. 2011. године.

Радове
слати на адресу: „Галерија Јакшић“, Цара Душана 64, 22325 Крчедин, са
назнаком „За конкурс“. Уз ликовне радове послати и биографију уметника
са свим његовим контактима. Уз књижевне радове у три примерка, послати
и биографију писца са свим његовим контактима. Жири за ликовне радове
заседа у саставу: 1. Франц Цурк, професор на Ликовној академији у Нишу,
председник 2. Мариана Георгиева, академска сликарка из Бугарске 3.
сликар Владимир Кепић, шеф сликарске секције Уметничке групе „Арте“

Жири
за књижевне радове ради у саставу: 1. књижевник Радомир Андрић,
председник УКС, председник жирија 2. професор Бранко Ракочевић 3.
књижевник Гордана Влајић, уредник у издавачкој кући „Арте“.

Објављивање
резултата конкурса биће 28. јула 2011. године у оквиру програма
отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин
2011“.

Најбољи
радови биће награђени, новчаним наградама (300, 200 и 100 евра за
ликовне радове и 200, 100 и 50 евра за књижевне радове, за прва три
места) и плакетама. Сва ликовна дела која уђу у ужи избор биће изложена
у „Галерији Јакшић“ у Крчедину, за време „Четврте међународне ликовне и
песничке колоније Крчедин 2011“, од 28. јула до 5. августа 2011.
године. Књижевна дела, по избору жирија, биће штампана у посебном
зборнику и прочитана на овогодишњој крчединсакој колонији.

Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com

0 749 0 spale 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6964 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DVA PRAVCA – Ljubica Vukov-Davčik 2011-06-06 20:22:17

 

DVA PRAVCA

Ne nemoj se brinuti
Zbog mene
Tuga nek ti ne dođe
u zenice
Bol neka ti
ne prožima srce

U meni se
skamenila osećanja
i reči Moja nada
ostala je jadna
Sagorela sam
u boli

Duša mi se udavila
u jadu i tuzi
ječi

Glas zgrušan
u grudimai

Čuje se
damar
što tutnji
u ritmu neritmovanja

Nema nas
jer se nikada
nismo ni sreli

Skretnica nam
bila putokaz
u dva pravca

Ni jedno nije
spremno
odreći se sebe

Svako jutro
u ogledalu
Ne želim
gledati tebe

Produži
svojom ulicom života
sam

© Ljubica Vukov-Davčik

2 946 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 30 6 178.222.174.173 1-
6965 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano IGRA – Sandra Milanović 2011-06-08 18:52:17

IGRA

Nisam, a da jesam,
ne bih marila!
Hoću, a da neću,
ja bih slavila!
Noći su mi besane,
dlanovi vlažni,
čini mi se,
sve je slično prikazi! No stvarnost se igra
ko dete samnom,
mašte na pretek ima,
zarazni smeh širi,
rukama maše i tapše!
Volim, a da nevolim,
bilo bi mi lakše!!!

© Sandra Miladinović 

0 446 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
6966 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – Živko Begović 2011-06-10 18:21:50  

Ja
sam Živko Begović. Rodjen sam u Mačvi, sa najvećim gradom Šabcom, u
aprilskom zelenom ataru u narodu poznatom po narodnoj pesmi Boj na
Mišaru, a obrazovan sam za prosvetnu i civilnu kriminalističko-pravnu
struku. Radio sam i školovao sam se u bivšoj SFRJ i Švajcarkoj, a
govorim nekoliko stranih jezika, što mi je omogućilo da radim kao
novinar oko tri decenije u Austriji, mada nisam zvanično obrazovan za
ovu struku.

Bio
sam novinar nekoliko redakcija samo evropskih izdanja za naše gradjane
u inostranstvu, čije su redakcije bile u Nemačkoj, a samo dve u bivšoj
SFRJ. U 1986.godini dobio sam Zlatnu plaketu redakcije
Oslobodjenja-inostrano izdanje kao najbolji novinar, a bio sam i član
Udruženja novinara Austrije sa posedovannjem Internacionalne novinarske
karte na 5 diplomatskih jezika za celi svet. Dobitnik sam više pismenih
priznanja bivšeg Udruženja jugoslovenkih gradjana u Austriji i njihovih
klubova za redovno i objektivno izveštavanje javnosti u Evropi i drugim
kontinentima, jer su ove novine prodavane isključivo tamo gde su živeli
naši gradjani, a pisale su o njihovom životu i radu u Austriji. U
novembru mesecu 2009.godine dobio sam Priznanje Saveza Srba Austrije za
izvanredan dopirinos u samoorganizovanju Srba Austrije na proslavi za
proteklih 30 godina postojanja ovog Saveza. U toku 1975. godine počeo
sam pisati dečije pesme i pokrenuo sam preko tadašnjih bečkih novina
Danas, prvih privatnih novina uopšte koje su bile namenjene našim
gradjanima u Austriji, da se razmotri pitanje štampanja jedne knjige
dečijih pesama koja su tada obavezno pohadjala naše dopunske škole u
Austriji. Sve je ostalo samo na predlogu, kao i 2005. godine kada sam
se obratio sa istim predlogom Ministarstvu dijaspore u Beogradu nudeći
im moju knjigu dećijih pesama besplatno, stim, da oni budu njen
izdavač. Promenula su se dva ministra, ali niti od jednog od njih nisam
dobio nikakav odgovor.

Pisanjem
poezije sam se počeo baviti u toku 1975. godine najpre dečijih pesama,
a kasnije narodnih i poetskih stihova proze, humora i satire koji su
neka vrsta “ogledala” sveukupnih društvenih kretanja ne samo kod nas u
zemlji, nego i dalje, pa čak i donekle u svetu. Nisam do sada uspeo
uopšte pronaći izdavače za nekoliko mojih knjiga, verovatno zato sto
živim u inostranstvu, pa je možda za njihovo izdavanje potrebno imati
poznanstvo itd., mada sam se obratio većem broju izdavačkih kuća u
Srbiji i Republici Srpskoj.

Moje
pesme su do sada štampane u nekoliko novina namenjenih našim gradjanima
u inostranstvu, a u novije vreme u elektronskim medijima Srbije,
Republike Srpske, Austrije, Nemačke, Islanda, Hrvatske, Švedske i
drugih zemalja. Pored toga, učesnik sam na mnogim konkursima književnih
klubova u Srbiji i Republici Srpskoj. Član sam Književnog kluba
“Miroslav Mika Antic” iz Indjije, i “Bečkih poeta” iz Beča, “Balkanskih
zora” iz Nove Varoši, Udruženja “POEZIJESCG” i nekih drugih portala za
knjževnost i kulturu i saradnik Udruženja pisaca “Prosveta” iz Sidneja
u Australiji!

Živko Begović

0 406 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.56 1-
6967 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KUĆA – Jovan Mihajilo 2011-06-10 18:27:52

KUĆA

Kuća u zelenom lišću Dinare
Svjedoči pepelom i vatrom
iz lugare,
Ona je spaljena u blesku
munje i dunje uz telo
izvora Joše i njene
ćoše nakrivljene I sve pulsira kao lira
po Livanjskom polju
dekor i tama
i mama doziva iz
bunila usnula sinove
i kćeri i s čim se mjeri
pogled oka , poskoka
što nas ugriza
paučina is Sajkovića
i Gubina .

Vatreni propeler
guta utrobu
u grobu šljivovica
i pečenica nasjeckana
i kajmak beo
i pura bez začina
spremila strina za
nedaj Bože
Umjesto da se
množe odlaze po
belom svetu
kuća ko kuća
spaljena ima
svetleću metu

© Jovan Mihajilo

0 443 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 5 1 87.143.82.190 1-
6968 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – Na zgarištu uspomena & Gorki med 2011-06-11 16:51:08

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА „СЕДМИЦА“ КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ SCHRIFTSTELLERVEREIN SIEBEN e. V. Postfach 160619, 60069 Frankfurt am Main Tel.: 069-87870570 E-Mail: kontakt@sedmica.de Internet: www.sedmica.de

ПОЗИВНИЦА на

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

*****

Субота 18. јуни 2011. у 19.30 часова
SAALBAU Bornheim, Clubraum 2
Arnsburger Straße 24, 60385 Frankfurt am Main

ПРОГРАМ:

• Промоција књиге песама На згаришту успомена Мирјане Лукић Ћалић, песникиње из Франкфурта. О књизи говори песник Љубиша Симић. Pročitajte više!

•  
  

   

*****

• Промоција књиге кратких прича Горки мед Нисвете Грабовац, песникиње и прозног писца из Офенбаха. О књизи говори песник Александар Јовановић.

*****

У музичком делу програма учествују:

• Марко Станковић, класична музика на хармоници.
• Ружа Мијовић, Милена Микалето и Љубиша Станковић – Тиша, староградске песме.

  *****

ДОБРО ДОШЛИ!

Predsednik Potpredsednik Potpredsednik Broj žiro računa Eingetragen im
Vorsitzender Stellv. Vorsitzender Stellv. Vorsitzende Bankverbindung Vereinsregister
Ljubiša Simić Aleksandar Jovanović Ruža Mijović Deutsche Bank Nr. 12234
Tel.:0173-6941770 Tel.: 0157-73520177 Tel.: 069-467345 Kto. 400188960 Amtsgericht
BLZ 50070024 Frankfurt am Main

1 795 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.40 1-
6969 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAPARA SUDBINE – Spasoje Ž. Milovanović 2011-06-11 16:58:30

KAPARA SUDBINE

da nisi zaboravila kako sam te porodio
tvoj budući život bio bi nepodnošljiv
i eto kaparišem sudbinu opet  ćutim o bilo čemu
ćutim sve vreme
ćutim od poljupca
kojim je razneta vest o nama
krst je slomljen u dve obične daske
već je kasno
i ti sigurno padaš
tvoja mudrost
nije veća od tvoje moći
bez ovog sada
bez ovog ovde
nikada nećeš znati
jesi li kneginja ili ovčarica

izvan je samo jedan kraj – smrt
ovde je samo jedan kraj – žrtva
tako jedino mogu da razgovaram
sa tvojim ostatkom kroz naprslinu neba
kroz ovog odranog jarca izbledelog
nedostaje igla za prišivanje sećanja
nedostaju i vene potonule pod kožu
i vreme se bez tebe meri paušalno

ako se tebi ne dopada ljubav
onda se tebi ne dopada ljubav
jer ti se prema sebi
ne možeš odnositi kao prema čoveku
to je ta prevara
i ja je sve više prihvatam i sa ove strane

© Spasoje Ž. Milovanović

1 1202 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.40 1-
6970 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – Dijana Diverno 2011-06-11 18:26:58

UMETNIČKI PERFORMANS DAJANE DIVERNO

U
cafe Papillon (Dimitrija Tucovića 11, Subotica) dana 10. Juna 2011
godine je bio održan umetnički performans književnice Dajane Diverno.
Ovim putem su predstavljena njena dela: prevod dela Francia Csók,
Poslednji sekund za Brašov, kao i roman Misterija bele zvezde za koji
je Dajana tokom proteklog meseca dobila Zahvalnicu udruženja ”Vida
Pavlović” iz Krčedina.

Veče je otvorio Dragan Berberović, koji je rekao nekoliko pojedinosti o Dajani Diverno, a potom je nekoliko reči o romanu Francia csók
rekla prevodioc Ibolja Vitasović koja je izjavila kako je to roman koji
budi emocije i da joj se veoma dopada način na koji Dajana pristupa
ljubavnoj temi u ovom delu. Književnica Dajana Diverno je rekla
nekoliko pojedinosti o romanu ”Poslednji sekund za Brašov”.
Između ostalog da se u pojedinim delovima ovog dela prikazuje kroz
elemente kao što su: Versaljski dvorac, Karpatska visoravan, samostan,
tajanstveni glasnici, mistične vračare, precenjeni nakit. Istorijski
dekor romana ”Poslednji sekund za Brašov” doprinosi umeću
rasprostranjene književne fabule, karakter romana se postupno menja, a
kroz delo su izdvojene niti političke individualnosti od čega je vešto
oblikovan tip književne pustolovine koja ima akorde umetničke slobode i
raskošnog umeća raspolaganja s elementima koja upotpunjuju pomalo
gotski dekor.

Potom je Mirjana Šnjarić rekla nekoliko pojedinosti koje se tiču romana ”Misterija bele zvezde”.
Između ostalog: ”Da će se velikan književnog pera okrenuti k romanskoj
auri ili pak romskom, magičnom velu, dalo se naslutiti već u jednom,
prethodnom, dvodelnom romanu ”Poslednji sekund za Brašov”.

Romski roman ”Misterija bele zvezde” je ipak drugačiji za razliku do
mnogobrojnih, literalnih dela Dajane Diverno. Tananijih, suptilnijih
nota, već na prvi pogled i u prvim akordima čini se dopadljiviji
čitalačkoj publici, koja knjigu uzima u ruke kako bi se svakako
opustila i na čas i zabavila. Na ovaj način se Dajana Diverno priklanja
kultu Šeherezade iz Hiljade i jedne noći i plete priču za pričom, uz
divovsku i zapanjujuću snagu koja je svojstvena samo velikim,
literalnim tvorcima.”

Na samom kraju je autorka Dajana
Diverno izvela skraćeni komad predstave ”Poslednji sekund za Brašov”
gde se pojavila u ulozi madam de Montespan.

Fotografije s mesta događaja: Kendereši Vilmoš

Dragan Berberović

Prevodilac Ibolja Vitasović

Mirjana Šnjarić

0 695 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.228.234.40 1-
6971 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano XXX JASTREBIĆEVI SUSRETI – 14.06.2011. VAŠICA 2011-06-12 21:35:35

Благоје Јастребић

Свет није престао да постоји, Њега никада није ни било, Можда су постојале само сенке, И њихове игре по неком застирачу“

 

КЊИЖЕВНИ КЛУБ „БЛАГОЈЕ ЈАСТРЕБИЋ“ ВАШИЦА
МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ВАШИЦА
КУЛТУРНО ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР ШИД

П О З И В Н И Ц А
XXX ЈАСТРЕБИЋЕВИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ
УТОРАК, 14. јун 2011. године – ВАШИЦА

30-ti
jubilarni Jastrebićevi književni susreti svakako sve ljude od pera čine
ushićenim. Pred velikim i nezaboravnim književnim delom Blagoja
Jastrebića svako se mora sa uvažavanjem pokloniti. Ja sa zadovoljstvom
želim da Vam čestitam, u moje i u ume pesnika sa sajta PoezijaSCG, ovaj
značajan jubilej, sa nadom da će naša dva kluba već ovog leta produbiti
saradnju koju već godinama ostvarujemo ja i Darko Kolar. Želim Vam lepe
trenutke uz poeziju i ceo kulturno-umetnički program koji ste za ovaj
jubilijej pripremili. Neka umetnost kuca Vašim srcima, jer je i Blagoje
bio na tom putu! Iskreno Vaš Ljubodrag Obradović, vlasnik i urednik
sajta www.poezijascg.com i direktor Kulturnog centra Kruševac. A za
pozdrav iz Kruševca jedna moja pesma

POEZIJA

Poezija je opsena, iluzija…
U njoj istine nema, samo snovi,
za život neki novi, nestvarni,
lavirint koji u nama sija…

Poezija je naš most u svet bez pakosti,
u svet radosti, u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće prolaznost pozoba…

Poezija je spas, za sve nas!
I za one druge, što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima, kad srce klima,
u zanosu preljube, štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh, koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne, Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi, iluzija, opsena…
Poezija, eh, život bolji, sreća…
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

(C) Ljubodrag Obradović

1 796 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.148.62
6972 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ARTE U BEČU 2011-06-13 18:27:58

УСПЕХ КЊИЖЕВНИКА ИЗ „АРТЕ ГРУПЕ“ У БЕЧУ

09.06.2011.
године,књижевници из Србије окупљени око уметничке групе АРТЕ, одржали
су успешно књижевно вече у Бечу, у великој сали Рајфајзен форума.
Гордана Влајић из Панчева, Сања Петровић из Новог Сада, Тања Милојевић
из Крушевца и Невена Угреновић, Новак Ђукић, Владимир Благојевић и
Миодраг Јакшић из Београда, говорили су своје поетске и прозне текстове
више од сат и по, пред задовољном публиком која је испунила свечану
салу велике банкарске групације у центру аустријске престонице, и која
их је вишеминутним аплаузом поздравила на крају програма.

Заједно смо јачи
Mića Jakšić

Sanja Petrović i Nevena Ugrenović


Са наступа у Бечу

Жанровски разнолико, динамично и садржајно вече отворила је Гордана
Влајић, говорећи одломке из своје књиге прича „Расшупане мушкатле“,
затим је Сања Петровић читала своје сатиричне приче, а Тања Милојевић и
Невена Угреновић песме. Публику су разгалиле и духовити стихови Новака
Ђукића, о Свињама и свињарима и о Мржњи, као и љубавни стихови
Владимира Благојевића из његове нове књиге „Странац мог живота“ и
Миодрага Јакшића, који је говорио своје љубавне, сатричне и песме за
децу. У неколико кругова занимљивог женско-мушког књижевног дијалога,
на задовољство присутних, програм је зачино и млади виолиниста Павле
Јовановић, свирајући дела познатих аустријских композитора.

Након промоције књижевници ствараоци су остали дуже од два сата у
неформалном разговору са публиком, потписујући своје књиге и
размењујући искуства са колегама писцима из Аустрије.

АРТЕ
ГРУПА основана је 2007. године. Окупља више од 200 уметника из Србије и
света. Сликара, вајара, књижевника, примењених уметника, композитора,
музичких уметника, глумаца, драматурга… Поред афирмације стваралаштва
својих чланова, бави се и и издаваштвом и организацијом уметничких
манифестација, колонија, перформанса, изложби, концерата. Након
оснивања групе донет је документ „Ка манифесту уметничке групе АРТЕ“
којим се, у тринаест тачка, прокламује оданост уметности у сталној игри
индивидуе и друштва и ствралаштва и прилагођавања. Седиште групе је у
Београду, а простор деловања је цео свет, како стоји у наводима овог
документа.

Организацизатор ове књижевне вечери у главном граду Аустрије, био је Српски културни форум из Беча.

Сања Петровић

 

0 401 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.232.94 1-
6973 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VINO – Jovan Mihajilo 2011-06-13 18:34:21

 

VINO

Iz vulkana vina rana
Mineralna , penušava
vino crno vino java
Protiče nam u venama
vino belo blago nama Razdražanja razlivanja
koja su to čudna stanja
Dal je vino suza neba
poslastica ta nas vreba
Vino ti je kao munja
malo pijep glava kunja
S obronaka Šumadije
sortno vino nek se pije…

© Jovan Mihajilo

0 482 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6974 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Lažno pozorište – Vlada Vasiljević 2011-06-13 18:38:28

 

Lažno pozorište

Volela me nije nijedna,
Sve one su volele neke druge u meni
Preslikane u njihovim umovima

Čak su mi govorile kako imamo istu kosu
Kako su nam ruke iste
Kako nam je govor sličan. Nijedna me nije volela
Sve je ličilo na jednu jako lepo režiranu predstavu
U kojoj su se smenjivali činovi
A na kraju predstave publika bi dala gromki aplauz
I nemo napuštala lažno pozorište.

Ja bih nesvesno bio njihov omiljeni glumac
U koga bi se one do neba zaljubljivale
I svaka od njih bi u meni videla nekog zaboravljenog
Nekog koga bi one videle u meni

Zato me one nikada nisu volele
Jer se lutak iz pozorišta ljubavi
Samo obožava dok predstava traje
A onda kada se ugase svetla pozornice
Ja bih odlazio u njihov zaborav

Sve do neke nove predstave
I nekog novog lažnog pozorišta.

© Vlada Vasiljević

0 881 0 vladav 0 srpski 0 0 0 5 1 212.69.6.124 1-
6975 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DAN – Velibor Sikimić 2011-06-16 17:56:30

 

ДАН

Погријеши дан па те позове
Не да ми да преварим туге
Срећа се вјешто скрива
Али додири памте
Препознаће
Гдје срце једино дише
Гдје горе чежњиве усне за те. (C) Велибор Сикимић 2011.

0 472 0 VeliborS 0 srpski 0 0 0 5 1 82.170.105.172 1-
6976 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano XXX JASTREBIĆEVI KNJIŽEVNI SUSRETI U VAŠICI 2011. 2011-06-18 16:34:39

XXX ЈАСТРЕБИЋЕВИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ У ВАШИЦИ 2011

 

Свет није престао да постоји њега никад није ни било можда су постојале само сенке и њихове игре по неком застирачу.

Горка
и неумољива чињеница да га више нема међу нама повод је за овај белег
сећања на вредног интелектуалца.Књижевно дело овог песника босутских
шума из најтежих и најславнијих дана остаће најпоузданији сведок
његовог присуства и трајања. На
годишњицу пишчеве смрти у Вашици се сваке године одржава ова
манифестација а наша обавеза је да је наставимо у знак сећања на нашег
књижевника и културног радника Благоја Јастребића.

Дружење писаца – Дарко Колар и Јаван Михајило —- Помен на пишчевом гробу.14.06.2011.г

 

 

 

СМРТ може имати хиљаду лица, а да је свако од њих подједнако сурово или бесмислено трагично смо се осведочили у четвртак, 14.јуна, нестанком Благоја Јастребића.

 

Песникиња Снежана Михајловић и просветна радница
у пензији Латинка Јелић на пишчевом гробу.

 

У
име домаћина књижевног клуба“Благоје Јастребић“, Месне заједнице Вашица
и Културно образовног центера Шид поздравио бих све госте који су се
данас окупили у циљу неговања Благојевог дела и речи на 30-тим ЈАСТЕБИЋЕВИМ КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА.

 

 

Дарко Колар из Књижевног клуба “Благоје Јастребић“отвара 30-те сусрете

Помоћница директорке КОЦ Шид госп.Биљана Жеравић у име Јасмине Аџић чита епитаф са песниковог гроба и наставља сусрете

 

Ђурица Еделински из Књижевног клуба“Благоје Јастребић“поздравља све присутне госте

Миша Јеремић цитира речи Добривоја Младеновића ”Књижевне новине”23.Јун 1979.г.

 

Смрт
може имати хиљаду лица,а да је свако од њих подједнако сурово или
бесмислено трагично смо се осведочили у четвртак, 14 јуна,нестанком
Благоја Јастребића.

 

 

Срђан Малешевић председник Књижевног клуба“Милош Црњански“из Шида говори своју поезију

 

Светислав Ненадовић председник Књижевног клуба“Филип Вишњић“ из Шида и чувар ЈАСТРЕБИЋЕВИХ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА говори своју поезију

Деца хора Књижевног клуба“Благоје Јастребић“ слушају пажљиво поезију песника

Ђорђе Јањатовић председник Књижевног клуба“Мост“ из Моровића говори своју поезију

Видак Г.Петровић“Књижевна заједница“ Сремска Митровица говори своју поезију

Благоје
Јастребић био је човек за кога бисмо,да је проживео увек говорили да
има много више пред собом,него за собом. Рекао је Бранислав Милошевић
“КОМУНУСТ”1979.г.

 

Они
који су га познавали памтиће га по широкогрудности И ведрини,по
несебичности којом се предавао сваком послу радећи га са неком посебним
заносом И оптимизмом човека који у раду налази праву И истинску потврду
оног најдрагоценијег у човеку.

 

Стојан Ђорђић”Књижевна реч”јун 1979.г.

 

Објавио је 4 романа:

 

1)Првина(1973.г.)

 

2)Кудељина стега(1973.г.)

 

3)Шевин кас(1975.г.)

 

4)На Филиповом путу(1976.г.)

 

и две књиге књижевно критичких радова:Поетика Лазе Костића

 

(1970.г.) и Стрмоглав у једносложни занос(1976.г.)

 

 

Фамилија Јастребић увек нам је пружала подршку и
заједно уз нас чувати Благоја од незаборава

Спољњи сарадници клуба Јован Михајло из Петроварадина и Љубица Вуков Давчик из Суботице

 

 

Јован Михајло дели поклоне. (Камен и двије руже са Динаре) и
преноси поздраве песника www.poezijascg (Љубе, Сање и Цеце Матић)

 

Нови члан клуба:писац романа Предраг Лазаров

из Бачинаца чита своју прву песму

 

 

 

Песникиња Петра Бошњак из Моровића и песма

 

 

Наши велики пријатељи из Књижевног клуба“Соколово перо“Соко Бања

 

Песник из Суботице ТОТ Ласло

 

Расположење међу гостима

 

Чаробни песнички камен са Динаре.

Према предсказању увек је пожељно

 

имати уз себе овакав камен за

 

песничке сусрете због

 

зрачења стихова.

 

Песникиња клуба“Благоје Јастребић“Вашица

Радојка Станишић традиционално за сусрете у ношњи

Колеге по перу:Видак Г.Петровић из Сремске Митровице и

Ђорђе Јањатовић из Моровића

 

„Црњански у мирису липа“

 

Председник МЗ Вашица Војислав Кулачанин подржава
рад књижевног клуба“Благоје Јастребић“ Вашица и

наставља да одржава манифестацију у пишчевом селу.

 

Јован и Буба коначно пронашли Градину на Босуту

Код Дарка на салашу.Овај сусрет је договорен пре пар година на сплаву“Олимпик“у Београду

-Желим да се захвалим носиоцима поподневног културно уметничког програма:хору ученика О.Ш.”Вук Карађић” ,активу жена из Вашице при књижевном клубу”Благоје Јастребић”. И фолклорним друштвима који ће приказати традиционалне игре и песме свог народа:

 

СРПСКО КУД “Свети Сава”Шид, СЛОВАЧКО КУД Једнота”Шид Културно просветно друштво”Ђура Киш”ШИД,
КУД”Филип Вишњић”ВИШЊИЋЕВО и МОРОВИЋ, КУД”ИВАН КОТЉАРЕВСКИ”БИКИЋ
ДО,Фолклорно друштво о.ш.Вук Караџић, Адашевци као и хору и о.ш “Вук
Караџић”из Вашице.

 

 

 

СУСРЕТ СА ПИСЦЕМ

 

Срели смо се тамо негде
кад је нестало мастило
и перо јастребово кад се сломило
поново писци читају дело.

 

Срели смо се између редова песме
мој Благоје,
колико је времена прошло само
дао си нам снаге да наставимо
повежемо нит у стих
и речима прекривамо
и бојама писце подаримо
Мој Благоје.

 

Захваљујем се свим присутнима на лепим речима, а у част великог књижевника и културног ствараоца”Благоја Јастребића”.

 

Текст Приредио:Дарко Колар

 

Фото:Дарко Шаиновић

 

4 1026 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.92.91.246 1-
6977 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DUNAV – Jovan Mihajilo 2011-06-19 12:19:42

 

DUNAV

Otapa zeleno lišće lovora
Bora po bora brazda
I vazda plahovit
Dunav pustoši njive
i šljive leluja
na pučini
sve mi se čini
da je u dojkama polja
i Vaseljene Dunav ko Dunav
nema Sirene
damara srca
prepun je riba
i vrba i zrnaca
peska i plaža
i ekstrata
Dunav je Bata
Nepresušna kap
i on je slap
i breža,dolina krina
Dunav je zavetna
nada ispod šume
pena uskiptela
Dunav je voda
vrela.

© Jovan Mihajilo

3 507 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 15 3 178.222.135.91 1-
6978 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kada sam Mesec bila – Branka Korać 2011-06-19 12:27:55

KAD SAM MESEC BILA

Imala sam samo jednu noć da svetlim, da se smejem i svetlim
svetlosne osmehe delim, samo jednu noć sam imala
da prosipam zrake smeha i  počela sam kao mesec mlad
koji se sećao svoje starosti, dečijih zabluda i smrti; istovremeno
srebrni otkos na nebu sam bila i gledala šta sanjaju na zemlji  na
tamnoj strani zemlje nisu svi sanjali iako su spavali
izmedju srebrnih reka, potoka, brzaka, jezera i izvori koji su me pozdravljali
zagrljeni senkama zalutalih ljudi, vinutih stabala, tamnih šuma
neki nesrećni su odlučili da me obese na najvišoj grani duše

bacali su me sa zgrada, povlačili prstima moju putanju
pod vratom i na grudima voljene, jedan pesnik me molio
da mu budem muza a drugi je kleo moj osmeh: nije tvoj, nego od sunca!
pijani su bacali flaše na mene a mačke žmirkale u prozoru, namiguše

više! u vis! u vis! još više kada sam mesec bila setih se Armstrongovih reči
ali ja sam se samo mogla smejati, mesecu je sve svejedno iako sve zna,
radjanja i umiranja, puzanje i hod, letenje i trčanje, mesecu ništa ne znači
biti ponesen rekama osećanja, jedna suza ili plač, kada sam bila oko
otvoreno ka drugoj strani univerzuma, špijunka u baršunu svemira

izmedju zvezda, budila sam vulkane, prizivala obale i šaputala priče peni morskoj,
gledala kako nose moje ostatke u ljubavnim obećanjima, u rastancima, u kletvi mornara
kada sam mesec bila, smešila sam se zbog svega sakrivenog u svetlosti dana

a sada, gledam kako senke lovi ispod oblaka, iza aviona,
malo sam melanholična i tužna, kao zaljubljena, ja, njegova tamna strana.

© Branka Korać

14 1801 1 Branka 0 srpski 0 0 0 24 5 83.77.47.3
6979 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GLOBODERSKI CVET – Globoder 18.06.2011. 2011-06-19 12:30:43

 

18.06.2011.
године у Глободеру, у предивном амбијенту клуба *BARCLAY* који је за
ову прилику био оплемењен сликама са ликовне колоније *ФЕДРАРО 2011*,
песници су говорили своје стихове, а музичари бојили ноћ предивним
тоновима традиционалне музике, тако да су бројни посетиоци, који су
одлучили да своје слободне тренутке проведу уз културне вредности,
заиста уживали и позитвном енергијом попунили резервоаре душе.

Да вече остане незаборавно побринули су се песници: Љубиша Бата Ђидић,
Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Спасоје Ж. Миловановић, Ксенија
Алексић, Небојша Лапчевић, Вељко Стамболија, Живомир Миленковић и
Јелена Трифуновић; музичари: проф. Момчило Накић, Мића Живановић, Раде
Џинић и Градимир Карајовић и сликари: Ратко Тодосијевић
Баћо, Братислав Димитријевић, Небојша Лапчевић, Мирољуб Дачковић,
Димитрије Вујичић Вуди,Саша Стефановић, Љубица Вуков Давчик, Дејан
Аксентијевић, Јованка Рашовић Јока, Јелена Ивановић, Маја Олић,
Владимир Стојадиновић, Марија Стојадиновић, Ђорђе Јовковић, Љиља Марић,
Милутин Цвејић, Владимир Мијајловић, Зоран Димитријевић, Силвана Башић
и Јелена Башић.

Програм замишљен као
ликовно-поетско-музичко вече под називом *ГЛОБОДЕРСКИ ЦВЕТ* организовао
је и реализовао Културни центар Крушевац у сарадњи са клубом *BARCLAY*
и власником Радованом Николићем, Арт клубом СПС-а, КУД-ом *Вук Караџић*
из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и ФК-ом * Глободер* из Глободера, а
за организацију и релизацију постарали су се Јелена Ђорђевић и Марко
Вишњић.

Јелена Ђорђевић је осмислила и водила програм *ГЛОБОДЕРСКИ ЦВЕТ*

ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси! Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одолева,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!

Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он стоји и пркоси!

Сваки засеок, запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер он стоји и пркоси!

© Љубодраг Обрадовић

 

Љубодраг Обрадовић говори своју песму ЗАПИС

Публика са пажњом прати програм

Раде Џинић – народне песме са Косова

Спасоје Ж. Миловановић

проф. Момчило Накић свира на гитари

Живомир Миленковић говори своју песму

НЕМАМ  ВРЕМЕНА

Немам времена за свађе
Рођачке, комшијске,
Сталешке и разне друге.
Разне ситнице наносе бол.
Све те свађе су временске крађе.
Човек се пита шта га снађе.
Време тече, а хтео би млађе.

Немам времена за рђаве мисли.
Оне разарају душу и ниште дух.
Злоба и пакост антипод човеку,
Наносе зло и у новом веку.
Одстранићу срџбу, гнев и бес.
Слога уместо свађе је права вест.

Немам времена за пркос и бриге.
За успехе нудим венце славе.
Мржњу из срца иза браве.
Љубав је једини спас за човека.
Животни принцип и лек до века.
Љубав ће сачувати планету.
И за то је ширимо по целом свету.

© Живомир Миленковић

Ксенија Алексић говори своју песму

SPLETKE

 

Reč je potekla sama
i za njom još mnoštvo veznika
niska je nastala s namerom spontano
i ne trepćući dugom pauzom okovana.

 

Reč je bila i još se veže
nadovezuju se bujne mašte bez rime
bitni su slušaoci koji upijaju
svaku podlost bolesne taštine.

 

Reč je tek deo stvarnosti
i sutra već biće prošlost.
Pamtiće se pečat tvorca teška,
a od žrtve i onako ostaće tek možda senka!

 

(C) Ksenija Aleksić

Небојша Лапчевић

Публика

Мића Живановић – песник и певач

Градимир Карајовић – усна хармоника

Јелена Трифуновић

Вељко Стамболија

Љубиша Бата Ђидић

Програм
је одушевио велики број гледалаца, а међу гостима био је и Владимир
Тасић, председник Градског одбора СПС Крушевац и члан Извршног одбора
Главног одбора Социјалистичке партије Србије.

Ненад Блажић председник омладине СПС-а града Крушевца је говорио
о потреби да култура и спорт буду доступни и младима на селу.

Предраг Петровић говори у име Арт клуба СПС-а

Предраг Петровић је у име Арт клуба СПС-а уручио три фудбалске
лопте представанику ФК Глободер Ивану Вучићу

Иван Вучић говори у име ФК Глободер

Јелена Ђорђевић

КАТАЛОГ ИЗЛОЖЕНИХ СЛИКА

Владимир Мијаловић, академски сликар – Велика Крушевица
„Пејзаж“
Уље на платну 50цм х 60цм

 

 

 

Ратко Тодосијевић-Баћо – живи у Крушевцу
“Моравска воденица“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Небојша Лапчевић(1966), из Крушевца,
кустос галерије „Косово први праг Србије“
„Ледени Милић и ватрени шејка“
Уље на платну 50 цмх 60цм

Димитрије Вујичић-Вуди, из Падежа
„Лазарев град“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Саша Стефановић, Крушевац
„Ружа“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Ђорђе Јовковић – Крушевац
„Пецарош“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Марија Стојадиновић, из Крушевца,
Уље на платну 50 цм х60 цм – Културни центар Крушевац

Милутин Цвејић-Цвеја – „Пејзаж“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Владимир Стојадиновић, Крушевац
Портрет Вука Караџића
Уље на платну 50 цм х60 цм

Љубица Вуков Давчик
Нови Сад „Салаш“
Уље на платну 60 цм х 50 цм

Владимир Стојадиновић, Крушевац
„Жена са тестијом“
Уље на платну 60 цм х 50 цм

Били
„Ватрена Шума“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Силвана Башић, Треботин
„Клупа“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Маја Олић, Крушевац – Културни центар Крушевац
„Пејзаж“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Јованка Рашовић-Јока – Крушевац, Народни музеј
Уље на платну 50цм х 60 цм

Јелена Башић, Треботин
„Крошња“
Уље на платну 60 цм х 50 цм

Мачак
„Зимски Пејзаж“
Уље на платну 60 цм х 50 цм

Јелена Ивановић, Крушевац – Културни центар Крушевац
„Лабуд“
Уље на платну 50 цм х 60 цм

Дејан Аксентијевић, Крушевац
„Шумски пејзаж“
Уље на платну 54 цм х 50 цм

Ћорђе Јовковић, Крушевац
Портрет Вука Караџића
Уље на платну 50 цм х 60 цм

 

 

6 3181 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 82.170.105.172
6980 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Gordana Ćirjanić – ONO ŠTO ODUVEK ŽELI 2011-06-23 00:03:21

 

Добитница НИН-ове награде Гордана Ћирјанић у Крушевцу
21.06.2011-Бела сала КЦК – ВИДОВДАН  – “Оно што одувек желиш“

Јелена Протић-Петронијевић и Гордана Ћирјанић за време промоције

Настављајући
са добром праксом да у Крушевац доводе актуелне добитнике НИН-ове
награде за роман године, Културни центар Крушевац је овога пута
приредио дружење са Горданом Ћирјанић. Добитница НИН-ове награде у
2010. години за најбољу књигу по оцени критике, Гордана Ћирјанић кроз
дијалог са Јеленом Протић Петронијевић водитељком промоције књиге “Оно
што одувек желиш“, одмотавала је клупко приче о књизи за које је добила
престижно српско, књижевно признање. То је изгледало овако… 

На крају тунела “је мрак”

Пети
по реду роман Гордане Ћирјанић “Све што одувек желиш“ прича је о човеку
који у зрелим годинама резимира живот… и долази до безизлаза.
Тако  некако иде та прича, без светла на крају тунела.

–
Сви знамо да је у књижевности, филозофији, песимизам увек био дубљи од
оптимизма, што не значи да нема оптимистичких књига, које су дубоке,
али су оне веома ретке. За моје претходне романе читаоци су ми
говорили да ма колико њима била тужна прича, да имају неко “светло
дно”, да има наде. Значи, налазили  су неку врсту оптимизма, а у
овом роману има мало тога –  говорила је у Крушевцу Гордана
Ћирјанић. – Тако сам, завршивши овај роман, мислила да ће моји читаоци
бити малко разочарани не налазећи то “светло дно”. Помислила сам, аха,
критичарима ће се овај роман више допасти, и било је тако. Читаоци су
се чак и љутили, зашто толико мрачно, зашто не дајем никакав одговор
(излаз), а ја сам одговарала да је улога писца да поставља проблеме, а
не да даје одговоре. И ја сам се трудила да заправо видим има ли
икаквог витализма у овом роману, има ли ичега што нешто обећава, јер
читаоцима је потребно макар мало обећања. Онда сам нашла пар
(оптимистичких) ствари. На првом месту то је рад, јер мој јунак кречи
неке запуштене зидове у стану пријатеља и док се бави тим молерајем, то
су заправо једина три дана у оном реалном времену, када он зна зашто се
буди. Кад има неког смисла, када налази неки смисао у тој садашњости,
стварности. Друга ствар је заправо само писање. Овај роман је заправо
нека врста псеудо епистоларног романа, наиме сав је у обраћање старијем
брату, кроз писмо. И на крају романа, тај јунак, који је несуђени писац
јер је завршио књижевност али до тада није писао, он каже: – Види,
испада да сам написао цео роман. Свако  писање и позив на читање,
је тај неки витализам мог романа. Позив на читање.

Шта када љубави нема…

У
свету где медији, пре свега ТВ преузима улогу живота, где се човек од
себе и својих проблема скрива иза ТВ слике, јунак романа Гордане
Ћирјанић, не налази излаз. Мучи га савест, сећање на љубав према жени
брата, грех. Како то даље иде,  прича даље ауторка…

–
Трећа кључна тачка (романа) је његов мото. Старац Зорима (Достојевски)
каже: “Размишљам шта је пакао, и судим овако; патња због тога што се
више не може волети”. Према томе, овај роман би могао да се чита и као
својеврсни “опис пакла”. Нема љубави у њему, али постоји бол због
немања љубави. Жал. Носталгија… Кад је реч о оној – љубав, заљубљеност,
кад нам је потребна једна једина особа и ни једна друга, ни те љубави
нема, у роману, сем у виду сећања. Мећутим, такоће сам хтела да покажем
одсуство једне врсте љубави, врло важне, а то је љубав према самом
себи. Мислим да мом јунаку, а бојим се и  савременом човеку
уопште, недостаје љубави према самом себи. Ми њу примећујемо само када
је пренаглашена, када је нека врста патологије, када је нарцисоидна,
онда се говори о љубави према самоме себи. Мећутим, сматрам да је једна
од важних дијагноза савременог доба, одсуство љубави према самоме
себи”. 

 И тако некако, до краја романа, до краја живота. Остаје  само “оно што одувек желиш“, а увек и вазда је то љубав.

На
крају, ауторка је сама открила оно што су је читаоци раније често
питали колико аутобиографског је у њеним романима? и каже: “Овога пута
нико ме није питао колико је аутобиографског у овом роману, и ја сада
кажем – “se est moa”. Мој јунак, то сам ја. 

Ни
мање ни више. Толико о промоцији романа добитнице НИН-ове награде за
2010. годину, која је протекла у питањима која траже одговоре, и
отварају друга питања.

За
крај, издвајамо из биографије Гордане Ћирјанић, да је за романе
“Претпоследње путовање”(2000.) и “Пољубац” (2007.)  освајала
је  награду “Женско перо”, а за “Кућа у Пуерту” награду града
Београда.. Објавила је и  више збирки песама, три књиге прича, две
књиге записа о Шпанији. Преводи са енглеског и Шпанског, где поред
Србије живи.

Добру и сврсисходну видео и музичку презентацију која је пратила промоцију урадила је Јелена Ивановић.

Слободан  Ценц.

 

Јелена Протић-Петронијевић и Гордана Ћирјанић за време промоције

Јелена Протић-Петронијевић и Гордана Ћирјанић

Јелена Протић-Петронијевић и Гордана Ћирјанић и Љубодраг Обрадовић

Публика

Публика

Интервју за регионалну телевизију РТК

Гордана Ђирјанић – ОНО ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ-НИНОВА НАГРАДА 2011.

Роман који је задобио НИН-ову награду за 2010.годину, под насловом ОНО
ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ, ауторке Гордане Ћирјанић, заправо представља посебан
изазов за читаоца. Ко крене у освајање ове књиге-планине наићи ће на
неочекиване препреке, мрачне шпиље и уске путање покрај амбиса али и на
места са којих се пружа неслућено широк видик… Све до врха који
подразумева стрпљивог, ученог читаоца или бар упућеног у вредности
цивилизације… Нарочито је потребно да познаје књижевност која је њен
саставни део. А са тог врха сагледава се заокруженост романа којој
доприносе бројна имена од Старца Зосиме и Достојевског, с почетка,
преко Књиге проповедникове, Платона, Црњанског, Оскара Вајлда, шпанских
писаца …. и оних које треба откривати у подтексту… До, чак, Десанке
Максимовић која се помиње на крају, онда када треба закључати исповест
главног јунака као и његово име исписано фломастером на катанцу, на
мосту у Врњачкој Бањи. И саркастично речено, на том гробљу љубави.

А јунак, београдски интелектуалац са искуством живљења и у
иностранству, каже нам објашњавајући зашто је тако дуго био само
читалац а не и писац: Али књижевност без маште је као живот без љубави.
Може, али не вреди пишљивог боба! А како је главни јунак у зависном
односу према медију телевизије , а истовремено је и неко ко је студирао
и дипломирао књижевност, он примећује-Књижевност заводи, попут живота:
са екраном су чиста посла. Живот у екрану је варка.

Слободан,
Бобан је главни јунак, посвећеник тв серија о форензичарима и крими
серија новијег типа.Он пасионирано прати све тв програме.А ли кроз њега
ауторка износи критику стања у медију телевизије, јер се показује и
разобличава изопачена страст новог времена и недостатак правих,
занимљивих садржаја. Разобличава се страст гледања тв серија, пре свега
ријалити програма. И сам јунак је свестан ћорсокака тв индустрије која
производи серије. Јавља се питање – шта је циљ тог приказивања? Јунак
овог романа каже –Данас не крадем време него га убијам.Дакле, циљ је
убијање времена.Јавља се губитак критеријума као разлог, или,
недостатак доброг укуса. Овај роман се разрачунава са наводно
занимљивим, модерним, бескомпромисним садржајима који се пласирају, уз
превазилажење гађења, разбијање патетике… Јунак помно прати серије у
којима форензичко испитивање и анализа на телима убијених са снимцима у
директном, крупном плану представљају замену за некадашње љубавне
заплете … Заправо је то резултат недостатка нових идеја… А
гледалац, јунак ове књиге, као отупели зависник, по навици прима те
садржаје да не би пратио ток својих мисли. Каква је корист од таквих
програма? Тражи се прибежиште из сопственог беспућа.Из болести
сопствене досаде и узалудности живљења у једном стадијуму када су
догађаји превазишли јунака, оборили га духовно, ментално и посадили га
пред телевизор. То је пораз који се прећутно признаје.-Ови мртваци су
моја једина веза са спољним светом-каже јунак гледајући форензичаре.
Сликар Скагс у једној епизоди каже – Наша култура је опседнута сексом и
смрћу.

Али између две серије одвија се живот овог јунака који
пише исповест и у мислима разговара са братом . Он се сећа шта га је
довело до тог стања без жеље, жеље која је покретач западне
цивилизације, укључујући и хришћанство. Да ли се јунак сувише приближио
ријалити програму за који је радио као сарадник на шпанској телевизији?
Поверовао је у обману тв програма и доживао бизарни скандал који му је
зауставио живот. Ауторка не робује скрупулама па износи детаље те сцене
у којој се нашла девојчица којој је камера пресудила. У тој сцени је
обележена сва декадентност ријалити програма који су освојили медије
као зараза и укинули приватност. Јунак романа је жртва овог програма,
мада он сурово, искрено каже сам за себе да је жртва свог карактера.

Он је и жртва забрањене љубави према жени свога брата са којом
проналази заједничку страст уоквирену двема песмама. На почетку је то
џез песма Body and soul коју пева Били Холидеј, а друга песма која их
је обележила на бесмисленом, љубавно-завереничком путовању до села Мали
Жам у Војводини. То је Вртешка живота коју пева Жана Моро. И заиста све
се врти и све се враћа и живот је отрцан у непрестаном понављању,
исповеда се јунак који нема среће са женама.Уз то, носи на савести
неколико мрачних епизода које га прате као ружан сан.

Ипак,
језик којим говори јунак, у саркастичности, иронији и подсмеху, јесте
језик свакодневице, пречишћен и сведен али тако препознатљив и обичан у
поштапалицама, ипак бритак свакидашњи говор. Јунак се сам себи подсмева
често, на пример када се сећа како је носио као дечак у Врњачкој Бањи
шешир са перцетом, и, сам за себе каже да је деловао цакано.

Роман од тринаест поглавља, ослања се и на постмодерни концепт. Наћи
ћемо фрагменте из дела других писаца, цитате, па и читаву причу
уметнуту у поглавље ЏАК ПУН СЛИНА. А у питању је љубавна прича.

И пошто смо ушли у нечију кућу и ту се одомаћили, поступајући онако
како је речено у овом роману, читајући га, препоручујемо и вама да то
урадите, а то је ОНО ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ!

Јелена Протић-Петронијевић

 

2 693 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.127
6981 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Obaveštenje – Jovan Mihajilo 2011-06-25 15:27:55

Dragi moji prijatelji po peru, želim da vas obavestim da sam postao
menadžer za Vojvodinu ispred Turističke agencije RELAX. Uz zahvalnost
na ukazanom poverenju na obostrano zadovoljstvo vam nudim destinacije
Hrvatska, Slovenija, Italija, Crna Gora , Makedonija i BiH. Vaše dete
od 2 do l2 godina ima pravo besplatno da boravi i da se hrani . Nadam
se da će te pronaći najpovoljniju banju ili more za vas i vašu
porodicu. Za sve informacije obratite se na telefon 021 439 094. Hvala
na saradnji! Vaš Jovan Mihajilo.

1 429 0 MihajiloJovan 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6982 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kupine i jagode – Miljojko Milojević 2011-06-25 15:30:26

 

Kupine i jagode

Iz livade, iz ledine,
divlja voćka, slatka, stara
mami, vara, slavnog cara
s bojnog ata da se skine. Šta to vara moćnog cara
s bojnog konja da se skine?
I jagode i kupine
mame starog, mudrog, cara!

Car na znanje sviti daje:
,,Veličanstvo carsko hoće
dvor da gaji ovo voće,

al do zime bar da traje.
A ko ne zna, neće, il prkosi,
nek se iz dvora odmah nosi.”

(C) Miljojko Milojević

6 1610 1 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.119
6983 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEOKRZNUTI SNOVI – Zorica Brkić 2011-06-25 15:33:22

 

NEOKRZNUTI SNOVI

Ponovo dolaziš mi
kao nevidljivi šum
u napukloj noći
kroz prošaranu tamu
sa izvorišta čudnog sjaja
u neizrecivoj toplini
dosežeš daljine
našeg postojanja
i kao toliko tražen stih
u nedovršenoj strofi
darivaš mi
neokrznuta sećanja. Imam bolnu potrebu
da vreme izmerim
jednim dahom
da sve čega se taknem
ponovo nikne
i da svu sabranu čežnju
ispod nebeskog omotača
izmedju uma i tela prostrem
ova bi noć prekratka bila
da naše bliskosti dosanjam.

© Zorica Brkić

4 999 1 zoca 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.119
6984 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽIVOT JE – Ksenija Aleksić 2011-06-25 15:34:50

 

ŽIVOT JE

 

Život je isuviše kratak za sanjare i lutalice
Umorne putnike kroz maglovite predele…
Тrenutak postojanja u ništavilu laži, prevara i boli,
Dok dušmani predano nanose duboke rane i rezove. Život je isuviše kratak za izgubljene duše,
Za duga skrivanja u vlastitom biću.
Tišinom prekrivene uzburkane emocije…
Nad pučinom postojanja nova jutra tek sviću!

 

Život je isuviše kratak za mržnju, tugu i bes.
Isprepliće se misao sa realnošću dugom…predugom…
Postojati i biti samo svoj…tako dalek tuđim pogledima…
Plutati neodrživim trenutkom postojanja.

 

Život je naizmenično smeh i plač u istom trenu,
Borba i čekanje u nepreglednom redu sa početkom…a bez kraja.
Nevidljivi udarci verno vrebaju iz svakog ugla postojanja…
Visoko…gore…nedostižni su vrhovi neostvarenih ideala!

 

Život je isuviše kratak za izgubljene trenutke postojanja,
Za svaki uzdisaj i ispuštenu suzu po prašnjavom putu surove realnosti.
Oblutak sreće negde postoji i nežno ga na dnu potok umiva,
Samo hrabro…treba ga pronaći..jer on-na javi-umorno sneva!

 

(C) Ksenija Aleksić

1 853 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.124
6985 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RASPETO KOSOVO – Kruševac 27.06.2011. 2011-06-25 20:28:18

ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ ПОД РУКУ!!!

2 479 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 77.46.204.147 1-
6986 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NIKO NIKAD NIJE PITAO NITI SADA PITA… – Ljubica Vukov-Davčik 2011-06-26 12:40:01

 

NIKO NIKAD NIJE PITAO NITI SADA PITA….

Niko nije pitao pre tri veka
Čukun čukun dedove i bake
Svih vas
Da nas presele
Isele
Nasele

Niko nas nije pitao
A i sada nas ne pita
O našoj zemlji
O svakom kamenu
O međi Ni o ostavljenoj
Trešnji
Kruški
Šljivi
Kravi

Niko nije pitao ni moje
Pradedove
Dedove
I bake
Da li žele da se vrate
Povrate
Ognjišta i
Vatre im prte

A sada želim da se
Pitam konačno i ja
U kojoj teče krv
Kosova polja
I starohercegovačkih šuma
Koja je natopljena
Od junaka
Izgubljenog boja

U mojim zenicama
I dalje svetlost
Cara Lazara

U mojoj glavi
Um što
Mi utka
Glava
Odsečena
Koja nad nama bdi

Umestobulki
U žitnom
Polju ravnice

Hoću moj božur
Što teče i pali
Krv koja od tuge
Romori

Hoće iz mene
Da šiklja
Prkosi
Kilometrima
Razdaljine
Srcem blizine

Osećam da sam
Bliže svom polju
I mislim da se
Ne vratim
Ostanem

Pođimo
Mi preseljeni
Iseljeni
Doseljeni
Nastanjeni kraj reka
Severa

Vratimo
Složimo se

Ko rastinje
Prekrićemo
Polje
Nadisati
Šuma
Divljač će
Veselo skakutati
Jer
Odatle nam je
svaki atom tela

Uhvatimo se za ruke
Ne nek se niko ne deli
Po veri
Ima mesta
Široko je polje

Zvezde će nam sjati
Sunce će nam toplotu dati
Vode će za svaku čašu biti
Zora u dan će se pretvoriti
I svanuti

Braćo svih vera
Ne dozvolte da nas
Opet blate rate

Možemo
Znamo
Da zajedno je bolje

Ujedinimo ovo polje

© Ljubica Vukov-Davčik

4 1292 0 LJubicaVD 0 srpski 0 0 0 55 11 178.222.174.6 1-
6987 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Mjesec – Velibor Sikimić 2011-06-26 12:43:12

 

Mjesec

U ovoj je noći zarobljen mjesec
Pa ne možeš skriti tragove ni riječi
O jednom posrnulom danu
O jednom drhtaju i rijeci
Tvoja je sumnja
Ambis za ljubav
Usne lako zaćute
Zalud sanjam budan. (C) Velibor Sikimić 2011.

0 807 0 velibors 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6988 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PUSTA ULICA – Nikola Stojanović 2011-06-26 12:47:51

ПУСТА УЛИЦА

Лутам сам у ноћи,
кроз тамнину густу,
ходам кроз улицу
сабласну и пусту.

Та девојка више
улицом не шета,
ко да је нестала
са овога света. Где ли се сад скрива
и где снива снове,
док је моје срце
заљубљено зове?

Сузе ми у оку
њен нестанак ствара,
плачу и јаблани
поред тротоара.

© Никола Стојановић

2 1203 0 NikolaS 0 srpski 0 0 0 20 4 122.108.164.246 1-
6989 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RASPETO KOSOVO – Crkva Lazarica u Kruševcu – VIDOVDAN 2011 2011-06-28 22:55:28

 

27.06.2011.
године, у предвечерје Видовдана, у Галерији Милића од Мачве у Крушевцу,
*КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, Цара Лазара 8 и у Лазаревом граду испред
Цркве Лазарице, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, који
трећу годину за редом организује Културни центар Крушевац а у оквиру
прославе ВИДОВДАНА 2011, под покровитељством Града Крушевца. Програм
посвећен идеји да се се Косово и Метохија очувају у границима Србије
пратио је велики број гледалаца. Погледајте детаље…

Перо Зубац говори о Милићу од Мачве


Љубодраг Обрадовић поздравља госте и говори своју песму

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона.
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа!
Односе нам из срца спокој векова
На прошлост пада челична реза. На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе!

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето данас у ветар вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила и живот и успомене!.

Низ Косово Поље бију дамари!
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија.

© Љубодраг Обрадовић

Поштовани
гости, Драги суграђани, Понекад пар стихова може да каже више од
стотину реченица, а данас је управо такав дан!!! Зато сам ја данас и
одлучио да уместо дугог говора о Косову и Метохији, као Српској светињи
која нам већини стоји у срцу, изговорим пар стихова који симболизују
жељу да Косово и Метохију сачувамо у границама Србије, који симболизују
жељу да се очува миран и спокојан живот свих косовско-метохијских
житеља и вечни сјај свих наших светиња на Косову и Метохији…

 

 

Поштовани гости, Драги суграђани, добродошли у Лазарев град – Град
Крушевац, на ВИДОВДАН 2011, добродошли на програм *РАСПЕТО КОСОВО*
којим Културни центар Крушевац речју, стиховима и музиком жели да
трајно чува и сачува КОСОВО И МЕТОХИЈУ у границама наше земље Србије…

Посебно поздрављам све госте који су ових дана својим присуством у
Крушевцу увеличали *ВИДОВДАН 2011* и то: Представнике Владе Републике
Србије, Све госте из иностранства, Представнике побратимских градова,
Преставнике свештенства, Све преставнике војске и полиције СРБИЈЕ…

Поздрављам такође и све представнике града Крушевца, све припаднике
политичких партија и све представнике јавних и приватних предузећа,
установа и школа Крушевца и све припаднике владиних и невладиних
организација и удружења грађана и наравно поздрављам и све Вас присутне
и досад непоменуте…

Још једном добродошли и уживајте у програму…

Водитељски пар Пеца Радовановић и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић

Поштовани
пријатељи културе, често је живот рулет и не зна се на ком пољу ће се
зауставити и у ком правцу ће усмерити догађаје. Културни центар
Крушевац је био миљеник среће да у том поигравању судбине, а
захваљујући вољи људи који брину о свему што се дешава у граду
Крушевцу, па и о дешавањима у култури, извуче премију, част и обавезу
да се стара о галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, коју
је Милић поклонио граду Крушевцу. И тако од 14.10.2008. године, када је
Ивица Дачић, заменик премијера и министар полиције Републике Србује
свечано отворио ову галерију, Културни центар Крушевац настоји; да
садржаји и програми овде приказани светле на небу Србије и остављају
свој незбрисиви траг, као што ЗАУВЕК НЕИЗБРИСИВО светли дело Милића од
Мачве.

Поштовани пријатељи културе, драги гости, поштовани
суграђани, поштоваоци стваралаштва Милића од Мачве, у то име добродошли
у галерију *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, добродошли у град Крушевац,
добродошли на ВИДОВДАН 2011!

Посебна ми је част да све Вас поздравим једном мојом песмом МИЛИЋУ У ЧАСТ:

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ

Милићу од Мачве
Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звездама хита, а за Косово се брине,
док колоне прогнаних у мислима гнезди,
да им на земљи врата за живот отшкрине!

Најбоље сања и никад се не умори,
као звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!

Тиха ватра сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи…
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Живот је – вечност што из слика зрачи!

© Љубодраг Обрадовић


Публика


Небојша Лапчевић – изводи из Милићеве биографије


Раде Џинић – Косовске песме


Вељко Стамболија чита Милићеве песме


Публика




Перо Зубац


Ненад Стаковић – беседа о Милићу од Мачве


Небојша Лапчевић – песма Милићу


Љубиша Бата Ћидић – песма Милићу
























Лидија Ужаревић и Пеца Радовановић испред Цркве Лазарице


Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић

 

Отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице




Пеца Радовановић


Радован Пековић – гуслар из Краљева


Бојана Пековић – гусларка из Краљева


Небојша Лапчевић


Ненад Раденковић Јеро


Ненад Раденковић Јеро


Ратко Поповић


Ратко Поповић


Љубица Вуков-Давчик

ВИТЕШКИ БОЖУРИ КОСОВА

Погазише божуре крвавим чизмама туђини
Поломише божуре косовске летом птица грабљивица
Продадоше божуре пијаци светској у бесцење
Прозваше божуре косовске старо сербске-албанским и њиховим
Пролише божури сузе ледене истине у глувој немуштој ноћи

Покајте се издајице божура косовских
понизно сагните главе
погледе угасите
прсте у песнице стезаћемо
поносни и своји изаћићемо
поход покренути
према косовском пољу мегдан изазвати
повезани ланцима јунаштва
борићемо се
до задње крви росе божура
Ми, Краљевићи Царевићи Лазаревићи
потомци јунака косовских
за Косово до задњег божура остаћемо

прихватам реч од људи
за век векова
да ли је узвишеније дати
но узимати

Анћео све види
у својој белини
и предаје за вечност
љубав према Богу
мој мир
нека те не чуди
када у животу све прође
песме и арије божанске
ће за нас певати

Ја сам за вечност
трпим тренутке историје
у свом животу у својој земљи

(©) Љубица Вуков-Давчик


Љубица Вуков-Давчик


Перо Зубац


Перо Зубац


Ранко Ђиновић


Ранко Ђиновић


Миле Недељковић – првак Краљевачког позоришта


Миле Недељковић – првак Краљевачког позоришта


УЧЕНИЦИ ЕТНО ОДСЕКА СРЕДЊЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ
„СТЕВАН МОКРАЊАЦ“ ИЗ КРАЉЕВА

Љубиша Бата Ћидић


Љубиша Бата Ћидић


УЧЕНИЦИ ЕТНО ОДСЕКА СРЕДЊЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ
„СТЕВАН МОКРАЊАЦ“ ИЗ КРАЉЕВА




УЧЕНИЦИ ЕТНО ОДСЕКА СРЕДЊЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ
„СТЕВАН МОКРАЊАЦ“ ИЗ КРАЉЕВА

 

5 936 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 82.170.105.172
6990 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DIANA DIVERNO U KRUŠEVCU – 20:30 Klub KCK 02.07.2011. 2011-06-29 23:48:09

ŽIVOT I KULTURA IDU RUKU POD RUKU!!!

SVEMIR ŠAPUĆE TIŠINU


Svemir šapuće tišinu,
a ja kao da čujem kako andjeli
sviraju pesme ljubavi i sna.
Tiho dižem ruku, gutam prašinu,
gledam u tebe dragi, odnesi me sa dna. Sve reči su male da veličaju Boga,
tebi reći bi htela da on mi je sve.
Reči ne znam ni naći za opis srca moga
Al slušaj kako andjeli sviraju za sne.

Otkucaj srca života – tuge uklanja i briše.
dok svemir šapuće tišinu na krilima sjaja.
Vidi život izranja i zora nam miriše –
svetlost nežnosti koja je obavijena velom beskraja.

Mali su oni koji razumeju težnje
ljubavi i srca sa zlatnim krilima sna..
A ti ćeš me razumeti dok prostirem čežnje
pruži ruku dragi i odnesi me sa dna.

pesma: SVEMIR ŠAPUĆE TIŠINU
autor: DAJANA DIVERNO

PESMA DO BOLA… (pa i šire)

Vezala bih te lancima, konopcima, lisicama za stolicu.
Gledala bih kako ti lepo lice krasi bol.
Dražila bih te po telu, po duši, po licu…
Bio bi sav predan, strastan i moj.

Upila bih te u sebe, stapala bih se s tobom
vezala bih te lancem za noge tog stola.
Nokte bih zarivala u tvoje telo pod sobom –
zato što te volim, tako ludo te volim do bola.

Inače sam dobrica, i delujem lepo
jedan oreol oko glave i eto ja. A između nas
s ponoći kad skinem ta bela krila andjela:
menjam izgled, menjam boju, menjam glas.

Uzela sam još dva biča za korist u budućnosti što ide
i da znaš da imam par lanaca na zalihi u holu.
Tako rado bih te kaznila bičem da svi vide.
Volela bih te do srži – i uživala u tvom bolu.

© DAJANA DIVERNO

1 972 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 83.78.183.154 1-
6991 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZELENO – AFORIZAM – Ljubica Vukov-Davčik 2011-06-30 18:33:48

 

AFORIZAM

BOJIM SVE U ZELENO…
…BOJIM SE DOLASKA ZELENIH…

© Ljubica Vukov-Davčik

2 769 0 LJubicaVD 0 srpski 0 0 0 15 3 178.222.177.61 1-
6992 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Stane nemir kad u tvoje oči gleda – Velibor Sikimić 2011-06-30 18:36:37

 

Stane nemir kad u tvoje oči gleda

Stane nemir
Kad u tvoje oči gleda
Ponovo sam živ
Odnesu me tebi tajne
Kad svane
Neću biti kriv
Što da odeš ti se ne da. (C) Velibor Sikimić 2011.

0 796 0 velibors 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6993 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HIMNA PARKA ZELENOG POJASA – Darko Kolar 2011-06-30 18:39:36

 

HIMNA PARKA ZELENOG POJASA

Mrak prekrio prelepi park,
fijuče ptica iz krošnje sa drveta.
Svetiljka sja obasjala klupu,
veče je divno,omladina šeta. Neko trči,neko sluša pesmu,
prolaze zagrljeni zaljubljeni parovi.
Zeleno lišće prekrilo je stazu,
raspevani dečaci i devojački glasovi.

Predivno veče i ponovo nasta tišina,
čist vazduh po parku se kreće.
Neko je slučajno razbio flašu,
jer  naš je park sreća i veselje.

© darko kolat

2 552 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6994 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VRELO SV. JOVANA – Makrešane – 07.07.2011. 2011-06-30 18:41:20

ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ ПОД РУКУ!!!

0 471 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
6995 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VIDOVDAN U ŠIDU – Poslao Darko Kolar 2011-06-30 19:10:50

 

Видовдански сусрети – ШИД 

Културно образовни центар, Српска православна црквена општина Шид Видовдански сусрети  – Уторак 28.06.2011. године

 

17.00 ч – Црквена порта Храма Светог оца Николаја културно уметнички програм
СКУД “Свети Сава“ Шид 
КУД “Бранко Радичевић“ Сремска Митровица 
Певачка група књижевног клуба “Благоје Јастребић“ Вашица 
Певачке групе удружења инвалида рада, удружења пензионера “Јесен живота” 
и удружења жена “Шидијанке“ 

09.00
ч – Храм Светог Кнеза Лазара ( Лазарица ) служба свете литургије (
резање славског колача, благослов кољива и парастос свим српским
жртвама од косовског боја до дана данашњег ) 

 

18.00 ч – Акатист Светог Кнеза Лазара ( молитвом до благослова за здравље и свако добро деце и омладине ) , После
молитве наставак културног програма поред свих извођача на
манифестацији ће удружења и активи жена општине Шид, богато приказати
нашу традицију и народне ношње, етно изложба ручних радова као и стара
заборављена јела наших бака.

4 670 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 79.101.252.209 1-
6996 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Redovni član Matice srpske – mr Jovan Mihajilo 2011-07-01 22:52:02
Redovni član Matice srpske

 

Dragi
moji prijatelji, obaveštavam Vas da sam 27 juna 2011. godine izabran za
redovnog člana Matice srpske, naše najstarije kulturne i naučne
institucije.

S poštovanjem,
Vaš Jovan Mihajilo

2 805 1 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 10 2 82.170.105.172
6997 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SANJAM – Živomir Milenković 2011-07-01 22:53:49

 

С А Њ А М

Зажмурим полако
И сањам љубав,
Нежне снове
Из младости своје.
Трептаје срца
Груди бујне
И загрљаје бурне. Сањам додире
Пролећних зора
И мајских киша
Мирисну траву
Сребрну росу
И замршену косу
Сјај ока њен
И девојачки тен.

Зажмурим полако
И сањам љубав
Младост пролете
Страст пресахне
Али остане љубав.

© Живомир Миленковић

0 408 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6998 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ĆIRILICA U TREBOTINU – Folklor, muzika, poezija… 2011-07-01 23:17:13

03.07.2011.
године у организацији КУД-а *ВУК КАРАЏИЋ* из Треботина, Жабара и Мале
Врбнице и Културног центра Крушевац у селу Треботину одржан је
традиционалан сабор *ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ*. Сабору на коме је
промовисан значај ћирилице и народног стваралаштва уопште присуствовало
је преко 500 гледалаца.

Учесници програма били су: КУД *ВУК
КАРАЏИЋ*, Сандра Петровић, Раде Кошанин, Светлана Ђурђевић, Љубодраг
Обрадовић, Мирољуб Милановић -Цара, Градимир Карајовић, Рајна
Маринковић-Алексић, Живота Трифуновић, Живомир Миленковић и Драган
Тодосијевић. Програм су водиле Јелена Чилић из КУД-а *Вук Караџић* и
Рајна Маринковић-Алексић из Културног центра Крушевац.

 

Сандра Петровић

Чланови фолклорне секције КУД-а Вук Караџић

 

03.07.2011. године у Треботину одржана културно – забавна
манифестација „ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ“

 

У Треботину је трећег јула, по први пут, пред око 500 посетилаца,
одржана културно – забавна манифестација „Ћирилица у Треботину“, у
организацији Културног центра Крушевац и КУД „Вук Караџић“ из
Треботина, Жабара и Мале Врбнице.

– На дан Светог Методија у
Доњој мали Треботина, до сада се сваке године одржавала богомоља уз
одређени културно забавни програм, каже Љубодраг Обрадовић, директор
Култрног центра Крушевац и мештанин Треботина, и наставља: – Ове године
смо решили да програм добије нову физиономију и квалитет и прерасте у
сталну културну манифестацију „Ћирилица у Треботину“.

У програму су наступили чланови Фолклорног ансамбла КУД „Вук Караџић“,
затим песници и културни посленици из Крушевца: Светлана Ђурђевић,
Љубодраг Обрадовић, Сандра Петровић, Живомир Миленковић и Живота
Трифуновић, Раде Кошанин је свирао на фрули, а Мирољуб Милановић Цара и
Градимир Карајовић на усној хармоници.

Програм су успешно водиле Рајна Маринковић Алексић, уредница у Културном центру Крушевац и Јелена Чолић из КУД-а Вук Караџић.

 

Живомир Миленковић

1 808 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
6999 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dajana Diverno u Klubu KCK u Kruševcu 2011-07-03 16:59:57

 

02.07.2011.
године у Клубу КЦК одржана је промоција књижевног стваралаштва Дајане
Диверно из Суботице. Дајана Диверно је на почетку промоције заједно са
својим супрогом Драганом Берберовићем извела драмски приказ из свог
дела *ПОСЛЕДЊИ СЕКУНД ЗА БРАШОВ*. Модератор вечири био је мр Спасоје Ж.
Миловановић, а љубавне стихове је поред саме ауторке говорила и Јелена
Ђорђевић. Све у свему заиста успешно изведено уметничко вече…

Дајана Диверно

ŽELIM TE

Želim te i u rane zore,
i u carstvu snova,
i dok noću se budim.
Celo telo mi na tebe miriše.
I znam da te volim.
I znam da ludim. Toliko pesama sam smišljala – zbog tebe,
i noću sam te tražila među zvezdama ovim.
Sve sam strasti uspinjala ka tvom liku.
I drhtala sam kada ti ime izgovorim.

Želim te stalno, sve iskre mi plamte
u grudima,
u mojim nedrima golim.
Budim se jutrom jer mirišem na tebe.
I znam da ludim.
I znam da te volim.

(C) Dajana Diverno


Спасоје Ж. Миловановић


Дајана Диверно


Дајана Диверно


Сцена из дела *ПОСЛЕДЊИ СЕКУНД ЗА БРАШОВ*


Сцена из дела *ПОСЛЕДЊИ СЕКУНД ЗА БРАШОВ*


Сцена из дела *ПОСЛЕДЊИ СЕКУНД ЗА БРАШОВ*


Спасоје Ж. Миловановић


Јелена Ђорђевић


Дајана Диверно


Дајана Диверно

STARA LJUBAV


Zima ogrće skute, a u nedrima se budi
san nedosanjani od godine, od pre.
Opet ista želja sleće s pahuljama u grudi,
opet duša moja za tobom mre…

Ne sećam se više kada tvoje ime rekoh
kad videh tvoje lice što želeh za sebe
A znam da ludo, ludo od sreće utekoh
– i pobegoh od strasti. Ne pobegoh od tebe.

Još u sebi te nalazim dok mesec peva rime,
dok zvezde žarom gase proplanke i stene.
Još te nalazim utkanog u obruče tišine,
u zrncima krvi koja kuklja mi kroz vene.

I dok zima u mojim nedrima sve budi..
U ljubavi toj staroj primećujem i sebe.
Dok caruješ na prestolu kao čuvar mojih grudi..
Ja još uvek u svom srcu pronalazim tebe.

(C) Dajana Diverno

EROTIKA


Erotika – puštam da me nosi niz snove.
Tako samo plovim i širim dlane
i pokušavam da obuzdam sebe.
Sve misli lude i žudne ka tebi plove,
lete i hrljaju nesputane, same.
Svake noći na dnu duše tražim tebe.

I maštam o nekim povezima od kože,
maštam da se stapam sa tvojim tenom,
a tvoje ruke su kao okovi na mojim grudima.
Maštam i maštam. Ludi snovi se množe,
a čine me čas uzdrhtalom, čas poniznom, snenom.
Skrivam te strasti svojstvene ljudima.

Erotika! O tome bih da ti pričam sada,
više nisam sputana, više nema kraja
a smišljam neke lude stvari da probam sa tobom.
Drhtim svaki put kad noć kao pero pada,
i želim te, želim, želim do beskraja
da vodim te uzdrhtalog i strasnog sa sobom.

I tako na tim talasima ludi snovi se množe
sve se vrti kao čigra u takvom spletu,
dok na oblaku strasti koračam, putujem.
A spremam ti već neke poveze od kože,
i nekoliko lanaca da te okujem u cvetu.
Erotika?! Pa da! O tome bih da diskutujem.

(C) Dajana Diverno


VOĐENJE LJUBAVI U SNU


ŽELIM DA VODIM SA TOBOM LJUBAV,
U VAZDUHU, U OBLAKU, U SNU.
CELO VREME OSEĆAM KAKO
STRUJUŠ MI NIZ VENE
– I ZNAM DA ZNAŠ DA SI TU!

OSEĆAM KAKO ME DIRAŠ POLAKO,
POKRETOM NEŽNIM SKIDAŠ
TAJ VEO SAMOĆE MOJE
I TU SI. OSEĆAM TE. POPUT TELEPATIJE.
BOJE SVETA VIŠE ZA NAS NE POSTOJE.

DIRAM TI USNE KAO KROZ SAN.
HODAM KA TEBI KORAKOM LAKIM.
I SVIĐA TI SE POJAVA MOJA I GREH TAJ,
ŠTO ČINI TE LUDIM, ŠTO ČINI TE TAKVIM.

POPUT TELEPATIJE, TREPTAJA LAKIH
DRHTIM. ODJEDNOM U ZBRCI SAM SA SOBOM.
SVE SE BOJE SVETA GUBE
DOK TE ZAMIŠLJAM U SUNCU
I BESKRAJEM CELIM VODIM LJUBAV S TOBOM

(C) Dajana Diverno

‘’JA BIH DA TE GLEDAM’’

Ja bih da te gledam kako stojiš čvrsto
dok na tebi ničega, baš ničega nema.
Tad kožu toplu tvoju hoću milovati prstom,
da razbudim žudnju što u tebi drema.

Ja bih da te gledam dok sve brže dišeš,
dok lagano nadimaju ti se gole grudi.
Bila bih sa tobom kad sve na noć miriše,
bila bih kraj tebe i kad zora rudi.

Rado bih te gledala opuštenog tela
Kako od želje ono samo se budi,
i rado bih se predala podata, cela –
Usnama bih ti dodirivala grudi.

Gledala bih kako sve brže dišeš,
pratila bih svaki drhtaj na tebi.
Milovala bih te usnama i prstom
Noću – kada nemaš baš ničega na sebi.

(C) Dajana Diverno

MAĐARSKI CARINIK


Baš je dosadan onaj plavokosi,
mađarski carinik!
Gledam kako uzima pasoš,
bledo zuri u moju sliku.
Umesto autograma,
pita me zašto idem?

Rekoh: Tražim inspiraciju!
Prevrteo je pasoš,
kaže ima mali milion pečata
sa prelaza Kelebija.
A ja se sve pitam
hoće li najzad
udariti još jedan?

Baš je dosadan
onaj mađarski carinik!
Videla sam ga
već nekoliko puta i nije mi milo.
Stereotipan je.
Tona gela u kosi,
prćast nos, beli zubi.
Smarajuće običan.

Možda se promeni jednog dana
kada udari još mali milion pečata,
zaliže kosu na drugačiji način,
nabaci neki drugi losion,
i sastavi malo bolji osmeh
od ovog sada.

Pa mi onda kaže: Serbus Dajana!
Opet si tu?
A ja uzdahnem i čekam
da udari pečat,
u žarkoj nadi da će naredni put
raditi na prelazu na Horgošu!

(C) Dajana Diverno


Спале и Дајана

 

0 613 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.52.11 1-
7000 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Oseka – Branka Korać 2011-07-05 21:28:00

 

OSEKA

 

Povlače me, jače su od mene, sumnja i vreme,
obale skidaju tajne sa sebe, hiljadu velova pada,
jedan po jedan, peščana zrna se za mnom kotrljaju,
školjke bez otpora odlaze kući, dubini i moru,
jedan trag ostaje iza stene koja ovoj obali ne pripada,
galebovi se raduju rakovima, za ovaj ples, presporim. Ispred mene korača ljubičasta sen,neodlučno i obazrivo,
na vetru, u huku dalekih talasa, so na koži i žeđ podsećaju,
ovo je priroda ljubavi-nikada je dovoljno dok je plima i
uvek je previše kada je nema.

© Branka Korać

0 697 0 Branka 0 srpski 0 0 0 10 2 81.71.147.184 1-
7001 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano A ja nisam videla… – Nevena Ugrenović-Iskrica 2011-07-05 21:31:49

 

A JA NISAM VIDELA

A ja nisam videla

reči sasvim olake

nebo koje gori

i sve isto

samo malo različito Srce gori

i puf ugarak se stvorio

a ja nisam videla

reči sasvim olake

nebo od dima

i sve sivo

malo zagušljivo

deluje zanimljivo

deluje stvarno

deluje a nije

nikada nije ni bilo

jer otupe reči koje se ponavljaju

o glupavom jeziku govore

a o srcu da ne pričam

i sve je rani mraz

a ja se i od toga smrznem

osećam jezu i hladnoću u kostima

smešno je i tužno

sve što nisam videla

reči olake

nebo koje gasne

i sve isto samo malo različito

deluje stvarno a nije

nikada nije ni bilo.

© Nevena Ugrenović-Iskrica

0 767 0 iskrica 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.234.51 1-
7002 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ORAO – Dajana Diverno 2011-07-06 22:04:22

 

ORAO

Kao orao sa pesmom obasjavam gore
i radujem se spasenju što sleće i sija.
Kao orao sjedinjujem se s lepotom zore.
Taj osećaj duha me osvaja i prija. Raduj se sreći što dolazi nam lako,
veseli se tom spasenju što sleće, što raste.
Tako rado bih oblak sreće dala baš svakom
i kao orao silni bih sletela međ’ laste.

Pevaj s anđelima, stapaj se s vodom.
Raduj se sreći jer sami smo do onog časa
kad polećemo Bogu, lakim brzim hodom.
Kad omamljuje nas pesma anđeoskog glasa.

Kad sletim međ’ bespomoćne, nesretne laste
tad buktaće vulkani, peniće se more.
Pusti srce nek kuca, nek polagano raste.
Orao sam i pesmom obasjavam gore.

© autor: DAJANA DIVERNO

0 455 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.52.11 1-
7003 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAD BELA ZORA CRNE VLATI – Miroslava Odalović 2011-07-06 22:12:48

КАД БЕЛА ЗОРА ЦРНЕ ВЛАТИ

Кад бела зора црне влати
Расплете у том  класју
Тад жамор светла под раном неба
Шапуће у сагласју Да све ће стићи под руб од недра
Да дотакне слутње
Све раширит бела једра
У немиру ћутње

Шапат мртав под стопом стоји
Од корака до корака
Шапат мртав под језиком броји
Дукате од мрака

© Мирослава Одаловић

0 733 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7004 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U SLAVU (NE)ZABORAVU u KUĆI ĐURE JAKŠIĆA – Vida Nenadić 2011-07-09 14:59:56

Promocija U SLAVU (NE)ZABORAVU u KUĆI ĐURE JAKŠIĆA

Skadarlija,
to romantično i boemsko mesto koje se lepo ugnezdilo u samom srcu
Beograda, mesto u kome se, ako je verovati pesnicima, “najlepši dani
preživljavaju noću”, ono nam je ovog puta i bilo odrednica za promociju
mog književnog stvaralaštva.

Dramski
studio Gimnazije u Čačku i ja stigosmo tu ove sparne julske večeri,
idući preko drevne turske kaldrme i uputismo se do kuće u kojoj je Đura
Jakšić proveo svoje poslednje godine života. Još na samom prilazu ovoj
kući dočekala nas je njegova skulptura, rad vajara Jovana Soldatovića
ali i mnogobrojna publika. Tokom jednosatne promocije bilo je tu još
mesta za stajanje, ali za sedenje je se tražilo mesto više.

Vida Nenadić sa starim prijateljima Zahvalna
sam Đorđu Bojoviću, koji je za ovu priliku uradio kompletan prikaz mog
pisanog stvaralaštva, obeleževši tako i ovu promociju i svoj rođendan,
a zahvalna sam i svim ovim divnim recitatorima i muzičarima kao i svima
koji su mi svojim prisustvom ulepšali ovo veče. U publici je bilo i
onih od 7, ali i onih od 77 godina. Hvala i onima koji su želeli da
dođu, ali nisu uspeli zbog nekih prekih i prečih poslova i hvala svima
na čestitkama.

Na
promociji nije bilo predstavnika sedme sile, pa ne mogu a da ne
napomenem da su mi neki aforističari blago zamerili što u programu nije
bilo i aforizama. Neki posetioci mi rekoše da su mi sve pesme romani, a
neki mi zameriše što tako lepu poeziju razvodnjavam engleskim jezikom,
mada su, na moje veliko zadovoljstvo, svi sve propratili sa budnom
pažnjom i istinskim interesovanjem kao nikad pre i nigde ranije.

Vida Nenadić
Uz pozdrav
With Regards

 

Skulptura Djure Jakšića

2 1137 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 93.87.239.17 1-
7005 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZOV – Dule R. Paunović 2011-07-09 15:04:37

ЗОВ

Из сна ме буди:
ОН,
Зов даљине… Зора руди,
Устајем.

И… крећем,
Путем на пут.

Идем…
Незнам где,
Не застајем…

Нека сила вуче:
Која ?
Где ?

Незнам…
Само обрисе видим:
Испред,
Иза…

Идем ка њима:
Не застајем…

Тајну крије подсвест

Дуле Р. Пауновић
0 680 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7006 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SILAZAK KAO USPON – Rajko Glibo 2011-07-09 18:56:42

SILAZAK KAO USPON

Silazim sa scene
Ostaje riječ i vrijeme
Ostaje scena otvorena
Čistu magiju
Pečatima lucidnosti
Tvorit će drugi
Sve bljeđim tragom
Rumeni jauk bježi
Sve rjeđe samoćom
Ispija ushićen
Svoj koktel od sna Pokljucala ga arhiva
Mir mu otimaju
Satkani od nemoći
Inatom osiljeni
Mućak nomeni
Pozitivni zvuci
Pište u ruci
Nježnim notama
Blaže tjeskobu
Sjaj suza kapa
U napuhano čekanje
Kada samoća zamiriše
Smijulji se u polju duše
Novo svitanje
Novi silazak i uspon

K   r   a   j

© Rajko Glibo

0 764 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7007 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano UZLET – Nikola Stojanović 2011-07-10 09:37:15

 

УЗЛЕТ

Полетесмо јуче заједно, ко ласте,
као једним дахом сад све наше дише,
путевима нашим само цвеће расте
и за патње срца ми не знамо више. Не залази сунце од како смо једно
и сузу је давно преболело око,
душе нам се грле безгрешно и чедно,
наше море снова мирно је, дубоко.

Хоћу да је водим ка небу, до звезда,
јер именом њеним живот ми се зове,
да скупљам гранчице заједничког гнезда
и са њом да делим и јаву и снове.

Целим срцем својим ја ћу је грејати,
јер због ње ми љубав сад сија у зене,
због ње бих да дишем могао престати,
јер знам да би она то исто за мене.

© Никола Стојановић

0 716 0 NikolaS 0 srpski 0 0 0 30 6 178.223.226.89 1-
7008 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VRELO SVETOG JOVANA – Makrešana 07.07.2011. 2011-07-10 09:39:18

 

07.07.2011. godine u Manastiru Svetog Jovana u ataru sela Makrešane, u Gori Mojsinjskoj u okviru celodnevne manifestacije obeležavanja rodjenja Sv. Jovana Krstitelja izveden je kulturno-umetnički program VRELO SVETOG JOVANA u zajedničkoj organizaciji MZ Makrešane, KUD-a *MLADOST* iz Makrešana, Crkvene opštine Makrešane i Kulturnog centra Kruševac. Akdemski
slikar Živorad Milanović Maki je tom prilikom starešini Manastira Sv.
Jovan, ocu Jakovu uričio poklon sliku sa motivima Vrela Sv. Jovana i
pokrenuo inicijativu za osnivanje likovne akademije u ovom ambijentu
koji krepi telo i dušu.

U programu su, pored članova KUD-a
*MLADOST* iz Makršana i KUD-a iz Rutevca, koji su izveli deo iz svog
bogatog repertora folklornih igara, pesama i narodnih običaja
nastupili i kruševački pesnici: Ljubiša Bata Djidić, Veljko
Stambolija, Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević. Program, koji je
vodila Jelena Djordjević – organizator KCK, pratilo je više stotina
gledalaca, medju kojima su bili i predsednik SPS-a Kruševac Vladimir
Tasić i zamenik gradonačelnika grada Kruševca Radoica Milosavljević.

Otac Jakov, pored Vrela Sv. Javana

VRELO SVETOG JOVANA

skriven od zla
u gori Mojsinjskoj
oduvek blista
i donosi spokoj

za umorne hlad
za žedne iskustvo
duši večnu mladost
telu novo čuvstvo

sve vodu nekuda teku
misao srce ledi
a onda istekne u reku
koja koprenu izbledi

iza gora leluja Morava
krivinama mir da razlije
nemire zauvek uspava
i prošlost oku otkrije

osmesi posrebrili šumu
sloboda izgledima mladi
i prateći zvezdu svetu
usijane otkrovenjem hladi

skriven od zla
u gori Mojsinjskoj
zauvek blista
i donosi spokoj

(c) Ljubodrag Obradović

Rad akdemskog slikara Živorada Milanovića Makija pored Vrela Sv. Jovana

Manastir Svetog Jovana u gori Mojsinjskoj u ataru sela Makrešane

 

Manastir Svetog Jovana u gori Mojsinjskoj u ataru sela Makrešane

 

IZVODI IZ MONOGRAFIJE *MANASTIR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – MAKREŠANE*
koju je napisao Ljubodrag Petković (star 84 godine)

Današnja lokacija sela Makrešana potiče iz 19. veka sa blagim
pomeranjem, sa padina Mojsinskih planina ka tokovima dveju reka, Rasine
i zapadne Morave. A u nedrima Mojsinja selo, nije ostavljalo, ma koliko
se pomeralo, svoje svetinje-crkve i Manastire, ostaše na istom mestu
gde i potekoše. Neke su ostajale u ruševinama da u tragovima prkose
vremenu i istoriji, druge su se pak iz ruševina i pepela podizale i
šireći svoja krila što im ih Bog podari, štitile svoje vernike i sluge
Božje.

Među ovim drugima je i Sveti Jovan Krstitelj, neraskidljivo vezan za selo Makrešane i njegove žitelje sa susedima.

Manastir Sveti Jovan iznedri Mojsinska planina u ataru sela Makrešana,
nadkrili se Manastir nad selo sa severoistočne strane njegove da ga
čuva i štiti: Rastrgoše se težaci Makrešana između plodnih njiva i
polja, reke Rasine i Morave što im fizičku hranu daju i Svetog Jovana
što ih duhovno hrani i za čudo na obe strane veoma vešto stižu.

Usred šume Mojsinske planine na 2-3 kilometra od sela Makrešana, a selo
Makrešane se nalazi na šest kilometra od istoriskog Kruševca-grada Cara
Lazara. Nalazi se manja zara van-dolina sa imenom Vodice. Dolina je
okružena šumom i zaštićena od severnih i istočnih vetrova, otvorena
samo prema zapadu, vidljiva samo iz vazduha, tu u zavetrini na suncu
smestio se Manastir Sveti Jovan Krstitelj, na nadmorskoj visini 310
metara, na geografskoj dužini 210 i 24′, (dvadeset jedan stepen i
dvadeset četiri minuta) na geografskoj širini 430 i 3T (četrdeset tri
stepena i trideset i sedam minuta).

Sveti Jovan nije
zaboravljen već ga obnovi še i podigoše Makrešanci, moleći se za spas
srpa kog naroda, za svoj opstanak, zdravlje i napredak. Četiri su
svetice danas delo njihovih ruku i blagodarja:

1. Crkva Sveta Nedelja – Ilija, izgrađena 1885. godine
2.Crkva Sveta Bogorodica
3.Crkva Svetog Pantelejmona
4. Manastir Sveti Jovan

O mestu gde se smestio Sveti Jovan Krstitelj, sama prostorija gde se
ponosno ucnravila Crkva zove se Vodice, po bogatim izvorima hladne i
zdrave vode koja umorne i iznemogle okrepljuje i osvežava. Od sela
Makrešana do Manastira Svetog Jovana stiže se tvrdim makadamom koji
vodi u dubinu Mojsinske planine.

Po nekim podacima, a i danas
još živim žiteljima, ova planina u 19. veku bila je mesto gde su čobani
napasali svoja stada. Baš na mestu gde je sada Crkva Sveti Jovan,
okupljali su se čobani i zabavljali raznim za ono vreme društvenim
igrama. Nedaleko od zaravni bile su kolibe -pojate sa stokom, a oko
samih Vodica pružali su se voćnjaci, vinogradi, njive i livade.

Početkom dvadesetog veka dolazi do prvog svetskog rata koji je odveo i
borce iz Makrešana, među onima koji su ostali živi, bio je Soluna C
Milošević Stanoje zvani (Bixara). Vratio se bolešljiv, a posle svega
preživljnog u ratu i sa poremećenim snom. I u snu, i na javi često je
razmišljao o Vodicama i kao da mu se činilo da tamo vidi Crkvu, a onog
dana kad bi zbog svakodnevnih seoskih poslova prošao pored Vodica, on
je noću sanjao da na tom mestu traži Crkvu.

u Crkvi svete
Nedelje, tada je bio sveštenik pop Jevta Radisavljević. Stanoje mu se
obratio sa molbom za savet šta da radi. Isričao mu je koje ga misli i
kakvi snovi progone. Sveštenik Jevta mu je dao blagoslov i savet da
potraži to što ga u mislima muči. Stanoje je ozaren sveštenikovom
podrškom, došao u Vodice i u blizini sadašnje Crkve, ispod obale na 5
do 7 metara udaljenosti, prevrćući kamenje pronašao je ostatke
predhodne Crkve, polutruo krst drveni, kandilo i ikonu koja je bila
pocepa na i nejasna.Na raščišćenom temelju, na jednom od kamena Stanoje
je postavio ispod jednog klena, krst, kandilo i ikonu. Tu su Ljudi
dolazili i palili sveće u prolazu ili o praziiicima-Svecima. Tako je to
mesto služilo kao Crkva¬Bogomolja oko 1921. godine. Prostor oko tog
mesta -Crkve bio je rasčišćen od žbunja i drveća u veličini većeg
seoskog dvorišta, ulaz u Crkvu vodio je od glavnog puta niz jarugu, a
izlaz je vodio¬okrenut ka potoku Rakovac.

Negde oko 1930 godine, Crkva je premeštena zbog nepristupačnosti iznad obale gde se i danas nalazi današnja građevina.

Prvobitno je podignuta mala Crkvica, čatmara (od drveta i
blata-zemlje,na kameni temelj) sa krovom od ćeramide, a unutra je imala
potreban odgovarajući inventar, slike i ikone.

Prostor oko Crkve je uređen, ograđen žičanom ogradom i postavljena je kapija. Sada je to već ličilo na pravu Crkvu sa portom.

u crkvi su se palile sveće za zdravlje i za pokoj duse, sada kada je
Crkva ovako uređena, meštani sela Makrešana, a i okolnih sela počeli su
masovno da posećuju Crkvu, a posebno 7. jula po novom to jest 24. jula
po starom kalendaru, kada Crkva slavi dan, roćenje Svetog Jovana
Krstitelja, to je slava Crkve i toga dana se seče crkveni kolač i bira
kolačar za sledeću godinu. u to vreme, toga dana na dan 7. Juli službu
su obavljale po dve kaluđerice, koje su dolazile iz manastira Svete
Bogorodice, kao i pop Crkve iz Svete Nedelje.

Nešto kasnije uz
crkvu je podignuta i građevina od kamena sa strane, pokrivena crepom,
koja je služila kao pomoćna zgrada, ostava, a i za sklanjanje ljudi od
kiše pri posetama.

Malo kasnije uz Crkvu podignut je i kona k
veličine 6 h 12 metara, koji je imao veliku salu, malu kuhinju i
ostavu, konak je bio građen čakmara-kovanice, sa temeljom od kamena,
pod od betona, a krov pokriven crepom, konak je spolja i unutra bio
okrečen.

Kada je konak bio završen, pripremljena je velika
proslava, o kojoj su dugo pričali stariji ljudi. Posle službe u crkvi
(koju je obavio pop Dragoslav Veljković) i napolju sečenje slavskog
kolača i izabiran kolačar za iduću godinu, bilo je veselo, igralo se do
uveče, harmonikaš je bio Rada Borin, Sida i Branko Đela su prodavali
limunadu, a Livonja bombone, prisutnost je bila velika, došli su ljudi
sa strane i okolnih sela.

Oko izgradnje Crkve, pomoćne zgrade
i konaka najviše je bio angažovan i rukovodio poslovima čovek koji je i
pronašao prva obeležja Crkve Milošević Stanoje. Njemu su pomagali
meštani sela, majstori raznih profila oko izgradnje, a posebno njegov
sin Živadin, koji je u to vreme bio dobar zidar.

Stanoje
Milošević je živeo prilično dugo, na sreću našeg sela Makrešana, jer je
za veru i pravoslavlje puno učinio, rođen je 1887. god, a umro 1976.
godine. Bio je oženjen, imao je troje dece: dva sina (Sandu i Živadina
i ćerku Dušanku), bio je pismen i pobožan čovek.

Posle napred
navedenih radova oko crkve i radovanja zbog svega urađenog dolazi drugi
svetski rat čemer za našu zemlju, Manastir Sveti Jovan i njegov prostor
postaje utočiste za narod koji se sklanjao od neprijatelja, dalje od
sela.

Kad se završio drugi svetski rat i naša domovina postala
slobodna Manastir Sveti Jovan postaje još posećeniji. Na ime praznika
Crkveni Sveti Jovan Krstitelj se poklapa sa državnim praznikom Srbije
7. juli koji je proglašen za dan ustanka u novoj Jugslaviji. Tako je
toga dana pošto se nije radilo Crkva Sveti Jovan bila masovno
posećivana.

Ispostavilo se da je postojeća mala Crkva-čatmara
bila mala nedovoljna za posetioce (u njoj su mogli da stanu desetak
ljudi) pa se ukazala potreba za izgradnjom veće Crkve. Opet Stanoje
stupa u akciju. Sprema-peče ciglu za svoju kuću, i uz to za novu Crkvu
izpeko je oko 7-8 hiljada cigli. Meštani sela Makrešna su mobom izvezli
ciglu za Crkvu zaprežnim kolima (sve uz brdo volovima i kravama) koje
su vukle kola, a ljudi podupirali i gurali kako bi pomogli, jer je
uspon bio prilično veliki. Cigla je smeštena u pomoćnu zgradu da cigla
ne pokisne, ali na žalost ona je čekala dosta dugo.

Posle
drugog svetskog rata, svojom ličnom željom i od strane Crkvenih vlasti
postavljen je kaluđer Lukijan, da brine o Manastiru¬Crkvi Sveti Jovan.
Deda Stanoje, Lukijan i predstavnici Manastira Sv. Bogorodice dogovore
se da dovedu desetak majstora i iskopaju temelj za novu i veću Crkvu.
Kaluđer Lukijan, je prikupio novac od ljudi iz sela na dobrovoljnoj
osnovi. Majstore i običnu radnu snagu su seljaci takođe davali
dobrovoljno. Radili su svi po nekom redosledu o čemu je vodio računa
Lukijn.taj Lukijan (Svetomir Pavlović) je u nedostatku novca
prikupljenog za izgradnju, prodavao svoje njive da bi podmirio troškove
oko izgradnje Crkve. Veliku zahvalnost duguje

selo Makrešane Lukijanu i žiteljima sela.

Nova Crkva je sagrađena od tvrdog materijala, omalterisana i okrečena.
Unutrašnjost Crkve sređuju i ukrašavaju majstori, umetnici, a ikonostas
su izradili Pavlović Miroslav i Cvetković Dragoslav entuzijasti
umetnički nastrojeni. Konstrukciju prozora i vrata izgradio je od
gvožđa Jovanović Milivoje, a staklo postavio Toma Miloradović-traksler.
Svi su oni iz Makrešana. Takođe su iz Makrešana desetak majstora zidara
koji su radili dobrovoljno na izgradnji Crkve. MAJSTORI:Urošević Živko
– zidar, Marković Svetomir, Milivojević Mile, Petković Timotije ,
Ognjanović Dragan 6.Milošević Živadin. 7.Petković Dragoslav , Bilo je
više desetina ljjudi koji su radili kao obična radna snaga, na
dobrovoljnoj osnovi kao pomoć.

Pored Crkve je preuređena i
podešena postojeća sala sa nameštajem, ona danas služi za proslave
praznika i zt’ doček srpske nove godine i za proslavu Božića, paljenja
Badnjaka.

Zahvaljujući deda Stanoju Miloševiću i Lukijanu, kaluđeru, selo Makrešane je dobilo još jednu svoju Sveti cu.

Kada je deda Stanoje iznemogo-ostareo, obavezu oko čuvanja i vođenja
brige oko Manastira i Crkve Svetog Jovana, predao crkvenom odboru 1970.
godine, a on se upokojio 1976. godine. Crkveni odbor sa kaluđerima koji
su u manastiru, i danas brinu o njemu.

PREMA EVIDENCIJI KALUĐERI I OSTALI KOJI SU BILI U MANASTIRU

• – Jovan Vukojević (kaluđer) iz Makrešana.
• – Pera agronom, penzioner, iz Kruševca, nije mogao da živi u gradu, došao ovde u prirodu, imao stalne posete.
• – Lukijan, Svetomir Pavlović, kaluđer iz Makrešana.
• – Povremeno i za vreme slavlja, dolazile su i Kaluđerice iz Bogorodice
• – Simeon, Nebojša Mužeka, Kaluđer, umro, sahranjen ovde u porti.
• – Jeromonah Jakov Simić, Kaluđer, došo posle Simeona, koji je preuzeo upravu u manastiru i sada je ovde.

 

Manastr i Crkva se do sada nalazila na privatnom zemljištu Radomira Davidovića, koje je on poklonio crkvi.

Za vreme boravka ovde oca Simeona u Manastiru Sv. Jovan od 1997. do
2009. godine, uz njegovo veliko zalaganje i trud, započeto je i
stavljeno pod krov zdanje Manastirskog kona ka, po projektu preduzeća
za projektovanje “Grapit” koji je uradio projektant Zoran Marinković.
Smrt je preduhitrila oca Simeona i omela u nameri da svoju zamisao
privede kraju. Kaluđer Jakov Simić koji je u Manastiru od jula 2009.
godine, otac Simeon uz pomoć crkvenog odbora, ali i dobrih ljudi, radi
na daljem završetku konaka, dovođenju struje i vode do objekta, kao i
izgradnju odgovarajućeg prilaza do Manastira.

napisao Ljubodrag Petković (star 84 godine)

 

 

2 1916 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.57.119
7009 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRI PESNIKA- 15.07.2011 – KCK Kruševac 2011-07-12 12:54:34

ŽIVOT I KULTURA IDU RUKU POD RUKU !!!

SREĆA Odustao sam Umoran Od potrage Za srećom  Video sam je Tek tada U dvorištu Gde svoje Sinove i kćeri Ljulja U kolevci Od snova  Zadocnio si Srećo moja U narednom  životu Dodji pre njih  Možda je rekla A možda sam ja Samo tako Želeo da čujem (C) Slobodan Ivanović

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ   Како да ти кажем да ми је жао због неразумног ћутања због бесмисленог разговора због изговорених речи које никада само речи нису изговорене онако успут Како да ти кажем да ми је жао за ништа за све за суморно јутро за предугу ноћ испуњену кошмаром неизреченог кајања Како да ти тражим да ме волиш када ја не волим себе саму због суровости због искључивости и бесмислене себичности Како да ти тражим да ме волиш а да те не окујем заувек бременом тежим од неподношљиве тежине битисања Ккако да ти кажем да те волим а да те не избезуми дубина моје туге која долази од некуд из праискона Како да ти кажем да те волим а да знаш да ако те изгубим угасиће се свемир   Светлана Ђурђевић

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ Као и сви други, дивим ти се крадом, заборављам поглед негде на твом телу , можда и не слутиш док пролазиш градом, дечацима ледиш крв тек узаврелу. Све некако стане, заћути у трену, а погледи неми у стопу те прате, прошапће неко види ону жену, кад одмакнеш лаже да од некуд зна те . Ако се окренеш ил застанеш мало, свако главу доле ко да нешто тражи, од погледа твога занеме јунаци, настане тишина ко на мртвој стражи. И тако данима увек иста слика, а ја бих да могу да измислим нешто, да измамим осмех са воштаног лика, што као у сефу крије душу вешто. Ма признајем јеси ко богиња збиља, али и у теби женско срце бије, пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља, нетакнуто ништа још остало није. Но Амор и ја смо већ дуго у свађи, најбоље сам стреле потрошио давно, нека на те куле јуришају млађи, и без тог трофеја осећам се славно. Е, ово већ личи на познату причу, о киселом грожђу и лукавом лисцу, за мене је касно, одустајем часно, а твоја лепота нек опрости писцу. Мића Живановић

 

0 675 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
7010 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AUTOBIOGRAFIJA – Živomir Milenković 2011-07-12 20:49:01

 

A У T O Б И O Г Р A Ф И J A

Име и презиме:
Један из плејаде староседелаца,
Који не владају Србијом.

Социјално порекло:
Праунук ратника са Косова,
Унук сељака и кројача,
Син мајстора и свирача.

Географско порекло:
Оаза крунисаних глава
И прекрасних дворских дама.

Душевно стање:
Оплођена душа планинска.

Занимање:
Универзална незналица,
Хроничар народне муке. Националност:
Најстарији народ на свету,
Како то гордо звучи.

Вероисповест:
Сунце се рађа на истоку.

Економски статус:
Без плате и пензије, има хонорара
Чија је висина веома мала.

Омиљена изрека:
Грешке власти ће народ позлатити.

Животни мото:
Учити, учити и стално учити,
Иако такви не владају и нису на цени.

Животна филозофија:
Понос, част и достојанство народа,
Знојем са чела до великих дела.

Брачно стање:
Ожењен из разума,
Љубав из ума,
А страст до краја.

Перспектива:
За слободног уметника нема шансе.
Дотакао сам дно живота.
Борићу се до краја.

Порука синовима:
Градити, градити и стално градити.
Историја је учитељица живота.

Живомир Миленковић

0 735 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7012 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DVIJE RUŽE – Nastavak – Jovan Mihajilo 2011-07-12 22:19:38

Пепељара из 1579.г.

 

 

Динарска ношња поклон Петовића

Кључ Москве

 

СТАРА КОСОВСКА КОЛЕВКА

Бешика из Казанаца од Покојног Јове Вујичића

Пехари из Сулца

 

 

Магма или лава

 

 Поклон Боже Попадића

 

 

Крин и дјевојка из Сајковић села

Блања и струг од Рајка Ињца

 

 

 

Ружичин кутак

Опанак из Јагодине

 

Потковица из Губина

 

Моја родна кућа које више нема

 

 

Шајковачка шоља извађена из пожара за време рата на просторима бивше СФРЈ

 

Решето са Динаре и Троглав у кожном елементу

 

Дан када је преминула моја супруга Ружица

Америчка пегла

 

 

Пегла на пару из Керестура

 

Три мамутове кости пијура покојног Бранка Михаљице, Гујина бакра тенџера за сутлијаш

 

 Млинови за кафу, бибер

 Плетени шарпељ Јове Маријана из Сајковића

 Троножац Јове Кисе

Поклон од Бикића из Бродца

Опутари из Казанаца

 Преслица за вуну

 Иконе на кори дрвета

 Остве поклон морепловца Милана Ђурана

 Гујине бакре из Доњи Рујана Ливно

 

Мамутови зуби ископина у Смедереву

 Вјечна биљка Рунолист са Троглава

Кутак покојне Ружице

По пјерви пут пјереда мној

 

У музеју Двије Динарске Руже

 Моје девојчице дошле у посету

 

Поклон од песника из Земуна

 

 

Манастир Крка

 

 

 

 

 

Бубина слика

 

 

 

 

Гусле из подинарја ношња са Соколца

 

Бранко и његова Нона , и Троглав планина

Имад да се добро једе Ливањски сир, печеница и пршута , специјалитети испод сача

 Јованаова викендица у Врњачкој Бањи сликала Љубица Вуков Давчик

 

 

Скулптуре и папагаји биљке и одрасе биљке из Сенте Шида и Ливна

 

 

 Скулптуре поклон Владимира Брканлића из Црног Луга односно Врбаса

Динарски ритер , витез

 

Комоћа од Шуњка

 

Дјелови млина из Врбице

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Санке из Ливањског поља и рактало

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Петроварадинска Динара

 

Е Динаро велика планино
тражим пријатеља Јована Михајла
ту где је јагње и румено вино
преко Цетињске ливаде и Троглава

 

Од Динаре па до равног Срема
све обиђох а Јована нема
Песму ову ја му радо певам
путевима из планине у равницу гледам

 

Закорачих Камешницом и прошетах Сињским пољем
корак по корак до Бушког блата
те се вратих до Вагањског седла
пашњацима ливадскога злата

 

Еј Јоване,одјекује у Јанковом брду
нема више вина ни на врху Бат
упекло сунце Крашким камењарем
пређем Сокол,Орловац и Гњат

 

Нема Јована нити водених токова
нема извора,само шуме и шикаре
ни пшенице у равници где стадох до понора
ту сам нашао камен са Динаре

 

Од Динаре па до равног Срема
све обиђох а Јована нема
Сад ме стазе воде преко Фрушке горе
код музеја са две руже путеви се споје.

 

Колле

 

09.07.2011.

 

Приредио:дарко колар

1 1399 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 77.46.206.199 1-
7013 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DVIJE RUŽE I – Muzej Jovana Mihajila – PETROVARADIN 2011-07-12 22:35:17

 

 

ЕТНО МУЗЕЈ ДВИЈЕ РУЖЕ

 

ПЕТРОВАРАДИН 10.07.2011.г.

 

„Посејане мрвице као споменик свему што је задесило њега и његов народ“

 

На
десној обали моћног Дунава испод зидина чувене петроварадинске
тврђаве,Јован Михајло,књижевник и преводилац,саградио је завичајну
тврђаву успомена.Спртио бисаге што их је заметнуо у Сајковићу, подно
троглавског свиједока, што оста да пркоси времену над динарским горијем
изнад ливањског равног поља. Понио све што се дало понијети. Понио у
нарамку цијели завичај.Да распламса неку нову ватру-заложи огњиште, око
њега да окупи све своје горштаке-земљаке. Из Грахова, Ливна, Гламоча…

 

Да
окријепује, скупе снагу, уз милозвучне завичајне звуке у музеју што га
Јован Михајло подиже у новосаграђеној кући у Петроварадину под
фрушкогорским рајем изнад Новог Сада.Саградио је музеј народног блага и
у њега уселио првенствено предмете сећања на завичај. У том није био
сам.Припомогли су му у свему његови Динарци,људи несебичног
кова,израсли из пелена Тоглава, великог срца и снаге. Хтјели су
сачувати незаборав.Смјестили су га у Јованов музеј. Да у њему кале
људску доброту и лијече врјеме успомена.У музеј су пристизали људи из
свих крајева,не само крајишких,па почели даровати разне предмете,да их
овај музеј у својим недрима чува за нова поколења.Сада се у музеју
налази четири хиљаде експоната.Када би Јована Михајла запитали шта му
је најдраже,он би сигурни смо рекао, да су му драги сви предмети,као
што су му по вољи сви људи овде,овде код њега оставише дио себе,али да
су ипак,по срцу и по глави понајвише: троножац из родне куће и њени
угленисани остаци,који су нека нова јапија,којом свакодневно гради кров
над успоменама.

 

Јован
је неуморан,никако не може да се загрије на једном месту,гони га
жеља,да све што је сакупио покаже и људима који стицајем разних
околности нису у прилици да дођу у Петроварадин,па почесто то натовари
у своје возило мноштво ствари,па их искрено,ко на длану носи на ноге,у
друга мјеста-да се што више људи напоји завичајном искром,исклесаном из
камена љутца са Динаре.

 

Свом
музеју,Јован Михајло је надјенуо симбол-име:“ДВЈЕ ДИНАРСКЕ РУЖЕ“,хтио
је да и на тај начин сачувати успомену на двије своје најдраже
Руже,мајку и супругу које су отишле са овога свијета,готово у једном
дану.Његове руже су попут планинског бисера-рунолиста,живе вјечно,у
Јовановом срцу и души.

 

Овдје
се почесто нађу пјесници,сликари и сакупљачи народног изворног блага,
насталог под обронцима Динаре, Шатора, Старетине, Цинцара… Један од
њих је, свакако и Јован Михајло. Поред тога што је објавио својих девет
књига, он је приредио и подарио нам и три књиге народних
умотворина:“Слушао сам своје старе људе и записивао пјесме
незаборава:преклапалице,самице,гонеталице, прекуше и трескавице…“,
вели Јован и позива нас у госте, да се напијемо и нахранимо успоменама
у његовом музеју“Двије Динарске Руже“.

 

„Сачувано од заборава“-Лист завичајног удружења „Гламоч“

 

 

Спој брда и равнице Градина и Динара Јаруга и Босут уз вино из Алексинца

 

 

Бубин Салаш односно песнички салаш у Таванкуту

 Коптски послужавник из Египта

 

 Поклон од вајара Воислава Брканлића

 

 

СЛИКЕ НА СТАРОМ БИБЕР ЦРЕПУ

 

 

 Стратимировић

 

 

Динарски пјетао најављује зору са Старетине

 

СПОМЕНИЦА ВЕНЧАЊА КРАЛА АЛЕКСАНДА И ПРИНЦЕЗЕ МАРИЈЕ ОД РУМИЈЕ

 

 

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ:СРБИЈА

 

КРАЉ ЈУГОСЛАВИЈЕ:“ЧУВАЈТЕ МИ ЈУГОСЛАВИЈУ“

 

Ибрик и преслица

Камен из околине Сирмијума поклоњен Јовану за 30-те Јастребићеве књижевне сусрете у Вашици 14.06.2011.г.

Слободно место за Милана Ракића“

 

Песници у књижари Јовановој

 

Словачке Евангелистичке иконе

 

 

 

 

Немачке књиге у библиотеци Јовановој

 

Ибрик из Рудог

 

 

Историја песме“шота“

Мамутов зуб

 

САМО ЈЕДАН ДЕО УРАМЉЕНИХ ЈОВАНОВИХ ЗАХВАЛНИЦА И ДИПЛОМА

 Дјечија ношња

Тањир:Сеоба Срба

Думан

 

 

 

Прво ћирилично писмо

Преслице из Сајковића Прова Чапразлија Губина

Динарска ношња стара 150.г.

Ормари из Сирига

 

 

 

 

Опанак

 

 

Црногорска ношња

Ајфелова кула из Париза и стари пешчани сат

Сабље и бодежи
2 1797 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.223.146.86 1-
7014 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PETROVARADINSKA DINARA – Darko Kolar 2011-07-13 09:20:24

Петроварадинска Динара

Е Динаро велика планино
тражим пријатеља Јована Михајла
ту где је јагње и румено вино
преко Цетињске ливаде и Троглава

Од Динаре па до равног Срема
све обиђох а Јована нема
Песму ову ја му радо певам
путевима из планине у равницу гледам Закорачих Камешницом и прошетах Сињским пољем
корак по корак до Бушког блата
те се вратих до Вагањског седла
пашњацима ливадскога злата

Еј Јоване одјекује у Јанковом брду
нема више вина ни на врху Бат
упекло сунце Крашким камењарем
пређем Сокол Орловац и Гњат

Нема Јована нити водених токова
нема извора само шуме и шикаре
ни пшенице у равници где стадох до понора
ту сам нашао камен са Динаре

Од Динаре па до равног Срема
све обиђох а Јована нема
Сад ме стазе воде преко Фрушке горе
код музеја са две руже путеви се споје.

© Дарко Колар Колле
09.07.2011.

1 495 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.19 1-
7015 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Sloba, Djurdja, Mića — TRI PESNIKA — KCK 15.07.2011. 2011-07-15 07:19:44

15.07.2011.
године у 20:30 у Пионирском парку у Крушевцу, у организацији Културног
центра Крушевац одржаће се манифестација *ТРИ ПЕСНИКА* у којој ће се
публици, жељној добре поезије представити: Слободан Ивановић, Светлана
Ђурђевић и Мића Живановић. Биће то вече за поезију , музику… и
уживање… Навратите!!!

 

SREĆA Odustao sam Umoran Od potrage Za srećom Video sam je Tek tada U dvorištu Gde svoje Sinove i kćeri Ljulja U kolevci Od snova Zadocnio si Srećo moja U narednom životu Dodji pre njih Možda je rekla A možda sam ja Samo tako Želeo da čujem (C) Slobodan Ivanović

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ   Како да ти кажем да ми је жао због неразумног ћутања због бесмисленог разговора због изговорених речи које никада само речи нису изговорене онако успут Како да ти кажем да ми је жао за ништа за све за суморно јутро за предугу ноћ испуњену кошмаром неизреченог кајања Како да ти тражим да ме волиш када ја не волим себе саму због суровости због искључивости и бесмислене себичности Како да ти тражим да ме волиш а да те не окујем заувек бременом тежим од неподношљиве тежине битисања Ккако да ти кажем да те волим а да те не избезуми дубина моје туге која долази од некуд из праискона Како да ти кажем да те волим а да знаш да ако те изгубим угасиће се свемир Светлана Ђурђевић

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ Као и сви други, дивим ти се крадом, заборављам поглед негде на твом телу , можда и не слутиш док пролазиш градом, дечацима ледиш крв тек узаврелу. Све некако стане, заћути у трену, а погледи неми у стопу те прате, прошапће неко види ону жену, кад одмакнеш лаже да од некуд зна те . Ако се окренеш ил застанеш мало, свако главу доле ко да нешто тражи, од погледа твога занеме јунаци, настане тишина ко на мртвој стражи. И тако данима увек иста слика, а ја бих да могу да измислим нешто, да измамим осмех са воштаног лика, што као у сефу крије душу вешто. Ма признајем јеси ко богиња збиља, али и у теби женско срце бије, пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља, нетакнуто ништа још остало није. Но Амор и ја смо већ дуго у свађи, најбоље сам стреле потрошио давно, нека на те куле јуришају млађи, и без тог трофеја осећам се славно. Е, ово већ личи на познату причу, о киселом грожђу и лукавом лисцу, за мене је касно, одустајем часно, а твоја лепота нек опрости писцу. Мића Живановић

 

 

ŽIVOT I KULTURA IDU RUKU POD RUKU !!!

0 516 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7016 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – MR Jovan Mihajilo 2011-07-17 11:38:16

Mr
Jovan Mihajilo je rođen 06.07.1948. godine u selu Sajkoviću, kod Livna
i Grahova u BIH,od oca Nikole i majke Ruže. Ima pet sestara i njih tri
brata.

Završio bravarski zanat, pedagošku akademiju i studije organizacionih nauka i magistrirao na socijalnom radu u Sarajevu.

Poeziju piše od mladosti, član TRIDUS Sarajevo, u mladosti. Napisao do
sada knjiga poezije i narodnih umotvorina deset. Poseduje etno muzej u
svojoj kući, sa 4500 eksponata. Član je UKS-a, Beograd, Udruženja
književnika Republike Srpske, SKOR-a, PoezijeSCG. Živi i stvara u
Petrovaradinu.

2 1383 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 20 4 94.250.78.197 1-
7017 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRI PESNIKA – Kruševac 15.07.2011. 2011-07-17 11:40:30

 

15.07.2011.
godine u predivnom ambijentu *Pionirskog parka* u Kruševcu održano je
veče poezije i muzike *TRI PESNIKA*… i tri voditelja. Pesnici su bili
Slobodan Ivanović (književni klub *PETRUS* iz Paraćina) i Svetlana
Djurdjević i Mića Živanović (PoezijaSCG iz Kruševca) , a njihovi
domaćini – voditelji: Jelena Djordjević, Ljubodrag Obradović i Lidija
Užarević iz Kulturnog centra Kruševac, koji je organizovao i realizovao
ovo veče za pamćenje… Bilo je i gostiju: Vesna Petrović (književni
klub *Slovo* iz Lapova) , Dragiša Pavlović Rasinski, Nikola Stojanović,
Jelena Trifinović, Momčilo Nakić, Mladen Obradović, Jelena Bašić…. A
publika, koje je takodje bilo u impresivnom broju, aplauzom je
potvrdila da vredi priredjivati ovakve ležerni večeri sa poezjom,
muzikom i humorom…

Slobodan Ivanović i Jelena Djordjević

—Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.—


Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević

—Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti—


Mića Živanović i Lidija Užarević

—Нек се вино точи пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало,
ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.—

ĆUTANJE PESME


Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Neću više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o čemu maštam i o čemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reč ću da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme.

(C) Slobodan Ivanović

DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević



ТЕК ДА СЕ ЗНА

Кафеџијо брате, затвори кафану,
кључеве баци, у зору ти враћам ,
па нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари,
о животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети уствари,
е ту нешто фали ту нисмо начисто.

Нек се вино точи пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало,
ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути,
болнија истина од сваког незнања ,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
или тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља,
кад подвучеш црту и наплатиш своје,
видећу у зору мамуран и пијан,
глелајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак ,
где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене,
зар смо осим тебе сви ноћас губили,
не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко неком рају,
љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

Мирослав Живановић – Мића


























Jelena Trifunović (-peva) i Momčilo Nakić (-svira na gitari)


Vesna Petrović


Vesna Petrović


Dragiša Pavlović Rasinski


Jelena Bašić i Mladen Obradović


Jelena Bašić i Mladen Obradović








Nikola Stojanović










Na kraju bilo je i plesanja

0 910 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 93.86.190.156
7018 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dušanu Kovačeviću – BELOVODSKA ROZETA ZA 2011. 2011-07-17 16:16:21

 

16.јула
2011. године у прекрасном амфитеатру у Белој Води уручена је Беловодска
розета за 2011. годину Душану Ковачевићу – драмском писцу, сценаристи и
редитељу. Награду је уручио градоначелник Крушевца Драган Јовановић, а
слово о добитнику изговорио је Радоје Савић, главни и одговорни уредник
Културног центра Крушевац.

У пригодном програму наступили су:
РОК ГРУПА МАНИТУ (обраде музичких тема из филмова по делима Душана
Ковачавића), Катарина Јовановић из Крушевца (учесник финала Тв емисије
*ЈА ИМАМ ТАЛЕНАТ*) , Никола Докић (фрулаш из Крагујевца), Мирослава
Арсић (етно-солиста из Пепељевца), Јелена Давидовић (соло хармоника из
Ниша), Стефан Лукић (соло певач из В.Шиљеговца) и Данијел Лазар
(виолиниста из Београда). Манифестацију *БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА* за 2011.
годину заједнички су организовали КПЗ Крушевац, Културни центар
Крушевац, КУД *Ратко Јовановић* и МЗ Бела Вода.

Додела розете: Душан Ковачевић, Слободан Радичевић и Драган Јовановић

Руковање

Душан Ковачевић

Беловодска розета

Радоје Савић, главни уредник Културног центра Крушевац

Слово о Душану Ковачевићу – добитнику Беловодске розете за 2011. годину

Као
што се у универзуму ништа не догађа случајно, тако се и вечерас, овде,
ништа не догађа случајно. У овом јединственом беловодском амфитеатру, у
дивној хармонији воде и камена, остварује се тројство: аутентично
градитељство моравске школе, духовна вертикала Лазареве Србије и
драмско стваралаштво Душана Ковачевића.

Ко то тамо седи?

Тамо, овде, у овом амбијенту који подсећа на старогрчке тргове или
агоре, седи стваралац ванвременских, универзалних вредности. Са нама је
вечерас, академик, драмски писац, сценариста и позоришни посленик,
Душан Ковачевић.

Душан Ковачевић је стваралац чије је дело
наткрилило епоху и постало део националне и светске културне баштине.
На тај начин је задужио српску културу остављајући неизбрисиви траг у
времену. Урезао је у наша памћења, попут Мојсија на Синајској гори,
поруке којима подупире наша историјска сећања, али и открива сву
сложеност друштвене стварности и текућег живота. У његовим делима бришу
се жанровске границе и долази до преплитања драме и фарсе, лепог и
ружног, скоројевићког и традиционалног, као што је испреплетан и сам
живот. Већ својом првом драмом ушао је у наше животе, тихо и
ненаметљиво, али отмено, шармантно, потајно и заводљиво и заувек нас
купио. Оно што га чини посебним, поред неоспорних књижевних и драмских
вредности, јесте страст којом свака нова генерација на исти начин
доживљава његова дела на филму, у позоришту и драмским текстовима. И
све се то понавља као да је први пут.

Као писац богомданог
талента, створио је антологијске ликове, почевши од Маратонаца 1972.
године, преко бројних драма, филмских сценарија и телевизијских серија,
до ликова из најновијег текста, ,,Живот у тесним ципелама”, 2011.
године.

И када се у једној националној култури појави
стваралац тако високих уметничких вредности које пристају сваком
времену, он судбински мора да дође на једно од древних изворишта српске
духовности.

Умни људи овог некада престоног краја Србије
које је раније припадало Лазаревом господству, донели су одлуку да
Беловодску розету ове године доделе академику Душану Ковачевићу.

Розета је један од највећих српских културних и уметничких знамења. Она
је универзални симбол лепоте као камени цвет и белег кнежевих цркава
Лазарице и Раванице, Миличине Љубостиње и деспотових Манасије и
Каленића, али и других цркава. Поред естетске функције розете су имале
и улогу религиозног симбола, зато што су биле очи и светлост цркава.
Оне доминирају и опчињавају својом лепотом и мајсторством.

Зато смо ми ту лепоту и мајсторство желели да спојимо са лепотом и
мајсторством дела Душана Ковачевића, јер и његова дела јесу очи и
светлост своме народу.

О његовом стваралаштву је до сада много
написано у књижевној, позоришној и филмској критици са свих аспеката.
Читави есеји анализирају драмску структуру и аксиологију његових дела.

Вечерас то нећемо понављати!

Окупила нас је божја промисао да спојимо две лепоте и два трајања и да
се Душану захвалимо – што је свом народу оставио трајне вредности и што
је српску културу подигао на планетарни ниво и постао најигранији
српски драмски писац у свету – што нас упозорава да поштујемо своје
корене – што нам подупире сећања на историју Да се Душану захвалимо –
за радост живота, за смисленији и насмејанији дан, за страст, љубав и
катарзу – за спас од меланхолије, депресије и безнађа, јер је смех,
како он каже, једини начин да се безнађе победи – ,,Обећао сам себи –
рече Душан, да ћу се у ,,остатку писања” трудити да се играм што је
могуће више жанром комедије, јер је смех данас један од најдрагоценијих
лекова… А тако га је мало и тако се тешко добија у овом похлепном,
суморном и грабљивом свету”.

Свако друштво и свака заједница
треба да се поносе својим великанима. Да темеље своју будућност на
делима великих стваралаца. Да њихова дела чувају као највеће
драгоцености.

Ако не буде тако сигурно ће неко некада писати неки речник о неком народу.

Народ овог краја зна да цени вредности и поштује ствараоце. Зато је
Душан Ковачевић 2002. године на Фестивалу ,,Златна кацига” проглашен
за Витеза од Чарапаније и постао почасни грађанин Крушевца.

Живели Ви нама Душане у здрављу и радости стварања, као и до сада, а
нас обрадујте неким новим, непоновљивим драмским текстовима. Да поново
видимо неке нове Топаловиће, Радована IV, Илију Чворовића, Луку и Теју,
и тако редом.

Нека Вам наша розета буде око и светлост будућих дела.

Главни и одговорни уредник КЦК
Радоје Савић

16. јул 2011. године

 

 

Бела Вода

Извод из биографије Душана Ковачевића

Душан
Ковачевић је рођен 12. јула 1948. године у Мрђановцу, поред Шапца.
Гимназију је завршио у Новом Саду, а Академију за позориште, филм,
радио и телевизију студирао је у Београду. Дипломирао је на одсеку
Драматургије 1973 године. Радио је у ТВ Београд као драматург, затим на
Факултету драмских уметности у звању доцента, а од 1998. године је
директор Звездара театра у Београду. За дописног члана САНУ изабран је
октобра 2000. године а за редовног члана новембра 2009. године.
Постављен је за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији 2005.
године.

Душан Ковачевић је написао следеће драме: Маратонци
трче почасни круг 1972. године, још као студент драматургије. Затим:
Радован III , Шта је то у људском бићу што га тера према пићу?, Пролеће
у јануару, Свемирски зма 112;, Луминација на селу, Сабирни центар,
Балкански шпијун, Свети Георгије убива аждаху, Клаустрофобична
комедија, Професионалац, Урнебесна трагедија, Лари Томсон, трагедија
једне младости, Контејнер са пет звездица, Доктор Шустер, Генерална
проба самоубиства и Живот у тесним ципелама, 2011.године. Романи: Била
једном једна земља и Меда пева блуз и есеј: Двадесет српских подела.

Написао је преко двадесет филмских сценарија, а неке филмове је и
режирао, као што су Балкански шпијун и Професионалац. Такође је режирао
у праизведби неке од својих позоришних дела у Звездара театру. Писао је
и ТВ серије и радио драме.

Драме су му преведене на: немачки,
енглески, француски, италијански, руски, чешки, словачки, грчки,
пољски, македонски, шведски, фински, мађарски, румунски, бугарски,
кинески, словеначки, персијски, турски, каталонски, шпански. Филмови
Душана Ковачевића приказивани су у многим земљама света и на многим
филмским фестивалима.

Душан Ковачевић је награђен многим
позоришним и филмским наградама у земљи, између осталих то су: четири
Стеријине награде, две – Бранко Ћопић затим награде: Јоаким Вујић,
Милош Црњански, Марин Држић, Октобарска награда Београда, две Златне
арене и друге.

Филмови Душана Ковачевића приказивани су у
многим земљама света и на многим филмским фестивалима. Добитник је
многих међународних награда: два Гран Прија за сценарије филмова
Балкански шпијун и Професионалац на Филмском фестивалу у Монтреалу,
награду за најбољи сценарио и најбољи филм у Вијаређу, за
Професионалца, Чаплинове награде у Вевеју за филм Ко то тамо пева, Прве
награде на ТВ фестивалу у Кану, Златне палме у Кану за Подземље, затим
награда на филмским фестивалима у Валенсији, Марсеју, Бечу, Немачкој,
Чешкој, Словачкој, Пољској и другим.

Филм Ко то тамо пева
проглашен је за најбољи филм југословенске киноматографије настао од
1945.-1995. године. Иначе, драме Душана Ковачевића одигране су преко 80
иностраних позоришта а само у београдским професионалним позориштима
одиграно је преко 2.500 представа. Живи и ради као професионални писац
у Београду.

Dr Velibor Lazarević

TRIDESET ŠEST GODINA BELOVODSKE ROZETE

Malo je kulturnih manifestacija u Srbiji koje su opstale trideset šest
leta kao što je to “Belovodska rozeta”. Zahvaljujući grupi entuzijasta
iz Bele Vode i Kruševca (Slavoljubu Milićeviću, Radetu Iliću, Desimiru
Zdravkoviću Ćesi i drugima), “Belovodska rozeta” je začeta 1976. godine
sa Julskim sportskim igrama koje su organizovali članovi Sportskog
društva BSK, a pod pokroviteljstvom Društva za telesno vaspitanje
“Partizan” iz Kruševca. Bela Voda je postala poznato stecište
ljubitelja sporta. Naročitu masovnost imali su plivački krosevi koji su
se održavali na Zapadnoj Moravi do 1988. godine.

Od 1982.
godine nedeljnim sportskim programima pridružili su se i subotnji
kulturno-umetnički koji 1984. godine od slikara Ace Moravskog
dobijaju skupno ime “Belovodska rozeta”. Do 1989. godine subotnje veče
je bilo posvećeno umetničkom programu, a nedelja sportu. Od 1989.
godine umetnički program je proširen i na nedelju uveče, a od 2001.
godine i na petak. Od 2010. traje četiri dana a od 2011. pet sa ciljem
da od iduće godine postane sedmodnevni.

“Belovodska
rozeta” objedinjuje različite sadržaje: slikarske i vajarske kolonije,
Školu mozaika “Mladen Srbinović“, likovne izložbe, Književnu školu za
mlade talente “Slovo ljubve”, umetničke programe “Pesme iz snova“
(veče stare srpske muzike, četvrtkom u dvorištu Stare česme),
“Moravsko predvečerje“ (petkom) i  “Moravske vedrine”(subotom),
sportska takmičenja…

Počev od 2011. subotnji program
“Belovodske rozete“ dobio je novi koncept festivala festivala Srbije
tako što u njemu učestvuju pobednici najboljih festivala Srbije u
instrumentalnoj i vokalnoj muzici pa je u programskom – sadržajnom
smislu “Belovodska rozeta“ postala Rozeta Srbije.

Zahvaljujući jedinstvenom amfiteatru pored stare česme sagrađenom 1987.
godine “Belovodska rozeta” okuplja i po nekoliko hiljada posetilaca.
Počev od 1988. godine u okviru ove kulturne manifestacije zaživela je i
jedinstvena nagrada rukotvorna “Belovodska rozeta“ od belovodskog
peščara koja se kao simbol srpske umetnosti sa poveljom o nagradi
dodeljuje pojedincima  za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i
umetnosti . Ona je i centralni simbol moravske umetničke škole
(Lazarice, Ravanice, Veluća, Naupare, Kalenića, Milentije,
Manasije…), čije je izvorište i središte  već šest vekova
u Beloj Vodi.

Dosadašnji dobitnici “Belovodske rozete”
su:  Desanka Maksimović (1988), Matija Bećković (1991), Miodrag
Pavlović (1993), Ljubomir Simović (1994), Radomir Andrić (1995),
Tanasije Mladenović (1996), Stevan Raičković (1997), Borislav Radović
(1998), Branko V. Radičević (1999), Brana Petrović (2000), Rajko Petrov
Nogo (2001), Mladen Srbinović (2002), Neda Arnerić (2003), Milorad
Pavić (2004), Milovan Danojlić (2005), Svetislav Božić (2006), Dobrica
Erić (2007), Emir Kusturica (2008), Amfilohije Radović (2009), Vladeta
Jerotić (2010) i Dušan Kovačević (2011).

Pored dobitnika na
“Belovodskoj rozeti”  učestvovali su i književnici, naučnici,
pregaoci i duhovnici: Mira Alečković, Milovan Vitezović, Slobodan
Rakitić, Dragomir Brajković, Ljubivoje Ršumović, Darinka Vučenovi},
Dobrica Erić, Adam Puslojić, Petar Pajić, Slobodan Zubanović, Dobri
Dimitrijević, Vera Majska, Branko L. Lazarević, Antonije Marinković,
Ljubiša Đidić, Miomir Ristović,  Ljubica Basarić, Zvonimir
Azdejković, Vuk Krnjević, Nevena Živić, Slobodan Vlajić, Srba Đorđević,
Dragoljub-Dadi Miladinović, Boško Ruđinčanin, Aleksandar Petrov,
Ljiljana Đurđić, Moma Dimić, Darinka Dara Vučinić, Vitomir Stanojević,
Veroljub Vukašinović, Ljubica Nenezić, Ivan Pudlo, Momir Dragićević,
Angel Dumbraveanu, Milan Vučićević, Milentije Đorđević, Mileta Aćimović
Ivkov,  Ljubinko Dragićević,  Miloš Ćulumović, Milan
Vučićević, Biljana Grković,  Đorđe Pavlović, Ljubivoje Radović,
zatim književni kritičari i istoričari: Miroslav Maksimović, Jovan
Delić, Dimitrije Tasić, Milosav Buca Mirković,  Radivoje Mikić,
Miloš Petrović, Vladimir Jagličić, Ljubica Petković, Radoje Savić…

Svoje glumačko umeće pokazali su: Mira Banjac, Radoš Bajić, Ljuba
Stepanović, Radmila Savićević, Žika Milenković, Petar Božović, Ljilja
Stepanović, Jelena Žigon, Vesna Pećanac, Rada Đuričin, Marko Nikolić,
Nebojša Dugalić, Milija Vuković, Andreja Zlatić, Momir Bradić, Taško
Načić, Toma Kuruzović, Milan Đurđević, Ljiljana Toković, Vico Dardić,
Saša Sibinović, Tihomir Stanić, Ljilja Đoković…

Svoja
umetnička dela Beloj Vodi podarili su likovni umetnici: Radoljub
Spasojević, Slobodan Boban Miladinović, Radule Anđelković, Aleksandar
Mikić – Aca Moravski, Dimitrije Simić, Milašinović, Milutin
Jović,  Zoran Vasiljković, Dubravko Milanović, Dragan
Dimitrijević, Vladimir Banašević, Milorad Đokić, Pavle Paja Popović,
Grujica Lazarević, Boban Stojanović, Nebojša Milčev, Goran Ćeličanin,
Boža Kovačević, Slavoljub Čvorović, Božidar Vuleković, Branislav
Vučenović, Milan Ćokić, Jovanka Rašović, Milja Đorđević-Đurić, Svetlana
Azdejković, Mirjana Minja Nikolić, Ivana Vesić, Dobrica Maksimović,
Obrad Jovanović, Ljubinka Mitrović-Milić, Vladimir Mitrović, Velinka
Spasojević, Vjekoslav Ćetković, Dragoljub Dragan Dimitrijević, Svetozar
i Svetomir Radović, Milorad Mića Bajić, Ljubomir Denković iz Novog
Sada, Momčilo Krković i Svetomir Basara i Vlastimir Miladinović iz
Beograda, Siniša Antić iz Čačka, Zdravko Jović iz Kruševca, Olivera
Štrbac iz Beograda i Milena Belenzada sa svojim studentima iz
Kragujevca i drugi koji su učestvovali   u vajarskim,
mozaičarskim  i slikarskim kolonijama.

Publika je uživala
u pesmama estradnih umetnika: Radojke Živković i njenog orkestra, Vere
Ivković, Predraga Gojkovića-Cuneta, Svetlane Stević-Vukosavljević,
Snežane Savić, Milene Plavšić, Miće Stojanovića, Gordane Stojičević,
Anđelke Govedarević, Braće Teofilović,  Gordane Adamov – Lepe
Lane, Mire Vasiljević i grupe “Đerdan”, Radmile Bajić, grupe Život
(Jove Brankovića i Borivoja Đorđevića, instrumentalista i Lidije
Vranić, vokalnog soliste), Slađane Košutić, Aleksandra Ilića, Jasne
Kočijašević, Biljane Petković, Vere Nešić, Radivoja Simića, Vladimira
Mitrovića, Miroslave Arsić iz Pepeljevca, Stefana Lukića iz Velikog
Šiljegovca  i muzičkoj pratnji orkestara: Radio Kruševca pod
rukovodstvom Dušana Duce Pejčića, Vuleta Radmanovca iz Kruševca,
Čarapani, Orkestar Vlade Panovića, RTS pod upravom Branimira Đokića i
Miše Mijatovića…

Svoje majstorstvo na instrumentima
iskazivali su: Olivera Ivanović (akustična gitara), Nataša Đorđević
(violina), Marija Milosavljević (flauta) Milinko Ivanović i Nikola
Dokić iz Kragujevca (frula), Aleksandra Manxo i Danijel Lazar iz
Beograda (violina), Bora Dugić, Mladi trubači iz Koštunića i
Pranjana… a glasovno umeće horovi i pevačke grupe: Kamerni muški hor
“Stanislav Binički” iz Kruševca, Mešoviti hor “Sveti knez Lazar” iz
Kruševca, ženske pevačke grupe “Biseri Moravice” iz Arilja, “Biser“ i
“Bele vile“iz Kruševca,  orkestar Branimira Đokića, muška
pevačka grupa “Veseli jarani” obe iz opštine Ivanjica, grupa
“Teodulija“ iz Beograda…

Na pozornici amfiteatra
nadigravala su se mnoga kulturno-umetnička društva: “Merima”, “14.
oktobar” i “Župa” iz Kruševca, “Vuk Karaxić”  iz Trebotina, Žabara
i Male Vrbnice, “Stanislav Binički”iz Jasike,”Gerasim Vujić” iz
Konjuha, “Medveđa”, “Kaonik”, “Lola” iz Bačkog Petrovog Sela, “Radomir
Jakovljević  – Jakša” iz Velike Lomnice, “Zapis” iz Trstenika,
“Miodrag Vučković” iz Zdravinja, “Voja Čurić” iz Kobišnice, “Božur” iz
Zvezdana kod Negotina, KUD iz Aranđevca, KUD iz Arilja, KUD iz Velike
Drenove, KUD “Radiša Poštić iz Mrčajevaca, KUD Fabrike reznog alata iz
Čačka, KUD “Ribarska Banja“ iz Ribarske Banje…

Rozete za
dobitnike klesali su  Radoje Jovanović (za Angela Dumbraveanua),
Zoran Vasiljković, akademski vajar (za Miodraga Pavlovića), Miroslav
(za Nedu Arnerić i Milorada Pavića) i Dragan Živanovi} (za Milovana
Danojlića, Kusturicu, Amfilohija Radovića, Vladetu Jerotića, Dušana
Kovačevića) i Živan Milenković (za ostale laureate).

U
organizaciji “Rozete“ učestvovali su KPZ, KCK i druge ustanove
Kruševca, SOFK i DTV “Partizan“ iz Kruševca i Bele Vode, KUD “Ratko
Jovanović“ , MZ i SD BSK Bela Voda, Ogranak Vukove zadužbine…
Pokrovitelj je bila opština, odnosno grad Kruševac, a sponzori brojne
privredne organizacije, kulturne i prosvetne ustanove.

Bela
Voda je zahvaljujući “Rozeti” u protekle tri decenije postala značajan
centar kulturnih događanja Srbije. Uložila je mnogo napora i truda oko
uređenja prostora za kulturu dajući  joj najviši rang na lestvici
životnih vrednosti. Zahvaljujući sadržajnim, bogatim i dobro
organizovanim kulturnim programima uspela je da izgradi i osmisli jednu
od najstarijih i najmasovnijih kulturnih manifestacija u Srbiji koju je
do sada pratilo oko 150.000 posetilaca, a učestvovalo oko 9.000
učesnika.

“Rozeta“ je  postala prepoznatljivi
cvet srpske umetnosti, kreativni centar i dokaz nemerljivog entuzijazma
i požrtvovanja brojnih pojedinaca koji su ugradili sebe u ovu značajnu
kulturnu građevinu i koji će je još graditi i dograđivati.

Dr Velibor Lazarević

0 2917 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7019 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ONA, LIČI… – Branka Zeng 2011-07-18 21:54:29

 

ONA, LIČI…

Tihi se žubor budi, teče…
spokojna u senci pruženih grana
umivenih rosom, suzama jutra okapane
razgovor tihi čujem, u duši se nemir stišava. Ona…
prolazi a nepokretna, obalom sputana
lomi svoju snagu od izvora
sakuplja i gubi…

Liči…
nekome ko živi, oslonac postaje
kome…?
Ostaje u trajanju svoja, istina…

Izgovori poput klade, valjaju se ka ušću
lepe uz sebe, odbačene…
Ona…
putuje uporna, nedodirljiva i neosvojiva.

© Branka Zeng

0 731 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7020 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MONOLOG SA BOGOM – Dule R. Paunović 2011-07-18 21:58:22

МОНОЛОГ СА БОГОМ

Мало моје, мало туђе а највише, Боже, Твоје воље
И мени никако да буде макар мало боље.
Али, судбина је – и горе ми увек може бити
Истрпећу… жалити се нећу нити ћу сузе лити. Међутим, ћутати нећу: све редом ћу проклети:
И Тебе, иако ми вера вечним паклом прети.
Нека прети, само нека прети, свега ми је доста:
Живота, себе самог, Тебе… за радост ништа не оста.

Одузми ми време, збаци ми са плећа и то бреме:
Судбину, живот, наду… дао си ми само речи неме
А оне су у мојој глави суморне мисли постале

И у тишини самоће као змије љуте су поспале:
У недрима, у срцу… хладне… а Ти, милостив буди,
Одавно је то време дошло, сада их пробуди.

Клупко нека размотају,
Да сазнам само: где ми је место,
У  паклу или у рају ?

© Дуле Р. Пауновић

0 823 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.65 1-
7021 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BOEMSKA – Zoran Hristov 2011-07-19 16:25:01

БОЕМСКА

Донеси ми, келнер, бокал вина
нек је црно као њене очи
јер у вину моја је судбина
истину ми са вином наточи. Донеси ми, келнер, бокал вина
нек је слатко као уста њена
дај бар вина, кад ње више нема
отишла ми драга нељубљена.

Донеси ми, келнер, бокал вина
нек је суво к’о без суза очи
мене чека боемска судбина
дај још један бокал ми наточи.

Донеси ми, келнер, па да платим
у вину је, рекли су, истина
немам к ући коме да се вратим
црна ми је, к’о вино, судбина.

© Зоран Христов

Поздрав свим пријатељима са сајта!! Зоран Христов! 2 919 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 24 5 93.87.249.61 1-
7022 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano III knjiga PoezijeSCG – VETRENJAČA – refleksivna poezija 2011-07-19 18:18:28

 

 

Poštovani
pesnici, Knjiga *VETRENJAČA* biće promovisana 12 maja 2012. godine na
tradicionalnim susretima pesnika PoezijaSCG u Kruševcu odnosno
Trebotinu.

U svakom slučaju za sve prisutne biće to izuzetan
doživljaj, jer ćemo tada pored knjige VETRENJAČA promovisati i pesmu
godine, a time i pesnika godine sajta PoezijaSCG. Predstavićemo i
pesnike koji su bili drugi i treći, kao i pesnika koji je dobio najviše
Vaših glasova u online anketi na BLOGU PoezijaRS i naravno poeziju svih
prisutnih pesnika… Prijavite se…

Narednih dana do 08 maja 2012. godine, knjiga će biti odštampana. Pogledajte ažurirani spisak pesnika u detaljnom opisu projekta. Ako ste u ovom projektu, a još niste izvršili svoje obaveze, uradite to odmah i to tako što će te poslati podpisani ugovor i uplatite potreban iznos. Ako imate neka pitanja i primedbe javite mi se na mejl : pesnik@poezijascg.com

ZAVRŠNA FAZA – MOLIM VAS DA SE JAVITE AKO IMATE PRIMEDBE!
pesnik@poezijascg.com

 

SPISAK UČESNIKA I PESAMA
PoezijaSCG – VETRENJAČA
www.poezijascg.com
www.poezija.rs

 

KO NAS PROČITA… RAZUMEĆE!

 

Poštovani čitaoci, dragi pesnici i pesnikinje, svi Vi koji ste bar jednom posetili (ili ćete posetiti) stranice prvog i (po meni) najboljeg sajta poezije u Srbiji, sajta www.poezijascg.com , došao je i taj dan, dan kada sam u prilici da Vam predstvim našu treću zajedničku knjigu *VETRENJAČA*.

 

Posle objavljivanja prethodne dve, i to knjiga: *PRVI PUT* (koja je sadržala poeziju po izboru autora) i *LJUBAVNI recePAT* (koja je u celosti posvećena ljubavnoj poeziji) pred nama je treća (srećna!) knjiga u kojoj je sadržana (uglavnom) refleksivna – misaona poezija!

 

Moja
početna ideja i želja, dok sam kreirao stranice sajta, bila je da pre
svega svoju, ali i poeziju pesnika iz Srbije, Crne Gore i svih drgih
prostora Eh Juguslavije, unesem u sve domove na danas najednostavniji i najbrži način, putem interneta.

 

Koliko
sam u tome uspeo, odgovoriće vreme svojim protokom, ali moram Vam
priznati, ja sam zadovoljan. Možda su moćni Fejsbuk i druge socijalne
mreže, malčice omeli moj prvobitni koncept da pesnici budu zajedno sa
pesnicima, u nekom samo svom virtuelnom svetu, kao rod rođeni, da se
čitaju međusobno i komentarima pročitanog uzajamno ispomažu, ali… i
ova knjiga je dokaz da je poezija večna i da će uvek pronaći svoje
sunce…

 

I
da borba protiv nekih *VETRANJAČA*, koje bi da samelju lepotu stvaranja
i poetski zanos koji nam pomaže da opstanemo, uvek donosi rezultat i
sreću… da čitamo… i da nas čitaju…

 

A ko nas pročita… razumeće…

 

Ljubodrag Obradović
vlasnik i urednik sajtova
www.poezijascg.com
www.poezija.rs

PESNICI SU KNJIZI POREDJANI PO SLUČAJNIM IZBORU UREDNIKA KNJIGE *VETRENJAČA*

1.Borisav Bora Blagojević.

• · MOJA BRAĆA
• · KAKO SE PIŠU USNULE PESME
• · BUDI PESNIK

 

2.Biljana Vasiljković,

• · PROBUĐENA
• · AKO JEDNOM…
• · NEMIRI

 

3.Snežana Dragićević

• · ŠAPUTANJA
• · NEMA TE
• · NA LEVOJ STRANI SNOVA
• · BIĆA SAZDANA OD VETRA
• · HLEB I ŽEĐ
• · U UVALAMA OGLEDALA

 

4.Davor Slavnić

• · NE
• · RAM
• · JEDNA SASVIM SVAKODNEVNA
• · TVOJA PJESMA
• · ZOKALINKICA
• · JECAJ

 

5.Dajana Anastazija Diverno

• ORAO
• SVEMIR ŠAPUĆE TIŠINU
• SUNCE
• MADJARSKA U SRCU
• PRINC SRCA MOG

 

6.Eleonora Luthander

• · ANŠTAJN, MOŽDA
• · DE NATURA A.D. MCMXCIII
• · KRUŠEVAC
• · CMOKVA
• · VISIBABA

7.Ratka Bogdan Damnjanović – Florida – SAD

• · IZLAZ
• · ČOVEK PO OCU, POETA PO MAJCI
• · VREME SUNCOKRETA
• · POETSKA SNAGA
• · DAN KASNIJE
• · FATAMORGANA
• · SENKE

8.Goran Sebić

• · ISTINA
• · JEDNA PRIČA
• · MOJA PRIČA
• · TRAŽENJE
• · ZIMSKA NOĆ

 

• KAD JEDNOM NESTANEM…
• ŽIVOT JE…
• DA LI SANJAM
• ZATVORIĆU OČI
• DOBRO JUTRO
• NE BUDITE ME NOĆAS

 

10.Latinka Đorđević

• · CVRKUT DROZDA
• · NUDIM POSLEDNJI DAN
• · SUNCOKRET
• · DOK SUNCE ZALAZI
• · BOLI LI TO
• · NEBESKA MUNJA

11.Marina Adamović

• · UNAPRED NEDOREČENO
• · TAJNA
• · JUTRO
• · POEMA
• · SEĆANJA
• · KOB
• · O BOLU
• · TO JE SVE
• · PO OBIČAJU
• · BEJAH

12.Miljojko J. Milojević,

• · PREDVEČERJE
• · METAMORFOZE
• · SPOMENIK KUGI
• · DO
• · GROBLJE, TAMA, ČAMA…

13.Nevena Ugrenović- Iskrica

• · BEZ REČI
• · SAMO GLUPOSTI NEKE
• · NE SLAŽEM SE

14.Majo Danilović

• · OSTAĆU SAM
• · ŠTA DA VAM KAŽEM?
• · NEDOREČEN
• · OD GLAGOLA BITI
• · GAZEĆI TUĐE PARLOGE

15.Ljiljana Crnić

• · RAZMIŠLJANJA JEDNOG ČITAOCA
• · LICA IZ NOVINA
• · TUGA U MENI
• · ZIMSKA

16.Milan (Vojislava) Milutinović.

• · APATRID
• · SAN
• · T U G A
• · MUZEJ
• · USPOMENA

17.Olga Mančić Lodika udata Ružić

• BUDJENJE
• NAD SVETOM VODOM ĐUNISKOM
• SKLOPI OČI
• TVOJE ŽENE

 

18.Ružić/Čedomira/Dušan,

• · OČEV VINOGRAD
• · POKOŠENO SENO
• · NAD VRBAKOM MESEC
• · HAIKU…

19.RADMILA MILOJEVIĆ

• · ZVONITE ZVONA
• · RAZGOVOR SA TAGOROM
• · NEMI JAUK

20.Sava Ilić

• · TAMBURICA
• · NOVI SAD
• · NEMIRI
• · SPASENJE
• · ISKUŠENJE

21.Slobodan Jovanović

• · TAMO NEGDE
• · KRAJ BESKRAJA
• · OPIJEN SREĆOM
• · DUŠA
• · ZMIJA PODPRAGUŠA
• · APOKALIPSA
• · SENKA
• · ZRNO

22.Stana Minić,

• · ANĐELE MOJ
• · ĆERKA NOĆI
• · JEDNO ZRNO SNOVA
• · TVOJA MARIJA
• · OSMEH

23.Dušan S. Veljković

• · STRAH
• · ŽELJA
• · NAVIKA
• · NE PITAJ
• · SAMOĆA
• · PLES
• · ĆUTNJA
• · OSEĆAJ
• · NEŠTO SAM HTEO

24.LJILJANA IVANOVIĆ.

• · HOĆU DA BUDEM PESMA
• · ŽELJA
• · I ŠTA TADA…
• · NE DAJU MI
• · SJAJ
• · DA NIJE PESME…
• · JEDNA NOVA PRIČA
• · ULICA
• · REČI

25.Slobodan Ivanović.

• · NOŽ
• · KOVČEG PRVE KLASE
• · OBLAK
• · PESMA
• · SLINA
• · SUNCE
• · IZDAJA
• · VATRA
• · IZDAJA
• · KONOPAC
• · KAMEN
• · ŽEĐ
• · PROMAŠAJ
• · KAP
• · ISTINA
• · LED
• · LIST
• · STEPENICE

26.Vesna Mladenović-Dimitrijević.

• · IZGUBLJENO-NAĐENO
• · KOLEKTIVNA SREĆA
• · PANIKA
• · DNEVNIK JEDNE ISTINE
• · UPUTSTVO
• · KAD ODE MUZA
• · ANĐEO PROLEĆA

27.VIDA NENADIĆ.

• · PESAK VREMENA
• · (OD)JEK
• · MOLITVA
• · AKO SAM SAMO MISAO
• · CR(VE)NO
• · PRIČAM TI PRIČU

28.Violeta Aleksić.

• · PORED CRNOG TRNA
• · NAJLEPŠI OSMEH OD IMENA
• · 100 GODINA…
• · U ULICI …
• · BROD OD UPORA

29.Živko Begović

• · SREĆNIJA BUDUĆNOST
• · PITANJE ZA RAZMIŠLJANJE
• · ZIDOVI I RATOVI
• · PORAZ DEMOKRATIJE

30.Života Trifunović

• · ZAŠTO PIŠEM
• · MESTO ROĐENJA
• · MANGUP
• · NA KRAJU SVETA
• · ŠETNJA U PRIRODI

31.Zorica Brkić.

• · SPOZNAJA
• · BUĐENJE
• · BOLI ME VIŠE, NO ŠTO BIH HTELA
• · ZVEZDANA PUČINA
• · SLUTNJA

32.LEPA SIMIĆ

• VATRENO
• S PROLEĆEM
• NOVEMBAR SE VUČE
• RAJSKE ODAJE
• PLES DEMONA
• STRAST
• JEDNOJ ZVEZDI NA NEBU
• POD TVOJIM JELEKOM

 

33.MIROSLAV PAVLOVIĆ

• · PASJE POPODNE, LED…
• · BEZIMENI DANI TEKU
• · PTICA, ŠUMA, VARKA…
• · ZAJEZDILO KROZ PRAZNINU

34.Veljko Stambolija

• · MJESEC NA PAPIRU
• · ČOVJEK I MOST
• · PAD MILOSRDNOG ANĐELA
• · DOBRO JE IMATI KUĆU

35.Đurica Edelinski

• · VOZOVI
• · JOŠ SAMO JEDNA PESMA
• · PORAZ
• · FORMULA SREĆE
• · NA KRAJU SIZIFOVOG PUTA

36.Darko Kolar

• · IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK»
• · KROZ POGLEDE ZAMAGLJENE PLOČICE
• · U POGLEDE
• · SJAJ U REČIMA
• · DRUGOVI PROŠLOSTI

37.Veselin Veljko Vučković

• · ZALJUBLJENA BULKA
• · ISPOVEST PRESAHNULOG ĐERMA
• · JORGOVANOVA RAPSODIJA
• · TOPOLA MOG DETINjSTVA
• · ŠEVAROVO ŠAPUTANJE
• · PROLEĆNA TREŠNJINA PESMA

38.Danica Rajković

• SEĆAM SE TE SLIKE
• IZMEDJU POTOKA DVA
• NESANICA
• LJUBAV KAO VETRENJAČA
• U PLAMENU VETRA

 

39. Dragan Ćirković

• PROSTOTA MOJE DUŠE
• SENKE
• NEDOREČENO

 

40. Svetlana Djurdjević

• RAZOČARENJE
• ŽIVOTA ZOV
• SAN
• OSTATI SVOJ
• ISTINA I JA

 

41. Branka Vojinović-Jegdić

• OSLUŠKIVANJE
• DIJAMANTI
• JOŠ JEDAN KRUG
• KRADLJIVAC
• OTPUTOVAĆU

 

42. Svetlana Biorac-Matić

• VAJARI VEKOVA
• TREBAM LI REĆI IL SLUTIŠ
• ODBEGLA PESMA
• PESMA PESNIKU

 

43. Srbobran Matić

• CVEĆE
• PITALICE
• DRVO ŽIVOTA
• BEZDAN

 

44. Spasoje Ž. Milovanović

• NISAM SAM
• ZAŠTO UVEK ZAPOČINJEM SA JA
• SPASOJE JE ČINČILA
• I VIŠE SE NIŠTA ČULO NIJE

 

45. Mića Živanović

• NE DIRAJTE MI DECU
• NISAM JA PESNIK
• ČERGA
• NEZAVRŠENA PESMA
• TEK DA SE ZNA

 

46. Zoran Jovanović

• SMRT
• SVE U…
• NISAM JA PESNIK
• PREVARO

 

47. Ljubica Vukov-Davčik

• GRAČANICA
• KIRIONIKA
• NIGDE REČ KOSOVO
• O VOŽDE
• SRBIJA NA DJURDJEVDAN

 

48. Mr Jovan Mihajilo

• OJ SRBIJO
• OJ KOSOVO
• DINARSKIM MAJKAMA
• ŽIVOT
• ŽENA

 

49. Dragan Todosijević

 

• PONOSNA SRBIJA
• ZIMA
• ORE MILE
• SETI SE SRBINE
• PEPELJUŠA

 

50. Živomir Žića Milenković

• IZNAD DUGE
• CRVENO
• LJUBAV, VERA, NADA…
• KRUŠEVAC
• VERUJEM
• NEMAM VREMENA
• REČ JE MOJ MAČ

 

51. Saša Todorović

 

• O BUDUĆEM GRADU

 

52. Bogdanka Rakić

• U DRUŠTVU SMARAGDNE MUZE
• BOJE ZALAZEĆEG SUNCA
• ILEGALA
• NA PUTU ZA

 

53.Obradović S. Ljubodrag

• · PEVAM
• · MOJA JE SLABOST
• · GAVRAN
• · ODLETI SVE

 

 

PRETHODNI ČLANAK

Poštovani
pesnici, Vreme je da pojačamo aktivnosti na izdavanju knjige
*VETRENJAČA*. Pogledajte detalje na objavljenom spisku i sagledajte gde
ste tu Vi. I pošaljite podpisane ugovore i pesme ukoliko to do sada
niste učinili. Izvinjavam se ako u listi prijavljenih učesnika i
izvršenih obaveza ima grešaka. U svakom slučaju, ako primetite grešku
javite se na mejl: pesnik@poezijascg.com da grške blagovremeno otklonimo…

 

 

Od ove slike slikara Ratka Todosijevića dizajner
će uraditi naslovnu stranu knjige

Faza I

Poštovani
pesnici, članovi sajta www.poezijascg.com, došao je i taj dan
(24.11.2011), dan kada sam u prilici da Vam predložim da konačno
krenemo u realizaciju objavljivanja III zajedničke knjige članova sajta
www.poezijascg.com! Posle objavljivanja dve zajedničke knjige, i to
*PRVI PUT* (koja je sadržala poeziju po izboru autora) i * LJUBAVNI
recePAT* (koja je u celosti posvećena ljubavnoj poeziji) red je da
objavimo i treću (sreća!) knjigu u kojoj će biti refleksivna – misaona poezija!

Dakle, naša nova knjiga će se zvati *VETRENJAČA*
i svaki autor može u knjizi imati svojih 5 strana (za refleksivnu –
misaonu poeziju, svoju sliku i kratku biografiju). Knjiga će se
štampati ćirilicom i svaki prijavljeni učesnik će biti u obavezi da
finansira najmanje 2 knjige (jednu za sebe i jednu za poklon). Pesnici
koji žele mogu poručiti (i platiti) i više knjiga ( do 20)... Cena jedne knjige biće 250,00 dinara

Obaveze svih pesnika koji su se prijavili radi objavljivanja svoje poezije u zajedničkoj knjizi POEZIJASCG – *VETRENJAČA* su:

• da sa sajta www.poezijascg.com, preuzmu sa sledećeg linka: ugovor o izdavanju zajedničke knjige VETRENJAČA
• da pročitaju preuzeti ugovor,
• da, ukoliko su sa ugovorom saglasni, podpišu 2 primerka ugovora, od kojih će oba podpisana primerka poštom dostaviti na adresu: Agencija PORESKI SAVETNIK, Cara Lazara 142, 37 000 Kruševac, najkasnije do 31.01.2012. godine,
• da uplate novčani iznos u skladu sa podpisanim ugovorom na žiro račun 105-70259-33 (Primer Uplatnice) najkasnije do 31.01.2012. godine.
• prilikom uplate iz inostranstva uplata za 10 knjiga iznosi 30 Evra neto ( zbog troškova transfera) a uputstvo za uplatu je na linku DEVIZNA UPLATA
• Da dostave svoje pesme na mejl pesnik@poezijascg.com najkasnije do 31.12.2012. godine.

 

 

 

Ugovor se posle podpisivanja od strane autora može ponovo skenirajti i dostaviti na moj mejl pesnik@poezijascg.com najkasnije do 31.01.2012. godine.

Ovom
prilikom pozivam sve zainteresovane pesnike koji su se prijavili za
učešće u knjizi *VETRENJAČA* (i čija se imena nalaze ispod ovog teksta)
da svoje obaveze blagovremeno izvrše.

Nakon sagladavanja konačnog broja autora i broja naručenih knjiga, objaviću dinamiku izlaska knjige i sve ostale detalje… Srećno nam bilo!!!

 

Urednik sajta, Ljubodrag Obradović

 

KNJIGU ĆE REALIZOVATI UREDJIVAČKI KOLEGIJUM:

1.	Lepa Simić
2.	Vida Nenadić
3.	Svetlana Djurdjević
4.	Miljojko Milojević Bile
5.	Darko Kolar
6.	Ljubodrag Obradović – urednik knjige

 

SPISAK DO SADA PRIJAVLJENIH PESNIKA
Sa dinamikom izvršenih obaveza

 

R.br.	Ime Pesnika	Br.knjiga	Uplaćeno	Ugovor	Dostavljene pesme	UBAČENO U KNJIGU
1.	Ljubodrag Obradović	10	Da	Da	Da	DA
2.	Ratka Bogdan	6	Da			Da
3.	Živomir Milenković	2				DA
4.	Svetlana Djurdjević	10				DA
5.	Miljojko Milojević	10			Da	DA
6.	Spasoje Ž. Milovanović	10				DA
7.	Mića Živanović	10				DA
8.	Lepa Simić	10				DA
9.	Latinka Djordjević	10	Da		Da	DA
10.	Dragan Todosijević	10				DA
11.	Dragan Ćirković	4	Da		Da	Da
12.	Života Trifunović	10	Koliko?	Da	Da	DA
13.	Danica Rajković	10	Da	Da	Da	DA
14.	Vida Nenadić	2			Da	DA
15.	Dianna Diverno	2			Da	DA
16.	Mr Jovan Mihajilo	10				DA
17.	Ljubica Vukov-Davčik	10				DA
18.	Zoran Hristov	10				DA
19.	Davor Slavnić	10			Da	DA
20.	Darko Kolar	6	Da	Da	Da	DA
21.	Djurica Edelinski	6	Da	Da	Da	DA
22.	Veselin Velja Vučković	6	Da	Da	Da	DA
23.	Marina Adamović	2	DA		Da	DA
24.	Sava Ilić	10	Da	Da	Da	DA
25.	Goran Sebić	4	DA			DA
26.	Snežana Dragićević	2			Da	DA
27.	Bogdanka Rakić	5				DA
28.	Slobodan Ivanović	2				DA
29.	Ljilja Ivanović	3				DA
30.	Svetlana Biorac-Matić	2				DA
31.	Srbobran Matić	2				DA
32.	Eleonora Luthander	2	DA		Da	DA
33.	Branka Vojinović-Jegdić	10			Da	DA
34.	Dušan Ružić Duća	2			Da	DA
35.	Olga Mančić-Ružić Lodika	2			Da	DA
36.	Milan V. Milutinović	2			Da	DA
37.	Biljana Vasiljković	10	Da		Da	DA
38.	Miroslav Pavlović	3			Da	DA
39.	Saša Todorović	10	Žića???			DA
40.	Bora Blagojević	2			Da	DA
41.	Ksenija Aleksić	2		Da	Da	DA
42.	Živko Begović	2	Da	Da	Da	DA
43.	Radmila Milojević	2			Da	DA
44.	Stana Minić	3	DA		Da	DA
45.	Violeta Aleksić	10			Da	DA
46.	Nevena Ugrenović	2	DA			DA
47.	Majo Danilović					DA
48.	Ljiljana Crnić					DA
49.	Slobodan Jovanović					DA
50.	Dušan S. Veljković	8	DA			DA
51.	Vesna Dimitrijević	3	DA			DA
52.	Zorica Brkić	10	DA			DA
53.	Veljko Stambolija					DA

 

 

 

 

Napomena: Spisak je ažuriran 24 aprila 2012. godine. Ako imate primedbe u vezi sa uplatom, ili bilo koje druge, javite mi na mejl: pesnik@poezijascg.com

 

 

 

Preuzmite – UGOVOR O IZDAVANJU KNJIGE U PDF-u

 

Ovim je polako završava projekat – ZBORNIK REFLEKSIVNE POEZIJE
*VETRENJAČA*. Kruševac, 28.04.2011. godine! Poezija je Vaš svet –
POEZIJASCG!!! 48 12167 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 30 6
178.223.89.91 7023 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U PLAMENU VETRA – Danica RAjković
2011-07-21 18:49:03

 

У ПЛАМЕНУ ВЕТРА

У твоме крилу лете пламенови,
у погледу твоме искрице сјаје.
Oтвараш капију ветрова,
откриваш увеле тајне. Летиш од срца до срца,
латице шириш плаве,
змајеве шаљеш под облаке,
љубиш увојке сјајне.

Милујеш сунчеве зраке,
шеташ кораке своје,
сенкама шириш крила,
шаљеш осмехе твоје.

Ти ходаш ветрењачом,
правиш кишне завесе,
исписујеш име твоје,
ствараш беле наносе.

Сејеш звездице беле,
шараш по златној трави,
ти си чаробњак лептира
и све што цвета и сјаји.

Отвараш прозоре мале
китиш се завесама,
класје обараш на њиви,
магла је у сузама.

© Даница Рајковић

0 790 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7024 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DESILO SE – Dragana Marković 2011-07-22 22:28:23

 

ДЕСИЛО СЕ

Био си веома нежан
пажљив и смеран
скидао прамен с’мога чела
твоја љубав, ох тако врела. Радовали смо се сваком дану
веровали у љубав одану,
мислили да је права,
к’о мирисна, зелена трава.

Више ниси био поред мене
остале су само болне успомене
подршке твоје није било
у мени као да је све утихнуло.

Зурим у празну даљину
не осећам више твоју близину
ни твој меки додир
телом ме прожима немир.

Било је тако лепо и бајно
чинио си да се осећам сјајно,
све је нестало у једном трену –
често будим прошлу успомену.

Надала сам ти се ноћима дугим
није те било, ја лудим
зар је свему дошао крај
много сам те волела знај.

Душа пати срце се цепа,
наша љубав је била тако лепа
отиш’о си другој без поздрава
не, то није могуће, ово није јава.

Драгана Марковић

1 1017 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 82.170.105.172 1-
7025 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MESEC I ZORA – Dule R. Paunović 2011-07-24 13:12:43

МЕСЕЦ И ЗОРА

Враголан Месец одавно пред Зором клечи:
као да је за нешто моли, али не чујем речи.
Моли, Месече, моли за драгу моју, за нас…
моли да и нама потраје радости час. А с вечери, када се окупаш у мирној води,
када се небо дражима и тајнама засводи
и док свици хитају тајновитим путевима таме…
Ти, за облаке зађи, нас до зоре остави саме.

Рекао бих драгој шта и зашто нам усуд узе,
рекао бих јој да ме њене ране до јаука боле,
да јој уснама својим обришем вреле сузе,

да очи њене даљину и снове за срећу не моле,
да ће у мојој души и нади онa остати до века,
да ће јој моје жеље и снови бити постеља мека…

© Дуле Р. Пауновић

0 1221 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 10 2 78.30.171.160 1-
7026 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VARKA – Ljunodrag Obradović 2011-07-24 13:14:24

 

ВАРКА


Трен понекад не пролази,
мириси липа носе нас лако.
Ох, како желим да те мазим,
лице уз лице, усне на усне, полако… Ох, како желим музику у нама,
прелудије и оно тише, тише…
Ох, како лебдим док нас тама,
обавија све више и више…

То сунце у океан тоне,
то сан уморне одмара…
У нама пролећа то горе,
то нас живот вара… вара…

© Љубодраг Обрадовић

1 471 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7027 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BELOVODSKA ROZETA – 36 GODINA VRHUNSKE KULTURE 2011-07-25 18:27:08

Др Велибор Лазаревић

ТРИДЕСЕТ ШЕСТ ГОДИНА БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ

Мало је културних манифестација у Србији које су опстале тридесет шест
лета као што је то “Беловодска розета”. Захваљујући групи ентузијаста
из Беле Воде и Крушевца (Славољубу Милићевићу, Радету Илићу, Десимиру
Здравковићу Ћеси и другима), “Беловодска розета” је зачета 1976. године
са Јулским спортским играма које су организовали чланови Спортског
друштва БСК, а под покровитељством Друштва за телесно васпитање
“Партизан” из Крушевца. Бела Вода је постала познато стециште љубитеља
спорта. Нарочиту масовност имали су пливачки кросеви који су се
одржавали на Западној Морави до 1988. године. Од 1982. године недељним
спортским програмима придружили су се и суботњи културно-уметнички који
1984. године од сликара Аце Моравског  добијају скупно име
“Беловодска розета”. До 1989. године суботње вече је било посвећено
уметничком програму, а недеља спорту. Од 1989. године уметнички програм
је проширен и на недељу увече, а од 2001. године и на петак. Од 2010.
траје четири дана а од 2011. пет са циљем да од идуће године постане
седмодневни.

“Беловодска розета” обједињује
различите садржаје: сликарске и вајарске колоније, Школу мозаика
“Младен Србиновић“, ликовне изложбе, Књижевну школу за младе таленте
“Слово љубве”, уметничке програме “Песме из снова“ (вече старе српске
музике, четвртком у дворишту Старе чесме), “Моравско предвечерје“
(петком) и  “Моравске ведрине”(суботом), спортска такмичења…

Почев од 2011. суботњи програм “Беловодске розете“ добио је нови
концепт фестивала фестивала Србије тако што у њему учествују победници
најбољих фестивала Србије у инструменталној и вокалној музици па је у
програмском – садржајном смислу “Беловодска розета“ постала Розета
Србије.

Захваљујући јединственом амфитеатру поред старе чесме
саграђеном 1987. године “Беловодска розета” окупља и по неколико хиљада
посетилаца. Почев од 1988. године у оквиру ове културне манифестације
заживела је и јединствена награда рукотворна “Беловодска розета“ од
беловодског пешчара која се као симбол српске уметности са повељом о
награди додељује појединцима  за изузетан допринос српској култури
и уметности . Она је и централни симбол моравске уметничке школе
(Лазарице, Раванице, Велућа, Наупаре, Каленића, Милентије,
Манасије…), чије је извориште и средиште  већ шест векова
у Белој Води.

Досадашњи добитници “Беловодске розете” су:
Десанка Максимовић (1988), Матија Бећковић (1991), Миодраг
Павловић (1993), Љубомир Симовић (1994), Радомир Андрић (1995),
Танасије Младеновић (1996), Стеван Раичковић (1997), Борислав Радовић
(1998), Бранко В. Радичевић (1999), Брана Петровић (2000), Рајко Петров
Ного (2001), Младен Србиновић (2002), Неда Арнерић (2003), Милорад
Павић (2004), Милован Данојлић (2005), Светислав Божић (2006), Добрица
Ерић (2007), Емир Кустурица (2008), Амфилохије Радовић (2009), Владета
Јеротић (2010) и Душан Ковачевић (2011).

Поред добитника на
“Беловодској розети”  учествовали су и књижевници, научници,
прегаоци и духовници: Мира Алечковић, Милован Витезовић, Слободан
Ракитић, Драгомир Брајковић, Љубивоје Ршумовић, Даринка Вученови},
Добрица Ерић, Адам Пуслојић, Петар Пајић, Слободан Зубановић, Добри
Димитријевић, Вера Мајска, Бранко Л. Лазаревић, Антоније Маринковић,
Љубиша Ђидић, Миомир Ристовић,  Љубица Басарић, Звонимир
Аздејковић, Вук Крњевић, Невена Живић, Слободан Влајић, Срба Ђорђевић,
Драгољуб-Дади Миладиновић, Бошко Руђинчанин, Александар Петров, Љиљана
Ђурђић, Мома Димић, Даринка Дара Вучинић, Витомир Станојевић, Верољуб
Вукашиновић, Љубица Ненезић, Иван Пудло, Момир Драгићевић, Ангел
Думбравеану, Милан Вучићевић, Милентије Ђорђевић, Милета Аћимовић
Ивков,  Љубинко Драгићевић,  Милош Ћулумовић, Милан
Вучићевић, Биљана Грковић,  Ђорђе Павловић, Љубивоје Радовић,
затим књижевни критичари и историчари: Мирослав Максимовић, Јован
Делић, Димитрије Тасић, Милосав Буца Мирковић,  Радивоје Микић,
Милош Петровић, Владимир Јагличић, Љубица Петковић, Радоје Савић…

Своје глумачко умеће показали су: Мира Бањац, Радош Бајић, Љуба
Степановић, Радмила Савићевић, Жика Миленковић, Петар Божовић, Љиља
Степановић, Јелена Жигон, Весна Пећанац, Рада Ђуричин, Марко Николић,
Небојша Дугалић, Милија Вуковић, Андреја Златић, Момир Брадић, Ташко
Начић, Тома Курузовић, Милан Ђурђевић, Љиљана Токовић, Вицо Дардић,
Саша Сибиновић, Тихомир Станић, Љиља Ђоковић…

Своја
уметничка дела Белој Води подарили су ликовни уметници: Радољуб
Спасојевић, Слободан Бобан Миладиновић, Радуле Анђелковић, Александар
Микић – Аца Моравски, Димитрије Симић, Милашиновић, Милутин
Јовић,  Зоран Васиљковић, Дубравко Милановић, Драган Димитријевић,
Владимир Банашевић, Милорад Ђокић, Павле Паја Поповић, Грујица
Лазаревић, Бобан Стојановић, Небојша Милчев, Горан Ћеличанин, Божа
Ковачевић, Славољуб Чворовић, Божидар Вулековић, Бранислав Вученовић,
Милан Ћокић, Јованка Рашовић, Миља Ђорђевић-Ђурић, Светлана Аздејковић,
Мирјана Миња Николић, Ивана Весић, Добрица Максимовић, Обрад Јовановић,
Љубинка Митровић-Милић, Владимир Митровић, Велинка Спасојевић,
Вјекослав Ћетковић, Драгољуб Драган Димитријевић, Светозар и Светомир
Радовић, Милорад Мића Бајић, Љубомир Денковић из Новог Сада, Момчило
Крковић и Светомир Басара и Властимир Миладиновић из Београда, Синиша
Антић из Чачка, Здравко Јовић из Крушевца, Оливера Штрбац из Београда и
Милена Белензада са својим студентима из Крагујевца и други који су
учествовали   у вајарским, мозаичарским  и сликарским
колонијама.

Публика је уживала у песмама естрадних уметника:
Радојке Живковић и њеног оркестра, Вере Ивковић, Предрага
Гојковића-Цунета, Светлане Стевић-Вукосављевић, Снежане Савић, Милене
Плавшић, Миће Стојановића, Гордане Стојичевић, Анђелке Говедаревић,
Браће Теофиловић,  Гордане Адамов – Лепе Лане, Мире Васиљевић и
групе “Ђердан”, Радмиле Бајић, групе Живот (Јове Бранковића и Боривоја
Ђорђевића, инструменталиста и Лидије Вранић, вокалног солисте), Слађане
Кошутић, Александра Илића, Јасне Кочијашевић, Биљане Петковић, Вере
Нешић, Радивоја Симића, Владимира Митровића, Мирославе Арсић из
Пепељевца, Стефана Лукића из Великог Шиљеговца  и музичкој пратњи
оркестара: Радио Крушевца под руководством Душана Дуце Пејчића, Вулета
Радмановца из Крушевца, Чарапани, Оркестар Владе Пановића, РТС под
управом Бранимира Ђокића и Мише Мијатовића…

Своје
мајсторство на инструментима исказивали су: Оливера Ивановић (акустична
гитара), Наташа Ђорђевић (виолина), Марија Милосављевић (флаута)
Милинко Ивановић и Никола Докић из Крагујевца (фрула), Александра Манџо
и Данијел Лазар из Београда (виолина), Бора Дугић, Млади трубачи из
Коштунића и Прањана… а гласовно умеће хорови и певачке групе: Камерни
мушки хор “Станислав Бинички” из Крушевца, Мешовити хор “Свети кнез
Лазар” из Крушевца, женске певачке групе “Бисери Моравице” из Ариља,
“Бисер“ и “Беле виле“из Крушевца,  оркестар Бранимира Ђокића,
мушка певачка група “Весели јарани” обе из општине Ивањица, група
“Теодулија“ из Београда…

На позорници амфитеатра
надигравала су се многа културно-уметничка друштва: “Мерима”, “14.
октобар” и “Жупа” из Крушевца, “Вук Караџић”  из Треботина, Жабара
и Мале Врбнице, “Станислав Бинички”из Јасике,”Герасим Вујић” из Коњуха,
“Медвеђа”, “Каоник”, “Лола” из Бачког Петровог Села, “Радомир
Јаковљевић  – Јакша” из Велике Ломнице, “Запис” из Трстеника,
“Миодраг Вучковић” из Здравиња, “Воја Чурић” из Кобишнице, “Божур” из
Звездана код Неготина, КУД из Аранђевца, КУД из Ариља, КУД из Велике
Дренове, КУД “Радиша Поштић из Мрчајеваца, КУД Фабрике резног алата из
Чачка, КУД “Рибарска Бања“ из Рибарске Бање…

Розете за
добитнике клесали су  Радоје Јовановић (за Ангела Думбравеануа),
Зоран Васиљковић, академски вајар (за Миодрага Павловића), Мирослав (за
Неду Арнерић и Милорада Павића) и Драган Живанови} (за Милована
Данојлића, Кустурицу, Амфилохија Радовића, Владету Јеротића, Душана
Ковачевића) и Живан Миленковић (за остале лауреате).

У
организацији “Розете“ учествовали су КПЗ, КЦК и друге установе
Крушевца, СОФК и ДТВ “Партизан“ из Крушевца и Беле Воде, КУД “Ратко
Јовановић“ , МЗ и СД БСК Бела Вода, Огранак Вукове задужбине…
Покровитељ је била општина, односно град Крушевац, а спонзори бројне
привредне организације, културне и просветне установе.

Бела
Вода је захваљујући “Розети” у протекле три деценије постала значајан
центар културних догађања Србије. Уложила је много напора и труда око
уређења простора за културу дајући  јој највиши ранг на лествици
животних вредности. Захваљујући садржајним, богатим и добро
организованим културним програмима успела је да изгради и осмисли једну
од најстаријих и најмасовнијих културних манифестација у Србији коју је
до сада пратило око 150.000 посетилаца, а учествовало око 9.000
учесника.

“Розета“ је  постала препознатљиви
цвет српске уметности, креативни центар и доказ немерљивог ентузијазма
и пожртвовања бројних појединаца који су уградили себе у ову значајну
културну грађевину и који ће је још градити и дограђивати.

 

 

Др Велибор Лазаревић

0 702 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 9 2 178.223.255.89 1-
7028 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KRALJU MOJ – Milica Stojanović 2011-07-26 16:47:04

 

KRALJU MOJ

 

Kralju moj, osudi me na večnu tugu,
ali uzmi mi srce da ništa ne osećam,
i dok budeš rušio od karata kulu,
bar mi mesto u raju obećaj. Kralju moj, svu moju sreću zatvori
u tamnicu života mog,
i osmeh u suze pretvori,
uništi sve, ti imaš tu moć.

 

Kralju moj, okuj me teškim lancima,
da ne krenem dalje od mesta gde sam sad.
Zarobi me svu, jer ja sam na to navikla,
znam ja šta je i tuga i jad.

 

Kralju moj, proglasi me grešnom,
ne dozvoli mojoj duši radost,
i dok budem padala, uteši me smeškom,
reci da je to bio neki moj zanos.

 

Kralju moj, zabrani mi da plačem,
ja nemam na to pravo, zar ne?!
Pa šta i ako koja suza kane,
šta su za drvo dve slomljene grane?

 

Kralju moj, otvaraj i dalje nove rane,
gazi i zabadaj u leđa nož!
možda mi i novo jutro svane,
život nikad nije dovoljno loš.

 

Kralju moj, ja jesam grešila,
lažno ljubila i lažno se smešila,
ali dozvoli da poverujem da moj je život vredan,
za sve ove kazne ti budi moj dželat!

 

(C) Milica Stojanović

0 787 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7029 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – Miletica Miletić 2011-07-26 19:24:29

 

 

  

 

Милица Милетић, психолог и песник

ЖИВЕТИ ПУНОМ МЕРОМ ДО КРАЈА

Милица Милетић је рођена 26. септембра 1952. у Доњем Злегињу, од оца
Стојана и мајке Латинке, у скромној сеоској патријархалној породици,
која се бавила пољопривредом. Основну школу „Пане Ђукић Лимар“ похађала
у Горњем Злегињу, а Средњу медицинску школу у Крушевцу. Дипломирала је
за инжењера медицинске лабораторије на Медицинском факултету у Сарајеву
и Психологију на Филозофском факултету у Скопљу. – У Крушевцу живим од
1967. године код тетка Вере и тече Танета. Они су ми помагали да
завршим средњу школу, због лоших материјалних услова. Иако сам била
одлична ученица нисам могла да наставим школовање и упишем факултет.
Пошто у Крушевцу није било посла за медицинске технничаре отишла сам у
Иванград (данас Беране) и тамо се запослила. После 15 дана дошла је
тетка по мене и вратила ме за Крушевац.

Лепотица Жупе

Године 1971. Милица је изабрана за „Мис Жупе“ и то јој је било веома драго признање.

– Већ наредне године удала сам се за Радишу Милетића, иако сам била
незапослена. Ћерку Весну добила сам 1973. године, а после тога, као
одличну ученицу Медицинску школе, позвали су ме у матичну школу и
понудили посао да водим ученичку праксу. Идуће године у Сарајеву сам на
Медицинском факултету уписала Вишу школу за инжењера медицинске
лабораторије у трајању од три године. Дипломирала сам 1977, а одмах
после тога добила сам и другу ћерку Виолету (1979). Иако сам имала
стално запослење, моје радно место је укиниуто и тако сам постала
техноолошки вишак у школи, па су ме према потреби ангажовали да радим
разне друге послове. Године 1984. преузета сам од Медицинског центра,
где сам прешла на радно место биохемичара у статусу више школске
спреме. Тада сам уписала Психологију на Филозофском факултету у Скопљу.
Спремала сам испите на српском, јер је литература била са Београдског
универзитета и тако полагала испите. Мој супруг био ми је велика
подршка. Он се бавио децом, а ја сам учила. Он је по струци математичар
и јако је одговоран човек. У кући смо живели са свекром и свекрвом.
Свекрва је била на дијализи и ја сам је стално неговала. Жеља да
завршим факултет проистицала је из хуманог односа према људима и поред
великиих обавеза које сам имала, као супруга, мајка, домаћица и снаја.

Милица је дипломирала Психологију 1992. и почела да ради на Психијатријском одељењу Крушевачке болнице.

– Због потребе свог стручног усавршавања уписала сам Аналитичку
психотерапију у Институту за ментано здравље у Београду. Школовање је
трајало две године. После три године рада добила сам нови посао –
психолога у Дому здравља у Александровцу, где сам фактички отворила
Психолошку амбуланту. Љубав према завичају и жеља да помогнем људима са
животним проблемима, давала ми додатну снагу и вољу да успем, иако је
путовање било тешко и напорно. Ни мраз ни снег нису ме спречавали да
стигнем на одредиште. Ипак, превелики напор учинио је своје, па сам
затражила повратак у Крушевац. Мом захтеву је удовољено, добила сам
посао психолога у Диспанзеру рада „14. октобар, а за време рата 1999.
прелазим у Диспанзер за децу и омладину у Крушевцу, где се и сада
налазим.

Радећи у Дечијем диспанзеру, схватила сам да је
потребно и даље учење. Због рада са младима уписала сам нови курс
Психотерапију РЕБТ (рационална, емоционална, бихејвиорна терапију),
која ми значајно помаже у психотерапијском раду са младим генерацијама.

Супруг Радиша је сада у пензији. Своју радну каријеру започео је у
Злегињу, као наставник математике и тамо смо се упознали. Путовао је
сваки дан на посао из Крушевца, где смо живели. После тога он је
завршио Факултет народне одбране и радио у Одељењу народне одбране у
Крушевцу.

Старија ћерка Весна (1973) завршила је Медицински
факултет у Београду. После специјализације и магистратуре из
Неурологије ради у Специјалној болници „Свети Сава“. Млађа ћерка
Виолета (1979) завршила је Медицину, добила је специјализацију из
Неурологије и ради на Неурологији Крушевачке болнице.

– Љубав
према поезији јавила ми се још у средњој школи. Писала сам, а то је
остало негде у Жупи необјављено. Водили су ме други животни токови,
следила сам различите путеве. Та унутрашња потреба за писањем
активирала се када сам се суочила са страхом од сопствене смрти, након
операције. Поезија је куљала из мене, тако да је то била нека врста
одбрамбених механизама. Дружила сам се са својом наставницом Миром
Милошевић и на њен предлог учланила сам се у Удружење писаца просветних
радника. Врло брзо је објављена моја прва збирка песама „Дан више“
(1996). После тога 1998. изашла је нова збирка „Трагови“

Трећа
збирка се зове „Изнад ветрова“, а четврта је давно спремљена и чека се
штампа. Садржај те књиге је углавном посвећен мом рођеном брату
Браниславу Банету Радулцу, који је изненада преминуо и оставио велики
бол у мом срцу и души. Ту празнину и бол надокнађујем љубављу према
свом другом брату, а Банетовом брату близанцу Бориславу Бобану Радулцу,
професору физичког васпитања, који је сада директор ОШ „Доситеј
Обрадовић“.

Дугогодишњи сам добровољни давалац крви и до сада
сам десет пута дала драгоцену течност која живот значи. За време НАТО
агресије писала сам и читала поезију, а и дала крв за наше борце. Волим
живот, људе, музику…

Од 2004. године Милица је радила и
као члан тима Цаветовалишта за младе у овом диспанзеру. Са младима
разговара о љубави, о заштити репродуктивног здравља и о свему осталом
што их интересује. У току свог живота много била је ангажована на свим
пољима. Срећна је због тога. У њој и сада има енергије да ствара и
помажем људима.

– Љубавну поезију пишем у тренуцима када сам
сама, када ме додирну туга или бол и тада то емотивно стање претварам у
стихове. На тај начим ослобађам се незадовољства и превазилазим
проблем. Љубав је главна покретачка снага у човеку и она га подстиче на
све активности. Љубав према себи, својој породици и деци помогла ми је
да превазиђем различите ситуације у којима сам се налазила. Живот је
леп и треба га живети пуном мером до краја.

Приповетка „Није схватио“ објављена је у заједничкој збирци приповедака „Упркос времену“.

Љубиша Јабланов, у својој рецензији поред осталог, написао је: „Иако
изгледа да је интровертна, потпуно затворена у свој свет, песникиња
открива рефлексије својих психичких стања у цвећу („Камелија“,
„Хризантема“…), у травама, у дрвећу („Бреза“), у годишњем добу (
„Септембар“, „Децембар“), у данима и сатима и времену („Дан више“, „22
часа“, „Време“), у улицама („Кнез Михајлова“), у траговима, у сновима“
или у СМРТИ. Њу потресају лажи, још више смрти других („Драга“) и
СМРТИ, као саставног дела нашег живота. Па и тада:

„… У сивој маси великог мозга

Одзвањају акорди истине…“ („Смрт“).

Књижевник Миодраг Д. Игњатовић у рецензији за књигу „Трагови“, написао
је, поред осталог: – То је искрена, читљива и од емоција загрцнута
књига и то неодређеног жанра. Све је у ствари, свему овде повод: љубав
мислима, живот смрти, други људи песнику, песник свим људимма,
конкретан живот непознатим одговорима, нежна бреза вулканима, чију ће
рику њена смиреност ипак да надјача, приземно блењење ипак кроз сузу
открива пркос изазивачком небу. Човеков амбијент насељен је толико њим
да без њега и не може да постоји, сан се постварује самим сном, а
протицање реке живота значи тријумф капи, која се као кристал расипа у
светлости… “

Написао новинар:

 

Живомир Миленковић

 

За свечаност се спремам

Са самоћом сам.
Улепшавам се да на свечаност идем.
Сакупљам парчиће стакла
у разрушеном времену.

Смејем се,
корачам у свемиру,
тражим спој жабокречине и воде,
преливи зелени у магли.

Срећници спавају,
смеју се облине неморалности,
кидају се црквена звона,
долази ноћна тишина.

Са исцепаним рукавицама
рукују се пријатељи,
а ноћ све дубље сече ме тишином,
играју се звери у напуклој јами.

За свечаност се спремам,
када ћу отићи?

© Милица Милетић

0 434 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.124.165 1-
7030 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić 2011-07-26 19:26:13

За свечаност се спремам

Са самоћом сам.
Улепшавам се да на свечаност идем.
Сакупљам парчиће стакла
у разрушеном времену. Смејем се,
корачам у свемиру,
тражим спој жабокречине и воде,
преливи зелени у магли.

Срећници спавају,
смеју се облине неморалности,Na
кидају се црквена звона,
долази ноћна тишина.

Са исцепаним рукавицама
рукују се пријатељи,
а ноћ све дубље сече ме тишином,
играју се звери у напуклој јами.

За свечаност се спремам,
када ћу отићи?

© Милица Милетић

0 1314 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 212.200.65.116 1-
7031 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAVNA PRIČA – Živomir Milenković 2011-07-26 19:38:09

 

Љ У Б А В Н А П Р И Ч А

Била је танка као вита јела
Груди једре ко два дуњца бела
Шећерлеме праве уста медена
Прелепог стаса погледа снена. Миловах јој косу црну као свила
И дојке сочне ко јабука рана
Љубав беше бурна и кратка века
И моме срцу од тад нема лека.

Мирис липе и љубавни нектар
Уби ме у појам погоди у центар
Рањено срце и сад ме боли
А душа моја уздише и воли.

Остарила липа поломила крила
Под њеном крошњом једна љубав била
Памтим ватрена ока црна два
Ох драги Боже и то је судбина.

© Живомир Миленковић

0 918 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.124.165 1-
7032 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – NEGDE U MOJOJ PESMI – Violeta Salkica Aleksić 2011-07-28 19:00:17

 

28.07.2011.
godine sa početkom u 20:30 u restoranu Koliba održano je
Poetsko-Muzičko veče *NEGDE U MOJOJ PESMI* pesnikinje Violete Salkice
Aleksić… Za muzički trenutak pobrinuo se Miki Petrović, poznati
kruševački muzički umetnik… Učestvovali su pesnici: Ljuba Obradović,
Spasoje Ž. Milovanović, Svetlana Djurdjević i autorka Violeta
Aleksić… Ovo veče zajednički su organizovali Kulturni centar Kruševac
i Restoran *KOLIBA*, a sve je osmislila i nadahnuto realizovala Jelena
Djordjević – organizator KCK… Pa izvolite, pogledajte kako je to bilo
i  uživajte…

Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević

A NEMA TE

Opet te nema …

Uzalud pitam lutalice noći gde se tvoje stope kriju
i lažem kad kažem da svejedno mi je,
samo sebe i druge zavaravam … Nema te,
ni u mračnim ulicama tudjih tajni,
ti se uvek vešto od mene kriješ,
dok te ja očajnički tražim,
kad teško mi je,
tebe opet,
u inat meni,
nema …

© Violeta Slkica Aleksić

Ljubodrag Obradović govori o knjizi *NEGDE U MOJOJ PESMI*
pesnikinje Violete Salkice Aleksić…

U POEZIJI JE TO TAKO – stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

Oduvek
je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može promeniti
svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim bićem
su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih je u životu
vodila i pokretala na velika pregnuća i stvaralaštvo… Violeta
svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji žive za umetnost,
pa otvoreno i kaže VIVA LA ARTE, u uvodnoj
reči svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer
činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i
prepuste se njenim čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani
svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo
jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od
pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji,
nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari
isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam
da je Violeta pesnik…

Zašto ti pričam svoju priču?
Hoćeš li zaista razumeti o čemu zborim,
da li ćeš shvatiti kad usporim,
svoj korak na utrci,
ovog sunovrata!?

Ne volim sažaljenja
i ne trebaju mi lažne ruke prijateljstva
na ramenu.
Ništa to ne menja!
To su samo reči rečene,
u vetar uzaluda na kamenu!

Jer
u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Što se
mene tiče, priznajem, poezija Violete Salkice Aleksić, je prostrujala
mojim venama i svrstala me u obožavace koji će rado iščitavati
njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, čiji sam ja vlasnik i
urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zrači.

U
to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja
zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom
da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što
joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!

Ljubodrag Obradović

 

Spasoje Ž. Milovanović je izgovorio sledeće stihove

KOLIBA

Dobro veče kolibo, nisi me još zaboravila?!
Ja sam onaj pegavi momčić,
što svojim glasom donesoh novost u tebe.
Ostario sam, već odavno mi niko nije tepao kao detetu,
lutao sam, moja kolibo po mnogim palatama srebra
i nudiše mi velik bogatluk da budem deo njih,
u svakoj bejaše hladno.
Srebro ne ume da greje kao što zna oganj,
na sred unutrašnjosti tvoje,
gde smo svi skupa jeli iz jedne posude.
Pa i ako u tebi, odavno već,
više niko ne kiti prostor sjajem glasova,
često sam sanjao drvene perde gde se ko deran verah.
Stari krevet i kolevka, moja prva radost
i tvoja dobrodošlica mom rodjenju,
hiljade udobnih dušeka nisu mogli zameniti,
meku tvrdoću otomana mog detinjstva ..
Dobro veče kolibo, moj jedini i najdraži dome,
hvala ti što me škripom svojih zardjalih vrata,
primaš u svoja nedra.
Hvala ti što si sačuvala sve ono što mi je značilo.
Vraćam ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraćam u zrakastu toplinu prašine tvoje,
što me je čekala verno,
svih ovih godina.

© Violeta Salkica Aleksić


Ljubodrag Obradović


Violeta, Jelena i Svetlana Djurdjević


Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević


Za muzički trenutak pobrinuo se Miki Petrović

Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević






PLAKAT

0 913 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7033 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ono što stvarnost biva – Bogdanka Rakić 2011-07-28 19:13:54

Ono što stvarnost biva

Pričao si mi o kulama Iliona citirajući Fausta;
reči su klizile,zavlačle se u svaku poru
dok sam poprimala obličje od pene.

Znao si da nisam ni ni Kristel, ni Loti,
već tvoja Šarlota zbog koje dušu seliš punoga sna. Patnja iskazana srećom prevazišla je sve buduće generacije.
Ljubav zbog koje buncam noćima.Vekovima.
Kakvo divno bunilo!

I svako ponavljanje kao da je prvi i poslednji put.
I dremljivost šuma i olistavanje pustinja.

I ona pregusta praznina ispunjena prizorima koji otkrivaju tebe.
Ako je varka,neka je!Pljeskom je pozdravljam!

Gradovi igraju u meni otvarajući prozore
i ja čekam reč novog sveta.Čekam je strpljivo.Nadam joj se.

Ah, ona tako velika i jednostavna – upokojila je smrt groznog slepila.
Mutavog slepila.
Sahranila sam ga sa nemirima.Bez epitafa.

Zamke zaborava uništavam sekundama sreće
i iz rasprsle rečne školjke budim svest svih nataloženih snova.
Raspakujem ih živeći te intenzivno, ja – tvoja Šarlota.

© Bogdanka Rakić

2 1130 0 boba 0 srpski 0 0 0 5 1 85.222.200.138 1-
7034 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NAŠA KRILA PARAKINA – Darko Kolar 2011-07-29 20:02:16

 

НАША КРИЛА ПАРАКИНА

Ето мене у богатом поморављу,
поглед ми застао код кучајских планина.
Ногама сам загазио реку Грзу и Црницу,
а велика Морава посебно ми мила. Чујем да је било много освајача,
да су били Келти и Авари,
и Римљана, Турака и Крсташа,
причали ми овде људи много стари.

Некада је било лако прећи преко воде,
и без моста, тад је могло да се прође.
Превозио је славни, Паракинов брод,
све мештане, путнике и вође.

Сад мостови спајају градове,
руку пружим, пријатељство буде.
Домаћини весели и здрави били
глас из Срема то вам поручује.

© Дарко Колар

2 984 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7035 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Hanibal – Miljojko Milojević 2011-07-30 20:49:25

 

 

 

HANIBAL
 247-182 p.n.e

Posvećeno velikim slobodarima
bilo da su poginuli u borbu za Slobodu
svog naroda ili skončali u kazamatima
zavojevača ili su, ne mireći se sa rop-
stvom, podigli ruku na sebe, poput
ovog vojskovođe i Koste Vojinovića…

Kartaginu, na severu Afrike žarke,
218. godine pre Novoga veka,
Posle poraza Hamilkara Barke,
Treći punski rat i ropstvo čeka. Na krstu i zidovima kuća, ispod streha,
Hamilkar razapinje kukavne starešine,
I pre odlaska iz grada- trgovine i greha,
U Španiju na tle svoje Nove Kartagine.

Prinosi krvavu žrtvu bogovima,
Zaklinje Hanibala:da bude oca vredan;
Da Rim napada i vojskom i slonovima;
Da Rimu bude neprijatelj broj jedan,
I više: sa lica Zemlje da ga zbriše.

Hamilkara, u predgrađu Nove Kartagine,
Na njegovu nesreću, španske bande sreću,
I u okršaju, slučajno, pada sa konja i gine…
Hanibal sprema vojsku sve veću i veću.

46 hiljada vojnika i slonovska krda
U lednu jesen, i nastupajuću ciču zimu,
Žuri uz Alpe, uz klance, vrhove i brda,
Da se što pre približi  i osveti Rimu.   

Najzad, sa jedva 2o ooo vojnika silazi
U sunčane ravnice, zapanjene, Italije,
I pustoši i pali… i slonovima gazi
Prestrašene rimske trapave legije.

Hanibal Barka strah i trepet Italije,
Ratnik koji je ledene Alpe prešao prvi,
Što pre, ni posle njega, niko učinio nije,
Sad Rimu preti da ga pohara i smrvi.

S mrtvih legionara genocidnog Rima
Dijamante, srebro, zlatno prstenje skida…

Hanibal zna: da će i Rimljani da ginu,
Ako im uvede dugo opsadno stanje.
I, po Magu, svo zlato šalje u Kartaginu,
Kao dokaz uz zahtev za snažno pojačanje.

Ali senat ne shvata cilj, ni posledice rata,
I pojačanje velikom ratniku ne šalje…
Preuzima blago od Maga,Hanibalovog brata,
Uz poruku: ,,Ako možeš, bori se i dalje!”

Hanibal, sin generala Barke Hamilkara,
Iako su mu mnogi veterani izginuli,
I gotovo svi bojni slonovi uginuli,
Trinaest godina Rimskom republikom hara.

Scipion mlađi, neprijatelj Hanibala Barke,
Divi se njegovom geniju, veštini i znanju,
I, slično njemu, sprovodi vojnu kampanju
U obe Kartagine, i na severu Afrike žarke.

Tek sad “Ljubavnici mora” postaje jasno
Da je zahvaljujući njemu do sada opstala
I, iako se prema njemu ponela nečasno,
Sad u pomoć zove svoga Barku Hanibala.

On žuri da spasi svoje Kartagine,
Al nailazi na scene sve crnje i gore:
Kartaginjani beže i neće da se bore…
Za Slobodu niko ne želi da gine!

U neratobornoj Kartagini bez Slobode,
U ropstvu, poniženju, u patnji i bedi,
Hanibal, dok ga rimske uhode uhode,
Odlučuje da živeti više i ne vredi.

Umorni genije rata, bez vojske i snova,
U egzilu, kome se kralj Prusijas divi,      
Ispija čašu gorkog otrova,
Al u srcu slobodara i dan-danas živi.      

© Miljojko Milojević

2 733 1 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.38
7036 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Sunce – Slobodan Ivanović 2011-07-30 20:52:21

SUNCE

Spasite sunce
U dušu li mi
zaviri
poješće ga
mrak Ja da svetlim
ne umem.

© Slobodan Ivanović

0 610 0 slobodani 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
7037 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNICI DRAINCU U POHODE – TRBUNJE-o4.08.2011. 2011-07-30 21:17:49

 

04.08.2011.
године у 20:30 у Трбуњу родном месту Радета Драинца одржаће се
манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју заједнички организују
Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака Драинац* и КЦ
Драинац из Блаца. Међу гостима ће се ове године наћи: Др Предраг
Јашовић, Милош Петровић, Бора Благојевић, Вељко Стамболија, Никола
Стојановић, Јелена Протић-Петронијевић, Момир Драгићевић, Мића
Живановић, Слободан Ценц, Миљојко Милојевић, Љубодраг Обрадовић, као и
песници из Блаца, Бруса и Прокупља…

Пре
самог наступа у Трбуњу, песници који долазе из Крушевца, казиваће своју
поезију, Драинцу у част и на језеру Ћелије у оквиру манифестације под
симболичним називом *МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ*…

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!

2 554 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.57.38 1-
7038 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOLIBA – Violeta Salkica Aleksić 2011-07-31 18:52:44

 

KOLIBA

Dobro veče kolibo, nisi me još zaboravila?!
Ja sam onaj pegavi momčić,
što svojim glasom donesoh novost u tebe.
Ostario sam, već odavno mi niko nije tepao kao detetu,
lutao sam, moja kolibo po mnogim palatama srebra
i nudiše mi velik bogatluk da budem deo njih,
u svakoj bejaše hladno. Srebro ne ume da greje kao što zna oganj,
na sred unutrašnjosti tvoje,
gde smo svi skupa jeli iz jedne posude.
Pa i ako u tebi, odavno već,
više niko ne kiti prostor sjajem glasova,
često sam sanjao drvene perde gde se ko deran verah.
Stari krevet i kolevka, moja prva radost
i tvoja dobrodošlica mom rodjenju,
hiljade udobnih dušeka nisu mogli zameniti,
meku tvrdoću otomana mog detinjstva ..
Dobro veče kolibo, moj jedini i najdraži dome,
hvala ti što me škripom svojih zardjalih vrata,
primaš u svoja nedra.
Hvala ti što si sačuvala sve ono što mi je značilo.
Vraćam ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraćam u zrakastu toplinu prašine tvoje,
što me je čekala verno,
svih ovih godina.

© Violeta Salkica Aleksić

0 1323 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7039 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander 2011-07-31 20:40:46

 

BALETSKE CIPELICE

Skidam sa sebe strah
od mog oca
kao jedan neželjeni
broš
bacam ga na pod
on se razbija
kao ručna granata Gori podrum sećanja
uplakane lutke mašu

Moje rumene
baletske cipelice
odvele su me daleko
iz igre

© Aleksandra Luthander

 Mogu da
objavim (po obaveštenju Eleonore Luthander) da je Aleksandra
Luthander doktorirala 18. jula 2011.godine na Univerzietu Megatrend,
Fakultet za kulturu i medije, sa temom “Uticaj filmskog opusa Ingmara
Bergmana na stvaralacke i kulturoloske okvire Evrope 20. i 21. veka”

1 1707 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 24.114.71.244 1-
7040 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano REZULTATI KONKURSA *VINO i KRČEDIN* 2011-08-01 19:58:13
Информацију послала
Сања Петровић

„Међународна ликовна и песничка колонија Крчедин“ и компанија „Емпреса“ објављују резултате

ЛИКОВНОГ И КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“

На књижевни део конкурса присигло је укупно 277 радова од стране 122 аутора.

Жири
за књижевне радове радио је у саставу: 1. књижевник Радомир Андрић,
председник УКС, председник жирија 2. професор Бранко Ракочевић и 3.
књижевник Гордана Влајић, уредник у издавачкој кући „Арте“ и донео је
следеће одлуке:

 

• Прво место је освојила песма „Вино“,  аутора Борислава Боре Благојевића из Ћуприје.
• Друго
  место: Додељено је радовима: песми „Виноград“ Манојла Гавриловића из
  Београда и песми „Чаша са ликом Архангела“ аутора Светлане Мићуновић из
  Београда.
• Треће место: Освојила су три рада: Песма „Ћилибар“
  аутора Јелене М. Ћирић из Прага (Чешка република), есеј „Bonum vinum
  laetificat“ аутора Индире Хаџагић-Дураковић из Пријепоља и песма „Пред
  вином“ аутора Спасоја Ж. Миловановића из Крушевца.

 

 

 

Похвалама
су награђени: Песма „Вино из костију“ аутора Зорана Хр. Радисављевића
из Београда, песма „Крчаг вина“ аутора Владимира Благојевића из
Београда, песма „Крчединско рађање“ ауторке Стеле Босиловске-Маје из
Битоле (Македонија), песма „Прсно вино“ аутора Љубомира О. Вујовића из
Београда, песма „Љубав вино сном док искри“ аутора Веселина Гајдашевића
из Фекетића, песма „Вино“ аутора Андрије Радуловића из Спужа (Црна
Гора), песма „Почитељ од ријечи“ аутора Фуада Ковача из Сарајева, песма
„Наздравимо побратиме“ аутора Петра В. Кнежевића из Београда и песма
„Крчедин“ Ане Василеве Стаикове Иванове из Пловдива (Бугарска).

На ликовни део конкурса пристигло је 54 рада од стране 34 уметника.

Жири
за ликовне радове заседао је у саставу: 1. Франц Цурк, професор на
Академији уметности у Нишу, председник 2. Мариана Георгиева, академска
сликарка из Бугарске и 3. сликар Владимир Кепић, шеф сликарске секције
Уметничке групе „Арте“, и донео је следеће одлуке:

 

• Прво место освојила је слика „Вински летопис у Крчедину“ , комбинована техника, аутора Жарка Станковића из Параћина
• Друго место припало је делу „Страст“, уметнички дизајниране чаше, аутора Ане Бабић из Кикинде.
• Треће место припало је делу „Мртва природа“, уље на платну, аутора Татјане Николајевић-Веселинов из Крагујевца.

 

 

Похвалу је добило дело „Крчедин“ цртеж тушем, аутора Јелена Зечевић из Београда.

Резултати
конкурса објављени су 28.јула 2011. године у оквиру програма отварања
„Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, а путем
медија од 1. августа 2011. године.

Награде ће добитницима бити уручене у првој половини октобра на свечаности у београдској боемској четврти – Скадарлија.

Награђена
и друга књижевна дела, по избору жирија, пристигла на конкурс, биће
штампана у посебном зборнику који ће бити представљен на „Петој
међународној ликовној и песничкој колонији Крчедин 2012“, крајем јула
2012. године.

Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР КОНКУРСА

3 644 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.92 1-
7041 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić 2011-08-02 19:33:34

 

ELEGIJA ZAMRLIH SELA

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti. Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

0 2991 0 Larra 0 srpski 0 0 0 90 18 188.255.215.100 1-
7042 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMA ŠLJIVI – Goran Sebić 2011-08-02 19:49:24

PESMA ŠLJIVI

Šljivo…
od leba si me oterala,
rakija kroz mene ko voda
kroz oluk lije,
ako ovako nastavi
hoce da me ubije. Celu noć me voli
a kad svane zora
od ljubavi nase
ostaju samo polupane čase.

Nema tu ni lj od ljubavi,
cist interes!
Ona i ja za istim stolom,
ona sa svojim gradima a
ja sa nekim svojim bolom
I na kraju nas zajedno
u aps na treznjenje vode,
ne pustaju me dok ona
Iz mene ne ode.

Pa gde je tu  Pravda?
Pa jel ja nju na silu drzim?
Stalno mi nesto manta po glavi,
pravi neki novi raspored stvari,
nekad ne znam ni kuca gde mi je!
Imas li ti nad njom neku kontrolu?
Ili je ovo prvi slucaj
da je dete rodilo oca…
Ali ne brines se ti, neeee…
Dosta je onih kojima treba boca,
a dok je njih, bice i tebe.

Mozes li da joj
udaris neku blokadu,
da joj zabranis da
me tera stolove da lomim,
da mi zabranis,
meni da zabranis
kad ne znam sta baljezgam
da govorim?

Moja šljivo,
zbog rakije…
ja sam u svadji sa vodom,
jedino kad preteram
glavu pod cesmu turim
da nadjem ono sto mi ona zaturi.

Dodje mi se jednom
u bure da udjem
pa neka malo ja isparavam iz nje
dosta je ona iz mene,
neka nju boli glava,
sa svima neka se svajda
dok normalan svet u nju blene,
Dosta je ona brukala mene…

© -Goran Sebić

0 1282 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7043 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OSMEH – Stana Minić 2011-08-02 19:53:45

ОСМЕХ

Од уздаха до уздаха
Хиљаду светлосних година
Чекања…
Ти се поново рађаш
Са првим звездама
Осећам те до
Свитања… Душу данима храним
Лепотом  осмеха твог од
Сећања…
Оно што просим
У сивој тишини
Иза које се кријеш
Тако мало је до
Плакања…

Ломе ме минути
Украденог живота од
Маштања
Телефон тврдоглаво ћути
Предуг ће постати пут до
Праштања…

© Стана Минић

0 577 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7044 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MAŠTATI – Ksenija Aleksić 2011-08-02 20:13:30

© Ksenija Aleksić MAŠTATI – Ksenija Aleksić

0 470 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7045 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – SVETLANA POLIĆ 2011-08-03 17:23:05

SVETLANA POLIĆ, rodjena 20.08.1974. godine u Požegi. Profesor sam
istorije u osnovnoj školi u Užicu. Sklonost ka poeziji gajim odmalena,
sporadično sam i objavljivala neke pesme, a po prvi put sam dobila
javno priznanje za svoju poeziju na Pesničkim susretima u Ćupriji. U
pripremi za štampu mi je i prva zbirka pesama, čijem predstavljanju se
nadam na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu.

1 917 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7046 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JA RATUJEM SAM – Slavoljub Jovanović Kumana 2011-08-07 08:02:24

 

JA RATUJEM SAM

Slike iz detinjstva ko ordenje nosim
i u meni bukte kao vatre plam,
često sam žurio koracima bosim,
u životu ovom ja ratujem sam. Pritisle me muke i olujno vreme,
za brigu i prošlost uvek ću da znam,
moja su sećanja jedno tešmo breme,
bilo gde da krenem, ja ratujem sam.

Nove ispovesti neprekidno slušam,
jedno mirno doba neću da prodam
i kroz minsko polje ja ću da pokušam,
ništa nije vredno, ja ratujem sam.

Ne spominjem krizu, jer odavno boli,
porodice naše kao stari ram,
takvu istoriju ko može da voli,
istina je znana, ja ratujem sam.

Više i ne brojim, padoh, pa se dižem
bez velike mašte prazan mi je san,
na poslednji voz ja ponovo stižem,
volim da pobedim, a ratujem sam!

© Slavoljub Jovanović Kumana

0 480 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7047 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BAKARNA NOĆ – Peko Laličić 2011-08-07 08:11:23

 

БАКАРНА НОЋ

– Свим рударима Србије срећан празник, 6. август.

 

 

Бакарна ноћ пада
гвоздене але гутају брда
док бакарне кише лију
низ набрекле руке
и хлеб са седам кора бакарни су нам
осмеси
траве
и песма птица
љубав
ветар у коси
и прашина на длану
бакарне су нам страсти
сећања
водотоци
и прегнућа
бакарни су нам
и ваздух
и плућа

 

у бакру горимо
њиме зборимо
меримо
и завет дајемо

 

бакром нам се речи оре
бакарне нам свићу зоре
црвене као рудара дело.

 

© Пеко Лаличић

0 414 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 173.67.124.216 1-
7048 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Narod – Miro Beribaka 2011-08-09 22:26:04

 

Narod

Narod k’o narod,
ide ko živina,
ćutke!
Vodaju ga tamo – ‘vamo! Zguren, naramljuje,
ostavlja djedovinu,
prteć svoju muku
i sanduke s kostima!

I ne plače!
Nema kad!

(C) Miro Beribaka

2 535 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.161.2 1-
7053 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano REČ JE MOJ MAČ – Živomir Milenković 2011-08-12 22:54:41

 

РЕЧ ЈЕ МОЈ МАЧ

Људска реч од Бога дата
Има моћ љута мача
Од сваке је силе јача
Jeр и на почетку беше реч Речју шибам душмане клете
Што слободи свакој прете
Свемоћне владаре
Бездушне господаре
Сумњиве мисионаре
Разне манипуланте
Црне берзе шпекуланте
Опасне преваранте
Војне лиферанте
Превејане мафијаше
Оргијаше и дрогераше
Лопове и нерадише
Екстремисте
Шовинисте
Глобалисте
И
Од зла сваке врсте исте

Људска реч је од Бога дата
Има моћ љута мача
Од сваке је силе јача
Јер и на почетку беше реч.

© Живомир Миленковић

0 398 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7054 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – Saša Todorović 2011-08-12 23:06:22

БИОГРАФИЈА ПЕСНИКА САШЕ ТОДОРОВИЋА

Саша Тодоровић је рођен 13. јануара 1980. године у Горњем Степошу, код
Крушевца. Дипломирао је Књижевност и српски језик на Филозофском
факултету у Нишу. До сада је објавио следеће књиге – ТРАГАЊЕ (2000),
ЋИРИЛИЧНА СВАКОДНЕВИЦА (2004) и ОСВЕТЛИ НАМ ДОМ (2010). Незапослен је,
а живи у свом родном месту.

Рецензију за трећу, најновију
књигу написао је бард српског песништва, академик Матија Бећковић: –
Прва руковет стихова Саше Тодоровића „Осветли нам дом“ није прва, него
најновија потврда истинитости оног предсказања да ће од свих уметности
остати једино поезија. А то значи да ће бити сачувана реч, коју су као
завештање данашњи песници примили од својих претходника, да би је као
пламен предали будућим песницима.

Једна карика у том непрекинутом ланцу је и Саша Тодоровић, који том речју осветљава свој дом.

Д Р Е Н

Благо би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена.

И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћу

Младићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражили

Још од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

0 993 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7055 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DREN – Saša Todorović 2011-08-12 23:07:48

Д Р Е Н

Благо би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена. И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћу

Младићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражили

Још од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

1 1235 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.9 1-
7056 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Za 6-ti RODJENDAN PoezijeSCG – Jabuke i dunje!!! 2011-08-13 23:46:46 

Све
тече, све се мења. Нарочито време неумитно, а брзо пролети. Чини ми се
да је јуче све почело, а почело је 20.08.2005. године, објављивањем
прве моје песме *ЈАБУКЕ И ДУЊЕ*
на овом сајту, која тада није добила ни један коментар… У част
6-тог рођендана сајта поново је објављујем (нешто измењену) …

Биће
још изненађења за 6-ти рођендан, а једну иницијативу ћу објавити 20.
августа 2011. године у Адровцу. И да знате – сајту се од данас може
приступити и на адреси www.poezija.rs, а мени можете писати и на мејл pesnik@poezija.rs !

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на орману стоје.
Ја и сад чезнем
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну,
и уз игру и развигоре
тонемо у слатку тајну. Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.

Да нас жудња и страст
у љубавни вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад кроз живот лутамо сами.

Јабуке и дуње,
на орману нека иструле.
Само да опет дојездим
у твоје лагуне…

© Љубодраг Обрадовић

13 1011 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.57.4
7057 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ANNELIESE ROSE – Semir Avdić 2011-08-16 18:26:27

 

ANNELIESE ROSE

Prokleto se kobeljajući

Vezan kao utvara za krevet davim se

U još jednom gutljaju sumpora

Hladnih stopala, raskrvavljenih usana

Guram se da progovorim bezuvjetno

Sve prokletinje tvoga bivstvovanja U meni, nad nama

Dok lebdim raskalašno

Čekajući tvoj križ da me probode

Presudi kroz sve svetinje utopljene

U muku pod vinilnom trakom što mi je oko

Usta vežeš nedajući Paklu da te zarazi

Još jednom

Kao nekad

Bez poricanja Đavla.

Nema izlaza

Dok padaš kroz prozor

Gajde su odsvirale povorku

Za svim tvojim bjesomučnim koracima

U bjekstvo, tjerajući se sa Slobodom uz Pravdu, ali

Latinskog u mom govoru nema

Dokaz o egzorcizmu je otsao nedorečen

Ne nosiš me zajedno sa sobom

U vlastito propadanje koje nije

Jednako mome.

Moje je sporno, pa je delikatno za

Sve one u bjelom jer se nadaju

Otkrovenju jedne duše dok se

Prkosno tijesni među razvratnike

Neuviđajući sve pukotine raspolučenih

Identiteta što čekaju Sudnji Dan.

© Semir Avdić
Sarajevo, 14. avgusta 2011.

0 446 0 Dali 0 srpski 0 0 0 5 1 173.67.124.216 1-
7058 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LIRSKA SKICA ZA RAKU DRAINCA – Veljko Stambolija 2011-08-17 17:05:21

Вељко Стамболија – Лирска скица за Раку Драинца

Драинцу
је најтеже падало одвајање од завичаја и дјетињства. Одлазећи из родног
краја, ко лептира привукла су га свјетла велеграда да на њима спржи
своја завичајна крила. Са ”срцем као јединим пртљагом”, вјечно ће
остати болан, заправо незаштићен и неприпремљен за гредске марифетлуке
мада је и сам био шерет и умио да забавља публику. Умио је Рака да буде
позер, ал` узалуд, срце је вукло до ”светачких и босих ногу”.

Неки крупан црвени цвет
Расте испод мрких сеника,
Као кандила шумском богу.
Са тог сам брега, давно, одлутао у свет,
Те не знам да ли још у којој брези живи слика
Мог прозеблог детињства,
Светачких и босих ногу?

(”Родни брег”)

 

Између
”вечито будних јавних кућа и апсана” покушао је да лебди овај худи
лептир спржених крила, навлачећи на лице и маску, али како да превари
оне који су маскирању вичнији. Вјечно гладан и вјечно празних руку
трбухозборио је своју поезију и боемисао по кафанама.

Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне.

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
И тугу остављам под прозорима изгубљених жена.

Дао бих све, а ништа немам.
Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне.

Горштачки
крупнорјек и гласан сјекао је кафански дим као ножем и бацао рукавицу
изазова малограђанској ситости и самољубљу. Њихово пуноцрјевно надимање
и подригивање иритирало је Драинчево узвишено гладовање. Драинац, сав
од завичаја и сав од пјесме, шиба по ћифтинским душама и због тога
плаћа високу цијену. Срце, његов пјеснички орган, тешко да је могло
издржати подругљиве погледе ситношићарџијске чаршијанске раје. Када
неко своје срце и читавог себе, без изузетка, дарује Зевсовим богињама,
онда ми имамо једно више биће, биће које ка висинама тежи и које
заслужује све знаке наше пажње. Онда му опраштамо што се вукао по
градским буџацима и дар сатирао и трошио у јаловим разговорима са
неталентованима.

Вељко Стамболија

 

 

04.08.2011.
године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, одржана
је манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју су заједнички
организували Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака
Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године
наступили: Др Предраг Јашовић, Бора Благојевић, Вељко Стамболија,
Никола Стојановић, Јелена Протић-Петронијевић, Мића Живановић, Слободан
Ценц, Миљојко Милојевић, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и
Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о
стваралаштву Радета Драинца говорили су Др Предраг Јашовић и Вељко
Стамболија.

 

 

0 470 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7059 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano … – Aleksandra Mladenović 2011-08-17 17:25:26

 

…

O, mili ljudi, neće iz grudi
ma, srce ludi, duša se trudi
rima joj sudi; to damar kudi
prirodu ćudi.-
Pesma se budi. O, duši jada, rovovi pada,
ma, pevam sada, u moru strada
to mnome vlada, ovde i sada
bojište hada.-

Pesnik se nada.

O, hoće, tu je, u reci  kuje
tajac se čuje u bilo oluje
ma, trnci struje; stvaranjem huje;
Da očaje truje-
                        Pesnik  to snuje.

O, nema više, negde gde biše
kapi bez kiše, to srce diše
i dušom briše; ma, slapove njiše.-
tiho ,sve tiše…
                       Pesma
se piše.
              
O, ljudi, leka, u reci reka
to krvna i meka u venama čeka
bliska, a daleka; ma, učini  jeka-
od pelina mleka.-

  Pesnikom čoveka.

(C) Aleksandra Mladenović

4 1057 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 109.92.123.191 1-
7060 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano O ĆUTANJU – Vida Nenadić 2011-08-17 17:36:33

 

O ĆUTANJU

On

je ćutao.

I svojim

ćutanjem

slušao je

sve

naše

(ne)izgovorene reči, dok smo

mi

i sa njim,

i sa sobom

razgovarali.

Ćuteći.

© Vida Nenadić

Uz pozdrav With Regards

Vida Nenadić

http://www.poetasdelmundo.com/verInfo_europa.asp?ID=7445
4 1225 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7061 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RAJEVSKOM U ČAST 2011 – Gornji adrovac 2011-08-17 21:29:19
TREĆI KNJIŽEVNI SUSRETI RAJEVSKOM U ČAST

Književni
klub “Velimir Rajić” i ove godine organizuje, treci put zaredom,
Književne susrete “Rajevskom u čast”. Susreti će se odrzati u subotu,
20.08.2011. godine u porti crkve “Svete trojice” – (Ruske crkve) u
Gornjem Adrovcu na mestu pogibije ruskog dobrovoljca Nikolaja
Nikolajeviča Rajevskog.

Organizacioni odbor susreta odlučio je
da u programu, ove godine učestvuju kulturni poslenici i književni
stvaraoci iz Beograda, Niša, Pančeva, Smederevske Palanke, Knjažvca,
Sokobanje, Ražnja, Kruševca, Batočine, Paraćina, Ćuprije, Leskovca,
Vučja i grada domaćina Aleksinca. Manifestaciju su pomogli SO
Aleksinac, MZ Gornji Adrovac, Centar za kulturu i umetnost Aleksinac,
OTIS Aleksinac, dok su medijski pokrovielji Radio televizija
ALT-Aleksinac i radio Aleksinac. Očekujemo dolazak još nekih
televizijskih ekipa iz okolnih regionalnih centara.

Inače svi
pesnici učesnici susreta pokloniće po jednu knjigu po izboru čime ćemo
toga dana ustanoviti BIBLIOTEKU OVIH SUSRETA, sa željom da u dogledno
vreme ona preraste u svojevrsni legat, a čitava manifestacija postane
kolonija umetničkog stvaralaštva koja ce okupljati umetnike iz čitavog
sveta.

Svetlana Biorac-Matić

 

0 533 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.67.204 1-
7062 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano EGZISTENCIJALIZAM – Semir Avdić 2011-08-18 18:50:41

EGZISTENCIJALIZAM


Gdje je noć stala tu je potekla

Još jedna ponornica njenog

Beskonačnog kraja zakopčanih ideja

Nerealiziranih izmaštanih snova

Svakog atoma progresivnosti zapete

U Sibiru hladnokrvnog vožda gdje se

Pojasa tananošću koja se polako okoštava

Oko opustjele skorojevićevske biserne mu ispraznosti I egzistencije razbujane bahatosti što

Se onomad guji pod noge od straha podvlačila

Mlateći slamu od kukolja i rogobatnom kamenu

Se privijala stožno pravolinijski bez uglova.

Sad je se Sunce zatajilo u ozeljenelom sedefu

Sa krhotinama krovova buržujskih kuća

Otkucanih sati gradske prošlosti sa šeširima

Zapadnih, austrougarskih elemenata što se

Navukoše na sihir da u proklete pređoše

Kao iz sobe u sobu laganim korakom

Manje sudbonosnim ali ipak određenim

Bez zavisti što tron se sruši pod nogama im

Kao da je san ništa drugo do budan odsanjan.

© – Semir Avdić
Sarajevo, 9. Avgusta 2011.

0 537 0 Dali 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7063 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PJESMOM LJUBAV SE PIŠE – Milisav Djurić 2011-08-19 22:41:18

Пјесмом љубав се пише

Исчитавао сам пјесме,
тражио те у њима,
чинио и што се не см’је,
чувао те у мислима. Тражио сам те у другима,
газио погрешан пут,
мало вјеровао људима,
бивао, за све, љут.

Ти си негдје срећна жена?
Живиш уз неког, у души сама…
Рањено срце мира нема
док љубав тиња међу нама.

Пјесму сам посветио теби…
Осмијеху сваком један стих.
Да нисам, ни знао не бих
да си ми мила, најдража од свих…

Сваки твој поглед дубина нека
што увијек немире мами изнова,
к’о ушћу своме док тече ријека,
нарасла бујица жеља и снова.

Поклањам ти маштање своје,
све дуге ноћи непреспаване,
модрину неба, док звијезде роје,
љубавну зору што за нас сване.

Писао сам пјесме љубави…
За сваку драж строфа више.
Толико да се не заборави,
пјесмом, љубав се пише…

© Милисав Ђурић

0 615 0 milisav 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7064 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PREBRAŽENJSKA BLAGODARNICA U MAKREŠANU – 19.08.2011. 2011-08-19 22:44:01

 

19.08.2011.
godine u porti Crkve Sv. Ilija u Makrešanu izveden je bogat
kulturno-umetnički program u zajedničkoj organizaciji MZ Makrešane,
KUD-a *MLADOST* iz Makrešana i Crkvene opštine Makrešane. U programu su
pored domaćina KUD-a *MLADOST* iz Makrešana nastupili i KUD *Vuk
Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, Frulaši *Adam Milutivić*
iz Kruševca, Dečji hor *Sveti Knez Lazar* iz Kruševca, Ženski hor
*BISERI* iz Kruševca, Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca, KUD “POLET” iz
Padeža, KUD iz Rutevca, KUD *ČARAPANSKI VEZ* iz Kobilja i drugi… Ceo kulturno umetnički program koordinirao je i osmislio Radovan Stevanović, predsednik MZ Makrešane.

Da
sve ne bude igra i pesma i da poezija celoj manifestaciji da posebnu
draž, pobrinuli su se pesnici koji saradjuju sa Kulturnim centrom
Kruševac i svoju poezuju objavljuju i na sajtu www.poezijascg.com
: Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević, Jelena Protić-Petronijević,
Veljko Stambolija, Mića Živanović i domaćin i organizator manifestacije
Miroslav Stojadinović…

Mića Živanović, Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević, domaćin i organizator
manifestacije Miroslav Stojadinović, Jelena Protić-Petronijević i Veljko Stmbolija
Sečenje kolača

Radovan Stevanović, predsednik MZ Makrešane sačekuje goste Miću Pršića i
Boru Čolića iz KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina Žabara i M. Vrbnice

Voditeljica programa

Svetlana Djurdjević

DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević

Svetlana Djurdjević

Veljko Stambolija

Добро је имати кућу

Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише

Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће

Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје

Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака

Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса

Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште

Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти је дом

Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај

Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина

© Вељко Стамболија

Veljko Stambolija

Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca

Jelena Protić-Petronijević

АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ

Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео

Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан

© Јелена Протић-Петронијевић


Jelena Protić-Petronijević

Mića Živanović

ЗА БИЉАНУ

Већ су давно прошли најситнији сати
трећи пут за фајронт крчмар светла гаси,
прикрада се зора и музика дрема,
а ја тражим песму што Биљане нема.

Уморни свирачи гледају ме бело,
и ако се добро годинама знамо,
конобара молим за још једно црно,
а њих убеђујем макар рефрен само.

Ал само још једном преклињу ме они,
мрзовољнон келнер црно вино служи,
ехо исте песме кроз главу ми звони
што Биљане нема да се с нама дружи.

Знам није им лако а и мени није,
Бог зна ком је теже њима или мени,
не тражим ја вино то ми душа пије,
а ја само хоћу песму о тој жени.

Mića Živanović

Voditeljica programa

Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca

Ljubodrag Obradović

OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović

Ljubodrag Obradović

domaćin i organizator manifestacije Miroslav Stojadinović

РАСКРШЋЕ

Тумарам и лутам ко одбегло псето,
не знам којим путем и куда да кренем,
непознати правци и зарасле стазе,
неводе не никуд, јер су све богазе.

На раскршћу пута у круг се окрећем,
ко болесно пашче што за репом јури,
мислећ да је туђи, да ми водич буде,
небили се тако отрго од туге.

Али раскршћем овим тумарају слепи,
што излаз не знају и не буде наду,
да ће пролаз светли да изасја очи.
Па да их отправи, куда ваља поћи.

И сваким се даном, тама већа спушта,
оно мало вида у тами да згасне,
раскршћем без наде у круг да се вртим,
хоћу ли наћи пута и пут да пропртим.

Ја не губим наду и нећу ту стати,
одагнаћу слепост и наћи ћу пута,
ко за божјим видом, изсија ће нада,
моје бивство никад неће да залута.

© Мирослав Сојадиновић – Мирко

domaćin i organizator manifestacije Miroslav Stojadinović

1 774 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.229.184
7065 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RAJEVSKOM U ČAST – Treći put u Gornjem Adrovcu 2011-08-20 20:37:15

Уводним
излагањем о Николају Николајевичу Рајевском, који је живот дао за
слободу Србије, отпочела је књижевна манифестација *РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ*,
чији је организатор био књижевни клуб *Велимир Рајић* из Алексинца. Ово
је трећи сусрет песника, овога пута из: Београда, Бона, Ниша, Панчева,
Смедеревске Паланке, Књажевца, Сокобање, Ражња, Крушевца, Баточине,
Параћина, Ћуприје, Лесковца, Вучја и града домаћина Алексинца, у Горњем
Адровцу, у дворишту Цркве Свете Тројице, којa је подигнута Рајевском у
част.

Погледајте слике са овог догађаја, прочитајте синопсис и
мали осврт на судбину пуковника Николаја Николајевича Рајевског, који
је био инспирација и Толстоју за *АНУ КАРЕЊИНУ* и осетитићете делић
атмосвере која је 20.08.2011. године лебдела у ваздуху на Голом Брду у
Горњем Адровцу и знаћете зашто ПоезијаСЦГ од самог почетка подржава ову
манифестацију коју је осмислила Светлана Биорац-Матић, председница КК
*Велимир Рајић* из Алексинца…

 

 

Овако су почели трећи сусрети песника *РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ*

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој. Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћај…

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ

voditeljke : Tanja Ganić -Cekić i Marija Mihajlović -Davidović

Protojerej Miomir Jeftić

Predsednik MZ Gornji Adrovac Jugoslav Živić

Svetlana Biorac- Matić, predsednica KK *Velimir Rajić* iz Aleksinca

Tanja Ganić -Cekić

Prof. Vasilije Stojanović iz Aleksinca

Bratislav R. Milanović iz Beograda,

Ljiljana Milosavljević iz Smederevske Palanke

Ivana Đorđević iz Aleksinca

Tomislav Đokić iz Ražnja

Marija Mihajlović -Davidović

Slobodanka Živković iz Aleksinca

Ljubodrag Obradović iz Trebotina (kod Kruševca)

Hranimir Milojković iz Soko Banje

Nebojša Đorđević iz Knjaževca

Aleksandra Pavlović iz Aleksinca

Kaja Stojanović iz Ražnja

Milica Damjanić iz Aleksinca

Miodrag Milunović iz Smederevske Palanke

Dragan Petković iz Pančeva

Miroslav Zdravković iz Aleksinca

Svetlana Đurđević iz Kruševca

Obren Ristić iz Knjaževca

Slobodan Ganić iz Aleksinca

Zoran Jovanović iz Leskovca

Bora Blagojević iz Ćuprije

Sladjana Ivanović iz Žitkovca

Marija Mihajlović -Davidović

Tomislav Simić – Kalpački iz Kruševca

Bogdanka Rakić iz Nemčke

Milka Ižogin iz Ćuprije

Radojka Zlatanović iz Tešice

Prof. Slobodan Branković iz Beograda

Srbobran Matić iz Aleksinca

Vesna Petrović iz Batočine

Slobodan Ivanović iz Paraćina

Slobodan Ivanović iz Paraćina

Djurdja, Slobodan i Ljuba

Dragan Pavlović iz Aleksinca

 

Božica Stanković – Bajka iz Beograda

Mića Živanović iz Kruševca

Miloš Sakić iz Smederevske Palanke

Mića i Svetlana

Slobodan Jovanović iz Ćuprije

voditeljke : Tanja Ganić -Cekić i Marija Mihajlović -Davidović

Vladica Milenković iz Paraćina

Mapa boja kod G. Adrovca u kom je poginuo Rajevski

Svetlana Biorac- Matić iz Aleksinca

Voditeljke Tanja Ganić -Cekić i Marija Mihajlović -Davidović i autor sinopsisa
Svetlana Biorac- Matić iz Aleksinca

Svetlana Biorac- Matić iz Aleksinca

Prof. Vasilije Stojanović iz Aleksinca

Posle programa bilo je i prigodno posluženje

Sloba, Toma i Tanja

Zoran i Ljuba

Djurdja i Zoran

Djurdja, Zoran i Boba

Djurdja, Ljuba i Boba

Zajednička slika

Boba, Ceca i Djurdja

Ljilja, Boba, Ceca i Djurdja

Boba i Djurdja

Mića Živanović

Bora Blagojević i Ljuba Obradović

Bora, Zoran i Slobodan

Djurdja, Nebojša i Boba

Манифестацију
су помогли СО Алексинац, МЗ Горњи Адровац, Центар за културу и уметност
Алексинац, ОТИС Алексинац, док су медијски покровиељи били Радио
телевизија АЛТ-Алексинац и радио Алексинац. Иначе сви песници учесници
сусрета поклонили су по једну књигу (неки и по две) за тога дана
установљену БИБЛИОТЕКУ ОВИХ СУСРЕТА, са жељом да у догледно време она
прерасте у својеврсни легат, а читава манифестација постане колонија
уметничког стваралаштва која ће окупљати уметнике из читавог света.

Nikolaj Nikolajevič Rajevski

O NIKOLAJU NIKOLAJEVUČU RAJEVSKOM

Nikolaj
Nikolajevič Rajevski (pukovnik) potiče iz ugledne porodice. Bio je unuk
proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata
1812. godine, (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig
ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu „Rat i mir“) po kome je i dobio ime.
I njegov otac, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1801—1843), bio
je general-lajtnant. Oženio se Anom Mihailovnom Borozdinoj (1819—1883),
za koju se govorilo da je bila lepa, ugledna i obrazovana žena. Otac mu
je umro mlad, ostavivši iza sebe dvojicu maloletnih sinova, Nikolaja i
Mihaila. Kasnije, Nikolaj i Mihail su završili studije na Moskovskom
Univerzitetu (fizičko—matematički fakultet). Nikolaj je još tokom
studija pokazivao interesovanje za književnost i istoriju slovenskih
naroda (tečno je govorio francuski, nemački, engleski, razumeo srpski).
Kasnije se mlađi Mihailo oženio sa devojkom iz ugledne porodice,
Marijom Grigorijevnom Gagarin, a stariji Nikolaj se bavio raznim javnim
i državnim poslovima.

Posle
studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku.
Rajevski kao tridesetogodišnjak, dobija čin pukovnika, a zatim odlazi u
Taškent gde učestvuje u ratnim operacijama (gde je i ranjavan). Nikolaj
je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u
Srbiju.

A
prava dragocenost su četiri pisma pukovnika Rajevskog iz 1867. godine
prilikom njegovog prvog dolaska u Srbiju. Prvo pismo od 15. maja po
starom (30. maja po novom kalendaru) datirano je iz Čačka, dok je
potonje od 2/14. juna poslao iz Beograda. Sva je pisao na francuskom
jeziku i sva su upućena ministru srpske vojske pukovniku Blaznavcu. Za
putovanje u Srbiju i Bosnu u specijalnu misiju odabrao je Rajevskog
niko drugi nego ruski car Aleksandar Drugi, a instrukcije dao ministar
vojni Miljutin, u Srbiji ga prihvatio srpski ministar Blaznavac.

Devet
godina kasnije, drugi dolazak pukovnika Rajevskog je 1876.god. kao
dobrovoljac u srpsko-turskom ratu. Sa sobom je doveo priličan broj
ruskih dobrovoljaca (3000-5000). Po dolasku u Beograd iz Odese, prvih
dana avgusta meseca 1876. odmah se javlja na moravski front u štab
generala Černjajeva na Deligradu. Černjajev je jedno vreme na Rajevskog
gledao sa podozrenjem, na šta se Rajevski nije obazirao. General Mihail
Grigorič Černjajev ubrzo dodeljuje Rajevskom komandu nad određenim
združenim odredima.

Prvu
bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je
najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu, gde su
nebrojeni napadi bili od Turaka ali su svi odbijeni. Ipak na moravskom
ratištu tih dana izginulo je oko 9 hiljada srpske vojske (kao i bar 31
ruski oficir) i više od 15 hiljada turske vojske.

Odlučujuća
bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Turska vojska
je započela napad 20. avgusta (1. septembra po novom) koji je trajao od
8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa
teškom artiljerijom napadali srpske položaje. Po početku bitke general
Černjajev je odmah izašao sa štabom na Prćilovački vis. U ranim
popodnevnim časovima general Černjajev šalje odred pukovnika Rajevskog
kao podršku u Gornji Adrovac. Već negde oko 17 časova glasonoša donosi
vest od komandira baterije poručnika Šamanovića, generalu Černjajevu da
je pukovnik Rajevski „ovog časa poginuo od neprijateljskog puščanog
zrna“. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije.
Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Sv. Romana, a odatle je
posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz
velike počasti za Rusiju, posle opela u sabornoj crkvi kome je
prisustvovao kralj Milan. Za vreme opela u Sabornoj crkvi
činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom
sveštenika. Pevao je i hor prisutne kozačke legije.

 

Црква Св. Тројица у Горњем Адровцу

Na
mestu gde je poginuo u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sv. Trojica,
u narodu poznata kao šarena crkva ili crkvi ljubavi, ruska crkva. Plac
za gradnju crkve otkupila srpska kraljica Natalija, a da je izgradnju
platila grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog. Veliku je ulogu pri
gradnji crkve imao je vladika niški Nikanor Ružičić. Ovaj sveti hram je
izgrađen i osvećen 2. septembra 1903. godine. Od puta pa do ulaza u
hram ističu se drvoredi lipa koje su donesene, kako kaže još jedna
legenda, iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa
Rajevskih. Sveto slovensko drvo, lipa, natkriljuje na ovom mestu,
valjda kao nigde drugde, i legendu i stvarnost o ratu 1876. u kojem je
bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno spomenom kakav je ova
znamenita crkva.

 

 

Spomenik Rjevskom ispred Crkve Sv. Trojice

 

Informacije koje stoje na kapiji

Ovde su jurišali Turci – Golo brdo kod Gornjeg Adrovca

 

SINOPSIS

U
SUBOTU 20.08.2011.GODIN U PORTI RUSKE CRKVE U GORNJEM ADROVCU ODRŽANI
TREĆI PO REDU KNJIŽEVNI SUSRETI “RAJEVSKOM U ČAST” Slikom i rečju
vodimo Vas na ovo prelepo druzenje n akome je učesvovalo četrdesetak
pesnika iz 15 mesta širom Srbije, a jedna pesnikinja stigla je na
susrete čak iz Nemače.

Marija: Dragi gosti, dragi prijatelji, dobar Vam dan i dobro nam dosli na treće po redu susrete “Rajevskom u čast”.

Tanja:
Ima čast i zadovoljstvo da u ime organizatora ovih susureta Književnog
kluba “Velimir Rajić” pozdravim naše prijatelje knjizevnike i kulturne
radnike iz 15 gradova Srbije. Posebno mi je zadovoljstvo da pozdravim
ljude koji ne pišu stihove, ali se na svoj način bave kulturnim
stvaralastvom i danas su ovde sa nama.

Marija:
Sa nama su danas i nama uvek dragi gosti predstavnici Centra za kzlturu
i umetnost, Gradkse bibilioteke, kao i predstavnici medija: Radio
televizije ALT Aleksinac i Radio Aleksinac

Tanja:
A da bi ovi susreti protekli što lepše, kao i uvek do sada, pomogli su
nam SO Aleksinac, MZ Gornji Adrovac, OTIS Aleksinac, Biblioteka “Vuk
Karadzić” Aleksinac, protojerej Miomir Jeftić, kao i naši prijatelji iz
već pomenutih medija.

Marija:
I pre nego sto krenemo sa zvaničnim delom programa, ja ću zamoliti
protojereja Miomira Jeftića da nam ukratko kaze nešto o istorijatu i
značaju ove velelepne crkve u čijoj porti se danas nalazimo.

Tanja: U ime MZ Gornji Adrovac pozdravice Vas predsednik Jugoslav Živić.

Marija:
Pozivam predsednicu Knjizevnog kluba “Velimir Rajić” da u ime domaćina
pozdravi sve prisutne i proglasi susrete otvorenim. Svetlana
Biorac-Matić.

Tanja: Zabeleženo
je…Turci su na Aleksinačkom frontu imali petnaest puta više vojnika,
modernije puške, superiorniju artiljeriju…I hteli su preko granice,
do Begrada, do Dunava, ka Evropi… Evropi koja je ćutala. Svi
zvanični vapaji srpske vlade odbijali su se o taj zid ćutnje.
Pristizali su samo dobrovoljci, ponajviše iz Rusije, medju njima i
tridesetsedmogodišnji Nikolaj Nikolajevič Rajevski… Njemu, njima u
čast, mi danas ovde govorimo stihove. A počećemo stihovima ruskog
pesnika koje će nam kazivati prof. Vasilije Stojanović iz Aleksinca… Posle njega čućete pesnike:

• Bratislava R. Milanovića iz Beograda,
• Ljiljanu Milosavljević iz Smederevske Palanke
• Ivanu Đorđević iz Aleksinca
• Tomislava Đokića iz Ražnja

 

Marija: 1876
godine ovde su ječale topovske kanonade. Jedan zalutali geler prekinuo
je život hrabrog pukovnika Rajevskog. Baš ovde, na ovom mestu gde danas
stojimo ugasi se njegov život. Kažu da je na vest o njegovoj pogibiji
čitav front zaćutao. Žalili su ratnici hrabrog dobrovoljca… Uz
najviše počasti Srbija se oprostila od hrabrog oficira na dan kad su
njegovi posmrtni ostaci iz manastira Sv. Roman krenuli put rodne Rusije.
Nedugo zatim, na inicijativu porodice Rajevski ovde je počela izgradnja
ove velelepne crkve. Stigle su i sadnice lipa koje su svoje korene
pustile u Rozumovsku ( rodnom mestu Rajevskog), a evo već decenijama
svoje krošnje sire nad Srbijom. I
pre nego što čujemo nove stihove ja ću zamoliti delegaciju pesnika da
polozi cvece na spomen obeležje Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom.
(polaganje cveća) Molim prisutne da minutom ćutanja odamo poštu svim
ratnicima izginulim za slobodu i čast otadžbine.

Svoju poeziju govoriće nam:

• Slobodanku Živković iz Aleksinca
• Ljubodraga Obradovića iz Kruševca
• Hranimira Milojkovića iz Soko Banje
• Nebojšu Đorđevića iz Knjaževca i
• Aleksandru Pavlović iz Aleksinca

 

Tanja:
Istoričari polemišu o tome da li je pukovnik Rajevski inspirisao
Tolstoja kada je stvarao lik Vronskog u romanu “Ana Karenjina” Neki
kazu da, drugi tvre da je to nemoguce. Neka bude i da nije, nama je
nekako lepo da verujemo u suprotno. Lepo nam je da verujemo u ljubav,
veliku, romantičnu… A svakao da je pukovnika Rajevskog u Srbiju
dovela ljubav, pa makar i ona iskonska prema veri, pravoslavlju. S toga
ovu crkvu, inače posvećenu Svetoj Trojici, u narodu poznatiju kao Ruska
crkva, još nazivaju “Šarenom” i “Crkvom ljubavi”. A pravoslavlju,
rodoljublju i ljubavi pevaju i:

• Kaja Stojanović iz Ražnja
• Milica Damjanić iz Aleksinca
• Miodrag Milunović iz Smederevske Palanke
• Dragan Petković iz Pan 9;eva
• i Miroslav Zdravković iz Aleksinca

 

Marija:
Kazu da dans moc i interes spajaju ljude. Mi – romantični pesnici,
pisci, slikari, umetnici, verujemo da je to drugacije. Da ljude spaja
ljubav, da jedino ona sme i mora da bude ta spona medju nama. Pa neka
je ljubav i poezija koju pišemo zaneseni, a čitamo je bistrih glava.
Jer veliki Tagore reče: ” Samo ono što činimo iz ljubavi činimo
slobodno pa ma koliko patnje iz toga proizašlo…” S ljubavlju svoje stihove daruju vam:

• Svetlana Đurđević iz Kruševca
• Obren Ristić iz Knjaževca
• Slobodan Ganić iz Aleksinca
• Zoran Jovanović iz Leskovca
• Bora Blagojević iz Ćuprije
• i Sladjana Ivanović iz Žitkovca

 

Tanja: Dovoljan
je jedan trenutak da se postane heroj, no potreban je čitav život da se
postane dobar čovek… rekao je Brulat. Nažalost, nekako se heroji
najčešće vezuju za ratove, najveću glupost i strahotu koju je čovek
sebi smislio. Jer to je jedina rabota čiji se uspeh meri štetom… Neko
mora započeti mir kao što je neko i započeo onaj prvi rat u istoriji
civilizacije. Zato ovde danas pevamo i miru, sećajući se heroja rata.
Da više niko, nikad i nigde, ne sazna šta znači rat, strepeći za svoga
sina u njemu. Stihove ruskog pesnika kazuje nam profesor Vasilije Stojanović, a zatim i stihove kazuju:

• Marija Mihajlović – Davidović iz Aleksinca
• Bogdanka Rakić iz Nemčke
• Dragana Pavlovića iz Aleksinca
• Tomislav Simić – Kalpački iz Kruševca
• Milka Ižogin iz Ćuprije
• i Radojka Zlatanović iz Tešice

 

Marija:
Sa ovog mesta, evo već treću godinu zaredom, šaljemo poruku mira,
slobode i razumevanja… Pozivamo ljude da otvore svoje stisnute
pesnice i jedni drugima pruže ruku, jer samo tako mogu sačuvati sebe
same. Sećamo se pukovnika Rajevskog, ali i svih znanih i neznanih
ratnika iz svih ratova koji su ovde protutnjali. I molimo za mir u kome
će rasti, živeti, pevati sva deca ovog sveta. Za MIR u kome jedino
LJUBAV cveta i živi. Molimo svojim najboljim molitvama, i borimo se
jedinim oruzjem koje imamo, svojim stihovima. Poslusajmo:

• prof. Slobodana Brankovića iz Beograda
• Srbobrana Matića iz Aleksinca
• Vesnu Petrović iz Batočine
• Slobodan Ivanović iz Paraćina
• Božica Stanković – Bajka iz Beograda

 

Tanja:
Molimo i da nigde i nikad ne zaboravimo naše pravoslavno poreklo. Da
poštujemo druge vere i običaje, ali i čuvamo svoje korene. Velika i
lepa je ova planeta i ima dovoljno mesta za sve. Treba ga samo mudro
pronaći, a onda ga podeliti sa drugugom, prijateljem, poznanikom. Samo
tako biće još lepše i bogatije. Čuvajte ga u očima, u srcu, u mislima,
u stihu, u svojim delima po kojima će vas potomci s ponosom pominjati.
Svoje stihove kazuju:

• Mića Živanović iz Kruševca
• Miloš Sakić iz Smederevske Palanke
• Slobodan Jovanović iz Ćuprije
• Vladica Milenković iz Paraćina
• Svetlana Biorac- Matić iz Aleksinca

 

Marija:
Stigli smo do kraja jos jednih susreta” Rajevskom u čast”. Narednog
avgusta u hladovini ovih lipa, nadamo se, bice nas iz jos više gradova.
Mozda će neko do tada napisati novu pesmu posvećenu baš ovom mestu,
naslikati sliku, napisati priču. Znamo da će sledeće godine, danas
oformljena biblioteka biti bogatija za nove knjige. Želimo da stara
škola dobije konačno novi sjaj i postan ecentar jedne lepe umetničke
kolonije. Čuvajmo naše prijateljstvo. To mozemo samo uz pomoc svih vas
koji ste se danas ovde okupili. I da završimo kako smo i počeli,
stihovima ruskih pesnika. Ovoga puta stihove nam kazuje profesor
Vasilije Stojanović

Tanja: Voznesenjski: “Zapamti ovaj tren
i mladišipak
i na tvom ramenu
pelc “at njivo”
jer ja sam tvoj pesnik
i večiti ljubavnik
i ništa više i “njičivo”

Dragi pesnici, dragi gosti, hvala vam sto ste i danas bili sa nama i do
susreta iduće godine u hladovini ovih istih lipa, na ovom istom
mestu….

Autor sinopsisa: Svetlana Biorac – Matić
voditelji : Tanja Ganić -Cekić
i Marija Mihajlović -Davidović
Gornji Adrovac, avgust/2011 godine

 

1 3155 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 109.92.96.20
7066 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KIŠA U LETNJOJ NOĆI – Marko Baroš 2011-08-21 20:24:48

 

KIŠA U LETNJOJ NOĆI

 

Na oči mi san ne dolaziše
U vreloj letnjoj noći
Mesec zemlju spaljivaše
Nehte jutro doći

 

Tad se molih bogu
Da donese vetar i kišu hladnu
Da sklopiti oči mogu
Da nahranim dusu snovima gladnu Molitve se moje uslišiše
Kad je kiša zapadala jako
Ruke ka prozoru poletoše
Ne bi li je tako

 

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
Može li nesto od nje biti

 

U ove kasne sate
Da mi sklopi oči
Da se snovi vrate
Ove žarke noći

 

Ne tražim joj mnogo
Samo malo hladnoće
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoće

 

© Marko Baroš

1 515 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7067 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAJEDNO SMO JAČI – Udruživanje književnih klubova… 2011-08-21 21:19:30

 

Шта сам то планирао да кажем у Адровцу 20.08.2011. године на 6-ти родјендан сајта www.poezijascg.com, а нисам изговорио… Ништа посебно и непознато, само ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ И ДОБРОДОШЛИ!!!!

Дакле, мислим да књижевни клубови који се баве поезијом, којих у Србији има поприлично, а има их и широм ex-ju
простора, могу бити на неки начин повезани и тако јачи. У складу са
мојом концепцијом стварања предуслова за наједноставније представљања
поезије широј јавности урадио сам сајт са именом КЊИЖЕВНИ КЛУБОВИ
посвећен мисији повезивања књижевних клубава ради заједничких акција за
популаризацију поезије. Да будемо сви на једном месту, да се упознамо и
тако БУДЕМО ЈАЧИ ! Фејс и друге мреже су добри, али нису пројектовани за поезију… Тај сајт је на адреси http://www.poezijascg.com/klub/
и намењен је искључиво удруживању књижевних клубова или удружења
песника Србије и расејања у једну онлине заједницу, која ће заједничким
акцијама допринети попопуларизацији поезије и других књжевних
активнисти. Наравно, извештаји о активностима различитих удружења
песника, односно књижевних клубова биће доступни и на сајту ПОЕЗИЈАСЦГ,
односно на овим странама!

Наша
идеја удруживање књижевних клубова који у свом раду значајну пажњу
посвећују и поезији, има за циљ презентацију поетских остварења широм
Србије и света где се говори и пише на једном од језика Ex-Jугославије.
Парола заједно смо јачи је за мене увек на месту, па се стога надам да
ће сви клубови, почев од клуба *Велимир Рајић* из Алексинца, са чијом
сам председницом Светланом Биорац-Матић и разрађивао идеју о удруживању
књижњвних клубова, искрено подржати ову идеју и придружити јој се…

Дакле,
овај сајт је посвећен удружењима песника, то јест књижевним клубовима
са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске и свих земаља
где има песника и клубова који пишу и стварају на старом,
неправазиђеном, српско-хрватском језику или његовим данашњим
подваријантама: српском, хрватском, босанском, црногорском итд…

А Ви већ сада размишљајте да нам се прикључите и да новим идејама омогућите бољи и квалитетнији рад …

Пријавите Ваше удружење песника или књижевни клуб са свим релевантним подацима на мејл: pesnik@poezija.rs !

ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ И ДОБРОДОШЛИ !!!

6 686 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.161.2 1-
7068 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PRAŠĆAJ NIKOLAJ – Slobodan Branković 2011-08-21 21:49:21

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој. Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћај…

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ

0 935 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7069 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PANONSKO MORE – Ljubica Vukov-Davčik 2011-08-22 21:13:30

 

PANONSKO MORE

Put putujem
Put protkan
Prav pravcat
Pored njega polako
Panonsko more izranja ..Viri iz ravnice
Vraća se  iz njiva
Vir žubori iz žita
Blatni okrir od ilovače
Oreol stvara
..Pazi stoji mesecima
udaviće nas
..Panonsko more izranja
Nova neka Atlantida
Nas čeka..

© Ljubica Vukov-Davčik

 

 

2 1066 0 LjubicaVD 0 srpski 0 0 0 15 3 178.222.174.173 1-
7070 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CRNO SUNCE – Marija Mihajlović 2011-08-23 17:38:48

CRNO SUNCE

U utrobu zemlje
U centar egzistencije
tamo idem

Na mesto
gde ne postoje pitanja:
o životu i smrti
o svrsi življenja
o paklu bivstvovanja Lepota mraka
čar tišine opija me
U tom centru
na sigurnom ću biti mestu
Osećam

Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebe

Posmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonosti

Vidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima

Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajlović

Biografije pesnika: Marija Mihajlović

Pesnikinja
iz Aleksinca i član književnog kluba ”Velimir Rajić”. Ima 33.
godine.Piše od svoje 15.godine.Živi i stvara u Aleksincu. Juna meseca
2011 godine izašla joj je iz štampe prva zbirka pesama ”Pisma ili Don
Kihot sa likom žene”. Uskoro iz štampe izlazi i svojevrstan duo
zbornik autorki Marine Mihajlović Živković I Marije Mihajlović
Davidović, pod nazivom ”Zašto je Adam pojeo jabuku”.

1 954 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7071 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KRIK SA DNA UMA – Srbobran Matić 2011-08-23 18:10:19

KRIK SA DNA UMA

Niko za ljubav više ne mari,
istumba nam se život skroz,
pravda pokupi svoje stvari,
a istina se baci pod voz.

Postali smo gori od svih,
nestao je i Božji lik,
izgubio je i rimu stih,
sa dna uma se čuje krik. Gorak nam život ko oskoruša.
Prevara novu prevaru budi.
Odavno nam nestade duša,
od drugih tražimo da su ljudi.

Nemamo više ni juče, ni sutra.
danas je samo važno za telo.
Sviću nam samo sumorna jutra.
Poštenju davno beše opelo.

Zagadjena je duhovna atmosfera.
Ništa od nekadašnje naše sloge.
Na krst razapeta nam vera,
a savest bačena davno pod noge.

U meni još tumara nada,
kao poslednji beskućnik.
Bojim se da i ona ne nastrada,
pa je sakrijem u neki stih.

Neka bar neko sačuva tajnu,
klicu života, istine seme,
i ljubav sveopštu i beskrajnu
i smilovaće nam se valjda vreme.

© Srbobran Matić

1 424 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7072 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAVIČAJNA – Svetlana Biorac-Matić 2011-08-23 18:17:25

 

ZAVIČAJNA

O, dušo moja rastrzana
možeš li jednom postati stih
opevat raskoš ovih poljana,
prerasti vreme, postati mit.

Neme mi usne žedne lepote
večernja zvona kad s crkve biju
pa tažim reči da te krasote
u nežni sklad se prepletu, sliju. Oči mi pune sunca i neba,
nemirnih reka, moćnih planina,
dok slutim miris majčinog hleba
srce mi or’o – klikće s visna.

O, dušo moja, svileno tkanje,
išaraj sebe cvećem i travom,
daj mi da budem lipovo granje
da budna sanjam nad zavičajem.

© Svetlana Biorac-Matić

1 443 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.96.20 1-
7073 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VOJVODA VOJVOĐANSKI – Dragan Petković 2011-08-23 18:25:56

VOJVODA VOJVOĐANSKI

(Miki Antiću)

Ako mi jave, umro Mika
reći ću im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova dečačka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta”. Iako lično nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi čuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,
što dušom čistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,
reći ću, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvođanski
od onih vam je što večno žive.

© DRAGAN PETKOVIĆ
(PANČEVO)

2 1606 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 30 6 82.212.137.76 1-
7074 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VINOVA LOZA – Živomir Milenković 2011-08-27 21:00:53

 

ВИНОВА ЛОЗА

Винова лоза божанствена
У Жупи посађена
Вишевековним коренима
Сељачким знојем поливана Жупа сунцем обасјана
Лоза љубављу отхрањена
Тежачким срцем обљубљена

Виногради златасти
Из Српске Бретање
Божанским плодом даривани

Од Жељина до Копаоника
Теку потоци вина
На срећу и радост свима

© Живомир Миленковић

0 458 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7075 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RECI MI… – Dule R. Paunović 2011-08-27 21:06:11

РЕЦИ МИ…

Реци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?

Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ? Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?

Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
… и муљу.

Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног…

Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?

Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама…
Беше ход кроз светлост и слепило
… у коначно слепило !

© Дуле Р. Пауновић

2 886 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7076 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDNA JESEN – Goran Sebić 2011-08-27 21:11:29

JEDNA JESEN

Gurajući se sa godinama
skoro da sam i zaboravio jednu
kasnu jesen,
koračao sam tvojom ulicom
u pocepanim cipelama,
i letnjoj jakni,
dok je krv venama trčala
da se ne bi zaledila. Zaboravljam rastanke,
priče i ubedjivanja,
zabravio sam i tvoju glavu
na mojim grudima
i one suze što su se slivale
niz moje tada mlado telo
dok si plakala.

Zaboravio sam.

Dosta je jeseni prošlo
ni jedna kao ta tada,
te godine se upošte
i rodila jesen u meni.
Znam da sam imao mnogo godina
da bih je tada prvi put video,
no živeo sam
neki život dečaka,
i dan danas ga živim.
Danas sam isto one dete koje si znala.
onako razuzdan i pun sebe…

Odlazio sam,
ti si samo plakala,
drhtale su suze
i stresli se svi vrapci.
Jesen je ledila,
otišao sam polako koračajući
u onoj letnjoj jaknici,
pocepanih cipela,
dok je krv venama trčala,
da se ne bi zaledila.

© -Goran Sebić

0 959 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7077 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2011 – Bela Voda 04.09.2011. 2011-08-27 21:39:53

 

У
организацији Културног центра Крушевац, Вукове задужбине, КУД-а Ратко
Јовановић и МЗ Бела Вода, у Белој Води, на реци Западној Морави,
04.09.2011. у 18:00 часова одржаће се *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2011*!

Учествују песници: Раша Попов – Београд, Јован Михајило – Нови Сад,
Милоје Дончић – Ниш, Љубица Вуков-Давчик – Суботица, Милош
Милошевић-Шика – Трстеник, Бора Благојевић, Радивоје Миладиновић и
Александар Дрндаревић – Ћуприја…

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ !!!

0 481 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.223.73.220 1-
7078 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRAG SVETLOSTI u slavu Velike Gospojine 2011-08-29 18:37:05

 

 

 

Култура
нема граница, а поезија је задужена да и оно мало граница које деле
људe, брише као гумицом. Тако је било и 28. августа 2011. године у
порти цркве у Великој Врбници, где су чланови КУД-а *Вук Караџић* из
Треботина, Жабара и М. Врбнице, извели пригодан културно уметнички
програм у част Велике Госпојине.

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице је један од највећих
хришћанских празника. Овај празник је успомена на смрт Богородице и
према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и “предала
свој дух у руке Спаситеља “, у спење Пресвете Богородице спада у ред
Богородичних празника. Српска православна црква и верници га славе 28.
августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава
и пост који траје 14 дана.

 

 

 

 

Песма
*ТРАГ СВЕТЛОСТИ*, коју је Љубодраг Обродовић први пут изговорио
27.09.2009. године у Културном центру Крушевац, била је та која је
повезала духовност града и села у један доживљај коме је свакако
требало присуствовати. А програму је присуствовало више од 600
посетилаца који су кућама отишли убеђени да је оно најлепше у Врбничкој порти у смирај дана управо око њих: у младости, у игри, песми, ..

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

 

 

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

Водитељка програма Бојана Зајић

Поштовани посетиоци добар дан.

Поводом данашњег празника, Велике Госпојине, представиће Вам се чланови
Културно-уметничког друштва “ВУК КАРАЏИЋ” , Треботина, Жабара и Мале
Врбнице. C обзиром на то да нам је ово прво гостовање у  Великој
Врбници, представићу вам КУД «Вук Караџић».

Културно-уметничко
друштво “ВУК КАРАЏИЋ” Треботина, Жабара и Мале Врбнице ради
континуирано од 1970. године, са богатим садржајем активности. У свом
раду посебно су активне: фолклорна секција (која окупља највећи број
чланова, а на репертоару има игре из Шумадије, Источне Србије, Врања,
Баната, Лесковца, Шопске, Влашке и Циганске игре), затим, драмска,
литерарно-рецитаторска и музичка секција, које све укупно окупљају око
200 чланова свих узраста и занимања. Драмска секција у досадашњем раду
постигла је изизетне резултате како на нивоу Града Крушевца, тако и
шире. Редовно је освајала неку од награда а два пута је била апсолутни
победник на Републичком фестивалу драмских аматера села србије
(ФЕДРАСУ) у Малом Црнићу.

Треба напоменути и више значајних
награда у културном животу Града Крушевца, затим велики број гостовања
широм Републике Србије, као и иностранству: Немачка, Словенија, Црна
Гора, Македонија. КУД “Вук Караџић је редовни учесник Такмичења села
Града Крушевца, чији су програми више пута проглашавани најбољим, и са
великим успехом представљали Град Крушевац на Окружним и Републичким
Такмичењима.

Од 1997. године календар догађања у области
културе Града Крушевца, постао је богатији за још једну трајну
манифестацију – Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског
округа (ФЕДРАРО).

КУД “Вук Караџић” прикупља старе експонате и
чува од заборава културну баштину нашег краја у сарадњи са Власником
Етно куће Слободаном Стојановићем. Све о активностима КУД-а “Вук
Караџић” можете погледати на сајту Љубодрага Обрадовића www.poezijascg.com .

Користим прилику да се захвалим домаћинима на позиву да будемо гости, у
нади да ће се наша сарадња наставити. Такође користим прилику да свима
који данас славе празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину
честитам славу, са жељом да и у будуће са својим пријатељима и рођацима
славе у здрављу и весељу. Велика Госпојина или Успење Пресвете
Богородице је један од највећих хришћанских празника. Овај празник је
успомена на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се
она вазнела на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља “, у спење
Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска
православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа
по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана. А
сада бих позовала свештенике нашег места: Брану Павловића и Милоша
Костића, који су уједно и наши домаћини, да нам се обрате…

Свештеници Брана Павловић и Милош Костић

Драган Тодосијевић упознаје свештеника Брану Павловића
са књигом *ЉУБАВНИ рецеПАТ*

 

Драган Миљковић

Драган Тодосијевић

Љубодраг Обрадовић

Љубпдраг Обрадовић и Чолић Борислав – руководсво КУД-а
*Вук Караџић* из Треботина, Жабара и М. Врбнице

2 742 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4
7079 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SPASITELJ – Živko Kareski 2011-08-31 20:01:57

 

SPASITELJ

Povremeno lupkanje viljušaka i noževa po porculanskim tanjurima, reže
rashlađenu tišinu u trpezariju. Pored stola, jedan nasuprot drugog,
Milan i Ljubiša, subotni ručak dovršavaju. Iz kuhinje dolazi Gorica.

– Evo, i kafa stiže! – Kaže ona, a osmeh joj negovane zube otkriva.

Ona, na stolu bliže Milanu pozlužavnik ostavlja, prazne tanjure uzima i
u kuhinju se vraća. Milan uzima čašu sa crnim vinom i pogled svoj ka
Ljubiši podiže. –
Živeli! – Sa osmehom momak pozdravlja, pužajući svoju čašu s vinom da
bi se kucnuli – Lepo! Veoma ukusno!

–          Majstor je Goca
za kuvanje. – Kaže Milan i praznu čašu ostavlja. – Videćemo čime će da
nas zasladi?!

Već u sledećem času, Milan prema sebi
poslužavnik privlači, kafu u šolje sipa, jednu ispred sebe ostavlja,
drugu Ljubiši dodaje.

–          Smem li ? .. –
Pita Ljubiša, kaži prst i srednji prst na usta stavljajući.

–          Nevalja, dete! Ti to znaš! – Kaže Milan – To je …

–          Znam! To je štetno. Ali sada, s kafom… – Molećivo Ljubiša požuruje.

–          Dobro! S
kafom… – Saglasan je Milan i okrećući se, sa komode iza sebe,
kristalnu pepeljaru uzima i dragom je gostu dodaje .

Momak je uzima, ispred sebe, pored šolje je ostavlja, vadi cigaretu i pripaljuje.

–          Nisi mi rekao kuda ćeš na odmor ovog leta? – Milan pita, šoljom u ruci.

–          Još nisam
odlučio! – Kaže Ljubiša među dva povučena dima – Danas nije teško.
Agencije nude šta god poželiš. Samo pare u đeb i problem je već rešen.

–          Da ideš, dete!
– Milan se u sivkasto-plave oči zagleda – ako ne odeš sada, dok si mlad
, kasnije – ko zna ?!.

–          A ti ? – kratko će Ljubiša.

–          I ja ću morati
da razmislim. – kaže Milan – Posle svih ovih vežbi i naprezanja, rado
bih negde na more.

–          Jedno lepo
letovanje na moru, zaista će ti prijati. – Saglasan je Ljubiša.

–          Ovog leta zaista mislim da se odmorim, ali gde i kada ne znam ?!

–          A da negde zajedno odemo?…- Traži momak pogled svog domaćina.

Milan ćuti kratko, uporno u svog gosta zagledan, blago se osmehuje i kaže:

–          Hajde, molim te
! Pa ne možemo ja i ti. Ti sa svojih dvadeset i pet tražiš zabavu …
ludovanja… ja … Malo plivanja mi samo treba i malo sunca, a uveće
šetnja pored obalu. Ne , ti i ja …Nekako mi ne ide … – Zagledan u
šolju koja se dimi, Milan kratku pauzu pravi – A , vidiš , možda bi
vredelo da se o tome, ipak malo razmisli.

–          Ja ti ovo ozbiljno predlažem. – Kaže Ljubiša.

–          I ja sam ozbiljan!

Milan kafu šmrće, zagledan u rumene obraze, u pravilan nos i zategnute
obrve iznad krupnih očiju, u visoko, čisto čelo i zalizana, sjajna
kosa, na potiljku u repić vezana, u širok osmeh ovog mladog veoma
simpatičnog momka nasuprot njemu. A Ljubiša, posle gutljaj kafe,
povlači dim i pogled rasšeće po slikama na zidu iza domaćina, po
svećnjake od mesinga i glavu žene – isklesana od drveta, oštrih linija
i postavljena na komodi, da bi na kraju primetio da je sve to sa dosta
ukusa odabrano i poređano. On pokušava da svoju “šetnju” pogledom ne
bude uočljiva, a svaki mu detalj ostaje u sečanje.

Iz kuhinje
Gorica ponovo dolazi, punačka i nasmejana. Brzo prolazi pored slova i
pleteni poslužavnik od šamaka, sa dva tanjuriča u njemu, ostavlja na
mali, niski sto u dnevnoj sobi.

–          Dođite da se
zasladite! – kaže ona i pogled svoj ka Milanu okreće i njegov mladi
gost.

Ljubiša gasi cigaretu i obojica ustaju i polako u dnevni
boravak dolaze. Milan odmah uzima jedan tanjurić u kome je po prilično
veliki komad torte i u fotelju seda. Ljubiša seda na trosed, bočno od
Milana i pogled svoj na kratko zaustavlja na fotografiju, uramljenu u
stakleni ram koji stoji na malom, okruglom stočiću pored fotelje.
Gorica brzo posprema sto, čaršaf sakuplja i u kuhinju se povlači.

–          Nisam očekivao
ovakav ručak, moram priznati. – Kaže Ljubiša – i još mi nije jasno šta
ti je ovo trebalo?!

–          Ajde, bre ! –
Osmehuje se Milan – Prijatelji ne stavljaju sve na vagu. Jedan ručak –
velika stvar. Pa, ja, dete moje, nikako ne mogu da ti se odužim, a
nekako bi trebalo da ti se zahvalim. Da sam u nečijim drugim rukama
bio, možda…Ali, ovako, tvoja upornost i moja čvrsta volja napravio si
da ja ponovo stanem na noge da zakoračam posle one paklene saobraćanje
nesreće, a to, moramo priznati i nije mala stvar.

–          Zaboravi ! –
Što je bilo – prošlo je ! A što se mene tiče – ja sam sa svim
pacijentima isti , bar ja tako verujem.

–          Tako je! Ali, ja još uvek tvrdim da si ti moj spasitelj.

–          Eh ! – Uzdiše
Ljubiša malo zbunjeno – učinio sam ono što je trebalo. Ipak, hvala ti
za divan ručak.

–          Pusti …
rućačemo nas dvojica još mnogo puta… ali, da nisam imao ja Goricu za
svoju domaćicu – kaže Milan , u komadu torte zagledan – ne bih mogao ni
približno da te ovako dočekam, da znaš !

–          Tako samo ti
misliš ! – Kaže Ljubiša – ako nije bilo ovako , bilo bi drugačije.

–          Da , da ! –
saglasan je Milan – Ali ne ovako dobro. Ovakvu ženu koja časno i
pošteno kuću bi ti vodila, danas bi teško pronašao.

–          Ti si mogao svoju samoću i drugačije da rešiš!

–          Mogao sam … da, mogao sam, ali …Ja sam već dao obečanje…

Ljubiša ga zbunjeno gleda.

–          Da, Ljubiša !
Na slici, u kojoj si se ti malo pre zagledao, je moja sestra, za koju
sam obećao da ću se brinuti.

Kratka se tišina rasula po sobi. Ljubiša šapatom pita

–          Zašto ?.. Ona …ona je toliko lepa…

Milan jedva primetno glavom njiše.

–          Lepa do polovinu, a prema dole – bolesna.

Sada je Ljubiša još više zbunjen jer u oku nasuprot njemu suzu vidi, a Milan nastavlja:

–          Učinio sam sve što sam mogao, ali da je spasem nisam uspeo.

Sad i obojica ćute, svako sa mislima svojim. Tešku tišinu ponovo Ljubiša lomi, pitajući:

–          Koliko dugo dolazi teta Gorica ovde?

–          Desetak godina, mislim … – odgovara Milan.

U sledećem trenu, sasvim slučajno, obojica se ka stočiću saginju: Milan
da bi prazan tanjurić ostavio, a Ljubiša da podigne kašičicu koja mu je
ispala kad je posegnuo da svoj uzme. Tad Milan primeti da Ljubiša oko
vrata lančić sa priveskom nosi što mu iz raskopčane košulje ispada. On
je iznenađen i zbunjen. I usana i očiju široko otvorenih, pogled svog
mladog gosta traži. Ljubiša se ispravlja i neprijatnošću u glasu, kaže

–  Izvinjavam se!

Milan ga časak – dva nemo gleda, ne može da poveruje…Zbunjenost ga savlađuje i on nemože da je sakrije.

–          Ništa, ništa… Sad ću od Gorice…Ja ću ti doneti…

Iz fotelje ustaje, pokušavajući da svoju zbunjenost od momačkog pogleda
sakrije. U kuhinjnu odlazi i brzo se sa čistom kašičicom vraća. Momku
dodaje, u fotelju seda i ponovo se u lice svog gosta zagleda. A
Ljubiša, ne primećujući zbunjenost svog domaćina, polako i slašćom,
komad torte jede. Domaćin se iza uveta, po obrvama i nosu češka. Misli
se šta da uradi. Kroz glavu mu munjevito pitanja lete za koje odgovore
ne nalazi.

–          Ljubiša!..
Milan svoj pogled s lica momačkog ne trže, a uzdisaj mu iz grudi pobeže.

Ljubiša upitno u svog domaćina gleda i čeka. Milan ćuti a maglivi mu se pogled u sivkasto – plave oči zalepio.

–          Molim? – napetu tišinu Ljubiša prekida

–          Želim da ti jednu priću ispričam…

–          Priča? – blagim se osmehom Ljubiša isčuđuje – ti znaš i priče da…

–          A – ha ! – kaže
Milan, sad pogledom po šarenom tepihom prosut – ova priča koju želim da
ti ispričam, istinita je.

–          Pričaj ! – kaže
Ljubiša, više zapovednički nego molbeno i tanjurič sa komadom torte
koju nije pojeo, na stoćiću ostavlja.

Milan još malo
razmišlja, u momačke se oči vraća. Tako zavaljen u fotelju, dlanom kroz
prosedu kosu prolazi, zatim nervozno dlanove trlja, bradu češka i obrve
podiže.

–          Zaista želiš da je čuješ? – sada kao da se Milan dvoumi.

–          Da ! – kategorično Ljubiša odgovara.

I Milan trepetnim glasom počinje, u široko otvorene momačke oči zagledan:

– Bilo je to veoma davno…

– Kao u svakoj priči…- Ljubiša se osmehuje.

– Slušaj ! – u fotelju se Milan malo premešta, jednu preku druge nogde prebacuje.

– Izvini! – kaže kratko Ljubiša

– U jedan, hladan zimski suton, gazio sam kroz sneg skoro do pasa,
nadajući se da ću pre do manastira nego li do sela stići. I sad ne znam
kako sam mogao takvu glupost da uradim i sam da krenem. Bilo mi je
važno da preduhitrim noć koja se polako spuštala, da u manastir
renoćim, a sledećeg dana… – zastaje Milan i teško uzdiše – sledećeg
dana da ispravim, ako je moguće, grešku koju sam prije sedam – osam
meseci napravio nasuprot želje moje majke…

Milan ponovo zastaje, kao da razmišlja dali da prekine, ali nastavlja:

–          I tako u
mislima zanesen, ali i malo uznemiren , ja sam čitavo vreme ka selu
išao. Kad sam primetio slabu svetlost, nekako sam se uspokojio. Verovao
sam da sam ispred manastira, i jako mi se učinilo da veoma dugo
koračam. Ćim sam još bliže prišao, video sam da svetlost iz neku od
seoskih kuća dolazi. Osećao sam da mi snaga posustaje. Naporon sam
drvene, škripave stepenice prve kuće predamnom savladao i na vrata
pokucao. Po neko lajanje kroz selo, noćnu je tišinu paralo. Stajao sam
premoren i premrzao. Vrata je zaškripela i ispred mene stajao je
belokosi starac ogrnut starim kaputom i petrolejskom lampom u drhtavoj
ruci. S druge strane praga starac je dozvolio da malo toplina napolju
pobegde, s ove strane ja premoren, od hladnoće sam drhtao i pored slabe
svetlosti , nešto sam u njegovim očima prepoznao…”Kakva te, sinko,
nevolja snašla? “ – šapatom koji kao da mu grlo grebe , starac me upita
“ Put sam izgubio – naporon sam rekao – a noć, eto, već pada…” On se
pomeri, unutrag korak  sitan napravi i reče : “ Kasno je ! sutra
ćemo videti, sutra …Ako Bog da ! .. a sad ulazi ! Premrz’o si! “ –
Ispred sebe me propusti i drvena vrata zatvori.

Milan kratku pauzu pravi i u Ljubišu gleda. Mladič o naslon troseda odvaljen ne trepnuvši, kratko pita

–          Zatim ? ..

Milan, u svoje oznojene dlanove zagledan, nastavlja:

–          Kad sam u
sobićak ušao, sa tronošca pored vatre, ustade sitna , malo podvedena
starica u dugu haljinu, opasana crvenom, vunenom pregaćom. “ Dobro veće
!”– mali, izborani, koščati dlan joj prihvatih. “ Dao ti bog dobrotu !”
– Pokuša starica da mi se osmehne. “ Izađi ! “ – zapovedno je domaćin
pogleda i ona, bez reći, za sobom vrata zatvori. “Svuci se skroz, sine
i u ovo se umotaj” – starac mu zapoveda. Topli, resani pokrivač pored
šporeta ostavi i sam izađe. Dok se moja odeća sušila, oko šporeta
poređana, sedeo sam umotan i toplo, ovčje mleko pio što mi je starica
donela, kašikom meda zaslađeno. Ta sitna ženica nečujnim korakom često
je izlazila i opet se, uplašenim suznim pogledom, u sobićak vraćala.
Starac je često šporet otvarao i dabova drva na žaru stavljao. Više smo
vremena i oni i ja ćutali. Kad sam pokupio suvu odeću, obojica su
izašli. “Kasno je! – rekao je starac kad se u sobićak vratio – Da
večeramo! “ Domaćica je za njim ušla, govoreći: “ Večeraćemo što je Bog
dao! “ Na stolu je okrugli, domaći hleb ispred mene ostavila, veliki
komad sira je donela, u drvenom tanjuru čvarke i slanika. Sela je
nasuprot starca, pored sebe bardak s vodom ostavila, a ispred mene još
jednu šolju s toplim mlekom. “ Da se ugriješ, sinko! “ – rekla je i
glavu sagnula. Starac se prekrsti i hleb razlomi. Večerali smo. “ Gde
si krenuo, momče ? “ – pitao me dok je ispucanim prstima cigaru
savijao. “ Eh ! – uzdahnuo sam – duga prića, striče! I mučna !” Zamnom
je i starica uzdahnula : “ E – e – eh ! Svaka planina sa svojom
težinom!” Zatim ustade ćuteći, komad hleba i nekoliko posoljenih
čvaraka u šaku uze. U šolju toplo mleko sipa i sa komadom hleba i
čvarcima, izađe. Zbunjeno sam u starca pogledao, on mi šapnu: “ Imamo i
mi svoju muku, dete … muku veliku !” Posle uzdisaja koji nije u
grudima zadržao šapatom nastavi.”

Milanove oči sa očima mladog gosta su se srele. Domaćin se malo pomerio u fotelju, momak je očigledno nastavak isčekivao.

“Da, starac je šapatom nastavio : “ Prije desetak dana doneo nam je naš
sin unuku, da mi oprostiš ovoliko trudna. Besan kao pas, ostavio ju je
i otišao. Možda misli da se od stida pobeći može…šipak! Od tog njenog
momka nije bilo ni traga ni glasa, kao da je u zemlju propao, a ovamo
vreme…prolazi… Mi, gde ćemo, šta ćemo, nema kud, primili smo je…
ali, pamet u glavu nemam, šta ćemo kad…kad se porodi?! “ I starac
stade, suze svoje proguta, a meni se srce u grlu zaglavi. U sobićak se
starica, sva uznemirena, vratila: “ Brzo… porađa se!”– rekla je ona i
bakarni ibrik sa toplom vodom sa vatre je uzela. Skočili smo i ja i
starac i za njom u drugu sobu smo požurili…”

Milan
malo zastaje i u Ljubišu gleda, pa nastavlja: “ Kad su nam se pogledi
sreli, devojka u drvenom krevetu, glavu je ka zidu okrenula. Video sam
da je usnu svoju zagrizla, a oči su joj sijale. I : “ Hajde još
malo…sada…još…još malo, hajde …o – o – oh …” – dečačić je
zaplakao. Starica ga vešto umotala i majci ga dodala. Ona, sva znojava
i premalena, na grudima ga prinese. Gnev sam joj u očima video kad je
na tren u mene pogledala. Ona je sa naporom šapnula: “ Dođi ! “ Pored
kreveta sam čučnuo …”

Milan teško guta i uglove svojih očiju briše. Uzdiše i dlanom kroz kosu prolazi.

–          Interesantna priča! – gleda ga Ljubiša – I ?

–          Jadna ! – Milan
nastavlja – Dušu je ispustila u času kad je stisnutu šaku u moj dlan
otvorila. Uspavanu noć je starica svojim krikom rasparala, dok se
starac bez glasa tresio… Hiljadu sam puta priželjkivao da dečačić
uzmem i da se ja o njemu brinem, ali… bolest moje sestre rušila je
nemerljivu čežnju da to učinim. Nada da će … imap… jednog dana… i
konačno rešenje je starac doneo. Čim se zora najavila, on je jedan, ja
drugi sam konj zajašio…Brzo smo u grad stigli…Kad su dečaka u dom
raspovili, upraviteljici sam rekao, iz đepa vadeći : “ Ovo je njegova
majka ostavila… neka ga oko vrata nosi da se na nju seća! ..” Ona mi
je dala obećanje … i prije nego što su povili malog, na levom sam mu
kuku mladež video…

–          Dosta ! – povišenim tonom, sam uzrujan, sa mesta Ljubiša skoči.

Milan se trže. Oči koje je zaronio u tepih podiže i pogledi im se
susreću. Sa sivkastog plavetnila, preko momačkih, usijanih obraza dva
mala biserna zrna su se skotrljala i u tepih nestala. Milanove oči ne
trepću. Teška se tišina po sobi rasula. Svoj pogled Ljubiša sa
zbunjenog Milanovog lica ne trže. Momak kleče pored fotelje, ruku u
nedra zavlači, privezak dodiruje, ali ga iz košulje ne vadi i ne
trepnuvši, u lice se domaćinu unosi :

–          Znači ?.. – kao
zategnuta struna glas mu titra – Ti … znaš li …znaš li da imam ?..

Milan ne trepće. Napreže se da sakrije, da svoje uzbuđenje smiri. Oseća
da mu obrazi gore, nešto mu u glavo ključa. Žmarci mu po leđima protče,
a on se u zenice momačkih očiju vidi sebe kao kad je imao dvateset i
osam… Munjevito mu kroz glavu misli i bezbroj pitanja prolaze. Tiho,
trepetnim glasom kaže:

–          O mladežu…ne
znam, ali …pred malo… kad si se sagnuo…privezak sam ti
video…Mislim…takav isti …

–          Znači? .. Ti
…Ti si taj što si …- uspravlja se Ljubiša – Ti si …moj
spasitelj…

I Milan polako ustaje i na korak od svog gosta
staje . Oboje ne trepću. Znojavim dlanovima lice mu uzima, još bliže
prema njemu se naginje, a usne mu poigravaju, suzama su mu oči pune.

– Ne znam …Ti ne znaš ko …Ti ne znaš ko sam ja ? .. Ali , neka
bude… Ti …Ti si moj … – Milan zajedno sa suzama koje mu nadolaze
reči guta – Ja …ja sam … ja sam tvoj …

Gorica , bez reči i u čudu, stoji na pragu kuhinje i kroz suzni pogled gleda kako se obojica grle.

© Živko Kareski

Živko Kareski Gornoselec rođen je 7. Novembra 1957godine. U Prilepu se
školovao, u Prilepu i danas živi. Ljubav prema umjetnosti i talenat
svoj otkriva još u školskim danima i čitalačkoj publici nudi kroz svoje
prve stihove. Vremenski posmatrano, pravi veoma dugu pauzu, ali želju i
potrebu za pisanjem ne može da zaustavi. 1996godine „rađaju“ se njegove
prve priče Odluka, Kome da kažem, Dilema… Dve godine kasnije, piše
svoju prvu monodramu Bisera. Zatim slede Darina, Sve moje žene, Prazna
soba… Na prvom konkursu za originalni monodramski tekst u Bitolju,
njegova monodrama Te vode dobija prvu nagradu, Bisera je među
otkupljenim tekstovima, a naredne dve godine nagrađene su mu i
monodrame Zadnja nada i Srce za trunke ljubavi. Nagrade je dobijao i na
drugim konkursima. Objavljivao je u Koreni-ma iz Kumanova,Srpskoj Vili
iz Bijeline i Odjek iz Sarajeva.

0 614 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7080 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ne osvrći se nikad – Jelica Radovanović 2011-09-01 18:58:15

Ne osvrći se nikad

Ne osvrći se nikad i ne misli često
na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće
…i svi smo mi ovde samo u prolazu. Ne plači za igračkom što je slomljena,
jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče
i kada smo srećni, i kad smo na muci.

Ne, ne misli nikad da je moglo drukčije
ne tuguj za cvetom što u tebi vene,
jer sve tvoje tuge, kad proleti vreme
biće jednog dana samo uspomene.

Ne čeprkaj mnogo po prošlosti svojoj
i ne skupljaj po njoj mrve prošle sreće,
jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom
i sve što je bilo više biti neće.

Ne žali za nekim koga više nema,
nego reci samo: lepo nam je bilo
Sačuvaj ga negde u sećanju svome,
kao ptiće što se na dnu gnezda skrilo.

Ne žali za vinom što je proliveno
i ne skupljaj stakla polomljene čaše,
jer jedino mozeš da ozlediš sebe,
a vina još ima prepune su flaše…

Ne osuđuj život, ne proklinji snove,
ne tuži za srećom što je nekad bila.
Tek treba da sanjaš! Tek treba da letiš!
A tebi još nisu polomljena krila.

I ne misli nikad da ne može bolje,
da ne može lepše, da ne može više,
jer ti si još uvek na početku knjige,
koju ovaj život otvara i piše.

Ne gledaj daleko i ne traži zvezdu,
što se negde sjaji na nebu visoku,
jer zvezde su lepe ali su daleko
a najlepša zvezda sija u tvom oku.

I sve što je sada biće samo prošlost,
niko od nas ne zna šta ga sutra čeka,
a sreća je možda odmah tu, kraj tebe,
ni zauvek prošla, ni tako daleka.

© – Jelica Radovanović

2 976 0 JelicaR 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.52.11 1-
7081 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOJEKUDE SRBIJO – Zoran Hristov 2011-09-01 19:02:58

 

КОЈЕКУДЕ…

Којекуде, Србијо,
од немила до недрага
од Истока ка Западу
с туђим често,
сама против себе. Којекуде, Србијо,
од зла оца па до горе мајке
од Запада ка Истоку
са свим својим
ни са ким са тобом.

Којекуде, Србијо,
Кренеш напред
па се назад вратиш
остајући у суровом свету
пуном твојих лажних пријатеља.

Којекуде,  Србијо,
да  је теби, данас, Карађорђе
па од њега чујеш тужну причу
да душмани
теби не требају!

“Којекуде, Србијо”,
Карађорђе виче,
призивајући слогу међу Србе,
“чујте Срби,
чувајте се себе”.

© Зоран Христов

8 1156 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.105 1-
7082 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U plamenu-Mirjana Lukić 2011-09-01 19:16:22

U PLAMENU – © Mirjana Ćalić-Lukić

4 1006 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.228.123 1-
7083 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nove knjige – ČESMOVAČA – Eleonora Luthander 2011-09-03 15:47:49

”ČESMOVAČA”, Nova zbirka poezije Eleonore Luthander

”Ovde se susrećemo sa jednom hrabrom, pametnom i talentovanom
pesnikinjom koja govori jasno i slobodno. Olovka je zašiljena, pismo je
nenašminkano, jezik je slikovit i originalan. Njene pesme imaju nerv i
energiju. Ja sam dirnuta i samo bih čitala i čitala i čitala…”,
napisala je o poeziji Eleonore Luthander Inka Peršon, urednica u
švedskom literarnom časopisu ”Flum”. Prošle godine u Švedskoj izašla je
zbirka poezije “Česmovača” Eleonore Luthander na švedskom jeziku, a ove
godine i na srpskom jeziku. Joran Lundin, Eleonorin izdavač u Švedskoj,
predstavio je “Česmovaču” na sajtu svoje izdavačke kuće
“Ord&visor”: “Eleonora uvek ima flašu piva “Luthander” u frižideru
u slučaju da joj dođe nenajavljena poseta. A dođe!” Jer, osim
Eleonorinih knjiga na policama Nobelove biblioteke u kafanama u
Švedskoj se takođe može naručiti i pivo marke “Luthander”… “a u
Nobelovoj biblioteci/ zabušavaju, /ne čitaju/ opijaju se/flaširanom
poezijom”.

“Česmovača”, (“Kranvatten”) je šesta zbirka pesama
na švedskom književnice rođene u Srbiji. Eleonora Luthander je pesnik
koja “prišiva sever za jug u jednu literarnu zastavu”. Spisateljica je
takođe publikovana u svojoj domovini Srbiji i prevodilac je švedske
poezije na svoj maternji jezik. Originalan slikoviti jezik, sa
duhovitim metaforama, ponekad drastičnim, nesentimentalnim i
neočekivanim, prvo je što čitaocu pada u oči. Pesme se često sastoje od
kraćih impresija, jedno dvanaestak haiku stihova, ili od refleksija o
ljubavnim teskoćama ili svakodnevnim problemima. Čitalac nazire
torbulentni životni put.Visoko i nisko se mešaju i stvaraju uzbudljive
kontraste. “Visoko u drveću / pale se mala zelena svetla / park
svetluca /odeven / u prozračni / goblen”. Spisateljica zna da uživa u
životu, ona je “monahinja u hramu života”. Pesme isijavaju poetsku
energiju koja obuzima. Bez sumnje, Luthanderova je jedan osvežavajući
deo našeg lirskog predela,” napisala je Ulla Siljeholm, recenzent
biltena za biblioteke u Švedskoj.

http://www.ordvisor.com/shopping/product_details.php?id=&product_id=550
http://bokmaskinen.se/boktorget/biblioteket/cesmovaca/

— Eleonora Luthander Phone Sweden: +46 762308126 Phone Serbia: +381 643631033 Email: poet.luthander@gmail.com
6 763 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7084 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SEĆANJE NA RAJEVSKOG – Pesnička manifestacija u Sv. Romanu 2011-09-03 17:11:15

 

02.09.2011.
године у Горњем Адровцу одата је пошта Николају Николајевичу Рајевском
(пуковник) у присуству представника амабасаде Русије у Србији и бројних
грађана и делегација из Алексинца, Крушевца и Србије.

Затим
је, истог дана у 12 часова у Манастиру Св. Роман у Дјунису, у
организацији друштва Српско-Руског пријатељсва *ПРАВОСЛАВЉЕ* из
Крушевца и Културног центра Крушевац, одржана по трећи пут (и тако
постала традиционална) песничка манифестација *СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ*.
У пригодном програму учешће су узели крушевачки песници и културни
посленици др Павле Бубања, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Јелена
Протић-Петронијевић, Томислав Симић, Никола Стојановић и Јовица Чичић,
као и представници из Каоника и манастира Свети Роман…

Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

© Мића Живановић

 

Присуство крушевачких песника Николе Стојановића и Јовице Чичића
знак је да и млади поштују традицију и историју

Представник Руске амбасаде

Делегација Културног центра Крушевац и удружења *ПРАВОСЛАВЉЕ*

 

 

 

 

 

 

Никола Стојановић

Јовица Чичић

Др Павле Бубања говори беседу Николаја Велемировића

Љубодраг Обрадовић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

Јелена Протић – Петронијевић

Томислав Симић

Радослав Панић из Каоника (десно)

 

 

 

 

 

0 501 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7085 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander 2011-09-03 18:51:17

 

DE NATURA A.D. MCMXCIII

*Љубодрагу Обрадовићу*

Скривена

у стакленој башти

песниковог ока

израстох* *

у нешто налик

ружи

док је напољу

самовао снег залуто на острву

кога уцртавамо

увек другачије

на картама

срца

па се и бродови

осмехују

онима

који остају

© Елеонора Лутхандер

7 1842 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7086 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano STAKLENI OPANAK – Spasoje Ž. Milovanović 2011-09-05 22:22:37

СТАКЛЕНИ ОПАНАК

у неки нови град

и сасвим савим нову државу

требало је да стигнем

и нову нацију да видим

ко своју да знам

не могу да спавам

у овој новој држави

новој нацији не могу

да трезан будем пијан не могу да песму певам не могу

аман

под шајкачу ми ставили трнов венац

господе

на овом твом парчету неба

веженом марамицом

стаклени опанак од прашине чувам

и ћутим

да ме нико никад више не препозна

© Спасоје Ж. Миловановић

4 1462 0 spale 0 srpski 0 0 0 15 3 83.76.166.23 1-
7087 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2011 – Bela Voda 2011-09-05 22:24:55

 

04.09.2011. godine u Beloj Vodi, na skeli ukotvljenoj na Zapadnoj Moravi održana je po četvrti put manifestacija *MORAVSKI CAROSTAVNIK*,
ove godine pod radnim naslovom *BARKA KAO BAJKA*. Program u
organizaciji KUD-a *Ratko Jovanović*, Mesne Zajednice i Vukove
zadužbine u Beloj Vodi i Kulturnog centra Kruševac je ove godine
koncipiran i izveden u tri dela:

• SIMPOZIJUM VAJARA I SLIKARA *RADE BOROVIĆ*
  u kome su učestvovali: Petar Djuza – akademski slikar, Zoran Rajković –
  akademski slikar, Velibor Lazarević, Rade Jovanović i Dragiša Obradović.
• OD IZVORA PISMENOSTI DO IZVORA ŽIVOTA I VENČANJE VODE
  – Stihove govorili Miloš Milošević – Šika, Ljubodrag Obradović, Raša
  Popov, Ljubica Vukov Davčik, Jovan Mihajilo i Mića Živanović.
• BARKA KAO BAJKA
  – Stihove govorili Miloš Milošević – Šika, Ljubodrag Obradović, Raša
  Popov, Ljubica Vukov Davčik, Jovan Mihajilo, Mića Živanović, Ljubiša
  Bata Djidić, Momir Dragićević i Života Trifunović, a u muzičkom delu
  nastupili: Saša Nikolić – tenor, Jovana Jeftić – violina, Dušan Svrzić
  – harmonika, Mića Živanović – solo pevač i vokal Sanja Maksimović…

 

 

Raša Popov na Moravskom Carostavniku 2011

*MORAVSKI CAROSTAVNIK*
je zaplovio na svoj put uzleta na kulturno nebo Srbije i u srca
zaljubljenika poezije prvi put 31.08.2008. godine kada je u Beloj Vodi
održana ova jedinstvena književna kolonija u organizaciji KUD-a *Ratko
Jovanović*, Mesne Zajednice i Vukove zadužbine u Beloj Vodi. Naredne
2009. godine Kulturni centar Kruševac je u ovoj manifestaciji prepoznao
sav zanos koji iz nje isijava i priključio joj se, kao suorganizator i
skromni donator ovog nadasve vrednog projekta, sa nadom da će projekat
trajati i dočekati, mnogo jubileja… i 10-to godišnjica…

Druženje pesnika i svih zaljubljenika u poeziju, nauku i umetnost, koje
se dogadja na skeli ukotvljenoj na sredini Morave, uz svetlost meseca i
baklji, i uz muziku koja teče zajedno sa rekom, svakako je jedinstveno
u Srbiji.

Pesnici koji čitaju svoje stihove, filozofi koji
kazuju svoje vizije o svetu koji teče, pevači, frulaši, trubači,
harmonikaši, violinisti … i svi drugi učesnici i gosti, dobar su znak
da ideja koju je osmislio Velibor Lazarević, (a u samoj realizaciji
imao i ima pomoć od mnogih zanesenjaka koji veruju u značaj koji Bela
Voda ima na kulturnom nebu Srbije i sveta), donosi još jedan pristup
pun lepote i sadržaja koji će trajati kao i BELOVODSKA ROZETA…

Zajednika slika učesnika manifestacije MORAVSKI CAROSTAVNIK

 

 

Miloš Milošević Šika

Ljubodrag Obradović

Ljubodrag Obradović

SAMO POLAKO

Samo polako,
niz potok…
Bes  je odraz slabih.
Samo mirno,
svemu prolazi rok!
Strpljenje je vrlina jakih.

Osmeh je rešenje,
samo ga vešto kriju.
Svi imaju svoje poštenje,
samo ga nikad ne otkriju.

Samo polako
odmotava se trik.
U izlozima sve svetli…
Sa ljudima nije lako.
I nepoznati lik,
rado se sveti.

Oko mene brdo laži,
dušu ujeda mrak.
Mirom se ti iskaži,
sloboda tvoj
nek bude znak!

Samo polako,
niz potok.
Voda u tople krajeve odvodi.
Hrabri su i onako
bujice za potop…
Svetionik u nepogodi.

© Ljubodrag Obradović

Raša Popov

Ljubica Vukov-Davčik

Belovodska česma okićena vencima

Jovan Mihajilo

OJ MORAVO

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva

Oj Moravo Jug Bogdana
Ti si svetlost belog dana
Oj Moravo Miličina
Car Dušana tvog sina

Ti si majka devet ptića
Oj Moravo Jugovića
Tu je Boško sav u čistom zlatu
Damjan, Mitar Bogdan na alatu
Momir, Nenad i s njima Nikola
Petar Vojin Stjepan i Milica
To su tvoja omiljena lica

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno

© Mr Jovan Mihajilo

Mića Živanović

Mića Živanović

Saša Nikolić – tenor

Jelena Djordjević – voditelj programa i Ružica Petronijević – domaćica manifestacije

Ljubodrag Obradović – pozdravna reč i pesma

Poštovani
prijatelji, Velika je čast pozdraviti Vas ovde na Moravi, u srcu
Srbije, u Beloj Vodi, koja je iznedrila vredne vajare koji sjaj
Belovodske Rozete pronose širom sveta. Nadam se da će sjaj poezije koju
mi večeras zračimo svetu imati istu sudbinu i sve lepote ovog podneblja
pokazati onkvima kakve i jesu… U to ime Sve Vas pozdravljam, a čime
drugim nego pesmom u slavu POEZIJE!

POEZIJA

Poezija je opsena, iluzija…
U njoj istine nema, samo snovi,
za život neki novi, nestvarni…
Lavirint koji u nama sija…

Poezija je naš most
u svet bez pakosti,
u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće
prolaznost pozoba…

Poezija je spas, za sve nas!
I za one druge,
što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima,
kad srce klima,
u zanosu preljube,
štiha i stiha!

. Poezija je vazduh,
koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera
kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih
ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi,
iluzija, opsena…
Poezija, eh,
život bolji, sreća…
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati
i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
VI i JA!!!

(C) Ljubodrag Obradović

Jovana Jeftić – violina,

Dušan Svrzić – harmonika

Raša Popov

Raša Popov

Ljubica Vukov-Davčik

Jovan Mihajilo

Momir Dragićević

Ljubiša Bata Djidić

Mića Živanović

Života Trifunović

Mića Živanović

Miloš Milošević Šika

Vokal Sanja Maksimović.

Dušan Svrzić – harmonika

Velibor Lazarević – idejni tvorac manifestacije

Morava kao bajka

Morava kao bajka

Morava kao bajka

Rade Jovanović

Velibor Lazarević

Petar Djuza – akademski slikar

Zoran Rajković – akademski slikar

Dragiša Obradović, autor knjige *O UMETNOSTI I UMETNICIMA*

MORAVSKI CAROSTAVNIK 2011 – Sinopsis

NA BELOVODSKOJ ČESMI STIHOVE GOVORE:

• RAŠA POPOV
• LJUBICA VUKOV-DAVČIK
• MIĆA ŽIVANOVIĆ
• JOVAN MIHAJILOV
• LJUBODRAG OBRADOVIĆ
• MILOŠ MILOŠEVIĆ

 

SCENOSLED ZA MUZIČKO POETSKI PROGRAM
BARKA KAO BAJKA

JELENA DJORDJEVIĆ:

POŠTOVANI PESNICI, DRAGI GOSTI, Dobrodošli po četvrti put na Veliku
Moravu, dobrodošli u Belu Vodu, dobrodošli na manifestaciju*MORAVSKI
CAROSTAVNIK* !

Na samom početku čuli smo pesme *OJ MORAVO* i
*Zajdi, Zajdi* kojima je tenor Saša Nikolić predstavio deo svog bogatog
pevačkom opusa…

A *MORAVSKI CAROSTAVNIK* je zaplovio na svoj
put uzleta na kulturno nebo Srbije i u srca zaljubljenika poezije prvi
put 31.08.2008. godine kada je u Beloj Vodi održana ova jedinstvena
književna kolonija u organizaciji KUD-a *Ratko Jovanović*, Mesne
Zajednice i Vukove zadužbine u Beloj Vodi. Naredne 2009 godine Kulturni
centar Kruševac je u ovoj manifestaciji prepoznao sav zanos koji iz nje
isijava i priključio joj se, kao suorganizator i skromni donator ovog
nadasve vrednog projekta, sa nadom da će projekat trajati i dočekati,
mnogo jubileja… i 10-to godišnjica…

Druženje pesnika i
svih zaljubljenika u poeziju, nauku i umetnost, koje se dogadja na
skeli ukotvljenoj na sredini Morave, uz svetlost meseca i baklji, i uz
muziku koja teče zajedno sa rekom, svakako je jedinstveno u Srbiji.

Pesnici koji čitaju svoje stihove, filozofi koji kazuju svoje vizije o
svetu koji teče, pevači, frulaši, trubači, harmonikaši, violinisti …
i svi drugi učesnici i gosti, dobar su znak da ideja koju je osmislio
Velibor Lazarević, (a u samoj realizaciji imao i ima pomoć od mnogih
zanesenjaka koji veruju u značaj koji Bela Voda ima na kulturnom nebu
Srbije i sveta), donosi još jedan pristup pun lepote i sadržaja koji će
trajati kao i BELOVODSKA ROZETA…

Na samom početku, u ime
organizatora, pozdraviće Vas Ljubodrag Obradović, direktor Kulturnog
centra Kruševac, a zatim će Velibor Lazarević, pročitati poruku svetu i
pustiti je niz MORAVU sa najmladjim saradnicima…

JELENA DJORDJEVIĆ: Čuli
smo Jovanu Jeftić koja je izvela MORAVAC na violini uz pratnju Dušana
Svrzića na Harmovici. U nastavku čućemo pesnika Rašu Popova iz
Beograda, Jovana Mihajila iz Novog Sada, Ljubicu Vukov-Davčik iz
Subotice i Ljubišu Batu Djidića iz Kruševca

JELENA DJORDJEVIĆ: Čuli
smo pevača Miću Živanovića, a sada će nam se predstaviti: Pesnici Miću
Živanovića iz Kruševca, Života Trifinović iz Kobilja kod Kruševca,
Momir Dragićević iz Kruševca, Miloš Milošević Šika iz Trstenika i vokal
Sanja Maksimović..

JELENA DJORDJEVIĆ: Ovim
kolom Dušana Svrzića i VATROMETOM koji ste upravo videli završen je
ČETVRTI MORAVSKI CAROSTAVNIK. Hvala Vam svima na poseti i pridružite
nam se na prigodnoj zakusci koja će biti postavljena na skeli,…
Vidimo se na petom MORAVSKOM CAROSTAVNIKU 2012 godine….

vatromet i zakuska u skeli….

 

2 995 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.168.35 1-
7088 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Oj Moravo – Mr Jovan Mihajilo 2011-09-06 18:15:56

OJ MORAVO

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva< Oj Moravo Jug Bogdana
Ti si svetlost belog dana
Oj Moravo Miličina
Car Dušana tvog sina

Ti si majka devet ptića
Oj Moravo Jugovića
Tu je Boško sav u čistom zlatu
Damjan, Mitar Bogdan na alatu
Momir, Nenad i s njima Nikola
Petar Vojin Stjepan i Milica
To su tvoja omiljena lica

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno

© Mr Jovan Mihajilo

2 1194 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7089 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Recenzije knjiga – U PLAMENU VETRA – Danica Rajković 2011-09-06 18:28:42

Даница Рајковић је рођена 03.03.1949. године у селу Рлици, (општина,
односно град Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастребца. Та
чињеница је оставила дубок траг у њеном сећању, тај ветар што вековима
струји са Јастребачких висова и прекрива Рлицу изазовима које у себи
носи, упалио је давно, још у детињству, пламен у Даничиној души, који
ето сија из сваке нове књиге поезије које нам Даница тако несебично
поклања. И тако после књига *ОСТАО ЈЕ ТРАГ* – из 2009. године и *ЖИВОТ
ЈЕ СВЕТЛОСТ* из 2011. година, Даница нам за срећу поклања своју трећу
књигу *У ПЛАМЕНУ ВЕТРА*!

Одувек
сам знао да поезија проклија у сваком људском бићу које машта о љубави,
и ту дубоко спава, чекујући прави трен да ко бујица исклија и разлије
се светом, до сродних душа, које у поезији налазе потпору за јад живота
дневног. Знала је то и Даница и није могла да се смири док све те
непреспаване ноћи, сву стрепњу и чежњу које су је годима водиле
откровењу, није спаковала у три обимне књиге поезије
и даривала их свима који трепере у заносу стихова…

Ова
трећа (срећна) књига је добила назив по песми *У ПЛАМЕНУ ВЕТРА*, па ћу
ја у њој пронаћи потпору за мој утисак о том ветру из детињства који је
свој задатак тако успешно одрадио. Тако успешно, да данас Даница без
напора може да речи искрчкане у том пламену, да слаже у бајковите песме
и срећна се насмеши пред огледалом, пред песницима и свима које воли…
Сва њена љубав је у тим стиховима…

У твоме крилу лете пламенови,
у погледу твоме искрице сјаје.
Oтвараш капију ветрова,
откриваш увеле тајне.

Летиш од срца до срца,
латице шириш плаве,
змајеве шаљеш под облаке,
љубиш увојке сјајне.

Јер
те искре из очију снажног и гордог Аполона из Рличких младих дана и сад
покрећу пламен љубави, мада све је прошло… Јер ти пољубци који су
тако сањани и сад прље усне…

 

Милујеш сунчеве зраке,
шеташ кораке своје,
сенкама шириш крила,
шаљеш осмехе твоје.

Ти ходаш ветрењачом,
правиш кишне завесе,
исписујеш име твоје,
ствараш беле наносе.

Зна
Даница, зна данас, да су многе жеље само борба са ветрењачама, зна 100%
да се скривена љубав није остварила 100%, али ко ће јој забранити да о
томе пише бајковите песме. Уосталом увек се воли оно што се нема, оно о
чему се машта, оно што је наговештај…

 

Сејеш звездице беле,
шараш по златној трави,
ти си чаробњак лептира
и све што цвета и сјаји.

Отвараш прозоре мале
китиш се завесама,
класје обараш на њиви,
магла је у сузама.

И
кад се схвати како ствари стоје, да је ветар одлетео и однео свој
пламен, остаје магла у сузама… Јер сузе доносе олакшање души, кад се
човек изјада неком, онда је пламен у души бесмртан и сијаће свима који
држе ову књигу у рукама…

А Даница је то и хтела, да њени
снови, њене стрепње, надања, туга и срећа све нас додирну и да тако
пламен ветрова Јастребачких који је њу једном понео, настави своју
мисију до
свих који воле и маштају о срећи… И да закључим, Даница је својом
срећном књигом поезије зацементирала свој траг на поетском небу и
означила да све о чему се машта и што се искрено жели постаје
стварност… у пламену ветра!

Љубодраг Обрадовић

 

0 573 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7090 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nešto onako… – Jelica Radovanović 2011-09-06 18:36:52

Nešto onako….


Nešto mi fali,
možda osmeh mali,
da malo razgali,
malo da zapali,
jer sivi su postali,
otkad smo se rastali,
moji dani zaspali. Poželi mi sreću,
jer da plačem neću,
imam želju veću,
ja opet voleću,
tebe preboleću,
u susret novom proleću,
laste opet sleću.

Moj život sam po sebi,
pripada samo tebi,
za takvu ljubav samo,
jednom u životu znamo,
zahvalan treba biti,
jer su tanke niti,
između tuge i sreće,
tu nema mudrosti veće.

(C) Jelica Radovanović

5 1185 0 JelicaR 0 srpski 0 0 0 14 3 195.252.125.130 1-
7091 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRI PESNIKA – Bora Blagojević, Bogdanka Rakić i Spasoje Ž. M. 2011-09-06 22:50:29

ОНА

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
И сребрила коса црна Плакао сам јецајући
Зар погледом да је пратим
Где да идем да је тражим
Како без ње да се вратим

И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара

© Бора Благојевић

Хавајска палма

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно враћала
као лоптица скочица.

Док су у Африци
снежне олује
односиле животе,
ти си причао да
нису изумрли сви
страшни гуштери.

Концерт је почео
песмом „Ангел“.
Сви су плакали
разапети на једном крсту.

Немој се питати
ко си
у комплексу Гизе.

И Александар је желео
умрети
под сводом
голубијих крила.

Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.

© Богданка Ракић

ЉУБАВ И КОЈЕШТАРИЈЕ

ја не бих нигде

хоћеш ли да те водим
у подрум позоришта
ту може да се запали цигарета
закон не интересује
оно што је испод земље

нећу нигде да ме водиш
не могу

добро
онда ћемо се претворити у санте леда
испред позоришта

онда
као они што се претворили у камење
али не знам како се зову
а нису омер и мерима

знам
ал дабоме не знам како се зову
ликови из успаване лепотице

па не зову се уопште
зову се принцеза принц краљ краљица вештице
једино она грозна има име
и тако су именовали то зло што нама недостаје

чекај да дам деци да једу

ајде

ево
ево
направићеш серију
разговора
од тебе и мене

да
и нико те ништа не пита

не
ја бих провалила

шта би провалила
нешто што се осети

шта се осети
осети се нешто

шта

као
као
као неки тон у позадини
шуштање
као транзистор неки то

не знам
више као
као морске дубине
као кад ставиш шкољку на уво

знаш
чини ти се спојили смо се некако добро
нема шумова можда неки ветар
али није опасно и повремено је

не знам
ми смо понекад ко мала сирена кад изадје из воде

ја сам себастијан више

ста беше ради он

пева
у или над водом

у води наравно
он је рак
ретко излази
и баш га брига за љубав и сва то осећања

није да га није брига
него се осећа скроз лоше

где

свуда
у глави
свуда

што

зато што ме само грли
и грли
а ја се осећам као
лоше

ти или себастијан

ја
ја те грлим
али сам ја изнад воде и нем сам

ниси сам
ниси сам

како

не знам како
пусти
лупетам

пре или после обављања тих твојих послова

шта
каквих послова

пијемо кафу

ма идем до библиотеке
да се учланим опет

хоћеш ли да идемо заједно
ту можемо

ајд
ако је чланарина и даље иста

немам појма
сад ћу да погледам

јеси ли се љубила некад у библиотеци

нисам

хоћеш да се љубимо

немој да ме
презнојаваш
као да си део свега тог те гомиле књига

да
јунакиња свих романа

да баш тако
скарлет о хара

та ми је омиљена
одувек

љубиш се измедју скарлет и ане
омер и мерима глупо звуче у овом случају

глупо
на крају нећу да дођем
због остин толстоја мене или тебе
због свега
а понајвише због скарлет

што због ње

ето
она је некако ја

како то

па некако
допада ми се
мислићу о томе сутра и то….

хм
хм

мени се не свидја скарлет
више ми се свидја она снајка из гордости и предрасуде

она је баш снајка
а највећа снајка је она најбоља другарица од скарлет

заборавила сам

и ја
али као и у свакој озбиљној литератури
мора да постоји двојник
који је чиста супротност главном јунаку

а то је
па та снајка

а мислиш на другарицу
сад сам укапирала

мислим на тај пролаз измедју джејн остин и толстоја

зашто ми то радиш
нервираш ме

зашто те нервирам
и хоћу да те опалим по рамену

јој
много ме нервираш

зашто

тако

зашто тако

тако
све сам нешто друго
нешто што ми се не допада

шта

не знам
много ме нервираш

шта

не знам

лепо или ружно

лоше
не знам
ајд пусти сад

е па не може
хоћу да знам

ајд други пут

ето тако
ја не идем у библиотеку да бих се с неким видела
ја не лажем
не лажем
не умем

у библиотеци можеш да сретнеш све оне писце јунаке

и ону тетку што препродаје чарапе
па се библиотекарке закључају и испробавају их

да ли си са сваком тако

шта

тако

шта

тако
да причаш све нешто лепо
љубав и којештарије

не

ти

јесам
са сваким

видиш како је глупо питање

одох да средим собу и то

јавићеш ми
када будем близу

колико близу

фонтана

добро

и у фонтану убациш новчић и пожелиш жељу

зашто ми немамо такву фонтану

па имамо
само се нико није сетио
да убаци новчић

убаци ти
и тако нек крене

хоћу
а шта да пожелим

нас

© Спасоје Ж. Миловановић

8 1251 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.57.4 1-
7092 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Maki – Miljojko Milojević 2011-09-09 23:08:59

 

Maki

Nad Toplicom magle bdiju
Tiho šumi reka stara
Ja u srcu s puno žara
Stalno mislim na Mariju. Poslala mi tužno pismo
Da odavno mladi nismo!

Ne plaši se lepa Maki
Ni starenja, ni prvih bora,
Da ostari mora svaki
Ko što svako mreti mora.

Teraj brigu na veselje:
Ispunjavaj strasne želje!

Snevaj Maki snove fine:
Voli, grli, ljubi strasno…
Ne zna Ljubav za godine-
Šta je rano, a šta kasno…

Jer dok Usud varke snuje
Ljubav srce podmlađuje!

Strasno ljubi, grli, voli-
Grabi draga kapi sreće…
Što propustiš posle boli:
Duša hoće ali telo ne može i neće.

Život živi dok si lepa, slatka,
Svaka briga nek ti bude kratka.

Draga moja, najdraža na svetu,
Ne pomišljaj na starost i bore,
Livada si u najlepšem cvetu
Koju jesen ne može da ore.

Bard ne misli o starosti i smrti
Ni o čigri što je sudba vrti!

(c) Miljojko Milojević
Октобар 2010.г.

2 596 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 10 2 84.9.49.201 1-
7093 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ruka u džepu – Jelica Domanovic ex Radovanovic 2011-09-09 23:12:40

Ruka u dzepu

Sve se samo na to svodi
da odgovor za sve nemam
jedna ruka u dzepu mi
drugom buket cveca spremam. Razumljiva  al’ zbunjena
nezrela sam ali mudra
nedostupna ali otvorena
tuzna  ali smejem se
vrata su mi poluotvorena.

Sve se samo na to svodi
da niko  odgovore nema
jedna ruka u dzepu mi
a druga lagano drema.

Slomljena sam ali duha imam
ranjena sam al’ se borim
visoko sam ali sam prizemna
pokusavam srce da otvorim.

Sve se samo na to svodi
da ce sve u redu biti
jedna ruka u dzepu mi
drugu cu visoko podignuti.

Osecam se pijano,ustvari sam trezna
umorna sam ali dalje radim
brinem ali smirena sam
pokusavam zivot da izgradim.

Sve se samo na to svodi
mora dalje da se ide
jedna ruka u dzepu mi
drugom masem,da me vide!

© – Jelica Domanović ex Radovanović

3 890 0 JelicaR 0 srpski 0 0 0 5 1 83.76.58.176 1-
7094 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ružici – Mr Mihajilo Jovan 2011-09-09 23:21:48

Ružici

Volela si Krajinu i Drinu
A ja Juhor i Staru planinu
Ti jasika u sred Kavadara
Buba mara ogledalo sveta

Miris cveta i rumen oblaka
Cvet od maka ostavi tragove
Runolist si dobila od Jove .
Jagodina tobom obasjana Ti si moja neprebolna rana
Doplovismo do tvoje Morave
Rajske ptice pod našim prozorom
Ti me zorom poestiš u Sremu

Ja osećam tu hladnoću nemu
Tuđa radost Ruže više nema
Opustila bašta ravnog Srema
Cvetaju mi posađene ruže

Tebe nema i za tobom tuže
Medovinu ispijam sa ruža
Mojim telom i miris se pruža
Kroz krvotok i led mi se lomi
Fruškom jezde ljubavni atomi .

© Mr Mihajilo Jovan

8 septembar je rođendan moje Ružice, a nje više nema…

1 546 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.213.3 1-
7095 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAKO DA TI KAŽEM – Pesnici za Dijabetičare 2011-09-09 23:26:31

01.09.2011.
године у Дому синдиката у организацији Друштва за борбу против шећерне
болести из Крушевца, а у сарадњи са Културним центром Крушевац
реализован је и пригодан културно-уметнички програм за чланове друштва.
У програму су наступили крушевачки песници: Светлана Ђурђевић, Мића
Живановић, Небојша Лапчевић и Љубодраг Обрадовић. Песници су и овом
приликом показали и доказали да је поезија лек за душу и све остале
тегобе…

 

Светлана Ђурђевић

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ

Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут

Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања

Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности

Како да ти тражим
да ме волиш
а да те не окујем заувек
бременом тежим од
неподношљиве тежине битисања

Ккако да ти кажем
да те волим
а да те не избезуми
дубина моје туге
која долази од некуд
из праискона

Како да ти кажем
да те волим
а да знаш да
ако те изгубим
угасиће се свемир
 
© Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић

НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК

бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак

волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт

на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу

на грани се високој седи
на грани се високој забавља
грана се висока понекад откине
и њен гост се у блату ваља
понекад

бескрај и тама
у излогу света осмех
тело обузима чама
кости се расклате
кад човек пости

а брод плови
и месец кад гледа
и сунце кад пржи
брод морнаре воза
у вртове рајске
и илизијама их хлади
девојкама купује
њихов занос

бродом се веслало
сад је атомско доба
кретање се убрзава
светлост није недостижна
некад је брод тонуо
долази дан
кад ће брод
светлост да постане
долази дан
кад ће морнари да сагоре

волим то да гледам
то исчекивање ме опија
ја сам нека луда без изгледа
пијан сам од истина
сломљен од лажних моћи

мене пут до звезда пали

на жици окреће се зврчак

© Љубодраг Обрадовић

Мића Живановић

НИСАМ ЈА ПЕСНИК

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.

Нека ми опросте сви велики зналци
ја не пишем песме због њиховог суда
схвати ће ме боље улични пијанци
што од себе беже не знајући куда.

Моја рима проста и поруке јасне
могу и без речи критике и хвале
теби ја поклањам ове сате касне
за нас двоје ноћас две звезде су пале.

И није ми важно ко ће за њих знати
далеко од циља да песник постанем
све песме ћу своје само теби дати
нек непознат вечно за друге останем.

Јер ја нисам песник великога кова
ког ће да преводе на језике разне
важно ми је само да их ти разумеш
па нећу да слушам све те фразе празне

И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

© Мића Живановић


Небојша Лапчевић

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА

Сиви плочници “Велике Јабуке”
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке …

један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

 

 

1 455 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4
7096 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PANONSKA – Branka Zeng 2011-09-11 10:11:54

 

PANONSKA

Prosula sam, onako u inat…
Mislili su da neću videti, čuti…
Ono sve nakupljeno u čabru,
prekipelo i ode, razli se niz ulicu. Upija ga spržena, spečena, žedna.
Ućutala kao da očekuje provalu,
ma ne kišu, nego, provalu glasa.
Da vrisak, ali nema tog…

Tiho, polako, sokakom prošeta
ona misao, tik iz grla da prne…
ućuti se, pritaji i razlije tišinu.
Zamakne kao senka u podne.

A ono, u inat, to ja onako…
Pomalo za sebe i zbog onih…
prosipam dok vreme ne presudi.
Eh, kada bih sada znala… što ću znati…

© Branka Zeng

2 564 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 94.189.213.3 1-
7097 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRI PESNIKA – tri voditelja – Kruševac 14.09.2011. 2011-09-15 23:53:39

 

14.09.2011. године у Пионирском парку Културни центар Крушевац је организовао још једно поетско-музичко вече *ТРИ ПЕСНИКА – три водитеља*. Ево неколико реченица како је вече почело и пар видео исечака и слика како је све изгледало…

Три песника – Три водитеља: Бора – Ђурђа, Љуба – Боба, Спале – Јелена

*Добро
вече и добродошли на још један од програма Културног центра Крушевац.
Уместо поздравне речи, како је то уобичајено, чули сте музички поздрав
Градског тамбурашког оркестра Крушевца, који је од прошле године
сарађује са КЦК и тако смо заједно, на крилима музике упловили у ово
вече поезије и музике. Вечерас ћемо Вам представити три врсна песника,
и њихову љубавну поезију: Бору Благојевића из Ћуприје, Богданку Ракић
из Панчева, (која тренутно живи и поезију ствара у Немачкој) и Спасоја
Ж. Миловановића Спалета – овдашњег. Дакле, вечерас Вам представљамо
песнике којима је поезија у срцу и који ће вечерас своје срце поезијом
поклонити Вама. А да тај поклон буде прави постараће се ТРИ ВОДИТЕЛЈА,
Светлана Ђурђевић – Ђурђа, Јелена Ђорђевић и наравно ја, Љубодраг
Обрадовић.

Вечерас ћемо у музичком блоку чути и Катарину
Јовановић, Мићу Живановића и Сандру Петровић, а специјални гости биће
нам афористичар Драгиша Павловић – Расински и песник Небојша Ђорђевић
из Књажевца.

Одмах на почетку представиће вам се по мени један од најбољих живих
српских песника Бора Благојевић из Ћуприје, а са њим ће Вас упознати
моја комшиница, из Крушевачког позоришта, Светлана Ђурђевић, за коју
Спале каже да је за Прса испред свих, а мини је ипак ближи онај слоган
којим је њени Макрешанци зову – НАША ЂУРЂА…

Бора Благојевић и Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић и Богданка Ракић

Јелена Ђорђевић и Спасоје Ж. Миловановић

Три песника – Три водитеља: Бора, Боба, Спале – Ђурђа, Љуба, Јелена

Градски табурашки оркестар – КЦК

Градски табурашки оркестар – КЦК

Сандра Петровић

Катарина Јовановић

Драгиша Павловић Расински

Небојша Ђорђевић из Књажевца

Мића Живановић са уноком

Ана Бербаков – Анее

ОНА

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
 И сребрила коса црна

Плакао сам јецајући
Зар погледом да је пратим
Где да идем да је тражим
Како без ње да се вратим

И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара

© Бора Благојевић

Хавајска палма

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно  враћала
као лоптица скочица.

Док су у Африци
снежне олује
односиле животе,
ти си причао да
нису изумрли сви
страшни гуштери.

Концерт је почео
песмом „Ангел“.
Сви су плакали
разапети на једном крсту.

Немој се питати
ко си
у комплексу Гизе.

И Александар је желео
умрети
под сводом
голубијих крила.

Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.

© Богданка Ракић

ЉУБАВ И КОЈЕШТАРИЈЕ

ја не бих нигде

хоћеш ли да те водим
у подрум позоришта
ту може да се запали цигарета
закон не интересује
оно што је испод земље

нећу нигде да ме водиш
не могу

добро
онда ћемо се претворити у санте леда
испред позоришта

онда
као они што се претворили у камење
али не знам како се зову
а нису омер и мерима

знам
ал дабоме не знам како се зову
ликови из успаване лепотице

па не зову се уопште
зову се принцеза принц краљ краљица вештице
једино она грозна има име
и тако су именовали то зло што нама недостаје

чекај да дам деци да једу

ајде

ево
ево
направићеш серију
разговора
од тебе и мене

да
и нико те ништа не пита

не
ја бих провалила

шта би провалила
нешто што се осети

шта се осети
осети се нешто

шта

као
као
као неки тон у позадини
шуштање
као транзистор неки то

не знам
више као
као морске дубине
као кад ставиш шкољку на уво

знаш
чини ти се спојили смо се некако добро
нема шумова можда неки ветар
али није опасно и повремено је

не знам
ми смо понекад ко мала сирена кад изадје из воде

ја сам себастијан више

ста беше ради он

пева
у или над водом

у води наравно
он је рак
ретко излази
и баш га брига за љубав и сва то осећања

није да га није брига
него се осећа скроз лоше

где

свуда
у глави
свуда

што

зато што ме само грли
и грли
а ја се осећам као
лоше

ти или себастијан

ја
ја те грлим
али сам ја изнад воде и нем сам

ниси сам
ниси сам

како

не знам како
пусти
лупетам

пре или после обављања тих твојих послова

шта
каквих послова

пијемо кафу

ма идем до библиотеке
да се учланим опет

хоћеш ли да идемо заједно
ту можемо

ајд
ако је чланарина и даље иста

немам појма
сад ћу да погледам

јеси ли се љубила некад у библиотеци

нисам

хоћеш да се љубимо

немој да ме
презнојаваш
као да си део свега тог те гомиле књига

да
јунакиња свих романа

да баш тако
скарлет о хара

та ми је омиљена
одувек

љубиш се измедју скарлет и ане
омер и мерима глупо звуче у овом случају

глупо
на крају нећу да дођем
због остин толстоја мене или тебе
због свега
а понајвише због скарлет

што због ње

ето
она је некако ја

како то

па некако
допада ми се
мислићу о томе сутра и то….

хм
хм

мени се не свидја скарлет
више ми се свидја она снајка из гордости и предрасуде

она је баш снајка
а највећа снајка је она најбоља другарица од скарлет

заборавила сам

и ја
али као и у свакој озбиљној литератури
мора да постоји двојник
који је чиста супротност главном јунаку

а то је
па та снајка

а мислиш на другарицу
сад сам укапирала

мислим на тај пролаз измедју джејн остин и толстоја

зашто ми то радиш
нервираш ме

зашто те нервирам
и хоћу да те опалим по рамену

јој
много ме нервираш

зашто

тако

зашто тако

тако
све сам нешто друго
нешто што ми се не допада

шта

не знам
много ме нервираш

шта

не знам

лепо или ружно

лоше
не знам
ајд пусти сад

е па не може
хоћу да знам

ајд други пут

ето тако
ја не идем у библиотеку да бих се с неким видела
ја не лажем
не лажем
не умем

у библиотеци можеш да сретнеш све оне писце јунаке

и ону тетку што препродаје чарапе
па се библиотекарке закључају и испробавају их

да ли си са сваком тако

шта

тако

шта

тако
да причаш све нешто лепо
љубав и којештарије

не

ти

јесам
са сваким

видиш како је глупо питање

одох да средим собу и то

јавићеш ми
када будем близу

колико близу

фонтана

добро

и у фонтану убациш новчић и пожелиш жељу

зашто ми немамо такву фонтану

па имамо
само се нико није сетио
да убаци новчић

убаци ти
и тако нек крене

хоћу
а шта да пожелим

нас

© Спасоје Ж. Миловановић

TRI PESNIKA:
14.09.2011 – Pionirski Park

 

SKRAĆENI SINOPSIS:

 

GRADSKI TAMBURAŠKI ORKESTAR:  3 pesme bez Najave:

LJUBA:
Dobrodošlica, uvod i najava: Odmah na početku  predstaviće vam se
po meni jedan od najboljih živih Srpskih pesnika Bora Blagojević iz
Ćuprije, a sa njim će Vas upoznati moja komšinica, iz Kruševačkog
pozorišta, Svetlana Djurdjević, za koju Spale kaže da je za Prsa ispred
svih, a mini je ipak bliži onaj slogan kojim je njeni Makrešanci zovu –
NAŠA DJURDJA

DJURDJA:
Sa Borom  10 minuta zatim najavljuje Katarinu Jovanović i potom
nastavlja još 10 minuta sa Borom pa najavljuje Ljubu i Bobu!

KATARINA JOVANOVIĆ: Dve pesme.

DRAGIŠA PAVLOVIĆ RASINSKI

LJUBA:
Sa Bobom  10 minuta zatim najavljuje Miću Živanovića i potom
nastavlja još 10 minuta sa Bobom pa najavljuje Jelenu i Spaleta!

MIĆA ŽIVANOVIĆ: Dve pesme.

JELENA:Sa
Spaletom 10 minuta zatim najavljuje Sandru Petrović i potom
nastavlja još 10 minuta sa Bobom pa najavljuje Gradski tamburaški
orkestar Kruševca!

DRAGIŠA PAVLOVIĆ RASINSKI

SANDRA PETROVIĆ: Dve pesme.

NEBOJŠA DJORDJEVIĆ iz Knjaževca

GRADSKI TAMBURAŠKI ORKESTAR: 3 pesme, a može i više zavisno od situacije i raspoloženja

 

 

 

 

2 581 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.7 1-
7098 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Priznajem – Sanja Petrović 2011-09-16 00:00:11

 

Priznajem

Kriva sam
jer ne štedeći koristim
masu isprepletenih živčanih stanica.

Kriva sam
jer mi je mišić na dnu usne šupljine
britak. Kriva sam
jer kao noj glavu ne skrivam
kada se pred nedaćom nađem.

Kriva sam
jer u oči gledam,
to se prkosom smatra.

Kriva sam
jer nisam kao većina
u dosluhu sa vetrom.

(C)- Sanja Petrović

4 1671 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 24 5 94.189.232.187 1-
7099 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DEČAK BEZ LICA – Duke R. Paunović 2011-09-16 08:37:08

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА

Одавно,
Када сам дечак био
У себи једног Дечака сам снио.
Али не видех лица:

Ни Њему
Ни себи:
На њих већ беху слетеле птице,
Црне… Очи су кљувале,
Снове су испијале,
Светлост са осмеха кљуцале…
На лицима нашим су пировале.

Када су пир завршиле,
Заувек су одлетеле
Клепћући крилима.

И сада клепет у души одјекује
…Као некада.

Само сенка је остала:
Сива,
Безлична
И прозирна и непрозирна
…Уместо наших лица.

Године су пролазиле…
Пролазе,
И пролазиће…
Далеко од нас.

Често пожелим да видим Дечака:
Лице из дечачких снова.

Али,
Жеље ме односе у дубине мрака,
Где су оне пусте,

А јалова нада…

А мој одраз у огледалу
И сив
И безличан
И прозиран
И непрозиран…

И…

Само сенка је остала:
Сива,
Безлична…
И прозирна
И непрозирна…

Уместо наших лица

© Дуле Р. Пауновић

1 452 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7100 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano nimfa i satir – Dragoljub B. Popović 2011-09-16 08:41:21

Nimfa i Satir

Na tavanu punom akrepa
dala mi se moja lepa.
Slušale su aveti
kad su pali zaveti.
Rekao sam: Za sva doba!
Rekla mi je: Do groba!
Da pazimo samo
da se ne svađamo. S tavana smo sretni sišli;
javna mesta sva obišli
Šetajući gore-dole
kao dvoje koji vole.

Posle smo na pesku stenjali;
na drvo se penjali, …
I čudom se čudili
da nismo poludili;
Shvatajući da ne znamo
kako da pauziramo.

Jasno nam je postalo
kad nam se u šumi dopalo
da beremo jagodice
i vlatamo ljubičice;
na skrivenom proplanku
da vodimo igranku,
u zelenoj travi,
da mi se naglavi, …,
jasnim dvesta posto
da nas dvoje prosto
spadamo u stvorenja
koje ne mogu bez pârenja.
A to znači ovaj zbir:
Nimfa i Satir.

© Dragoljub M. V. Popović

16. aprila 2005.
Solothurn – CH

4 1110 0 dragoljubp 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7101 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BUDI PESNIK – Bora Blagojević 2011-09-16 14:52:44

 

БУДИ ПЕСНИК


Буди песник и…

Погледај где и ко сунце скрива
Из гробља песму ухвати у руци
Исплачи речи када су у грлу
Удави рибу која споро плива
Пожири брод безименој луци
На крају заусти коју псовку врлу На погребу суза семење оврши
Тако рањив не иди у сутра
Имај данас у плугу и челу
Буди мужјак у постељи сврши
Љуби само у маглена јутра
Буди сликар а сликај је белу

Буди песник и …
Не памти много кад те други лаже
Састављај љубав из безброј комада
Ореол славе нека те не хвата
Дубоко укопан увек си громада
Златан ланац носи ради ручног сата

Сврати сузе из срца на лице
Што у себи немаш потражи на друму
Не буди никад затворен у стаклу
Велика имена не стављај у шпице
Посвети песме каквом гордом хуму
Па млад и зелен ваљај се по паклу

Буди песник …
Све гледај одозго или са неког крова
Искуј своју кичму од среће и бола
Кради туђе сене када не примете
Мајсторски окали и речи слова
Нека ти се нађе увек главна рола

Паучину имај увек око лица
Имај доста прича за у друштво жена
Сета дубока нек ти боју злати
Или да ти с длана кљује нека птица
Тешком стопом стани кад до смеха дође
Срце сунца може да се врати

Буди песник…

© Бора Благојевић

2 555 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7102 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BAHUSOVA TAJNA – Zoran Hristov 2011-09-17 17:04:44

 

БАХУСОВА ТАЈНА

Јесенас ми Бахус заталаса снове
шапнуо ми тихо најлепше планове.
Виноград дедин да лепо орежем
а с јесени вранца да у кола прежем
У бербу да зовнем и прве комшије
да се као некад слатка шира пије. Пуно тога, рече, мораш да урадиш
да би добрим вином мог’о да се сладиш.
Чокоте усправи, нек подигну главе
и оплеви корове да штету не праве
Уместо пропалих да нове уредиш
да би зимус могао уз вино да седиш.

Виноград је, вели, к’о господин човек
тако је од векова а и биће довек
редовно га копај, све што треба ради
он ће тебе зато добро да награди.
Тајну старог вина одаћу ти сада
за муљање треба и девојка млада.

Пронађи најлепшу и у пуној снази
нек у ритму плеше када грожђе гази
са осмехом топлим нека грожђе муља
док течност из бачве, слатка, не покуља.
Прву чашу гледај баш ти да захватиш
а после и девојку у руке прихватиш.

Тајна доброг вина одувек је била
у њему је душа девојачка мила.
Да је вино црно као њене очи
да о жени мисли онај што га точи
као женска уста треба да је слатко
да низ уснсе клизи к`о пoљубац глатко.

© Зоран Христов

3 511 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.213.199 1-
7103 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ………… – Nevena Ugrenović Iskrica 2011-09-17 17:08:19

 

…………

Nisam htela ništa reći

samo gluposti neke
prave reči u dubinama rov prave

ne daju se tako lako

gotovo nikad nisu tu na jeziku

u ustima da sačekaju da se ispljunu

nemaju vremena

a znam ih znam ih

kada sam sama

kada pada kiša kad se zagledam u mrak

i opije me neka tama

znam ih i kad ne dozivam

i rekla bih

ali ćutati jedino smem

lakše je

istina lomi staklo u želudcu

i dok do usana dođe krvav je trag.

© Nevena Ugrenović – Iskrica

6 1027 0 iskrica 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.213.199 1-
7104 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SRBIJO OTADŽBINO – Živomir Milenković 2011-09-17 17:13:11

СРБИЈО ОТАЏБИНО

Србијо Отаџбино
Славних предака
Владара витезова
И косовских јунака
Поново ћеш бити јака. Србијо домовино
Сава Симеон и Лазар
Карађорђе и Небески цар
Слободу ти шаљу на дар
Проћи ће невоља свака
Поново ћеш бити јака.

Србијо земљо правде и вере
Покажи своје отровне стреле
Порази све душмане клете
Које ће запамтити свако дете
Народу је нужна слога свака
Поново ћеш Србијо бити јака.

© Живомир Миленковић

1 449 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7105 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SLIKA – Dule R. Paunović 2011-09-17 17:17:46

 

СЛИКА

На зиду… Њена слика стара и бледа,
на њој Она из младих дана.
Око јој пуно сете: искри, гледа…
као да пита: зашто још боли рана ? Због растанка ? То је давно било
давно, али успомене су живе.
Када се Нас сетим срцу је мило
…чујем, нашој љубави још се диве

и људи и птице, песмом, као да је сан.
Одавно Је видео нисам, а желим
и чекам… живот тече, за даном дан …

Усним Је некад, па тада себи велим:
Боже, и сада је лепа и млада…
Боже, у сну старца иста је као некада.

© Дуле Р. Пауновић

6 917 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7106 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JASNOĆA 2011-09-17 17:45:03

ЈАСНОЋА

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
заробљен у костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме, туђом руком вођен,
носи у непозната царства. И сит сам већ,
догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене моле,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?

Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

Идем.
Мирише сено.
Ратови, свађе, чему?
Због досаде силних, ваљда.

Идем.
Паук грозну мрежу плете,
а жеља расте,
стање да променим.
Живот има дражи!
Циљеви постоје!
Надај се, надај,
поштењаче мој.

Идем.
Сад ми је све јасно;
и да мртви виде
и да живи
слепоћу прижељкују.

Идем.
И јасноћа је случајност.
Да нисам
у задњи час одгурнут
и сад бих сматрао
да је поштење врлина.

Идем.
Све ми је јасно.
И да трава мртви мирис шири…
И да гром гађа поштено…
И да лаж и случајност на гозби…

Идем.
Сад ми је све јасно.
И да се добро не гледа,
не примећије
и лако заборавља,
а зло памти.
И да подлаци ти чине зло,
претварајући се
да ти праве услугу,
па очекују захвалност.
Ако им огорчен,
непажњом узвратиш,
знају и да се увреде.

Садам на клупу.
Сељанка грабуља сено.
Мириси, изгребани плачу.
Сећања на прокоцкану прошлост.
Сад није време за романтику.
Сад ме погледи прже,
желећи да ме загреју.
Сад ме везаног држе
и иза леђа ми се смеју,
мислећи да сам будала.

А ја само седим и гледам
и све ми је јасно…

© Љубодраг Обрадовић

8 1029 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 30 6 94.228.234.126
7107 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MIĆA I PRIJATELJI – Aleksinac 16.09.2011. 2011-09-17 19:07:08

 

Да
поетско-музичко вече *МИЋА И ПРИЈАТЕЉИ*, одржано 16.09.2011. године на
платоу испред Народне библиотеке у Алесксинцу, буде изузетно,
непоновљиво и незаборвно, постарали су се поред Миће Живановића
(песника, музичара и јавног правобраниоца) и његови пријатељи из
Крушевца: песници Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић и музичари
Бранко Симић и Милан Милетић. Био је то спој музике и поезије који се
ретко виђа, па је сат и по, колико је програм трајао прохујао као
трен… Наравно наступили су и Мићини пријатељи, песници из Алексинца:
Светлана Биорац-Матић, Србислав Матић, Слободан Ганић, Марија
Михајловић-Давидовић и Тања Ганић-Цекић. Вече су организовали Центар за
културу и уметност из Алексинца и Књижевни клуб Велимир Рајић из
Алексинца…
.

 

Мића Живановић

ЖЕЉА СКРИВЕНА

О боже,
Шта ме у ова зла времена вуче на ту страну,
ма, добро знам, она је туђа жена,
али да знаш и ти
да моја жеља скривена већ дуго чека на твој знак. Покушам ја и сам, онако наизглед јак,
направим по неки корак, па станем
ил пред њу банем  па станем,
као ђак, као да је дух или светица,
а не обична жена, жива,
и као да већ нисам толико петица добио из тог штива.

О Боже,
Ако хоћемо право
никад те нисам молио,
а сад помажи
учини чудо, оче наш.

Нека се не уплаши када јој тело задрхти
у кошмару неодољивих жеља
нека ми бар тренутак поклони као жена
а њене сене сена нека прекрије
део раја што ми поклањаш
и бићу ти захвалан за сва времена
обасјан светлошћу услишене молитве.

© Мића Живановић

Милан Милетић

Бранко Симић

Љубодраг Обрадовић

SEĆANJE

Ti sad šetaš,
obalom zelene reke,
provlačeći kosu
ispod vrbovih grana.
Ti se sad nikog ne sećaš,
ponajmanje mene,
klonulog pod teretom,
prohujalih dana.

Ti sad trčiš,
stazama cvetnim
i smeješ se glasno
neznancu što te sledi.
Ti sad, iz poze ljutite,
zoveš, tobož nesrećna,
onog što će da laže krasno
i tepa ti *lady*.

Ti si sad dama
i laskanja pale,
naročito noću,
u šetnji kad si sama,
kroz napukle ideale
i izbledelu jasnoću.

Ti, eto,
sad drugoga voliš,
a i on čezne za tobom.
Zanos? Strast ? Šta li?
Ti se sad veseliš,
plačuć suzama sreće,
od kojih svaka,
možda nesvesno,
mene žali,
a da ti to
i ne osećaš.

Ti sad, eto i drugog,
do ludila dovodiš,
nudeći telo i uživanja rajska,
a dopuštajući samo gledanje.
Ti draga i ne sluteći,
osudiš ljubav,
na maštanja kratka,
i nateraš je da pocrveni.

Ti si, draga,
zaljubljena u sebe
i nikad me ni volela nisi.
Ti si samo,
od svog zanosa ohola,
ljubav zamenila za sreću,
sejanja bola.

Ti sad šetaš,
obalom zelene reke,
provlačeći kosu
ispod vrbovih grana.
A ja bih ipak,
mog lika da se setiš
i bar na tren,
saznaš kako je lep,
a prolazan,
miris sećanja.

(C) Ljubodrag Obradović

Ljubodrag Obradović

Светлана Ђурђевић

DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević

Србобран Матић

TKANJE

Sva si od želja i od snova tkana,
nežna, požudna, blažena i snena.
Pesma si nikad ne odpevana
i reč najlepša, još ne izrečena.

Od htenja i žudnji ja te noću tkam
i slažem niti u tkaninu sreće.
Samo tom snu ja sve ću da dam,
jer sve što imam, u javi umreće.

Budi jastuk gde mi srce spava,
izvor iz koga su sećanja potekla,
jer san umre onda kad postane java,
a reč onda kad se bude rekla.

Budi izazaov i graničnik sreće,
u moru tuge svetionik sjajni,
jedina grana gde mi jato sleće,
moj pravi pogodak i moj domet krajnji.

Okani mi telo žudnji i nemira
i zapljusni srećom kao more hridi.
Udahni mi ukus blaženoga mira
i nikad iz mojih snova ti ne idi.

Ti si skup svih medja i granica.
Od zlatnih su niti tkani ti obrisi.
U knjizi ljubavi poslednja stranica,
zato i ne sanjam ono što ti nisi.

© – SRBOBRAN MATIĆ

Марија Михајловић-Давидовић

Тања Ганић-Цекић

Слободан Ганић

Светлана Биорац- Матић

VOLETI VIŠE

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice.

Šta se trave tiče drhtaj moga tela,
il’ strah da u sebi krije guju ljutu,
trava uvek raste tamo gde je htela
i ne brine kom će naći se na putu.

Ptica ne razmišlja o rimama mojim
dok uporno slaže svojih nota splet,
što se ptice tiče ja i ne postojim
ni dok s’ ushićenjem pratim njezin let.

Al’ kad zvezda nema, kad je mračan svod
meni nedostaje taj iskričav rod,
a bude mu tuzno jutro što se plavi
kad ga ptica svojom pesmom ne najavi.

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.

© -Svetlana Biorac-Matić

4 660 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.213.199
7108 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TKANJE -SRBOBRAN MATIĆ 2011-09-17 22:45:33

TKANJE

Sva si od želja i od snova tkana,
nežna, požudna, blažena i snena.
Pesma si nikad ne odpevana
i reč najlepša, još ne izrečena. Od htenja i žudnji ja te noću tkam
i slažem niti u tkaninu sreće.
Samo tom snu ja sve ću da dam,
jer sve što imam, u javi umreće.

Budi jastuk gde mi srce spava,
izvor iz koga su sećanja potekla,
jer san umre onda kad postane java,
a reč onda kad se bude rekla.

Budi izazaov i graničnik sreće,
u moru tuge svetionik sjajni,
jedina grana gde mi jato sleće,
moj pravi pogodak i moj domet krajnji.

Okani mi telo žudnji i nemira
i zapljusni srećom kao more hridi.
Udahni mi ukus blaženoga mira
i nikad iz mojih snova ti ne idi.

Ti si skup svih medja i granica.
Od zlatnih su niti tkani ti obrisi.
U knjizi ljubavi poslednja stranica,
zato i ne sanjam ono što ti nisi.

© – SRBOBRAN MATIĆ

2 534 0 Larra 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.40.16 1-
7109 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VOLETI VIŠE – Svetlana Biorac-Matić 2011-09-17 22:48:22

VOLETI VIŠE

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice. Šta se trave tiče drhtaj moga tela,
il’ strah da u sebi krije guju ljutu,
trava uvek raste tamo gde je htela
i ne brine kom će naći se na putu.

Ptica ne razmišlja o rimama mojim
dok uporno slaže svojih nota splet,
što se ptice tiče ja i ne postojim
ni dok s’ ushićenjem pratim njezin let.

Al’ kad zvezda nema, kad je mračan svod
meni nedostaje taj iskričav rod,
a bude mu tuzno jutro što se plavi
kad ga ptica svojom pesmom ne najavi.

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.

© -Svetlana Biorac-Matić

2 544 0 Larra 0 srpski 0 0 0 20 4 109.165.150.61 1-
7110 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VOLIM TE – Diana Diverno 2011-09-18 19:08:28

 

ВОЛИМ ТЕ

Ова ноћ је наша, док је месец жут
Док осећам да те волим више од ноћи траг
Да љубав ме твоја обасјава, показује ми пут
Загрлим ме чврсто јер си ми тако траг. О како те само лудо, снено волим
И твојим рукама волим да се предајем цела.
Осећам и знам да због тебе постојим.
Како волим нежан додир твога тела

Ова ноћ је наша. Осети како поноћ дише
И како нас милују звезде у наручју свом
Тад све одједном на нашу страст мирише
Сад сам као восак у длану твом.

О како те само волим снено и лудо
И како ова страст у мени нову чежњу буди
Ко да си ти моје ново светско чудо.
Како волим нежан додир твојих голих груди.

И ово јутро је ипак, признај сасвим наше
И није битно ко је у свему победио први.
Тад осећам да опет ћу напунити чаше
И осећаћу вечно да си ми у крви.

О како те само лудо и снено волим
Ко део сјаја љубави, део зрака белог.
Без тебе сам нико. Ко да не постојим.
Како само лудо волим да те имам целог.

ДАЈАНА ДИВЕРНО
Септембар 2011

0 632 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.223.203.183 1-
7111 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Zorica Arsić-Mandarić – KCK 20.09.2011. 2011-09-18 19:25:23

 

 

20.09.2011.
године у Белој сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац
одржана је промоција песничке трилогије Зорице Арсић Мандарић *СЈАЈ
МИСЛИ – СОК ОД ЗБОРОВИНЕ – ЧИНИЈЕ ЗВЕЗДАНОГ ПИРИНЏА*.

Било
је то једно изузетно књижевно вече у коме су се ненаметљиво смењивали
стихови (у изваредном казивању саме ауторке и Лидије Ужаревић –
уреднице КЦК), звук виолине (млада виолинисткиња, ученица Музичке школе
у Крушевцу, Јована Јевтић) и речи о ауторки и триологији (Живомир
Миленковић-Жића – новинар и публициста, Радомир Андрић-Роко –
председник Удружења књижевника Србије и Љубиша Ђидић-Бата – истакнути
крушевачки књижевник).

Зорица Арсић-Мандарић

СЈАЈ МИСЛИ

Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!

Пра-реч суштине
негде заостане –
увек се чини – мисао
је недоречена:
доживљају и осећању
реч не пристане,
као венцу латица,
с ума одвојена.

Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …

© Зорица Арсић-Мандарић

Зорица, Лидија и Жића

Млада виолинисткиња, ученица Музичке школе у Крушевцу, Јована Јевтић

Лидија Ужаревић

Живомир Миленковић-Жића – новинар и публициста

Радомир Андрић-Роко – председник Удружења књижевника Србије

Љубиша Ђидић-Бата

Зорица Арсић-Мандарић – Промоција КЦК 2011

Програм
су осмислили и релизовали Живомир Миленковић-Жића и Лидија Ужаревић
(која је и водила промоцију), а за техничу реализацију бринули су Марко
Вишњић и Ивана Милојевић.

ТРИ ТОКА У ИСТОЈ ПЕСНИЧКОЈ РЕЧИ

(Зорица Арсић Мандарић: Сјај мисли, Сок од зборовине, Чиније звезданог пиринча, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2010)

Иако је свака од ових збирки посебна за себе и посебност по себи,
њихово извориште , ток и ушће имају исту судбину. Судбину којом носе
сан ијаву подједнако, а да између њих “нису забрањене прељубе”.

Једна од скривених импресија ових књига намеће рафинираном читаоцу
објашњење рентгенског снимка бића. Где се то биће налази ових година, у
овом веку у свевремену. Од које људске и које космичке масе је саздано.
Како се на њему распознаје доба, каква је то мапа за ишчитавање душе,
мисли, сјаја мисли, говора и збора, до неке метафоре са чинијом
напуњеном звездама у зрну пиринча.

Из које формуле су изашле ове књиге, из које матрице? Да ли су наставак оне Зорице Арсић која је 1967. у свом првенцу Срце у трави написала горку песму Родио ме мој отац ( а нежно ће је и овде поновити), па кроз нових двадесетак песничких књига потом, или је овде реч о некој посебној трилогији.

Посебна није.

Јер она пише исту књигу и кад у прозним мозаицима обликује камичак за
есеје о филозофији, антропологији, религији, уметности, медицини. У Рајским вратима самоће /2001/ О чудесном стварању /2006/, Анђео и вук /2008/, Пут ка средишту душе /2010!
Све су то исте књиге. Од истог мастила испод којег зашкрипи болно
заорани траг, али и рој звездица. Иста је везиља. Више молитвена,
макар да је умела да везе и мачем, или ивером с Лазаревог крста (дакле,
по родољубљу), или – тамо где се у свом рентгенском одсјају хвата
у звеэданој мељави, у сјају мuсли, у хватачу снова, у женској вечности
(дакле по рефлексивности). Или да се још једном на овој мапи вратимо
аутобиографском, а то у овом случају значи кад се лекар нађе у
насловима Иње на слушалици, Поткожни космос, Уста постављена свилом, Капи за коцку шећера, где се у  двојнисти налази хуманист и песник, човек несхватица и песник, човек драме и песник.

Где је дакле, у овом трокњижју Зорица Арсић? Шта говори тај песникињин
рентгенски снимак. У својој поетици она га је понудила нама на
препознавање. Колико сугестивнија толико јаснија око болних места, наше
потребе за правим леком, за свешћу о свету у којем живимо, у загађеној
средини, кад *језиком лижеш сопствене ране / као Васељена звезде
умируће / или кошута младе кошутиће …*. Духовни лек је пораз
медицине, али је победа поезије. Поезија као мотив који се објашњава
поезијом чудесни је изазов на који се песникиња одлучила.

Кад општи са оним који је други, песникиња прави неку врсту
тестаментарног песничког завета о канонима које сама прописује, иако су
то општа места о дробру и злу, о жељи и оном што је њој насупрот, о
љубави, и оном што је њој насупрот, о смислу и оном што му је насупрот.

Али из тих тзв. општих места, њен смисао да изнијансира најразгранатије
асоцијације и смири их у поентама, у некој врсти формуле, некој врсти
могућег одговора – задивљује лакоћом и суштином. Заправо, њена
унутрашња интуиција непогрешиво води свог читаоца до  истинског
места у којем се оформљује доживљај. Тако ће се чак и мотућа лутаља,
удаљавања, понегде сувишак речи или самог асоцијативног гомилања
укротити у жижу која зафосфорише својом понорницом на површину у којој
племенита мисао засјаји. Треба рећи када је реч о збирци Сјај мисли
да је ретко ко у нас написао целу песничку књигу о песништву (мотиви:
реч, језик, песник, таштина, оловка, пречица, књига , велика слова,
“мали трактат о уображеном писцу”, итд). Наравно, наслови у књизи су
другачији: Биохемијска мрља, Светлећи восак, Шивење песме, Први стихови итд.).

Покретачка енергија ове поетесе излази из лирског субјекта који нам се,
готово у целом њеном опусу обраћа у првом лицу множине (мада не увек у Чuнијu и Соку) – чиме је своје “ми” умножавала за нас, за друге, да бисмо се нашли заједно тамо где је

 

Смисао распрскавања
у сјају изговореном,
верном ложишту
мисли матерње.

Кадје
своје “ми” замењивала са “ти” – што је исто, а исто је и у прозним
медаљонима, у овом трокњижју, троречју /као реч, као река/, где
Мандарићева попут какве пророчнице ( грчке, забарикадиране у Делфима)
или српске (забарикадирене у Слову љубве), објашњава шта би све “ти”:

Ти би из загонетке
Затворених очију
Да осветлиш тамна мора …

или

ти би да пополочаш пут
Словом љубве …

У овом трокњижју (Сјај мисли, Сок од зборовине, Чиније звезданог пиринча),
мождаје свака књига могла бити циклус за једну књигу о поезији. Поезија
сама собом, опчињавала је многе песнике. И Вијона и Бодлера и Душана
Матића (који у њој налази бескрајн свежину света), и Бранка Миљковића
(који у њој налази реч која ће га убити) и Оскара Давича (који одбраном
поезије брани све што није умео моћима идеологије).

И Зорица
Арсић Мандарић се браниКосмосом, оцем, који мајци песникињи подарује
чедо – песму. То атомско разбијање језгра песме да би се досегле
суштине бића у нуклеарном разграђивању божје честице у чијем је
последњем прагу песник – тежња је да се троречна студија у стиховима
објасни сада и овде:

Надмудрујемо поразно време
Изазовом: отписивањем судбинског страха
И суочењем са сопственом неверицом
Да смо у реду победника.
Наједној страни претње смрћу,
А на другој снови,
Подстичу неустрашивост
И десеткују јаву
Наоружану до зуба.

И последњу шољу брашна
Поново дајемо комшији
Који намје дужан
Још од пре рата
Ако се тако откупљује
Ситост и мир за будућност.

Сада и овде је завршна песма Сока од зборовине,
као што било која песма може бити завршна, јер све траже исте
одговоре, а погледајте колико је пред нама филозофије, науке,
астрологије и астрономије, антропологије и људских права, математике и
физике, политике и идеологије. Толико религија.

Може ли
свему томе истински с дуге стране да стоји религија поезије. Бог је
овде стваран. Са својим Космосом и својим Песником. Што се све види у
рукопису, или боље рећи рентгенском снимку који нам је у овом случају
понудила Зорица Арсић Мандарић.

Љубиша ЂИДИЋ

ТО ВРЕМЕ

То мало нашега Времена,
тај магични тренутак
као ретка минијатура
њише се у моме сећању.

 

У тако мали трен
могу да стану
сунчани пропланци
у твојим зеницама,
као обручи ватре,
као изазови,
као бакарни балкони,
на које излазим.

У то време утиснут је
један пејзаж тишине.

© Зорица Арсић Мандарић

 

Др Зорица Арсић Мандарић, књижевник и лекар, ликовни уметник

LjUBAV ČINI BIĆE, A REČ ČOVEKA

Bogato
stvaralaštvo ove naše priznate multimedijalne umetnice i uspešnog
lekara (od skoro u penziji), krunisano je brojnim nagradama i
priznanjima i izborom u Kraljevsku Akademiju za nauku i pronalazaštvo
JUPIN „Nikola Tesla i za člana UO Udruženja književnika Srbije.

Promocija
njenih najnovijih knjiga poezije i lirske esejističke proze zakazana je
za 20. septembar u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac.

I
posle više od 40 godina života u Beogradu, dr Zorica Arsić Mandarić sa
ponosom kaže da je Kruševljanka, zalaže se za duhovne „čarapanske“ boje
i komunikacije sa svetom, ostaje verna svom matičnom književnom klubu
„Bagdala“ i neprekidno se sa ljubavlju vraća u svoj zavičajni grad.

„Ništa
nije slučajno, valjda je neka kosmička promisao da se rodim u carskom,
Dušanovom Skoplju, odrastem u kneževskom Lazarevom Kruševcu a živim,
stvaram porodicu i radim u Beogradu despota Stefana. Ljudi mog
zavičajnog grada su roditelji mojih misli, odgojitelji mojih umetničkih
sklonosti i okosnica svih mojih izbora. To nosim kao dug u životu, koji
se ne sme zaboraviti ni u najtežim trenucima a naročito ne u nekim
ličnim postignućima. Naravno, nije slučajno ni to što je moj suprug,
profesor dr Dragan Mandarić, Vitez od Čarapanije, pa valjda je brinući
o „čarapanima“ i kao kruševački zet, zaslužio! A koliko i kako se
Kruševac podseća na mnoge umne, nadarene i posvećene, odavno priznate
stručnjake, naučnike i umetnike koje je iznedrio i rasadio po“ belom
svetu“, e, to je sada pitanje za mlađe Kruševljane…“

Posvećenost pravoslavlju

Celokupan
rad i književno stvaralaštvo Zorice Arsić Mandarić, posvećeni su
pravoslavnom humanom biću, sada naočito, kada se pojavila sa knjigom
proze „Putovanje ka središtu duše“ i tri neobične, hrabre pesničke
knjige o poetici, tematski vezane kao trilogija: „Sjaj misli“, „Sok od
zborovine“ i „Činije zvezdanog pirinča“. Oni koji je dobro poznaju kažu
da je neumorni pregalac, optimističke energije, koju štedro prinosi
ljudima, a oni koji je pamte kao svog lekara još govore o svom
beskrajnom poverenju u njenu stručnost i zalaganje ka izlečenju. Poneko
bi primetio da je to idealistički stav prema ljudima i životu, neko ko
ne zna da je pesnikinja i hirurg, suočen sa urgentnim stanjima, sa
munjevitim odlukama na granici života i smrti, koje se ne mogu ispravno
doneti ako nisi realan, pragmatičan i stručno potkovan, ako „nismo sa
sve četiri na zemlji“, kako je znala da opomene u svojstvu šefa
prijemne kliničke ambulante za ORL Kliničkog centra Srbije u Beogradu,
gde je do penzije radila.

Specijalista
otorinolaringologije, magistar i doktor medicinskih nauka, čitavog
života je u uspešnom radnom paralelizmu spisateljstva i lekarstva, uz
hobičnu posvećenost likovnoj umetnosti, slikarstvu i vajarstvu, sa šest
samostalnih izložbi i preko sto zajedničkih izlaganja dela.

„Taj
naoko paradoksalan paralelizam medicinske nauke i spisateljstva, iako
zahtevan, prirodan je i lak kad mu je čovek bezrezervno posvećen, uz
nužnu rekreaciju, a to je moje likovno izražavanje u slobodnom vremenu.
Nikada nisam zaboravila da je preda mnom čovek, ne samo njegov bolesni
deo, protokolarni broj, latinska dijagnoza, i da prvo moram zadobiti
čovekovo poverenje da bi se uopšte započelo lečenje. Tako je i u
literaturi, pišući iskreno i verujući da sve deliš sa čitaocem,
zadobijaš njegovo poverenje- da bi on uopšte razmišljao o onome što mu
pišeš, jer čitalac se ne može prevariti, prepoznaće kad ga mitiš lažnom
nadom i izmišljenim svetovima. U životu je i neverovatno moguće, jedino
ako se trud i vera ulože sa poštovanjem i istinskom ljubavlju u ono što
radimo i u one koje volimo ( ne u ono za šta smo i one zbog kojih smo
plaćeni). Sama darovitost ne garantuje uspešnost ako nije svrsishodno
organizovana u boljitak tuđih života. Glasam samo za plemenite
komunikacije, za dobronamernu uzajamnost, iako je najteže održati u
kritičnim egzistencijalnim vremenima ali, ona je jedina spasonosna! Kao
narod smo dokazali da imamo na pretek pozitivnu energiju i neslućene
talente (podarili smo čovečanstvu genija, Teslu!) ali se oni moraju
ulagati dobrovoljno i samosvojno, u punoj slobodi, bez veštačkih
kratkoročnih ograničenja političkom, stranačkom pripadnošću ili ličnim
ostrašćenjima. Umetnička sloboda ne trpi imperative ni rentijerske
ustupke. To je, po meni, uslov sine qua non, za pravo stvaralaštvo i
naučnog ili umetničkog dela i pravih ljudskih sporazuma. Ne sme da
prođe nijedan dan a da čovek ne učini makar najsićušnije dobro delo, to
je i moja deviza: “Diem perdidi”! Umetnici to čine kao „nešto više“,
darom od Boga za veću ljudsku sreću. Zato je umetnikov put do priznanja
i uspeha tim gušći, neizvesniji i mukotrpniji zbog samoodricanja od
lagodnog spavanja ali ne i od snova. Manje je poznato da sam svoj
zvanični radni vek provela radeći deset godina kao slobodni umetnik-
književnik, a dvadeset šest godina kao lekar, što je mala začkoljica u
tom paralelizmu…“

Zorica
Arsić Mandarić velikom većinom glasova izabrana je u Upravni odbor i u
Veće časti Udruženja književnika Srbije. Kao pesnik ponikla je iz KK
„Bagdala“ koji joj je, daleke 1967. godine, izdao prvu zbirku pesama,
kao najmlađem pesniku u ediciji „Venturi“, a kasnije još nekoliko
knjiga poezije. Pesme su joj štampane u skoro svim vodećim časopisima i
obuhvaćene antologijama ljubavne, duhovne i rodoljubive poezije, a
prevedene na više stranih jezika. Kao multimedijalni umetnik, lekar i
humanista, predstavljana je u mnogim TV i radio emisijima i časopisima,
kao i u knjizi Radovana Popovića „Srpski pisci slikari“, 2008. godine.
Miroljub Todorović uveo je i u svet signalističkog stvaralaštva,
signalistička dela su joj zapažena na međunarodnim izložbama u Sao
Paolu i Havani.

Impozantna umetnička produkcija

U
raznim izdavačkim kućama, najviše u „Prosveti“, do sada joj je
objavljeno dvadeset knjiga pesama i pet knjiga lirske proze i eseja,
uglavnom sa autorskim likovnim ilustracijama, naročito na koricama.
Pomenućemo samo izdanja posle 2006. godine:.„Anđeo i vuk“, (proza)
2008.- Nolit, „Kasno cvetanje“izbor Radomira Andrića, 2008.- Šumadijske
metafore, „Putovanje ka središtu duše“ (proza) 2010.- Draslar i partner
i Trilogija o poetici: „Sjaj misli“, „Sok od zborovine“, „Činije
zvezdanog pirinča“2010.- Šumadijske metafore. Ove godine, pred Sajam
knjiga u Beogradu, kao iznenađenje, izlazi iz štampe knjiga ljubavnih
novela „Čipkana jastučnica“, 2011.- Draslar i partner.

Dobitnik
je više prestižnih književnih nagrada. Prvi je dobitnik nagrade
„Gordana Todorović“ za celokupno književno delo, 1997., nagrade
„Jefimijin vez“ 2005., za knjigu „Ženski početak večnosti“, međunarodne
nagrade „Povelja Morave“, 2008., „Ravaničanin“ 2006., za doprinos
očuvanju duhovnog nacionalnog blaga…Bila je u najužem izboru za
nagrade „Meša Selimović“ i „Isidora Sekulić“.

Uz
knjigu esejističke proze Zorice Arsić Mandarić, “Putovanje ka središtu
duše“, Radomir Andrić, u pogovoru, kaže: „Osvojila je mnogo toga
nekazivog i tajnovitog i nadvladala uopštene filozofeme zahvaljujući
svom blagodatnom i razrađenom pesničkom jeziku. Čitalac, koji oseća
pulsiranje složenih i neočekivanih metafora, ima u autorki ovih
uzbudljivih i neobičnih zapisa, izuzetnog sagovornika.“

Veoma
pohvalnu ocenu dala je i urednica, Ana Sovilj: „Pred nama se nalazi
knjiga koja pleni, neka vrsta pesničke biografije sa filosofskim
namerama, iskričavo i tanano štivo, ali ne lomljivo, već postojano u
svojoj nameri i hrabrosti da se dosegne ono što je dosegnuti najteže –
sopstveno središte.“

Pesnička
trilogija Zorice Arsić Mandarić, metaforičnih naslova: „Sjaj misli“,
„Činije zvezdanog pirinča“ i „Sok od zborovine“, nesvakidašnje su
promišljanje o smislu i značaju pesničkog stvaralaštva, razgranato u
više misaonih prostora, te se knjige mogu čitati odvojeno.

Radomir
Andrić, književnik i recenzent ovih knjiga, zapisao je: „ Ovo je
poetika metaforičnog jezika namagnetisanog lirizmom u neumornom
tragalačkom preispitivanju, preko kritičko – satiričnih zglasja
ironično ciničnih upadica sa pritokama gorkog smeha, do slavljenja
samog čina pisanja kao svetlosti i ljubavi. Otkrivanjem čudesnog u
stvarnosti, Zorica Arsić Mandarić potvrđuje još jednom svoj stvaralački
identitet. Pred izazovima vremena prepuštenog neizvesnosti i brojnim
nedoumicama, njen pesnički glas, koliko molitveno vapijući, toliko
krikom i opomenski, suočava svet današnji sa sopstvenim greškama i
grehovima i poziva ga da se odupre fizičkim i duhovnim opustošenjima.
Za nju je poezija neka vrsta nezamenljive religije, a pesme
predstavljaju jasnopis tog verovanja i posvećenja.

Prijem u Akademiju „Nikola Tesla“

Nedavno
je primljena u Kraljevsku Akademiju za nauku i pronalazaštvo JUPIN
„Nikola Tesla“, kao priznanje “za stvaralaštvo, u zemlji i
inostranstvu, iz duhovnosti u spisateljstvu, slikarstvu i zdravstvenoj
delatnosti“, kako piše u Invent diplomi sa srebrnom medaljom Nikole
Tesle.

U
pristupnoj besedi Akademiji, Zorica Arsić Mandarić je, između ostalog
rekla: „Ovu čast ne mogu primiti sama, jer to što jesam i gde sam ne
bih postigla ni zaslužila da nije ljubavi moje porodice i podrške
učitelja i osvedočenih prijatelja ali i krštenja u svetom srpskom hramu
Lazarici, o čemu jednom i stihove napisah: „ Do Kneževe večere bila sam
druga,- odonda, ja nisam više ja,-valjda sam bila tamo,-odakle se nikad
isti ne vraćaš…“ –

U
dubokom uverenju da su ovde, na ovom najčasnijem mestu, najduševniji
neimari nade, inovatori zdrave budućnosti, nosioci naučnih otkrića u
dobrobit i napredak srpskog bića, progovorila bih nešto o umetnicima,
piscima kojima i ja pripadam, koji kao čuvari duše, u ovom nespokojnom
vremenu, moraju biti za pero ispred događaja, za ljubav jači od
nepravde, za mudrost strpljiviji od sukoba a za današnji zapis istine
verniji istoriji. Teško je duševnosti kad je uvek na bridu kosmičkome i
oprezu nad rođenim granicama, u nepotrebnim raskolima i nepravednim
ratovima, kad se i najčovečnije raščoveči, i najpametnije onerazumi, i
najvernije osumnjiči. Zato sam o tome pisala, o ljudima u hodočašću
prema budućnosti, koji nemaju nikakvu garanciju da će sačuvati zlatno
stepenište u sebi. Ljudski hramovi nisu u milosti zvezda, ni ljubav
nije pod zaštitom večnosti ako ljubav ne oplemenjuje ljudske dimenzije,
ako ih povinuje nasilju oružja. Zato se svaka stepenica od iskona, od
korena, mora sačuvati danas! Jedna je istorija a ima hiljadu tumačenja
ali budućnost će uvek biti unuka prošlosti, zato se istina zapisuje
samo danas. I, to je misija stvaralaca, umetnika, književnika. Neimari
tih slovnih piramida su neimari života i hrabrosti da se lakše
preguraju porazi a snagom duha iznese teretni san o pobedi. Neimari
mogu da se penju samo u ljubavi i slozi, to je promisao o pobednoj
ljudskosti, tu je duhovna ekologija…“

 

Живомир Миленковић

 

 

 

0 1089 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.57.4 1-
7112 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TEBI GOSPO – Dule R. Paunović 2011-09-21 22:14:31

ТЕБИ ГОСПО

Смем ли госпо? И пољубих Јој руку
… хтедох и усне, сочне и румене.
Али.. Она оде а мени остави муку,
слатку, и сада се сећам Њене сене: витке, у сутон се лагано утапала,
и ја мирисни цветак убрах тада:
мислих – Њој за дар… и да Је стала,
у моме наручју била би и сада.

Али судбина, друго не може бити,
ноћ је пребрзо дошла, и… Она неста.
Тражих Је, где је тама могла скрити

… тако чух глас – постала Је невеста.
Тада крикнух… дуго је одјекивао крик…
И сада се пролама кад угледам Њен лик.

© Дуле Р. Пауновић

3 938 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7113 7 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PA ČAK I KAD BI HTEO… – Gordana Knežević 2011-09-21 22:23:09

 

PA ČAK I KAD BI HTEO….

…ništa ti tu ne možes…

ni da me raščlaniš
u vodu potopiš

ispod busena trave ime da mi sahraniš

u zlatnu iglu udeneš da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš

pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me….

tražiš

u lomnom mesu i krljušti

u nakotu vučjem
u pačjem kljunu

da ćutiš

kroz zidove od plastelina
preko pamućnih polja

do lovora
do bronzane glave
do…

kraja i beskraja

gde sam te provinciski
volela kao pralja

u pitomo pseto se preobratila
krv svoju polizala

da bih te omela
zavela

u mladu trsku sakrila

od proždrljivih ala
od slepih mravinjaka
od…

nule do zlatnog broja

sva naša zimzelena venčavanja

i ovo carstvo da se spasava
jezikom punim vina i vinograda

i tvoje neznano gde
i moje sigurno ništa

na uskršnje jaje
detelinom oblepi

i decu nam nerodjenu
u žuto nacrtaj
i….

ništa ti tu ne možeš

ovo je naš svet

pod mojom nogom si zaspao

© Gordana Knežević

4 842 1 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 19 4 109.92.81.178
7114 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PODANICI SNEGOVA – Svetlana Polak 2011-09-22 18:14:47

 

PODANICI SNEGOVA

Kako užareni postaju mali

Snegovi,

Smetovi,

Daire podrhtavaju na plamenu

A smetovi, snegovi

Promiču goli.

Ukrštam Tebe, njega, mene i nju,

I još mnogo njih ispisanih

Na tabli na kojoj su sazvežđa već

Odavno rekla svoje, Tvoje, kažem da je sve tvoje,

Moje, on kaže da je sve moje,

Njeno ti kažeš da je sve njeno,

Njegovo, ja kažem da je sve njegovo,

A jedno novo lice ocrtava se

U ritmu plamena….

Ćutim!

Da vas ne preplašim

Sujeta vam još uvek ispisuje ime I još uvek

Ne poznajete  nebeske pustinje

Gde je svako lakom

Na srećne visine,

Ne znate Vi

Kako je padati iz ljubavi

U snegove, smetove,

Goniti žeđ do divljaštva,

Smrzavati se pa goreti

Dizati- Nisu junaštva,

To je malena grešna mašta,

Gordost koja se kažnjava,

Dok misliš da ti se prašta,

Još samo mrvica strasti i

Pozdravite se sa gorostasima zvezdanim

Sazvežđima Ljubavi I plamena…

,

U Većoj  milosti biva krotitelj oluja

No popneš li se do srećnih visina…

Nećemo imati ni Ljubav ni ime

Ni ti, ni ona, ni on, ni ja,

Ostaće samo ono novo lice

tihe žeravice jednog

još uvek srećnog

podanika snegova, smetova…

© Svetlana Polak

2 690 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 24 5 95.180.73.229 1-
7115 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – DESPOT – Tomislav Miletić 2011-09-23 20:45:08

 

-пролог-

И НАСТАДЕ НЕВЕРА ЗЕМЉОМ СРБИЈОМ

АЗ ВЛК ЛАЗАРЕВИЋ

Аз Влк Лазаревић, син блаженопочившаго, светаго кнеза Лазара, господара
Србљем и сербским земљама, грешан и прегрешан, стар 28 година, молим се
Господу и светоме Амосу, крсној слави премудрог господара и родитеља,
помилуј Господе мене грешнога, о Господе.-1*  ”
Дрхтава рука
и поломљени прсти, последњом снагом подижу тешке окове и врхом зарђалог
клинца, урезују писмена у остатке зида полусрушене пловдивске тврђаве,
где су га Турци довели после пораза код Космидома у близини Цариграда,
и где се Муса и његова војска задржаше решени да прикупе снагу и одатле
крену у нови обрачун са претендентом на престо Бајазита, султана
Илдерима-2*, Сулејмана и Мехмеда и српског кнеза деспота Стефана
Високог.

“Нека се зна да Муса издаде, да брат мој Лазар
Бранковић, син Вука Бранковића, издаде, а брат мој Стефан … ” и ту
рука паде, из окрвављених прстију испаде клинац и откотрља се у мрак ка
вратима, даље од светлог трага који је продирао кроз разваљену
таваницу.

Јулска
врелина, и ако је ноћ већ одавно сменила дан и рекло би се, охладила
васељену, замути му памет, ране престаше да боле и кнез Вук паде на
прашњави земљани под, уз тешку муку, помажући се ланцима, наслони се на
зид и спусти отежалу главу на колена.

Хладни камен, са кога
је одавно отпао малтер, освести га за тренутак и поврати памет која се
због болова, глади и жеђи мутила с времена на време. Глава, уоквирена
великим праменовима таласасте косе, улепљене усиреном крвљу, која је,
помешана са земљом и пепелом, престала да тече, после редовног вечерњег
мучења, кад се самозвани султан Муса иживљавао над заробљеницима у
немоћном бесу што није успео да зароби “првога међу змајевима: деспота
Стефана, подиже се, задржа за тренутак, па опет паде на груди али се
брзо трже и подиже кад огромна совуљага залепрша крилима и ударивши
неопрезно о зид, паде поред заробљеника, баш на место где је са
спомљеним ногама и рукама, привезан тешким синџерима са алкама за зид,
лежао у дубокој несвести Лазар Бранковић.

Сова се исправи,
погледа човека, својим крупним и продорним очима, а онда, мрднувши
ушима, закрешга, залепрша крилима, што намах расхлади заробљеника, и
одлете ка отвору на полусрушеном крову испуштајући продоран крик који
утера страх у срца свих живих створова који су могли дајој буду плен.

Кнез Вук, испружи руку и пипањем, докле му је омогућавао ланац, покуша
да пронађе клинац и заврши започето казивање, али кад га не нађе, он
затвори очи и натера себе да не осећа бол, поломљене прсте, руке и
убоје, спржено месо на грудима, делове тела покидане џелатовим
кљештима, сломљену душу и рањено срце, баш онако како га је, кад је као
дечак неопрезно ударио босом ногом камен, па развалио велики прст, учио
деда Вратко, силни Југ Богдан и његов заклети витез и први учитељ
турнирских и ратних вештина, који му је дао да држи претешки мач,
војвода Милош Обилић, онај исти који се у Косовском боју овенча славом
и распори турског султана Мурата.

И као да за тренутак све
нестаде и бол и стрепња и страх од сабље која ће се већ колико сутра
спустити на његов врат, ако Муса не одлучи да га конопцем понизи до
краја.

И он се понада да ће успети да се ослободи свести, да
ће вољом успети да памет и осећања пренесе у свемир, тамо где су његови
најмилији, а да до сутра остави само оно што без душе неће вредети
ништа.

Нада ипак остаде само нада и све се поврати и свест и
бол и патња и очај и све беше исто као и пре заробљавања, кад му
издајица џилитом поломи ноге коњу и Турци га ухватише, као и пре осуде
турскога султана као и онда кад се судари са братом и као и онда кад
све поче, истрага, битка и лудило у земљи Србији, кад репати завлада
његовом душом, његовом памећу и усмери га да удари на своје, залуде га
и саклони од разумних одлука, а ад му постаде извор снаге, понашања и
сигурност корака.

Остаде само ноћ 5. на 6. јула, претопла, спарна, мрачна и последња у његовом животу, лета Господњег 1410.

Из дубоког кошмара и неповезаних сећања, осуђеника на смрт, прену
дозивање турских стражара и српске псовке оних који, баш као и он,
вероваху да ће код Мусе пронаћи веру у своју правду и спасење, каква је
била код Бајазита, за себе, народ, за државу и своје.

А
онда, изненада, у свести му искрсну лик прелепе Јелене, ћерке бугарског
бојара Станивука, Шишмановог-3* доглавника, због које је он учинио
много од онога што данас никако не би, због које је губио памет, веру,
снагу, кршио заклетву, тукао се мачем и речима, убијао и рушио,
затварао и ослобађао, љубио и ратовао.

Он пређе дрхтавом
руком преко очију и чела које је горело у ватри, последњом неком
унутрашњом снагом, како га је учила, госпођа Јефимија, тражећи од њега
да контролише све што му извире из памети, успе да одагна тај лик и
силом га избриса из свести, решен да не дозволи да га обузме и претвори
се у жалост што је нема, па све замени ликом мајке Милице, преподобне
монахиње Јевгеније, и великосхимнице Јефросиније, да би се уз њу,
поново јасно указао лик, његове друге мајке, препаметне и прелепе
монахиње Јефимије, Јелене, удовице деспота Угљеше Мрњавчевића, која га
је чувала и васпитавала, учила лепоти и правди, затим лик сестре Маре,
Вукосаве, Теодоре, Јелене, Драгане и несрећне Оливере, Бајазитове
хануме, Деспине како су је звали мудри дубровачки великодостојници, па
опет преко свих, лик жене који је покушавао да заборави, лепе Бугарке
Јелене, која га мами уздрхталим влажним и као крв црвеним уснама и
позива у пропаст и несрећу.

“Господе помилуј и спаси моју
грешну душу”, мрмљао је српски властелин, кнез Вук, покушавајући да
стисне три поломљена прста и да се прекрсти онако како га је научио
патријарх Спиридон који гаје и крстио “прво стиснеш три прста десне
руке и у име Оца, Сина и Светога духа означиш чело, па стомак, затим
десно раме и на крају, да завршиш свој крст, на левом рамену”.
“Господе, господе, ја њу и даље волим”, вриштало је рањено срце и
раздробљена душа, .люмилуј ме, о, Господе, помилуј. .. ”

Лице витеза овлажише сузе које он покуша да обрише несвестан да овде
нема ко да га види и од кога да се застиди слабости која је по ондашњем
веровању на српском двору била особина само жена.

Из рањених
груди му се отрже тешки уздах и јецај и опет по ко зна који пут, од
тренутка кад му други издајник, иза леђа, ланцем изби мач из руку, коњ
паде и Турци га ухватише живога, сећање се врати и неповезане слике се
развише у његовој свести и цео живот пролете испред њега као трен, и
као да је све баш ту развијено на зиду од камена у ћелији осуђеника и
срушеног дворца, пловдивске тврђаве, и рушевина Космидома близу
Цариграда, где је ухваћен, негдашње византијске престонице,
Константинопоља, центра света и колевке цивилизације коју срушише дивље
хорде Селџука и Османлија, баш као што су рушиле све оно што је
хиљадама година стварано на путу којим су њихове криве сабље и погане
ноге варвара ходиле.

А онда све то прекри слика његовог
брата, деспота Стефана, по вољи Усуда, репатог или судбине, његовог
противника у животу и на бојном пољу.

“Ех, брате, брате …
” прошапта осуђеник и опет уздахну, забаци главу, руком једва помери од
крви улепљене праменове косе са високог, паметног чела, који су га
пекли и озлеђивали очи, песницом удари у зид што изазва звекет ланаца,
потиљком тресну о камен што му изазва силовит бол али и разбистри
сећање, и у свест му искрсну све оно што је било и што је могло да буде
и страх да Стефан неће успети да ухвати Мусу и освети се за све његове
злочине, вероломства, преваре људи, Алаха и Бога.

А све је
почело 1382. године када се родио други син, премудрог и силног
велможе, српског кнеза Лазара Хребељановића, сина Прибца, негдашњег
логофета цара Душана, господара Крушевца и свих српских земаља, и
Милице, ћерке кнеза Вратка, од народа прозваног Југ Богдан, потомка
блаженопочившег Мироточивог Немање, Светог Симеона, оснивача светородне
лозе Немањића, и кад му српски патријарх Спиридон даде на крштењу, у
новосаграђеној дворској цркви престоног града Крушевца, посвећене
светом Стевану, од народа прозван е Лазарица, име Вук, “да буде здрав
као звер и храбар као горске силе”, а Милош Обилић, Топлица Милан,
браћа Мусићи, Реља Крилатица и Иван Косанчић, најхрабрији и највећи
витезови кнеза Лазара га заклонише исуканим мачевима, обећавајући да ће
га штитити од сваке силе, претње и невере али и суђаје досудише шта ће
то бити са њим и доделише му судбину какву би мало ко пожелео да је
доживи: трагичну, неизвесну, а ипак препуну лепоте али и тешку и
претешку. И тада, његов отац, самодржац Лазар, како га подиже високо
изнад главе и рече да је то његов други син, одреди Милоша да буде
његов заклети витез, чувар и водитељ, а њега, громким гласом који је
одјекивао сводовима Лазарице, сврста у други ред наследника, одмах иза
његовог прворођеног сина Стефана кога Милица донесе на свет пет година
раније, а судбина начини да ће Вук бити увек други ако суђаје не кажу
другачије, а У суд који све уређује, мења и доноси, не направи други
редослед и учини да други буде први.

-1* Једва видљив запис
на зиду полусрушене пловдивске тврђаве кога пронађоше и преписаше
калуђери исихасте који су по налогу деспота Стефана тражили тело
његовог брата Вука да би га пренели у Србију.

-2* Илдерим, муњевит

-3* Иван Шишман, бугарски цар, зет кнеза Лазара, ожењен Драганом, убио
гаје султан Бајазит после битке на Ровинама 3. јуна 1395. године

 

 

1 442 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7116 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vatra – Slobodan Ivanović 2011-09-24 16:49:59

VATRA

U pepelu
bivša vatra
sanja žar
uzalud
čekajući
vetar. Hladno mi je
oko srca.

© Slobodan Ivanović

3 1039 0 slobodani 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
7117 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poslednja stanica svetla – Zaviša Koprivica 2011-09-24 16:55:21

Poslednja stanica svetla

Što mi vreme, što godine slažu
Mrki vuče podigni brkove
Ja zarobljen a oni me lažu
Menjaju mi vreme u okove I što slike govoraše
Putevi se u očima krste
Sa štakom mi sada maše
Proletelo u dah mi kroz prste
Onaj čovek što nekad bijase
Popadale sa grane latice
Bregovi se žurno povijaju
Ono moje nekad bilo lice
Vukovi ga lome i kidaju
Gde mi grešna opkročila noga
Gde mi mladost u sred ovog krika
Otišlo je sada sve do moga
Nekad sjajnog a sad mrtvog lika
Suze mi se u kamen okorile
Bolna duša otrgnula telu
Saglu glavu nadleću mi vile
Dočekati neću zoru belu
Zategli mi kajase na vratu
Smoždili mi razum i lepotu
Otkucalo vreme mi na satu
Nikad neću doživeti stotu
Stotinu ih groma pogodilo
Mreže moje kroz oblake raspete
Neće meni, nije mi se snilo
Umrlo je u meni i dete

© – Koprivica Zaviša

2 822 0 koprivicaz 0 srpski 0 0 0 5 1 188.2.124.115 1-
7118 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano UVOD U REKVIJEM – Spasoje Ž. Milovanović 2011-09-25 11:21:01

 

UVOD U REKVIJEM

tek treptajem plavetnila oka što nudiš

nebo si gurnula u rupu bezdanu

u gadost

i nada zanoveta usred samoće

u ovom zverinjaku

ljubavi

na radost ti mora da se mnogo lepo ljubiš sa jutrom

sa tim hroničnim udvaračem

da sam jutro sam

neotesan nepristojan u novembru

ili da umrem hteo ne hteo

odmah još u decembru

© Spasoje Ž. Milovanović

1 914 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7119 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U PROLAZU VREMENA – Branka Zeng 2011-09-25 11:23:51

U PROLAZU VREMENA

Ruka zastala u pokretu, pozdrav
odlutao onako, kao nehajni šetač
ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,
ostavljajući za sobom trag odbačenosti. Oko beleži zapisano u tami da traje,
seme neproklijalo nemo bez soka, život
nije pisao ime koje će postati, dokono
sedi na klupi pod orahom, čuti.

Usne, linija tanka kao reka presušena,
zemlja puca, troši se prašina uskovitlana,
misao bi da leti tamo u nepostojano,
trajanje prošlo, ostaje kao potpis.

Odjek uzleta teških krila, sumorna
hladna osećanja prekrila senkom, preletom
odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,
tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.

© Branka Zeng

4 633 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 94.189.215.81 1-
7120 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ČEKAM TE – Dule R. Paunović 2011-09-25 11:28:55

ЧЕКАМ ТЕ


Дођи,
чекам те на раскршћу свих ноћи и ветрова.

Пожури,
да ме ветрови не однесу небеским путевима. Ако се то догоди,
развући ће ме тамом на четири стране света.

И Ја,
никада више нећу пронаћи путеве повратка.

А Ти,
остаћеш заувек сама…
и слушаћеш само хук песама са небеских висина
… све док време траје.

© Дуле Р. Пауновић

4 1050 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7121 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano …idite bestragom! – Ksenija Aleksić 2011-09-25 11:30:33

…idite bestragom! – Ksenija Aleksić

1 540 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7122 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić 2011-09-28 22:44:10

 

KNJIGA VREMENA

Ta knjiga
je, dugo, imala mene.

Sad ja, već neko
vreme,

imam tu
knjigu.

A mrznu se
i lede reči. Nebo i
dalje plače

zbog
abortusa duha. Čujem ga.

Ipak, jedan
dan može biti

poput celog
života,

ako se samo
ustane dovoljno rano.

Jedan dan
je i mnogo više

od stranice
knjige vremena.

Srećom, ima
i takvih dana.

© Vida Nenadić

4 1687 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 93.86.181.55 1-
7123 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RECI MI MOJE IME – Spasoje Ž. Milovanović 2011-10-01 18:00:39

RECI MI MOJE IME

izgubio sam sebe iz vida
i dan jučerašnji
i dan
stvarno
treba li mi neko takav ne mogu ništa da sačuvam
ostavi me na miru
ostavi me da budem prašina oko tebe
da ti se lepim na odeću
letim oko osmeha
u tvojoj blistavosti
da nestanem sa radničkom kolonijom
na barikadama da ne dam da se ruši
da smo isti u jednoj društvenoj igri
da se smejuljimo u šetnji
držimo se za ruke
držimo se đurđevka
afričkog cveta kale

stvarno
treba li mi neko takav

reci moje ime
to je lako zapamtiti
tu reč
ona se svodi
na tvoj glas
na dnevnoj bazi
na tvoj glas iz srca
ti si
da ti si

reci mi moje ime
vrati mi

© Spasoje Ž. Milovanović

1 745 0 spale 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7124 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RUKE – Svetlana Biorac-Matić 2011-10-01 18:13:35

 

RUKE

U jagodice
utisnute godine
linijom zivota
venac plele
da zagrlim
sva sazveždja
u dolasku
pri odlasku © Svetlana Biorac-Matić

1 457 0 Larra 0 srpski 0 0 0 5 1 93.87.142.92 1-
7125 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SASVIM SLUČAJNO – Darko Kolar 2011-10-01 18:17:20

САСВИМ СЛУЧАЈНО

Дуги низ разних година,
путева много једног живота.
Дешава се нешто из прошлости,
враћају се жеље путујућих снова. Радосно певам песме наше,
производим тон са гитаре.
Пријатељи моји укључени разни,
само ветар ништа не може да каже.

Сасвим зрело са душом и телом,
случајно се тонови скупише на једно.
Заиграла срца, заиграле руке,
сасвим смело, сасвим случајно.

© Дарко Колар
09.09.09.

2 697 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7126 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DEVETI SONET – Dule R. Paunović 2011-10-01 18:23:15

ДЕВЕТИ СОНЕТ

Хтео бих да ти кажем да више немам моћи
за љубав и да ти пружам срећу.
Хтео бих да ти кажем да ће бити пусте ноћи
и да ја с’ вечери више долазити нећу. Моју звезду на небу судбина је угасила
… коб је њен сјај  тамом испунила,
суза из мог ока, тада, у ноћ се слила
и цвет на твојим грудима је оросила.

Мени је од тог трена све и бескрај и тамница
и ништа да наслутим не могу у тој тами,
сем клепета крила и грактање усудних птица.

Помирио сам се са тиме  да смо остали сами:
Ти на распућу бисерних суза и румени зоре,
Ја у тамници ноћи да ме сећања на нас море.

© Дуле Р. Пауновић
(Из збирке сонета “Путокази у времену”)

0 409 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7127 12 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVET – Ljubodrag Obradović 2011-10-01 19:25:14

 

СВЕТ

Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе…
Овде травка, тамо цвет…
Авион пара небо, а брод море. Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.

Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави…
Како је тај зидар,
успео свет да направи?

А одговор је ту,
у ваздуху виси…
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!

© Љубодраг Обрадовић
01.10.2011. године

2 801 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7128 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 40 FEDRAS – Malo Crniće – Festival dramskih amatera sela Srbije 2011-10-02 09:18:55

 

 

 

mr Spasoje Ž. Milovanović

 

SELEKCIJA 40. FEDRAS-a, ILI KAKO STVARI STOJE

1. Da li verujete u život posle pozorišnog festivala? Pitanje,
uzvik, povika ”da li verujete u život posle pozorišnog festivala”
zaravo je parafraza čuvenog vica u kojem jedno prase pita drugo prase:
”Da li veruješ u život posle Božića?” Razlog za postavljanje ovakvog
nazovi pitanja duboko je lične prirode i nastao je kao potreba za
svojevrsnom post/teorijskom reinterpretacijom pojma pozorišnog
festivala nakon sa/učestvovanja (kao gledalac, povlašćeni gledalac,
organizator, suorganizator, supervizor, dramski pisac, reditelj,
selector, kritičar, član žirija, član ”okruglog stola” kritike) na
mnogobrojnim festivalima u Srbiji u proteklih petnaest godina. 2. Pozorišni festival – šta je to?
Bez ikakvog zadržavanja preuzećemo, modifikovati i prilagoditi ponuđenu
definiciju filmskog festivala iz Leksikona filmskih i televizijskih
pojmova :

Pojava prvih festivala datira još iz vremena
antičkog doba i vezuje se za izvodjenje pozorišnih predstava za vreme
Velikih i Malih Dionizija u Atini, posle kojih su dodeljivane nagrade.
Reč festival potiče od latinskog korena ”festum”, koji se uobličava u
francuskom jeziku i znači: veliku svečanost sa muzikom, ali i povremenu
kulturnu svečanost. Pozorišni festival možemo definisati kao: kulturnu
svečanost koja se održava u određenom vremenskom intervalu, u kojem se
predstavljaju dostignuća pozorišnog stvaralaštva prema određenom
programu, i po čijem se završetku ocenjuje predstavljeno stvaralaštvo i
dodeljuju nagrade najuspešnijim ostvarenjima i njihovim autorima. Pored
takmičarskog dela festivala, mogu se organizovati još i prateći
programi, tribine, ”okrugli sto” kritike, izložbe, retrospektive, kao
i niz poslovnih sastanaka.

Pretpostavlja se da bi svaki
pozorišni festival trebalo da ima jasan kocept, koji bi odredio
socio-kulturnu i umetničku opravdanost njegovog postojanja, koji bi
ukazao na razlike u odnosu na druge festivale ili kulturne prigode, i
iz kojeg bi se pretpostavili svi drugi pravci koji proizilaze iz
konteksta njegove saznajo-komunikativne funkcije na lokalnom,
nacionalnom i/ili regionalnom nivou – od najšire
kulturno-prosvetiteljske i ekonomsko-turističke akcije, do podizanja
nivoa stvaralašta pozorišno-elitističke posvećenosti.

3. Podela festivala.
Podela festivala može se izvršiti po potencijalno beskonačnom broju
kriterijuma: takmičarski i netakmičarski; specijalizovani i
nespecijalizovani; festival amaterskih i profesionalnih pozorišta;
nacionalni i internacionalni; festival za decu i festival za odrasle;
dramski i postdramski; festival klasičnog pozorišta i novih pozorišnih
formi; ambijentalni i neambijetalni itd.

4. A u Srbiji?
U Srbiji egzistira, da se zadržimo na uslovnoj podeli festivala
profesionalnih i amaterskih pozorišta, oko dve stotine pozorišnih
festivala i smotri. Svaki od ovih festivala koncipiran je prema
antičkom modelu kao svojevrsni pozorišni i društveni događaj kojeg
gradovi, opštine, mesne zajednice, ulice, zaseoci, formalne i
neformalne grupe upriličavaju svojoj publici.

5. Vrednosni sistem?
Već sam pokušaj vrednovanja pozorišnog festivala zahteva definisanje
modela festivalske stvarnosti iz koje se polazi i u koju se ulazi,
kojoj se teži i od koje se, na kraju krajeva, beži. Odnosno, zahteva da
se porazmisli, propitkuje i zapitkuje na koji način se festivalska
stvarnost nameće, prepliće i sapliće sa bilo kojim drugim, semiotičkim
rečnikom rečeno, modelom stvarnosti (političkim, ekonomskim, pravnim,
običajnim itd.).

Nezavisno od konteksta u kojem razmatramo,
termin ’’festivalska stvarnost’’ moramo prihvatiti ne samo kao formalnu
ili sadržajnu odrednicu već kao zahtev za drugačije mišljenje i
stvaranje pozorišta. ’’Festivalska stvarnost’’ je uvek jasan pokazatelj
potrebe učesnika tih procesa da preispitaju pravila sopstvene
discipline. U takmičarskom, ali i estetskom, pa i najšire shvaćeno
sociološkom smislu, ’’preispitivanje’’ je problematično opšte mesto,
vrednosno konotirano, pozicionirano u odnosu na drugo (moje/tuđe,
staro/novo, blisko/daleko itd). Postmoderni/stički poziv na dijalog
namesto dijalektike moderne i modernizma, međutim pokušava da obuhvati
različite modele stvarnosti i unutar njih različite pozorišne prakse.
Na ovaj način se markira i zagovara napuštanje dominantne
interpretativne paradigme kao neodržive u savremenom dobu medija.
Operativnost ovakvog pristupa zasniva se, pre svega, na nenametanju
jednog (novog) modela na mestu drugog (starog), ali i u uspostavljanju
aparata za mišljenje savremenog pozorišta, čime se vrednovanje
izbegava. Odlučimo li da se okoristimo ovakvim pristupom ili da
prepoznamo drugi, neophodno je obeležiti polje i prepoznati mesta
delovanja koja bi od festivala činila pozorišni i društveni događaj.

Pozorišni festival, dakle, jeste događaj ukoliko podrazumeva
prospekciju budućnosti, predviđa budućnost, reakciju, dakle, ako ima za
cilj ne jednostavno prikazivanje stanja i dostignuća lokalne scene, već
na sopstvenim i tuđim (pozorišnim i izvanpozorišnim) iskustvima
konkretno utiče na pozorišnu i izvanpozorišnu stvarnost u zadatom
istorijskom vremenu i prostoru. Pozorišni festival je uvek javni
događaj, i za to ima odgovornost javnog dogadjaja.

6. Estetska vrtoglavica?
U pozorišno-estetskom kontekstu savremeni trenutak uobičajeno se
definiše kao postdramski. Sva zavodljivost ovog pojma leži u
mogućnostima koju teorija/kritika postdrame i postdramskog ostavlja
nedovoljno obaveštenim proizvođačima i potrošačima pozorišne umetnosti
u stvaranju raznovrsnih insenacija. Pretpostavka da postdramsko
odbacuje klasičnu dramsku formu i klasične estetske pojmove – fabula,
likovi, mimezis, autor itd. – netačna je. Postdramsko u svojoj
kreolizaciji stečenog iskustva svaki od ovih pojmova restituiše unutar
i pre svega pozorišne izvedbe, često prenaglašavajući i tragajući za
onim afektivnim ili atrakcijskim činiocima koje pozorišni čin
dozvoljava. Na ovaj način se omogućava autoru da odgovori na izazove
implicitnih, imanentih i eksplicitnih fenomena istorijskog trenutka.
Preogranizovanje i de/konstruisanje svakodnevice internetom i
televizijom, kao dominantnim medijima, bitno utiče na samu strukturu
pozorišnog izvođenja. Radi podsećanja dovoljno je suprotstaviti
fragmentarno i ubrzano iskustvo savremenosti sa klasicističkim
iskustvom jedinstva vremena, prostora i radnje. Međutim, samo po sebi
posezanje za novom tehnologijom uzaludno je. Nasuprot ovome, predstave
izrazite estetske i etičke inovativnosti relativizacijom pristupa samog
izvođenja kroz osamostaljivanje govora, preinačavanjem scenskog
prostora u gledališni i obrnuto, intertekstualnom patologizacijom
modela stvarnosti kojeg insceniraju, primeri su kreativnog kapitala i
snage poruka koje nam postdramski jezik prenosi.

Postdramsko
pozorište, kao vladajući estetski kod ili kao vladajući kod kojem se
teži, istovremeno obitava sa kodom uslovno rečeno klasičnog pozorišta,
odnosno običajnosnog pozorišta. Tako se većina predstava u srpskim može
podvesti pod pojam klasičnog pozorišta sa svim varijantama njegovog
modela: uzorno vođenje radnje, uklopljenost u jedinstvenu celinu svakog
elementa predstave, realističko-psihološka gluma i slično. Pokušaj
uzglobljavanja postdramskog u klasično pozorište, najčešće jednostavnim
transponovanjem istorijskog vremena radnje u savremeno ili neuobliceno
vreme, te vizuelno-auditivnim rešenjima, bez stvarne promene odnosa
unutar zamišljenih likova i njihovog značenja, završava se neuspehom.

7. 40 FEDRAS.
Koncepcija Festivala dramskih amatera sela Srbije više-manje je jasno
definisana. To je festival koji okuplja najbolja amaterska pozorišna
ostavrenja nastala u seoskim sredinama, bez obzira na žanr, premijerno
u vremenu između dva FEDRAS-a. U svojih četrdeset godina trajanja
prikazao je preko četiri stotine pozorišnih predstava. Oba podatka,
jednostavno rečeno, izazivaju strahopoštovanje. Problemi i krize koje
su pratile i prate ili će pratiti ovaj Festival kako na estetskom, tako
i na materijalnom planu, nebitni su pred ovim fascinantim podatkom, i
zaslužuju svaku vrstu podrške.

Devet predstava sa teritorije centralnog dela Srbije našlo se u selekciji za uvrštavanje u program ovogodišnjeg FEDRAS-a.

Ukratko:

– osim Moravičkog i Raškog, svi drugi okruzi imaju kontiunirani rad u stvaranju predstava u seoskim sredinama;

– po prvi put u istoriji Festivala za selekciju su se prijavila pozorišta iz Varvarina i Surdulice;

– sedam prijavljenih pozorišta imaju ansamble sastavljene od glumaca
različitih starosnih kategorija, dok su dva izrazito omladinska, pa se
može govoriti o vidljivom podmalđivanju ansambala i smeni generacija;

– sedam predstava je nastalo po dramskim tekstovima koji su već imali
svoje praizvedbe i pozorišni život (Narodni poslanik, Srpska drama,
Bratsko vojevanje, Hamlet u selu Mrduša Donja, Nečista krv, Ljubav na
seoski način, Vancage, Naša deca) i dve predstave kao praizvedbe u
protekloj godini (Srpski rulet i Sestre Marks čekaju Godoa);

–
već i iz samih naslova da se uočiti da ne postoji dominirajuća tema
interesovanja, već se može govoriti o znatiželji i zainteresovanosti
reditelja za pojedinu temu ili tekst. Ipak svaki od tekstova na
beskompromisan način otvara čitav niz pitanja koja se tiču neposrednog
trenutka premijere, kako na estetskom, tako i na etičkom, političkom i
uopšte društvenom planu;

– dve predstave režirali su
„profesionalci“, kako po pitanju akdemskog obrazovanja, tako i po
stalnoj pripadnosti pozorištu (Narodni poslanik – Dragoslav Todorović i
Hamlet u selu Mrduša Donja – Dejan Cicmilović), jednu je režirao dipl.
dramaturg, ovde reditelj, kome pozorište nije trenutna profesija
(Srpski rulet – Dejan Radojević), dva autora dramskih tekstova
potpisuju i režiju svojih komada (Srpski rulet – Dejan Radojević i
Sestre Marks čekaju Godoa – Đokica Miljković), dvojica reditelja su
debitanti (Srpski rulet – Dejan Radojević i Ljubav na seoski način –
Goran Lekić), petorica reditelja dolaze sa dugogodišnjim
glumačko-rediteljskim iskustvom u amaterskim pozorištima (Sestre Marks
čekaju Godoa – Đokica Miljković, Srpska drama – Zoran Obradović,
Nečista krv – Dragan Stanković, Bratsko vojevanje – Momčilo Dujković,
Vancage – Srbislav Dinić), s tim što treba naglasiti da je Dragan
Stanković i stalni gostujući glumac u Pozorištu „Bora Stanković“
Vranje, dvojica reditelja su i noseće uloge u predstavama (Srpska drama
– Zoran Obradović, Nečista krv – Dragan Stanković);

–
šarolikost u rediteljskom iskustvu i afinitetima odrazila se i na
ponuđene inscenacije: od sedam premijera, šest su koncipirane u okviru
kasno-modernističkog modela predstava s kraja osamdesetih godina, bez
prevelikih odstupanja od uputstava dramskih pisaca, a tek jedna (Hamlet
u selu Mrduša Donja) pravi ozbiljniji iskorak u promišljanju scenske
postavke; obe praizvedbe polažu pravo na afirmaciju samog dramskog
teksta držeći se čvrsto zadatih upustava tekstualnog predloška;
vizuelno-auditivnie identifikacije po pravilu su „na prvu loptu“ i
„gledaj da utrošimo što manje novca, jer je kriza“, (na žalost,
suštinski, izgovor za krizu je tek pokriće za scenografsko-kostimsku
neinventivnost) – od njih devet dve pokazuju vidljivu želju za
ulaganjem u scenografiju (Hamlet u selu Mrduša Donja i Nečista krv), u
vizuelno osmišljavanje i funkcionalno razigravanje mizanscena
scenografije, rekvizite, svetala i muzike, stvarajući na taj način
dodatnu nadnapetost predstave, ozbiljan i inspirativan napor uložilo je
pet predstava (Narodni poslanik, Hamlet u selu Mrduša Donja, Srpski
rulet, Nečista krv, Srpska drama), dok je Bratsko vojevanje ostalo
nezainteresovano za takvu vrstu proigravanja, iako je gotovo
nepogresivo realizovalo scenografsko-kostimska rešenja; posebno se
svojom metateatralnošću i intertekstualnošću izdvajaju Sestre Marks…
i Hamlet u selu… Ipak, Sestre Marks… u svojoj hermetičnosti ostaju
pomalo nedorečene i nečitljive;

– svaku od predstava obeležava
nekoliko pravih glumačkih bravura i vanrednih glumačkih potencijala, u
prvom slučaju se konstatacija odnosi na starije glumce (da spomenemo
samo neke – Miroslav Mitrović, Ljiljana Milanović, Zoran Obradović,
Zoran Stevanović – Trofa, Dragan Stanković), dok se u drugom odnosi na
glumce srednje generacije (Željko Svetomirović, Dragana Kostić,
Miroslav Milutinović, Uroš Petrović, Dejan Šljivić) i tek poneki iz
najmlađe ( Dragana Aleksić, Goran Lekić). Nema nikakve sumnje da je
takav raskorak u kvalitetu posledica neangažovanja profesionalnih
pozorišnih stvaraoca i pedagoga, odnosno činjenice da su stariji i
glumci srednje generacije po pravilu stasavali u prethodnim periodima
uz pozorišno školovani kadar velike krativnosti.

Na osnovu
svega izloženog predlažem Savetu Festivala da u zvanični program uvrsti
sledeće predstave, i ako je to ikako moguće prema vremenu nastanka
dramskog teksta, kao svojevrsna šetnja kroz istoriju srpskog pozorišta
i istoriju Srbije:

1. SURDULIČKI KULTURNI CENTAR

Bora Stanković
Nečista krv
Po dramatizaciji Gradimira Mirkovića
Reditelj: Dragan Stanković

2. CENTAR ZA KULTURU MALO CRNIĆE OAP BRANISLAV NUŠIĆ
Branislav Nušić
Narodni poslanik
Reditelj: Dragoslav Todorović

3. RAČANSKO AMATERSKO POZORIŠTE PRI KULTURNOM CENTRU „RADOJE DOMANOVIĆ“
Ivo Brešan
Hamlet u selu Mrduša Donja
Reditelj: Dejan Cicmilović

4. GRADSKO POZORIŠTE VARVARIN
Siniša Kovačević
Srpska drama
Reditelj: Zoran Obradović

5. DOM KULTURE PRNJAVOR
Slobodan Žikić
Bratsko vojevanje
Reditelj: Momčilo Dujmović

6. KUD *VUK KARADŽIĆ* TREBOTIN, ŽABARE, MALA VRBNICA
Dejan Radojević
Srpski rulet
Reditelj: Dejan Radojević

7. DOM KULTURE VLADA MARJANOVIĆ STARO SELO
Đokica Miljković
Sestre Marks čekaju Godoa
Reditelj: Đokica Miljković

Napominjem da se, ako Festival to zahteva usled ograničenja vremena,
predstave Srpski rulet i Sestre Marks čekaju Godoa mogu igrati kao
druge predstave u jednom danu.

8. Uticaj pečenja na razvoj pozorišnog festivala?
Ako bi se hteo jedan sumaran pregled posledica ovog Festivala, moglo bi
se reći da niko nema pravo da ospori njegovo postojanje, posebno jer on
prevashodno opstaje uz podršku publike i lokalne samouprave.
Istovremeno, on se taman onoliko razlikuje od ostalih koliko je
potrebno da egzistira u svojoj posebnosti. On je još uvek jedini
festivala posvećen pozorišnom stvaralaštvu na selu. Ipak, i njemu, kao
i svim drugim festivalima u Srbiji potrebna veća medijska i finasijska
pomoć.

Dakle, pozorišni festivali su nam itekako potrebni,
kao, uostalom, i bilo koji drugi festivali i smotre, uprkos tome što je
sve prisutnija svojevrsna inflacija svakovrsnih kulturno-umetničkih
manifestacija. Međutim, pitanje njihovog značaja u ovom slučaju za
pozorišnu stvarnost u socio-kulturnom prodručju Srbije, uticaja na
isto, je nešto sasvim drugo. U ovom kontekstu, ‘’uticaj pečenja na
razvoj pozorišnog festivala’’ je ne samo komičko pitanje već i teza,
podsticaj za razmišljanje i neku drugu vrstu istraživanja, uzimajući u
obzir značajni običaj u rešavanju problema u Srbiji: ‘’Kakvo pečenje, takvo rešenje.’’

 

 

mr Spasoje Ž. Milovanović

0 1029 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.5 1-
7129 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – DESPOT – Tomislav Miletić 2011-10-02 10:13:55

 

27.09.2011.
године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац
одржана је промоција књиге *ДЕСПОТ* Томислава Милетића. Учесници
промоције били су: Љубодраг Обрадовић, Драгиша Милошевић, Проф др Павле
Бубања,Томислав Милетић, Даница Гвозденовић, Драгана Јовановић, Јелена
Ђорђевић, Раде Џинић и Лидија Ужаревић. Као издавачи књиге потписани су
Историјски архив Крушевац и Културни центар Крушевац.

Томислав Милетић, аутор историјског романа *ДЕСПОТ*

Учесници промоције: Драгиша Милошевић, Проф др Павле Бубања,
Томислав Милетић и Лидија Ужаревић

Љубодраг Обрадовић говори уводну реч на промоцији

Историјски роман ДЕСПОТ – поема Томислава Милетића

 

Поштовани
посетиоци, пријатељи културе, живити за културу је привилегија којом
свевишњи обдари изабране, који онда све своје потенцијале посвете
трагању за културним вредностима и истином. Један такав миљеник судбине
је свакако и Томислав Милетић, који је и написао и историјски роман
*ДЕСПОТ* чијој промоцији вечерас присуствујемо.

Морам,
признати да ми је баш драго што је исти тај прст судбине хтео да се и
Културни центар Крушевац придружи као суиздавач Историјском архиву
Крушевац који је, следећи своју мисију чувања важних догађаја из српске
прошлости од заборава, одлучио да објави и ову Томину књигу, као
уосталом и многе његове друге књиге…

У то име још једном
добродошли у Културни центар Крушевац, добродошли на промоцију једне
изузетне књиге, која читаоца који је узме у руке, одмах пригрли и држи
га у заграљају док је не прочита до краја…

О самој књизи
најбоље говори сам њен садржај и Ви ћете то сазнати из делова које ће
за Вас надахнуто казивати Даница, Драгана, Јелена и Лидија, а ја ћу
изрећи неколико реченица о самом аутору Томиславу Милетићу, учитељу
кога сам ја упознао у Великој Врбници (неки из Александровца кажу
Доњој, јер имију и Велику Врбницу из Глишићеве приповетке, а ми из њене
околине је једноставно зовемо Велика Врбница).

Дакле Тому сам
упознао као учитеља управо у тој Великој Врбници пре неких 30 година и
са њим се свакодневно виђао и дискутовао скоро десетак година. Он је
био тако близак са мештанима Велике Врбнице и учествовао у свим њиховим
акцијама, зборовима и активностима, да сам ја до скоро мислио да је он
њихов, да је рођен у Великој Врбници. Дакле он је живи доказ да је
мисија коју је некад УЧИТЕЉ имао у изградњи села и ширењу задругарства,
културе и спорта у тој среднини, незаменљива. Готово све што је икад
написано о окружењу, о Великој Врбници, Мрмошу, Лаћиследу… написао је
Томислав Милитић. Написао је *585 ГОДИНА ВЕЛИКЕ ВРБНИЦЕ*, Написао је
*МРМОШ – село Милоша Обилића, написао је КЛЕВЕТУ сценарио за филм и
позоришни комад о истинитом догађају који се догодио у Лаћиследу и још
много тога… Тома је поред свог тог стваралаштва којим чува историју
свог окружења и свог рода од заборава успео да пише предивну поезију у
учествује у многим песничким подухватиома од Јухорског ока до
ПОЕЗИЈЕСЦГ.

Целокупним својим стваралаштвом које траје (у
припреми је књига *УЧИТЕЉ*, његово колаж анегдота и приповедака о
учитељском животу, која ће почетком 2012 године објавиту Културни
центар Крушевац) Тома је себи обезбедио признање за вечност и од оних
који ће од њега учити историју, као и (посебно) од оних љубитеља
поезије који ће уживати у стиховима.

 

АКРОСТИХ

Много сам ноћи и много дана
Провео узалуд јурећи прах,
Тражећи жену да нема мана
С телом због кога застаје дах.

Истина твојих усана медних
Нек се разлије ко ружа југа,
Нек буде извор љубави жедних,
И свака нек се угуши туга.

Лепото моја, Принцезо јутра,
Одбаци време, библијски страх,
Воли ме ноћас, сањај ме сутра,
Нек нас опије твој свети дах!

Ајде, отвори врата самоћи!
Нека те понесу ветрови нови!
Буди ко никад у овој ноћи,
Нек те усреће сви моји снови!

© Томислав Милетић

И
да закључим, намерно сам прочитао ове Томине стихове, да бих изнео мој
утисак да је цео роман ДЕСПОТ једна велика песма, поема о Деспоту
СтефануЛазаревићу који је веома успешно владао Србијом кад је то било
најтеже, који је ратовао, борио се на бројним витешким турнирима и
такође писао прекрасне песме…

Драгана Јовановић и Даница Гвозденовић

Раде Џинић

Јелена Ђорђевић

-пролог-

I NASTADE NEVERA ZEMLJOM SRBIJOM

AZ VLK LAZAREVIĆ

Az
Vlk Lazarević, sin blaženopočivšago, svetago kneza Lazara, gospodara
Srbljem i serbskim zemljama, grešan i pregrešan, star 28 godina, molim
se Gospodu i svetome Amosu, krsnoj slavi premudrog gospodara i
roditelja, pomiluj Gospode mene grešnoga, o Gospode.-1* ”

Drhtava ruka i polomljeni prsti, poslednjom snagom podižu teške okove i
vrhom zarđalog klinca, urezuju pismena u ostatke zida polusrušene
plovdivske tvrđave, gde su ga Turci doveli posle poraza kod Kosmidoma u
blizini Carigrada, i gde se Musa i njegova vojska zadržaše rešeni da
prikupe snagu i odatle krenu u novi obračun sa pretendentom na presto
Bajazita, sultana Ilderima-2*, Sulejmana i Mehmeda i srpskog kneza
despota Stefana Visokog.

“Neka se zna da Musa izdade, da brat
moj Lazar Branković, sin Vuka Brankovića, izdade, a brat moj Stefan …
” i tu ruka pade, iz okrvavljenih prstiju ispade klinac i otkotrlja se
u mrak ka vratima, dalje od svetlog traga koji je prodirao kroz
razvaljenu tavanicu.

Julska vrelina, i ako je noć već odavno
smenila dan i reklo bi se, ohladila vaseljenu, zamuti mu pamet, rane
prestaše da bole i knez Vuk pade na prašnjavi zemljani pod, uz tešku
muku, pomažući se lancima, nasloni se na zid i spusti otežalu glavu na
kolena.

Hladni kamen, sa koga je odavno otpao malter, osvesti
ga za trenutak i povrati pamet koja se zbog bolova, gladi i žeđi mutila
s vremena na vreme. Glava, uokvirena velikim pramenovima talasaste
kose, ulepljene usirenom krvlju, koja je, pomešana sa zemljom i
pepelom, prestala da teče, posle redovnog večernjeg mučenja, kad se
samozvani sultan Musa iživljavao nad zarobljenicima u nemoćnom besu što
nije uspeo da zarobi “prvoga među zmajevima: despota Stefana, podiže
se, zadrža za trenutak, pa opet pade na grudi ali se brzo trže i podiže
kad ogromna sovuljaga zaleprša krilima i udarivši neoprezno o zid, pade
pored zarobljenika, baš na mesto gde je sa spomljenim nogama i rukama,
privezan teškim sinxerima sa alkama za zid, ležao u dubokoj nesvesti
Lazar Branković.

Sova se ispravi, pogleda čoveka, svojim
krupnim i prodornim očima, a onda, mrdnuvši ušima, zakrešga, zaleprša
krilima, što namah rashladi zarobljenika, i odlete ka otvoru na
polusrušenom krovu ispuštajući prodoran krik koji utera strah u srca
svih živih stvorova koji su mogli dajoj budu plen.

Knez Vuk,
ispruži ruku i pipanjem, dokle mu je omogućavao lanac, pokuša da
pronađe klinac i završi započeto kazivanje, ali kad ga ne nađe, on
zatvori oči i natera sebe da ne oseća bol, polomljene prste, ruke i
uboje, sprženo meso na grudima, delove tela pokidane xelatovim
klještima, slomljenu dušu i ranjeno srce, baš onako kako ga je, kad je
kao dečak neoprezno udario bosom nogom kamen, pa razvalio veliki prst,
učio deda Vratko, silni Jug Bogdan i njegov zakleti vitez i prvi
učitelj turnirskih i ratnih veština, koji mu je dao da drži preteški
mač, vojvoda Miloš Obilić, onaj isti koji se u Kosovskom boju ovenča
slavom i raspori turskog sultana Murata.

I kao da za trenutak
sve nestade i bol i strepnja i strah od sablje koja će se već koliko
sutra spustiti na njegov vrat, ako Musa ne odluči da ga konopcem ponizi
do kraja.

I on se ponada da će uspeti da se oslobodi svesti,
da će voljom uspeti da pamet i osećanja prenese u svemir, tamo gde su
njegovi najmiliji, a da do sutra ostavi samo ono što bez duše neće
vredeti ništa.

Nada ipak ostade samo nada i sve se povrati i
svest i bol i patnja i očaj i sve beše isto kao i pre zarobljavanja,
kad mu izdajica xilitom polomi noge konju i Turci ga uhvatiše, kao i
pre osude turskoga sultana kao i onda kad se sudari sa bratom i kao i
onda kad sve poče, istraga, bitka i ludilo u zemlji Srbiji, kad repati
zavlada njegovom dušom, njegovom pameću i usmeri ga da udari na svoje,
zalude ga i sakloni od razumnih odluka, a ad mu postade izvor snage,
ponašanja i sigurnost koraka.

Ostade samo noć 5. na 6. jula, pretopla, sparna, mračna i poslednja u njegovom životu, leta Gospodnjeg 1410.

Iz dubokog košmara i nepovezanih sećanja, osuđenika na smrt, prenu
dozivanje turskih stražara i srpske psovke onih koji, baš kao i on,
verovahu da će kod Muse pronaći veru u svoju pravdu i spasenje, kakva
je bila kod Bajazita, za sebe, narod, za državu i svoje.

A
onda, iznenada, u svesti mu iskrsnu lik prelepe Jelene, ćerke bugarskog
bojara Stanivuka, Šišmanovog-3* doglavnika, zbog koje je on učinio
mnogo od onoga što danas nikako ne bi, zbog koje je gubio pamet, veru,
snagu, kršio zakletvu, tukao se mačem i rečima, ubijao i rušio,
zatvarao i oslobađao, ljubio i ratovao.

On pređe drhtavom
rukom preko očiju i čela koje je gorelo u vatri, poslednjom nekom
unutrašnjom snagom, kako ga je učila, gospođa Jefimija, tražeći od
njega da kontroliše sve što mu izvire iz pameti, uspe da odagna taj lik
i silom ga izbrisa iz svesti, rešen da ne dozvoli da ga obuzme i
pretvori se u žalost što je nema, pa sve zameni likom majke Milice,
prepodobne monahinje Jevgenije, i velikoshimnice Jefrosinije, da bi se
uz nju, ponovo jasno ukazao lik, njegove druge majke, prepametne i
prelepe monahinje Jefimije, Jelene, udovice despota Uglješe
Mrnjavčevića, koja ga je čuvala i vaspitavala, učila lepoti i pravdi,
zatim lik sestre Mare, Vukosave, Teodore, Jelene, Dragane i nesrećne
Olivere, Bajazitove hanume, Despine kako su je zvali mudri dubrovački
velikodostojnici, pa opet preko svih, lik žene koji je pokušavao da
zaboravi, lepe Bugarke Jelene, koja ga mami uzdrhtalim vlažnim i kao
krv crvenim usnama i poziva u propast i nesreću.

“Gospode
pomiluj i spasi moju grešnu dušu”, mrmljao je srpski vlastelin, knez
Vuk, pokušavajući da stisne tri polomljena prsta i da se prekrsti onako
kako ga je naučio patrijarh Spiridon koji gaje i krstio “prvo stisneš
tri prsta desne ruke i u ime Oca, Sina i Svetoga duha označiš čelo, pa
stomak, zatim desno rame i na kraju, da završiš svoj krst, na levom
ramenu”. “Gospode, gospode, ja nju i dalje volim”, vrištalo je ranjeno
srce i razdrobljena duša, .lюmiluj me, o, Gospode, pomiluj. .. ”

Lice viteza ovlažiše suze koje on pokuša da obriše nesvestan da ovde
nema ko da ga vidi i od koga da se zastidi slabosti koja je po
ondašnjem verovanju na srpskom dvoru bila osobina samo žena.

Iz ranjenih grudi mu se otrže teški uzdah i jecaj i opet po ko zna koji
put, od trenutka kad mu drugi izdajnik, iza leđa, lancem izbi mač iz
ruku, konj pade i Turci ga uhvatiše živoga, sećanje se vrati i
nepovezane slike se razviše u njegovoj svesti i ceo život prolete
ispred njega kao tren, i kao da je sve baš tu razvijeno na zidu od
kamena u ćeliji osuđenika i srušenog dvorca, plovdivske tvrđave, i
ruševina Kosmidoma blizu Carigrada, gde je uhvaćen, negdašnje
vizantijske prestonice, Konstantinopolja, centra sveta i kolevke
civilizacije koju srušiše divlje horde Selxuka i Osmanlija, baš kao što
su rušile sve ono što je hiljadama godina stvarano na putu kojim su
njihove krive sablje i pogane noge varvara hodile.

A onda sve
to prekri slika njegovog brata, despota Stefana, po volji Usuda,
repatog ili sudbine, njegovog protivnika u životu i na bojnom polju.

“Eh, brate, brate … ” prošapta osuđenik i opet uzdahnu, zabaci glavu,
rukom jedva pomeri od krvi ulepljene pramenove kose sa visokog,
pametnog čela, koji su ga pekli i ozleđivali oči, pesnicom udari u zid
što izazva zveket lanaca, potiljkom tresnu o kamen što mu izazva
silovit bol ali i razbistri sećanje, i u svest mu iskrsnu sve ono što
je bilo i što je moglo da bude i strah da Stefan neće uspeti da uhvati
Musu i osveti se za sve njegove zločine, verolomstva, prevare ljudi,
Alaha i Boga.

A sve je počelo 1382. godine kada se rodio drugi
sin, premudrog i silnog velmože, srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića,
sina Pribca, negdašnjeg logofeta cara Dušana, gospodara Kruševca i svih
srpskih zemalja, i Milice, ćerke kneza Vratka, od naroda prozvanog Jug
Bogdan, potomka blaženopočivšeg Mirotočivog Nemanje, Svetog Simeona,
osnivača svetorodne loze Nemanjića, i kad mu srpski patrijarh Spiridon
dade na krštenju, u novosagrađenoj dvorskoj crkvi prestonog grada
Kruševca, posvećene svetom Stevanu, od naroda prozvan e Lazarica, ime
Vuk, “da bude zdrav kao zver i hrabar kao gorske sile”, a Miloš Obilić,
Toplica Milan, braća Musići, Relja Krilatica i Ivan Kosančić,
najhrabriji i najveći vitezovi kneza Lazara ga zakloniše isukanim
mačevima, obećavajući da će ga štititi od svake sile, pretnje i nevere
ali i suđaje dosudiše šta će to biti sa njim i dodeliše mu sudbinu
kakvu bi malo ko poželeo da je doživi: tragičnu, neizvesnu, a ipak
prepunu lepote ali i tešku i pretešku. I tada, njegov otac, samodržac
Lazar, kako ga podiže visoko iznad glave i reče da je to njegov drugi
sin, odredi Miloša da bude njegov zakleti vitez, čuvar i voditelj, a
njega, gromkim glasom koji je odjekivao svodovima Lazarice, svrsta u
drugi red naslednika, odmah iza njegovog prvorođenog sina Stefana koga
Milica donese na svet pet godina ranije, a sudbina načini da će Vuk
biti uvek drugi ako suđaje ne kažu drugačije, a U sud koji sve uređuje,
menja i donosi, ne napravi drugi redosled i učini da drugi bude prvi.

-1* Jedva vidljiv zapis na zidu polusrušene plovdivske tvrđave koga
pronađoše i prepisaše kaluđeri isihaste koji su po nalogu despota
Stefana tražili telo njegovog brata Vuka da bi ga preneli u Srbiju.

-2* Ilderim, munjevit

-3* Ivan Šišman, bugarski car, zet kneza Lazara, oženjen Draganom, ubio
gaje sultan Bajazit posle bitke na Rovinama 3. juna 1395. godine

0 506 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.5 1-
7130 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NAJLEPŠA PESMA – SVADBA U TREBOTINU 2011-10-02 14:05:46

02.10.2011. godine u Trebotinu dogodila se uživo nalepša pesma. Ispevajte je sami gledajući ove prekrasne fotografije…

Daliborka Brkić i Milan Djurdjević – mlada i mladoženja

ЖЕНА

Жена је суза распукла
у освит јутра, са телом
сазаданим да пламти.
Жена је река
која не пресушује,
вечно лепа
и вечно млада,
увек нуди оно
што не може дати.

Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна
и сјајни заборав,
у ноћима врелим
и кратким.

© Љубодраг Обрадовић

2 1314 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7131 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Za one koji to jesu-Vesna Dimitrijević 2011-10-04 19:15:58

Za one koji to jesu   

Moj temelj nije kao vaš.
Na njemu se ne mogu graditi
velelepna zdanja,
kule i kučine
nadaleko poznatog arhitekte
kome se, budzašto, prodadoste,
te vam on uređuje
enterijer glave. Doista, i sa eksterijerom
savršeno manipuliše
i svečane su vam
kentaurske parade
u belim muškim  haljama,
ukrašene istobojnim kapicama,
a jedna od njih je
gnezdo dragulja.

Ispod nje glava
o čiji vrat je obešena
podebela kajla
od plemenitog materijala.

Pozamašan mu je prsten na ruci,
i štap sa križem -u ruci.

Stolice su
sa anđelima od zlata,
zlatnim krunama,
cvećem, raspećem…

Čitavi kompleksi
plemenitih zlatoreza
za udoban smeštaj
svete stražnjice
od krvi i mesa.

I sve te mermerne,
nakinđurene palate,
sa đakuzi kadama
i prefinjenim nameštajem
Njemu sagradiste
-da se nauživate za života.

Klincima i klincezama
znanje se utuvljuje
oralnom metodom.
Idete uzdignutog čela,
jer uzeće vas Tata
pod svoje skute
i sve će na kraju
biti moralno.

S vremena na vreme
poneka žena barikade ispreskače,
poobara vas kao prazne bakrače
da bi vam pokazala koliko vas voli.

Beli mantili postavljaju dijagnozu:
“Zdravlja je narušenog.Ima psihozu.”
(Oni zdravi se, inače, drže podalje.)

Ni drugo podneblje nije bolje…

A što se ne poklonite tom Vašem,
prihvatite se sekire,
pa s Njim na trupac?

Nakon amputacije Mu se zahvalite:
“Hvala Kurcu da nemam više Kurac!”
Bar od vas da narod odahne!

Ostaćete lepi,
naizgled…

Kao kad se
šlagom i trešnjicom
nakinđuri izmet…

© Vesna Dimitrijević

0 551 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 10 2 82.170.105.172 1-
7132 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Epitaf – Duško Vujović 2011-10-04 19:21:32

 

EPITAF

Ovo moje lice kao lice iz tammnice
Osjeti baš svaku oluju što duva
Ostavljam ko djete na skriveno mjesto
Malo svoje duše Bog da mi je čuva Izvinite što me nema ako me “ne bude”…neću vam se izvinuti:))
Jeste nepristojno ali je i to za mene samo ples stihova :)))

Sve vas do koske volim i pozdravljam.
Zanavijek vaš Duško Vujović

Bog Vas blagoslovio

duško

4 1012 1 DuskoV 0 srpski 0 0 0 10 2 46.161.85.156
7133 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SA OBLAKOM NA TRI-ČETVRT – Spasoje Ž. Milovanović 2011-10-04 19:25:01

SA OBLAKOM NA TRI-ČETVRT

kako si se ti samo raskomotila
u mom misaonom procesu
odavno već
to je granični slučaj

još jedan otisak tebe
pozajmljujem rečima
još jedan otisak tebe
pozajmljujem
ovom godišnjem dobu
kad je romansa moram da izađem na trenutak
čeka me svet koji nisam ja
čeka me svet koji nisi ti
tu sam tek poreski obveznik

lako ti je da se snađeš ovde
ovde ti je sve poznato
sve što iskopaš iz mojih nadanja
i sve varijacije sa mnom
u ogledalu nosiš

sada su rupe u asfaltu
ispaljena bojeva municija
nikada nije bilo jasnije
sa tobom na taj let
sa pticama na drvo
sa oblakom na tri-četvrt
ti si moj razlog

našao sam
našao sam razlog vremenu
vidi
vidi me sad
isijavam se tobom
i ne pitaj za druge

© Spasoje Ž. Milovanović

0 755 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 78.30.160.8 1-
7134 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CRVENI TRG – Eleonora Luthander 2011-10-04 20:38:03

 

CRVENI TRG

Ljubav je ova umrla
još u kolevci
Novi spomenik
na groblju srca

Njegovu armiju
zaustavio je čelik
mog oka Moje telo je sada
javna površina
cvećem zasađena
Moglo je da bude mnogo
mnogo gore

© Eleonora Luthander

0 411 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7135 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAJAM KNJIGA RASINSKOG OKRUGA – 11-13.10.2011. 2011-10-05 20:42:59

Рок
за пријаву за учешће на сајму због великог интересовања продужили смо
до до 08. октобра 2011. године до када можете организатору доставити и
своје књиге за сајам или се договорити за постављање сопственог штанда. Све информације о сајму можете добити на фиксне телефоне: 419 636, 423 025.

*САЈАМ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА*
одржаће се у периоду 11 до 13. октобра 2011. године, у простору Клуба
КЦК, Трг младих бб, у Крушевцу. Сајам ће бити отворен сваког дана од
11:00 до 22:00 сата. Учешће издавача на сајму је бесплатно. Улазнице на
сајам за посетиоце су бесплатне.

Организатор
сајма, предвидео је и сајмаске награде којим се традиционално награђују
најбољи подрухвати у издавшатву. Награда под називом *Расински цвет*
доделиће се за најбољу књигу и најбољег издавача.

Сви
издавачи који учествују на сајму са књигама објављеним у периоду од
01.10.2010. до 01.10.2011. године учествују у конкуренцији за издавача
године. Позивамо све заинтересоване издаваче и појединце да пријаве
сопствене или књиге других издавача за књигу године.

Пријаве за КЊИГУ ГОДИНЕ можете доставити лично или поштом на адресу:

Културни центар Крушевац, Топличина 2, 37 000 Крушевац (ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ)

или на мејл: sajamknjiga@kck.org.rs

Специјални
жири узеће у разматрање све пријаве које стигну у Културни центар
Крушевац најкасније до 11.10.2011. године до 15:00 часова.

У очекивању Вашег учешћа и успешне манифестације, срдачан поздрав.

0 503 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7136 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKI MARATON KCK – 13.10.2011 u 18:00 2011-10-06 18:27:58

13.10.2011.
године у 18:00 часова у Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2, као саставни
део *САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА* одржаће се ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК,
који се реализује на иницијативу манифестације ЈУХОРСКО ОКО. Позивамо
све заинтересоване песнике из свих књижевних клубова Србије да се
пријаве за учешће најкасније до 11.10.2011. године до 24:00 на мејл sajamknjiga@kck.org.rs или на мејл pesnik@poezija.rs . A можете и у коментару испод овог чланка!!!

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ !!!

0 674 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7137 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MISLI – Zoran Hristov 2011-10-06 22:05:46

 

МИСЛИ

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове. Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Христов

1 1200 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 60 12 178.149.140.230 1-
7138 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JAUK SRPSKE ŽRTVE – Saša Milivojev 2011-10-06 22:15:39

Saša Milivojev i Ivana Žigon JAUK SRPSKE ŽRTVE – Saša Milivojev

0 459 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7139 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dangubismo zalud – Miro Beribaka 2011-10-09 10:58:33

 

Dangubismo zalud

Naudisasmo se baruta,
naslušasmo se fijuka olovnih zrna,
strah nas je na molitvu nagonio! Po vascijeli Božji dan
dangubismo! Zalud!

Potjeraše nas zlatnim perom,
kupljenim crnim zlatom!
I dan-danas nas gone!
Dangube zalud!

(C) Miro Beribaka

0 483 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7140 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Konopac – Slobodan Ivanović 2011-10-09 11:01:29

 

KONOPAC

Konopac bi bio
najkraći put
do neba
da nije grane Pre uzleta
je trebalo
poseći stablo

© Slobodan Ivanović

0 626 0 slobodani 0 srpski 0 0 0 5 1 92.60.227.29 1-
7141 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vesna – Zaviša Koprivica 2011-10-09 11:04:00

 

Vesna

Vesna, žena nestvarna
Žena daleka
Tamo negde iza sunca
Pod pahuljama mesečevih čestica
Samo čeka svetla vasione
I zvezdani prah
Budi se, nestaje, tone
Tamo negde gde ostade mi dah © -Koprivica Zaviša

0 528 0 koprivicaz 0 srpski 0 0 0 10 2 178.253.201.61 1-
7142 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŠAPAT IZ TAME – Dule R. Paunović 2011-10-09 11:08:32

 

ШАПАТ ИЗ ТАМЕ


Дођи чекам те, за Тебе имам један сан
Одавно сам га снио, за кога- то нисам знао.
Ослушни шапат из таме када прође дан…
Рећи ће ти шта сам за Тебе од ноћи украо. Само склопи те Твоје очи дубоке, снене…
И то је довољно да ноћ дуго потраје,
Довољно дуго да душа за Тобом не вене  
Док ројеви звезда враголанки небом сјаје. 

А ако не можеш доћи, ослушни мир ноћи…
Шапат ћеш чути, дах мој ће ти тело пећи,
И осетићеш моје љубави и благости и моћи.

Ако зором сама усниш… јутро ће ти рећи:
Ја сам мрак био, поветарац … снићеш мене,
Ја постајем твој сан, део твоје успомене.

© Дуле Р. Пауновић

0 435 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 78.30.168.23 1-
7143 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović 2011-10-09 11:12:18

 

ЈЕДНА МАЧКА

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да
у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети
да поцепа. Као да
ништа не примећујем,
док руке дрхте
на хридима двеју јабука,
што светле кaо два месеца
из простране пустиње,
твог тела осутог
звездама страсти.

Опојно вече…
Зврји тишина,
улицама маште,
док на обали реке
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Сад ћемо,
лепото моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо, сазнати
како зора свиће,
дан плутоном
како израња…
Сад ћемо
као једно биће
схватити
смисао постојања.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а песак вечности
нас боде
по табанима.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо,
храбро потећи, грлећи се,
у космос, у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

© Љубодраг Обрадовић

4 862 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.57.4 1-
7144 12 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PETAO – Ljubodrag Obradović 2011-10-10 22:08:07

PETAO

jednog petla
celi dan
je mučila slutnja
da više lep nije
i da se tu nešto
strašno krije

 i taj petao
nerzvozno je šetao
i kokama zanovetao
da mu kresta manje svetla te otpalo mu perce sa repa,
te glas mu mnogo kreštav 
te ugojio se i lenj postao
na jutarnjoj paradi izostao

i od sveg jada nad sobom
baš taj petao
da peva je prestao
kukuriku se više ne čuje
ceo kokošarnik sad tuguje

tuguje i svo selo
zbog petla postalo neveselo
ni sunce više ne rudi
samo se mesec svemu čudi
sad on mora decu da budi

A to baš i nije za diku
i mesec petlu ogledalo postade
i kad petao na nebu
ugleda svoju sliku
on zapeva kukuriku
a za njim i svi u selu
zapeveše svoje balade
za ducu veselu
a i danas to rade

© Ljubodrag Obradović

1 797 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.228.79.255 1-
7145 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – ŽIVOT JE ČUDAN MOMAK – Violeta Salkica Aleksić 2011-10-11 17:45:08

Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević

*
Oduvek je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može
promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim
svojim bićem su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih
je u životu vodila i pokretala na velika pregnuća i
stvaralaštvo… Violeta svakako spada u tu grupu odabranih
pesnika koji žive za umetnost…*

Ove reči  sam izgovorio 28.07.2011.
godine u prekrasnom ambijentu poznatog kruševačkog restorana *KOLIBA*
kada je održano Poetsko-Muzičko veče *NEGDE U MOJOJ PESMI*
pesnikinje Violete Salkice Aleksić… Tada sam prvi put sreo
Violetu i odmah zavoleo njenu poeziju… Te večeri za muziku je brinuo
se Miki Petrović, poznati kruševački muzički umetnik… a o knjizi su
govorili pesnici: Spale, poznatiji po onom Ž. (sa tačkom),
Djurdja, koju mnogi najradije zovu Naša Djurdja i naravno ja! To
veče zajednički su organizovali Kulturni centar Kruševac i Restoran
*KOLIBA*, a sve je osmislila i nadahnuto realizovala Jelena Djordjević
– organizator KCK…

Večeras je sve isto, samo je ambijent drugi… I druga je knjiga koja se promoviše…

Knjiga
Vilete Aleksić *ŽIVOT JE ČUDAN MOMAK*, koja tako ekspresno izlazi pred
čitaoce, samo je znak da je u Violetinom krhkom biću skockan potencijal
pesnikinje koja pesmom želi da promeni taj život, koji je takav kakav
jeste i koji tako brzo beži, da je pravo vreme da se poezijom zauzda,
umiri i postane svima lep i dostupan… Jer činjenica je da
poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim
čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i
sam život onaj sanjani čudan momak, pravi princ i samim tim prihvatljiv!

Ja
lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu
pravu pesmu! A Violeta je napisala more pesama i učinila ih dostupnim
široj čitalačkoj publici. Ova knjiga je objavljena u 1000 primeraka , a
mnoge pesme dostupne su i na internetu, koji sve više postaje izlog
poezije. Svi koji zavire u tu javnu čitaonicu znaće, pred Violetom je
sjajna budućnost u kojoj će da kopka po svojim i svetskim tajnama s
ciljem da obogati i sebe i sve nas toplinom koju samo donosi poezija.
Jer ŽIVOT JE ČUDAN MOMAK i sve nas često provoza svojom
klackalicom izmedju ponora i sjaja večnosti koju poezija
obećava….

Ljubodrag Obradović

0 619 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7146 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BUDI SVOJ SAN – Dule R Paunović 2011-10-15 17:14:01

БУДИ СВОЈ САН

– Сину –

Дечаче, пробуди се !
Твоје те Сунце чека у зениту,
док ти сањаш Сунце
које ће ускоро заћи. Ни твоје Сунце чекати неће:
на починак ће и Оно кренути
… сигурно, једнога дана,
а ти, ако останеш сам,
изгубићеш своје путеве
када на њих буде пала тама.

Можда сада сањаш најлепши сан:
детињство,
безбрижно, срећно…
мајку,
насмејаног лица, брижну…
оца…
ведрог, стаменог…

Између Њих – Себе…
и оно што никада имао ниси…

Дечаче, пробуди се !
Постани свој Сан,
и постаћеш Онај кога сањаш.

Али, схвати:
и твој Сан ће нестати,
а сенка Његовог крста биваће све дужа…

Када се пробудиш…
живот ће бити пред Тобом
а Ти, у њему, постани свој – Сан.

©Дуле Р. Пауновић

0 470 1 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 78.30.168.23
7147 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Konkursi – Književni klub *VELIMIR RAJIĆ* Aleksinac 2011-10-15 17:22:35

Konkurs Književnog kluba”Velimir Rajić” iz Aleksinca

Knjižvni klub “Velimir Rajić” iz Aleksinca raspisuje književni konkurs za poeziju u dve kategorije.

• Prva
  kategorija: Za najbolji sonet na temu “Prosta ti bila moja ljubav ziva”
  (V.Rajic), za koju ce biti dodeljena posebna plaketa Velimir Rajic.
• Druga
  kategorija: za najbolju pesmu na slobodnu temu, forma po izboru, a
  šalje se jedna pesma do 40 stihova, za koju će biti dodeljena prva,
  druga i treća nagrada.

Radovi
se salju pod sifrom u 3 primerka, sa rešenjem šifre u posebnoj koverti.
Jedan autor može konkurisati najviše sa po jednom pesmom u obadve
kategorije i samo pod jednom sifrom. Konkurs je otvoren od 1. novembra
2011. do 1. februara 2012.
Radove slati na adresu:

Književni klub “Velimir Rajic”
ul. Dušana Trivunca 15
18220 Аleksinac

Dodela nagrada biće na Pesničkim susretima u maju 2011. u Aleksincu.

0 811 0 Teda 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7148 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prva nagrada za poeziju Ljubici Vukov Davčik 2011-10-15 17:26:19

KRALJEVSKI KNJIŽEVNI KLUB KARAĐORĐEVIĆ.

ODLUKOM
KRUNSKOG SAVETA KRALJEVIĆ TOMISLAV ZA IZUZETNI DOPRINOS SRPSKOJ KULTURI
BAŠTINI ODLUKOM ŽIRIJA XX MEĐUNARODNOG KONKURSA KARAĐORĐE I
KARAĐORĐEVIĆI DODJELJENA JE POVELJA I PRVO MESTO ZA POEZIJU LJUBICI
VUKOV DAVČIK .. ISKRENE ČESTITKE POETESI IZ SENTE .

Jovan Mihajilo

 

0 675 0 mihajilojovan 0 srpski 0 0 0 15 3 77.46.176.82 1-
7149 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Koraci – Slobodan Ganić 2011-10-15 17:30:15

 

Koraci

Ni jedan razlog ne postoji više
da toplinu doma čuvamo nas dvoje
svako nam proleće na jesen miriše
a koraci nikad dva puta da spoje. Svakim smo korakom bliži do ponora
to oboje znamo al idemo ćutke
na licima bledim svaka nova bora
odbrojava naše tragične trenutke.

Ne pitaj zašto ništa ne zaboli
i ne pitaj nikad zašto smo se sreli
rane se ne leče grumenima soli
i duša ne peva kad se s telom deli.

Nek sve bude tajna ko ljubav što beše
tajna na mom dlanu tvoje grudi vrele
radoznali ljudi uzalud nas teše
dok koraci naši pod nama se dele.

© Slobodan Ganić

0 1054 0 fidel 0 srpski 0 0 0 5 1 178.222.138.75 1-
7150 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OTVOREN FEDRAS 2011 – 40 godina FEDRASA – Malo Crniće 2011-10-15 17:33:30

14.10.2011.
године у Малом Црнићу је отворен 40-ти јубиларни ФЕДРАС (Фестивал
драмског стваралаштва села Србије). Фестивал је отворио министар
културе у влади Србије Предраг Марковић. Потом је упрепуној сали Дома
културе у Малом Црнићу одгледан филм *40 година ФЕДРАРА*, а установама
и појединцима, заслужним за четрдесетогодишњицу ФЕДРАСА, уречене су
повеље.

Изузетно богат драмски програм 40-тог ФЕДРАСА
отпочео је представом Бранислава Нушића *НАРОДНИ ПОСЛАНИК* коју су
извели домаћини фестивала Омладинско аматерско позориште *Бранислав
Нушић* из Малог Црнића. Бројна публика је уживала у одличној представи
у којој се посебно истакао Мирослав Митровић у улози Јеврема Прокића и
од жирија публике добио признање за глумца вечери…

Ове
године на ФЕДРАСУ ће се 21.10.2011. године у 21:00 одиграти и представа
*СРПСКИ РУЛЕТ* коју изводе чланови драмског студија КУД-а *Вук Караџић*
из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, а коју је написао и режирао Дејан
Радојевић.

Фестивал је отворио министар културе у влади Србије Предраг Марковић
Госте је поздравио председник општине Мало Црниће др Есидол Перић


Подизање заставе фестивала

Међу
бројним добитницима повеља нашли су се и Министарство културе
републике Србије, а из Крушевца: КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара
и М. Врбнице и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац.

Сцена из представе *НАРОДНИ ПОСЛАНИК* Бранислава Нушића


Глумац вечери Мирослав Митровић

Петак, 14. октобар 19,30 часова

ОАП “Бранислав Нушић” – Мало Црниће

Бранислав Нушић “НАРОДНИ ПОСЛАНИК”

Редитељ-консултант: Драгослав Тодоровић


ЛИЦА:

Јеврем Прокић – Мирослав Митровић
Павка – Драгана Костић
Даница – Драгана Алексић
Ивковић – Мирослав Милутиновић
Спира – Зоран Живковић
Спириница – Бојана Митровић
Душанка – Аница Никодијевић
Госпа Марина – Љиљана Милановић
Срета – Жељко Светомировић
Секулић – Драган Т.Јовић
Јовица Јерковић – Срђан Гатић
Младен – Млађан Рајић
Сима Сокић – Ћино Јосић
Шегрт – Ђорђе Марјановић
Први грађанин – Миле Маринковић
Други грађанин – Веселин Кубуровић


Избор музике: Драгана Костић
Сценографија: Срђан Гатић
Тон: Малиша Никоцијевић
Светло: Драшко Стојићевић
Костим: Јасмина Јовић

Организација: Центар за културу општине Мало Црниће

0 1088 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.122 1-
7151 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Danas je godišnjica – Lepa Simić 2011-10-16 11:37:43

Lepa Simić – Danas je godišnjica

0 470 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7152 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAN DEČAKA – Dule R. Paunović 2011-10-20 16:39:45

 САН ДЕЧАКА


…као судбина и трагедија човека    

Веровао сам:
када бих кретао на починак,
да ћу се пробудити једног јутра
усред сна, сна дечачког
… можда већ сутра
и да ће живот наставити да тече
… као да није ни стао. 

У то сам слепо веровао! А јутра су и даље свитала,
ниједно није било оно право
али ја сам чекао, чекам…
…јутро из сна дечака.

Ни небо никада није било ведро и плаво,
без месеца и јутарњих звезда
… и оно је остало. 

Мрак је неки завладао:
загушљив, густ…
злослутан као црно јато црних птица
што је из неба долетело. 

Од тада…
крајолик из сна остао је и празан и пуст
а сан је постао трагедија и патња човека
са тешким усудом:
да их у души и срцу носи довека…
као – наду. 

У мановењу пожелим и сада:
да се оствари сан дечака
и та жеља  је јака, јака… и јача
и та снага постаје моја једина вера.

© Дуле Р. Пауновић

0 415 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7153 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – Ćuprija 28.10.2011. – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obra 2011-10-20 16:42:39

Poštovani
posetioci, moja nova knjiga poezije – MIRIS BOŽURA (treća po
redu ) promovisaće se i u Ćupriji 28.10.2011. godine u 19:00
časova u Centru za kulturu Ćuprija, Karadjordjeva 19! Biće ovo originalno POETSKO-MUZIČKO veče, pa izvolite, ko je u prilici neka navrati, biće mi drago, a znam da ćete i Vi uživati u poeziji i muzici…

 

Насловна страна књиге              Љубодраг Обрадовић      

*MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

 

RECENZIJE U KNJIZI *MIRIS BOŽURA*

Vida Nenadić – MIRISI BOŽURA, STRADANJA, LJUBAVI I NADANJA

Čitajući
rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika Ljubodraga
Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene u niske
rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista surova
stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i bedeme nade,
koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost koja neumitno
gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje. Ona je kao
nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da poplave sve što
je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje, zavlačeći se u
tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu mogu da je, bar
na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli da bude.

Dok
božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom svojih boja i
miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i kosovski
božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu božuri, a
često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su božuri tako
crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih junaka.

Ni u snu više
ne mirišu božuri.
Tama pada na snove.
Pred zlom se
nikad ne žmuri.
Kosovo u mirise zove!

„MIRIS BOŽURA“

Pesnik
peva i o svom selu, onom selu u kome se nekad dugo živelo i lako
umiralo. A sad je sve mnogo drugačije. Pesnik je namirisao i nestajanje
sela, kome „dogoreva sveća“. Svojom jačinom izdvaja se i stih:

Šutnuli ste me na kišu
da gledam oblake
i gazim po trnju…

„ALjENDEOVA MAŠTANjA

Pesnik
opeva i svoje rane ljubavi i ljubavne jade, pamteći ih sve po nekim
detaljima i po osećajima, koji su kao „krhko staklo“ ali i po mirisima:

Zagrljeni
koračamo
peskovitim obalama
i udišemo mirise
topola, breza
i zatalasanih vrba…

„JEDNA MAČKA“

Ponekad ide i tako daleko da svoje ljubavi poistovećuje sa zvezdama. Njoj, jednoj i jedinoj, posvećuje i ove stihove:

Možeš da me ostaviš
samoga na mostu
da noću gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu- tebe…

„BIĆE DANA“

Pored
mirisa božura, čitajući poeziju Ljubodraga Obradovića, često nailazim i
na mirise nadanja ali i na mirise nekih poraza i stradanja. A pesma je
veličanstvena jer je u njoj sve moguće. Zato pesnik i poistovećuje
travu i cveće, naglašavajući da ni jedno, ni drugo nije za gaženje.

Ne gazi travu,
trava je cveće.

„NE GAZI TRAVU“

U pesmi „SREĆA“ Ljubodraga Obradovića ispisuje svoje spoznaje u sledećim stavovima:

Znam da sreću neću da osvojim,
za mene je to isanjani san…
Za druge se sada bojim-
jer malo ko je danas srećan!

Pesnik
pišući poeziju, u kojoj je i sam na mahove samo “ptica bez krila“ i
dalje traži smisao, mada dobro zna na kakvo nerazumevanje nailaze i
poezija i njeni autori koji, trudeći se da naprave korak bliže drugima,
često naprave i korak dalje. Ponekad mu sve samo na prošlost miriše. On
potpisuje i sledeće stihove:

Pevam o svetu,
prepunom nedaća,
pevam,
a glas mi se ne čuje.
Stih bolje svetove kuje,
ali stihove danas,
retko ko
shvata ozbiljno.

„PEVAM“

Pesma
slavuja u noći njemu je i opomena da sve prolazi i da smena generacija
uvek dolazi. To je neumitno. Šta god da se radi, uvek dolaze neki novi
mladi. I tada nas pesnik ponovo vraća mirisima:

Miriše lipa… I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

„LIPA“

Ostaje
mi još da se, dok iščitavam stranice poetske knjige „ MIRIS BOŽURA“,
zahvalim pesniku Ljubodragu Obradoviću za sve podeljene i podarene
trenutke, oslikane subjektivnom lirikom. I za one dragocene mirise,
koji ni u prolaznosti života ne prolaze i koji su važni u onoj meri u
kojoj se pamte.

Vida Nenadić

 

 

Mr Predrag Jašović – Pesnički postupak Ljubodraga Obradovića

 

 

Ljubodrag
Obradović se, evo, oglašava novom, trećom pesničkom zbirkom „MIRIS
BOŽURA“. Zbirka sadrži preko stotinu pesama. Dva su osnovna motiva ove
zbirke – rodoljubivi i ljubavni.

U rodoljubivim pesmama
dominira lamentirani prizvuk i teška seta nad stvarnošću takva kakva
jeste. Lirski subjekt ove poezije boli što „pusto je Kosovo Polje“, ali
od realnog stanja, od jave, strašnija je spoznaja lirskog subjekta da
„ni u snu više/ ne mirišu božuri“. Ova spoznaja lirskog subjekta
poručuje zapravo da je u njegovoj podsvesti, zapisu iskona, kako bi to
odredio Jung, a u teoriju književnosti Nortrop Fraj, nestalo sećanje na
Kosovo. Ova spoznaje čini lirski subjekt duboko nesrećnim.

Jasno, lirski subjekt se ne miri s tim. Zvona koja zvone na uzbunu, u
njegovoj svesti podstaknuta strujom krvi i damarima bila, zovu
„uspavane da se razbude!“ hoće da ih trgnu iz tog letargičnog sna
zaborava i da ih podstaknu na obnavljanje sećanja i značaj onoga što
gube. Zato lirski subjekt krikovito podseća na značaj životvornog sna:
„Kad se istrajno sanja, san se ostvari!“

Koliko u rodoljubivim
pesmama dominira skrušeni patetični lament iskrenog rodoljublja, toliko
u narednim pesmama duhovne provinijencije, a rodoljubivog pesničkog
diskursa dominira jasna, iskrena životvornost. Prokrvljena
vitalističkim i optimistčkim odnosom prema budućnosti, njegova vizija
još više dobija na snazi u pesmama: „Kladenac Svetog Jovana“, „Trag
svetlosti“, „Sveti Jovan Milostivi“, „Ori“ i „Pokreni svet“.

Kod Ljubodraga Obradovića nailazimo i na niz briljantnih, modernim
diskursom uznačenih, jasnih i konciznih lirskih iskaza, koji
predstavljaju semantičke medaljone kojima je Ljubodrag zaodenuo srpski
jezik, makar na momente. Za ovu priliku izdvajamo sledeće stihove:
„Jadna mačka/ crna/ nasuprot neba,/ grize mesec“. Ova strofa, svojom
semantičkom zaokruženošću već predstavlja gotovu pesmu. Takvih, da
kažemo, pesama u pesmi, pronalazimo i u drugim pesmama, na primer:
„Grom tvog ćutanja,/ubija me sad,/ dok kao izgladneli pas,/ noću lutam/
i gledam sve zvezde,/ a vidim samo jednu – tebe! („Zvezda“); „Noć je,/
mesec sija/ svetle polja./ Jesen došla kasna,/ ledi se dah/ i puca
volja“ („Noć je“); ili „Znam da sreću/ dohvatiti neću,/ dok sanjam o
proleću,/ a mrazevi mi koste lome“(„Sreća“); „Eno je, nevesta…/ beli
venac…/ bela haljina…/ a lice bledo.“ („Voleo sam“).

Ljubodrag se svojim lirskim izrazom kreće u poetičkom diskursu
modernističe poezije, prema stilu, stilističkom obredu, eufoniji i
ritmu, ali ne i prema formi, gde je znatno bliže srpskom avangardnom
pesništvu. Mada njegova pesma „Voleo sam…“, prema naslovnom uznačenju
asocira na Disovu pesmu „Voleo sam više neću“, jer naslovnim znacima
obeju pesama je anticiparan apsolutni prestanak ljubavi, ipak je prema
lirskom iskazu, ova pesma daleko bliža lirskom osećaju ljubavi kod
Velimira Rajića.

I Ljubodrag je, kao nekad Isidora, kasnije,
Meša Selimović, upetljan u krugove života („Krugovi“). On bi vrlo rado
da izađe izvan njihove granice, međutim, izvan njihove granice nema
ničeg.

Ako bi težili određenju pojmovne topografije
Ljubodraga Obradovića, na nivou motiva to su: ljubav, rodoljublje i
vrlo jasan odnos prema veri i tradiciji. U meri u kojoj u pesmama gde
dominira ljubavni motiv usložnjava odnose, a koja je pojmovno određena
snom, čežnjom, odricanjem, željom, patnjom, ostavljanjem, uzaludnim
čekanjem, voljom, prezirom, utoliko su rodoljubiva osećanja i odnos
prema tradiciji jasno izražena.

Za sve pesme Ljubodraga
Obradovića možemo reći da su ispevane iz neposrednog osećaja prema
opevanoj sadržini. Svuda gde je neposredna emocija nadvladala naraciju
došlo je do izraza vanredne liričnosti ovog čoveka koji poeziju
doživljava osećajem, pa čak, reklo bi se, poeziju živi. Ipak,
ekspanzija narativnog često oduzima od lirizma. Zato za Ljubodraga
možemo reći da je mnogo bolji u fragmentima nego u celini svog pevanja.

Razlog tome nalazimo u Ljubodragovom odnosu prema
stvaralaštvu. Naime, iščitavanjem njegove poezije, postaje jasno da on
pesničko stvaralaštvo doživljava kao neposredan izliv impresije. Zato
njegove pesme, čini se, nastaju u trenutku, često iz jedne reči ili
stiha (koji su najčešće, prema našem osećaju, u pesmi preuzeli ulogu
pripeva, naslovnog znaka, ili početnog stiha. To umnogome njegovu
poeziju čini proživljenom i lako doživljajnom, pa je ona vrlo
prijemčiva za šire čitalačke krugove.

Recenzija za zbirku poezije
„MIRIS BOŽURA“ Ljubodraga Obradovića

Mr Predrag Jašović

Eleonora Luthander – Eh, da sam pre Ljube napisala ove pesme!

Odmah
na početku ove recenzije, moram da kažem da bih volela da sam ja pre
Ljube napisala ove pesme. Ali, kažu, ne može jedna majka sve da rodi,
niti jedan pesnik sve pesme da napiše, tako da je Ljuba napisao i sve
one pesme koje sam ja samo u podsvesti pomislila da napišem. Zato mu
hvala. Kolega pesnik, može samo da se zapita odakle mu tolika snaga,
tolika pamet, tolika dobrota? Brodski je rakao da jedan (običan) pesnik
može da opeva samo deset procenata svog života. Ali Ljuba je neobičan
pesnik, koji se opasno približio jednačini: sto posto poezije, jedanko
sto posto života.

Ova knjiga, “MIRIS BOŽURA”, je pravi
pesnički curiculum vitae. Ona nam daruje “nedostižne mirise” lipa i
božura, mudrost i utehu i u pesmi *Pevaj sad* :”zašto rušiti stari, za
most nov”.

Ima među nama živima, nažalost, mnogo presušenih
pesničkih izvora, a Ljubodrag Obradović je je nepresušni izvor. On je
Nijagarin vodopad srpske poezije. On piše običnim i neobičnim rečima o
običnim i neobičnim stvarima i temema. Kako sam kaže, umesto govora
napiše pesmu, kao sto je za Vidovdan 2010 napisao pesmu *Kosovo i
Metohija*, iz koje izdvajam sledeće stihove koji sami za sebe govore:
“na prošlost nam pada čelična reza”, “Zvone zvona! nepravda ko nebo,
preplavila život i uspomene!”, i “Kad se istrajno sanja, san se
ostvari”.

Ljuba nije jedini pesnik koji je od cifara prešao na
poeziju. Potpisnica ovih redova takođe je diplomirani ekonomista, kao
naprimer i veliki crnogorski pesnik Ilija Lakušić i drugi…
Matematički tačno Ljuba opisuje život i ljubav. Kao u jednačinama ili
poreskim izveštajima, svaka reč i svaka cifra je važna da bi rezultat
bio tačan. On i u poezijji primenjuje sva ta pravila matematike. Ljuba
rešava pesmu kao jednačinu sa više nepoznatih i na kraju od jednačine
pravi pesmu. Svaka pesma je tačna, rešena, daje zadovoljastvo čitanja,
oplemenjuje i uči.

Jedna od mojih najomiljenijih pesama iz
ove pesničke zbirke je *Kornjača*, koju sam prevela na švedski i uz
Ljubinu dozvolu, objavila je na sajtovima poezije u Švedskoj.

“Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče.”

“Vetrovi koji gradom duvaju,
odneće u svet i trač o mojoj suzi.”

U ovim stihovima svi se mogu prepoznati, radi globalne svetske ekonomske krize koju je Ljuba opevao. On može sve.

Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao
pesnik, antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela
sam pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma
kako to čudno zvučalo. Ljubina pesma *Boginja *je bila melem na duboku
ranu koju su naneli pesnici ženomrsci.

“Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!”

To nije samo klasično renesansno divljenje ženi, već putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze.

*Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči…
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš…

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj…
Neka na kolenima čekaju raj!*

Dobar plivač u moru poezije, Ljuba se ne plaši velikih talasa i velike
ljubavi što se između ostalog vidi i u stihovima iz pesme *Ne gazi
travu*

“Otplovi na ostrvo iz mašte
i spavaj sa zvezdama,
igraj se snovima
i čekaj
da ljubav poraste.”

U sledu običnih misli kriju se metafore, velike lovine i zlatne ribice.
Upravo te metafore su ta matematička rešenja pesme koje, nas čitaoce,
ljubitelje Ljubine poezije, čine mudrijima i daju nam odgovore na
egzistencijlana pitanja. Sve što čovek zapravo hoće je taj odgovor, pa
makar bio i tužan. Niko ne želi laži. A Ljuba nam, uz svu lepotu svoje
poezije nudi ISTINU.

Meni Ljuba uvek izmami slatke suze. Od
male skrivene plaže, do plavog horizonta u izmaglici, plovi Ljubin
pesnički brod i nosi sa sobom nas, svoju pesničku sabraću i sestre
okićene “cvećem trenutka”.

Usud, poezija i rodni grad
Kruševac, spojio me je sa ovim izuzetnim čovekom, pesnikom Ljubodragom
Obradovićem. Pored Ljube može čovek slobodno da bude po malo lenj i da
kaže: “Što da se ja bez veze mučim, Ljuba će to i onako, bolje i brže
da napiše!”.

Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima…

E, takve pesnike ja volim.

Eleonora Luthander

 

2 1004 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.169.52 1-
7154 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović 2011-10-20 16:46:34

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

0 533 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7155 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽIVOT JE ČUDAN MOMAK – Violeta Salkica Aleksić – Promocije knjiga 2011-10-22 19:33:58

Књига
Вилете Алексић *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК*, која тако експресно излази пред
читаоце, само је знак да је у Виолетином крхком бићу скоцкан потенцијал
песникиње која песмом жели да промени тај живот, који је такав какав
јесте и који тако брзо бежи, да је право време да се поезијом заузда,
умири и постане свима леп и доступан… Да,
ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК и све нас често провоза својом  клацкалицом
између понора и сјаја вечности, коју поезија обећава… (изводи – Љ. О.)

Виолета Алексић

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК

Живот је чудан момак,
он има своја лутања,
и никад не зна где му је конак,
само се смуца, тумара …

Накриви своју капу понекад шеретски,
чисто да олакша мало, све своје лоше одељке …
Па опет крене неком путањом,
некад брзином ветра, а некад полагано,
и често се гласно насмеје сваком плану унапред …

Као да ми жели рећи:
хеј, ја сам мангуп мало већи,
и узалуд ме желиш укротити! Живот је мало чудан момак,
без питања, не бира место,
и нико му не зна почетак и конац,
изненади, изневери, нестане вешто …
Без најаве и увода,
направи режију својих филмова …
Растужи и разнежи,
насмеје и расеје,
и збуни и наљути…

А такав – какав је,
неодољив, намеће,
да након сваке приче и драме
понуди сваком од нас своје раме утехе!
Па поменом на овога бећара, када прође,
кроз шарени свет, и роман свој нашара,
погледамо иза рамена успомена
и кажемо на глас,

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!

© Виолета Салкица Алексић

 

Виолета Салкица Алексић и Јелена Ђорђевић

 

11.10.2011.
године, у Клубу КЦК, као први програм у оквиру *САЈМА КЊИГА И
ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА* одржана је (као прва у низу који следи)
промоција књиге *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК* Виолете Салкице Алексић.
Промоцију је осмислила, водила и надахнуто публици дочарала  сјај
Виолетине поезије – Јелена Ђорћевић, организатор КЦК. О књизи, поезији
и животу *чудном момку* говорили су Виолетини пријатељи из Крушеца:
Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић и Светлана Ђурђевић, а да
музика још више оплемени ово вече које се не заборавља побринули су се
овај пут ученице средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца:
Јована Јефтић – виолина, Валентина Бургић – клавир и Миљана Савић –
флаута и маестрални Мики Петровић…

 

Љубодраг Обрадовић

 

*Одувек
је било песника који су савршено знали да се песмом не може променити
свет, али то себи никад нису хтели да признају и свим својим бићем су
веровали да је то ипак могуће и та вера и нада их је у животу водила и
покретала на велика прегнућа и стваралаштво… Виолета свакако спада у
ту групу одабраних песника који живе за уметност…*

Ове
речи  сам изговорио 28.07.2011. године у прекрасном амбијенту
познатог крушевачког ресторана *КОЛИБА* када је одржано Поетско-Музичко
вече *НЕГДЕ У МОЈОЈ ПЕСМИ* песникиње Виолете Салкице Алексић… Тада
сам први пут срео Виолету и одмах заволео… њену поезију… Те вечери
за музику је бринуо Мики Петровић, познати крушевачки музички
уметник… а о књизи су говорили песници: Спале, познатији по оном Ж.
(са тачком), Ђурђа, коју многи најрадије зову Наша Ђурђа и наравно ја!
То вече заједнички су организовали Културни центар Крушевац и Ресторан
*КОЛИБА*, а све је осмислила и надахнуто реализовала Јелена Ђорђевић –
организатор КЦК…

Вечерас је све исто, само је амбијент други… И друга је књига која се промовише…

Књига Вилете Алексић *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК*, која тако експресно излази
пред читаоце, само је знак да је у Виолетином крхком бићу скоцкан
потенцијал песникиње која песмом жели да промени тај живот, који је
такав какав јесте и који тако брзо бежи, да је право време да се
поезијом заузда, умири и постане свима леп и доступан… Јер чињеница
је да поезија у себи има снагу да оне који у њу верују и препусте се
њеним чарима, понесе  и узнесе у један бољи, сањани свет, у којем
је и сам живот онај сањани чудан момак, прави принц и самим тим
прихватљив!

Ја лично, одувек сам веровао да је неко песник,
ако напише само једну праву песму! А Виолета је написала море песама и
учинила их доступним широј читалачкој публици. Ова књига је објављена у
1000 примерака, а многе песме доступне су и на интернету, који све више
постаје излог поезије. Сви који завире у саму књигу или у ту јавну
читаоницу знаће, пред Виолетом је сјајна будућност, у којој ће да копка
по својим и светским тајнама, са циљем да обогати и себе и све нас
топлином коју само поезија доноси. Јер ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК и
све нас често провоза својом  клацкалицом између понора и сјаја
вечности, коју поезија обећава….

 

Љубодраг Обрадовић

Светлана Ђурђевић


Мики Петровић


Јанко Митев – Хасково, Бугарска


Спасоје Ж. Миловановић

Виолета Салкица Алексић и Јелена Ђорђевић

 

 

1 1108 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.172.118 1-
7156 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Opet mi srce o tebi sanja – Zaviša Koprivica 2011-10-23 10:44:26

Opet mi srce o tebi sanja

Mili mi glas vetar nosi
Pahulje bele u njenoj kosi
I rani mraz što ledi mi dah
Iskrice ognja i zvezdani prah
Slika njena u mome oku
Letnji vihor u svome skoku
Leluja kroz dane Žubori u noći
Prste mi steže k’o da neću doći
Spustila je svilu preko lica
Zamaglila pogled svetlom svica
Otrgla se nekud gde broji staze
Njene me ruke drže i maze
Uželim se da je sanjam
Svenule mi noćas daljine
Odzvanja mi njeno ime
I pahulje bele usred ove zime
Gde mi trag u netragu
Gde mi zora u bestragu
Gde mi sunce beži za oblake
Sanjam njene grudi i ruke nežne i lake
Moj život je nekad bio
Što sam nekad živeo i snio
A sada mi samo srce snije
Da ne budem negde gde mi tebe nije

© Zaviša Koprivica

0 499 0 koprivicaz 0 srpski 0 0 0 10 2 178.253.201.61 1-
7157 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SRPSKI RULET na FEDRASU 2011 2011-10-23 11:14:38

 

На
четрдестом јубиларном ФЕДРАСУ – Републичком драмском фестивалу села
Србије у Малом Црнићу 21.10.2011. године у 21:00 одиграна је представа
*СРПСКИ РУЛЕТ* коју су извели чланови драмског студија КУД-а *Вук
Караџић* Треботина, Жабара и Мале Врбнице, а коју је написао и режирао
Дејан Радојевић.

Био је ово 21 наступ КУД-а *Вук Караџић из Треботина (раније Дома
Културе) на овој најзначајнијој манифестацији драмског аматеризма у
Србији, што су домаћини знали да цене па су самом КУД-у *Вук Караџић* и
Љубодрагу Обрадовићу, потпредседнику КУД-а и директору Културног центра
Крушевац, доделили повеље за 40 година трајања и значења ФЕДРАСА.
Погледајте детаље са извођења представе СРПСКИ РУЛЕТ и отварања
фестивала….

Чланови глумачке екипе

Дејан Шљивић је од жирија публике проглашен за глумца вечери

ДЕЈАН РАДОЈЕВИЋ

СРПСКИ РУЛЕТ

РЕЖИЈА: ДЕЈАН РАДОЈЕВИЋ

ИГРАЈУ:

БЕЛИ – БОЈАН МИЛЕНКОВИЋ
ЦРНИ – СРЕТЕН ТЕРЗИЋ
МИРА МАТИЋ – ЈЕЛЕНА СТОЈКОВИЋ
САВА САВИЋ – СРЂАН СТОЈАНОВИЋ
БОГОЉУБ БАБИЋ – ДЕЈАН ШЉИВИЋ
МАРИЈА – СУЗАНА ЈОВАНОВИЋ
КОКАН – ДЕНИС НУМАНОВИЋ
ГАЗДА – РАДИША СТЕВАНОВИЋ

СЦЕНОГРАФИЈА-КОСТИМОГРАФИЈА- МУЗИКА:  – ДЕЈАН РАДОЈЕВИЋ
ТЕХНИЧКО ВОЂСТВО: ПРЕДРАГ МАРЈАНОВИЋ, НЕМАЊА ЈОВАНОВИЋ
ПРОДУКЦИЈА: – ЉУБОДРАГ ОБРАДОВИЋ

– С Е З О Н А 2011.-

Напомена:
У глумачкој постави због здраствених разлога дошло је до следећих
измена: Уместо Бранка Стојковића наступио је Миленковић Дејан, а уместо
Александре Милосављевић наступила је Сузана Јовановић.

 

 

ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА И ДОДЕЛА ПОВЕЉА

 

14.10.2011.
године у Малом Црнићу је отворен 40-ти јубиларни ФЕДРАС (Фестивал
драмског стваралаштва села Србије). Фестивал је отворио министар
културе у влади Србије Предраг Марковић. Потом је упрепуној сали Дома
културе у Малом Црнићу одгледан филм *40 година ФЕДРАРА*, а установама
и појединцима, заслужним за четрдесетогодишњицу ФЕДРАСА, уречене су
повеље за 40 година трајања и значења ФЕДРАСА. Међу
награђенима били су и КУД-у *Вук Караџић* и Љубодраг Обрадовић –
потпредседник КУД-а и директор Културног центра Крушевац.

Изузетно
богат драмски програм 40-тог ФЕДРАСА отпочео је представом Бранислава
Нушића *НАРОДНИ ПОСЛАНИК* коју су извели домаћини фестивала Омладинско
аматерско позориште *Бранислав Нушић* из Малог Црнића. Бројна публика
је уживала у одличној представи у којој се посебно истакао Мирослав
Митровић у улози Јеврема Прокића и од жирија публике добио признање за
глумца вечери…

Фестивал је отворио министар културе у влади Србије Предраг Марковић

Госте је поздравио председник општине Мало Црниће др Есидол Перић


Подизање заставе фестивала

Међу
бројним добитницима повеља нашли су се и Министарство културе
републике Србије, а из Крушевца: КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара
и М. Врбнице и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац.

 

 

 

 

2 524 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 84.75.169.52 1-
7170 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BEOGRADJANKA – Eleonora Luthander – RTS 2011-11-09 20:36:29

 

 

 

U nedelju 23. oktobra 2011. godine bila sam gost u “Žikinoj šarenici”
RTS-a, pred kraj emisije, zajedno sa jos nekoliko pesnika. Ono sto mi
je bilo najdraže je, da me je Žika Nikolić predstavio kao “Čarapanku”.
I on je takodje iz okoline Kruševca. Mogućnost da u programu “Žikina
šarenica” pročitam svoju pesmu

BEOGRADJANKA


Svaki dan se penjem
Na Kineski zid
Novog Beograda

Živim privremeno
U jednom osvetljenom
Kvadratiću

Srbija je moja majka
Kosovo je moja snaga
Beograd je moja droga Pobednik na Kalemegdanu
Moj prvi i poslednji
I jedini ljubavnik

Sremska kobasica je
Moje životno osiguranje

Ja sam švedski sto
u Beogradu

Ja sam Beograđanka
U Stokholmu

(C) Eleonora Luthander

…
kao i da pokažem svoju ikebanu od origami cvetova, sa haiku stihovima,
zatim antologiju “Švedski haiku” u kojoj sam zastupljena rame uz
rame  sa ovogodišnjim Nobelovcem, švedskim pesnikom Tomasom
Transtremerom,

http://admin.getanewsletter.com/t/v/TPb8WfJ65KitBwOd/

kao i moju najnoviju knjigu “Česmovaca”, smatram do sada najvećom
nagradom sa svoj rad. Ali ja znam svoj početak – a to je sajt www.poezijascg.com
i sve šta si ti, dragi Ljubo, uradio za mene i znam kako si me
dostojanstveno dočekao u mom rodnom Kruševcu. Ovu “Žikinu sarenicu” je
gledalo preko 1,8 muliona ljudi. Sve je bilo kao u najlepšem snu. Samo
sam bila pozvana u petak, a u nedelju sam već bila vožena u prekrasnii
studio na Košutnjaku. Lepo su me našminkali. Pila sam vodu iz čase.
Doneli su posle i kafu. Uživala sam u svemu svakog momenta. Na kraju
sam se slikala se sa Žikom, koji je bio tako veseo i zadovoljan. Šalili
smo se i pričali o našim selima kod Kruševca.

Eleonora Luthander i Žika Nikolić

Vozač je u povratku u grad pričao viceve, pa smo se sve vreme smejali.
A u studiju je bilo kao u raju. Ja sam sada tu. I neću da kvarim…

Iskreno tvoja, Eleonora

 

 

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/975554/%C5%BDikina+%C5%A1arenica.html

 

 

 

1 659 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7171 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – Veselin Veljko Vučković 2011-11-09 21:17:08

Веселин Вељко Вучковић је рођен 13.01.1956,г, у Шиду. Са његовим именом
сусрећемо се седамдесетих година када се појављује на песничким
вечерима у Шиду. Те седамдесете године Шид је посетио и песник Перо
Зубац те је на истој вечери и Вучковић говорио своје прве написане
стихове. Уз Зубчеву похвалу кренуле су Вељкове песмице а убрзо и збирке
песама. Прва штампана ствар појављује се 1980. г.на сусретима
другарства радника Војводине, лепа мала књижица под насловом „Трајати
делом“. У заједници књижевних клубова Србије излази из штампе у збирци
песама песника целе Југославије под називом “Варљиве тишине“. На
републичкој смотри књижевника где је Вељко био представник Војводине
излази из штампе заједничка књига песама под насловом“Наше нека остане
наше“. Уз диплому републике Србије бива похваљен међу пет најбољих
песника сусрета. Књижевни клуб “Филип Вишњић“ чији је члан још од
оснивања издаје збирку песама десет песника Шида под насловом “Лирика и
друго 91“ где је Вељко заступљен са десет песама. Наредне 1992.г. из
штампе истог клуба излази нова књига“Лирика 92“ са предивним Босутским
рапсодијама из песниковог света који га стално окружује.

Излазио је често у часописима као и многобројним листовима широм Србије
и Југославије. Непресушна је његова стваралачка песничка радионица из
које свакодневно изађе неки нови стих обогативши дечија срца.
Поред вредног рада док пише много воли сву децу целог света.
Самим тим увек је у улози градског деда мраза који поред прелепих
поклона деци увек дарује једну прелепу књигу.

До сада је објавио дванаест самосталних збирки песама.

• На родном огњишту моје мајке 1982.г.
• Радост на цврчковом пропланку 1983.г.
• Милици и свој деци света 1986.г.
• С оне стране пруге 1994,г,
• Ветрови певају сремски 1995,г,
• Деда мразове згоде и незгоде 1998.г.
• Путешественије деда мраза Веље 1999.г.
• Одзвања звоно, свете поруке чују се 2001.г.
• Река са зеленим једрима 2002.г.
• Златна стаза Веље деда мраза 2004.г.
• Шта деда мраз Веља ради лети 2006.г.
• Ко не верује у деда мраза, ево њему путоказа 2008.г.

 

Члан je и главни и одговорни уредник Књижевног клуба „Благоје Јастребић“ Вашица
1 493 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.57.4 1-
7174 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRET SA PISCEM – Darko Kolar 2011-11-12 11:54:52

 

СУСРЕТ СА ПИСЦЕМ

Срели смо се тамо негде
кад је нестало мастило
и перо јастребово кад се сломило,
поново писци читају дело. Срели смо се између редова песме
мој Благоје,
колико је времена прошло само
дао си нам снаге да наставимо
повежемо нит у стих
и речима прекривамо
и бојама писце подаримо
Мој Благоје.

© Дарко Колар

2 899 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.112 1-
7175 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRET – Vinka Perišić 2011-11-13 14:41:35

СУСРЕТ

Није пала јабука у бунар
и нисам ја несрећна …
Само се небо помјерило …

Ти си узео своје стаклене руке
ја своје мермерне очи
па смо се на рубу дана уочи буре
без ријечи удаљили са мјеста злочина.
И то је све. Ко ће остати да окује радост
да поравна трагове?
Прећутаћемо све разлике
до смрти пјешчане дине
неубране крај пута
разлоге за твој одлазак
без побједника у овој каменој тишини.

Оно што је изгубљено, нађено је
на почетку круга.
И то је, љубави, све.

© Винка Перишић

Винка
је своју поезију из књиге РАБОШ СРЦА И ПОГАЧА говорила на промоцији
Књижевног клуба *СЈЕВЕРАЦ* из Подгорице у Белој сали КЦК у Крушевцу. Погледајте целу информацију о промоцији…

0 484 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 92.60.227.29 1-
7177 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OLOVNE ZORE – Dule R. Paunović 2011-11-16 18:40:32

ОЛОВНЕ ЗОРЕ

Желео сам у будућност да завирим
некада, у младости…

Сада, када сам само немоћно биће
и истину знам
… једино ми оловне зоре свићу Једино још у мрклом мраку титрају дражи
… и у самоћи;
једино у њима сећања још блудно живе,

Предамном су сада године сиве:
и пут замном затиру,
пут сваког човека…

И схватам: повратка не може бити !
То ме је на трен заболело…
до јаука, који је погасио звезде
а потом је завладао мир
… и у души
… и траје.

© Дуле Р. Пауновић

2 901 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 109.121.95.196 1-
7178 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano AKO SI TI KAO SAVA – Spasoje Ž. Milovanović 2011-11-16 18:47:44

 

AKO SI TI KAO SAVA

ako si ti kao sava
i ako si ti kao svetac
i ako sam ja kao spasoje
onda se sresti nećemo

spasoje će još jednom trinaesti
na trinaestog da zaskoči
da se za guše do’vate
i maslačku koren da zakrve

duva vetar raznosi maslačak
mazi draga to ti prede mačak ako si ti kao sava
i ako si ti kao svetac
i ako sam ja kao spasoje
onda se sresti nećemo

spasoje će još jednom pesmom
na pesmu da zaskoči
da se u kolo u’vate
i travku zelenu znojem orose

rosna trava rosno je i tkanje
ljubi draga da ne bude manje

ako si ti kao sava
i ako si ti kao svetac
i ako sam ja kao spasoje
onda se sresti nećemo

spasoje će još jednom merom
na meru da zaskoči
da se odoka za’vate
i bunar srušeni vodom napune

voda teče podmeću se kajle
drž me draga odo’ na sabajle

čekaj čekaj
pa koliko spasoja u tebi ima
koliko sava
koliko svetaca
koliko dragih žena u jednoj imam

© Spasoje Ž. Milovanović

2 1055 1 spale 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7179 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETI JOVAN MILOSTIVI – Ljubodrag Obradović 2011-11-16 19:04:45

SVETI JOVAN MILOSTIVI

Nosio je u sebi spokoj i veru,
donosio milost za sužnje sveta.
Za sve u životu imao meru,
nikom nikad nije hteo da smeta.

Kad zla nenadano ošinu,
znao je kao hrast da odoli.
Sve loše stvari u životu minu,
samo život treba da se voli.

Sve za druge, za sebe ništa,
životom svojim pouku daje.
Grešnima traba da se prašta,
i za nih pred Bogom da se kaje

I kad mu najmiliji otploviše niz vodu,
unutrašnom snagom znao je bolu da prkosi.
U službi bogu – za narod, našao je slobodu
i smisao kojim razum blaženstvo donosi.

(C) Ljubodrag Obradović

0 1092 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.114 1-
7180 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Novembar se vuče – Lepa Simić 2011-11-17 17:04:20

NOVEMBAR SE VUČE

Sretali smo se
u nedostižnim snovima
u mojim
i tvojim pesmama

Tog novembra
za tvoje tople oči
dadoh dušu
da je u tebi
zaboravi vreme Srcem slikam
zaigrane misli

U srebrnom gnezdu
usnula
pod vetrom
stihom pokrivena
msečeva kći

© Lepa Simić

2 3182 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 40 8 188.255.215.100
7181 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VUDI a nije Alen – Ljubodrag Obradović 2011-11-17 17:16:14

VUDI a nije Alen

Vudi ne svira klarinet
i nije nominovan za oskara
ali ima četkicu i zanos
da uhvati nemir u konju
koji u galopu
cvetnim poljem ispod tri breze
pronosi dugu i miris pejzaža

Vudi ne okleva
da život bojom ulepša
jer i to je misija kojom iz srca
izgoni bol i čemer
koji se vekovima talože
u poljima žutog kukuruza
kad suše gorku koru hleba
u nedostižni san razliju E takav Vudi,
svoj šešir nakrivi
i rakiju ispije
srećan što živi
kao i svi drugi mali ljudi
koji svoje snove
piju umesto vode…
Tad Vudi zapeva
i poj posle u slikama sija
za sve koji tim stazama hode…

Vudi a nije Alen
svoje igre igra
u traganju za prepelicom
koja zlatna jaja nosi
Vudi se nikad na život ne kudi
jer zna istunu: ne desi se nikad
ono za čim srce žudi
ali na platnu se sve naslika
jer slika je san i san je slika

Vudi…

© Ljubodrag Obradović

 

2 992 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 94.228.234.92 1-
7182 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRET U KRUŠEVCU – Đorđe Petković 2011-11-20 08:45:39

СУСРЕТ У КРУШЕВЦУ

Деконструисан сонет са репом
и са акростихом у огледалу

Сусрети поета: свако по свом с(л)аду
У Крушевцу граду наум одгонета
Силазе до пакла, дижу се до звезда;
Римује Пријезда са митског спектакла.

Емитује се ту варка драмолета,
Тражи (ч)умна мета длаку у јајету;
У слободном киху врцају сигнали,
Кад се идеали разложе по стиху. Руже се још нађу у по којем венцу,
Усахлом се зденцу враћају по грађу.
Шум надреалиста мами романтику;
Ехо је за слику острашћеног киста.

Ветар нека дува, нека расте трава,
Циља ли нас јава и у оку бува!

У некоме фазону наћи ће се фора
У свет метафора да увије клона!
Црно нам се пише а ми белу мачку
Видимо ко значку за своје афише.

Ерактивне зоне што је јача храна,
Шенлуче са екрана, у срцу не звоне!
У овоме сонету Деридина фела
Рајска поста пчела у заумном лету.

Када се на цвету заустави ајта
Скидаће са сајта пету Ахилову.
То је оно право, није кока-кола,
Емоције бола нека носи ђаво!

Рајске нека двери широм се отворе,
Стихови да творе одзиве химери!
У Крушевцу граду наум одгонета
Свако са свог лета и по свом с(к)ладу.

© Ђорђе Петковић
12.октобра 2011. године
Параћин-Крушевац

2 785 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.25 1-
7188 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KULA OD KARATA: SETE, TUGE, DIMA… – Dianna Diverno 2011-11-24 21:25:43

KULA OD KARATA: SETE, TUGE, DIMA…

Koliko te već prolazim u duši,
Koliko te celog u meni samo ima
A svaka nova zora i nadu mi sruši
Ko kulu od karata: sete, tuge, dima… Koliko te jutrom pronalazim u sebi
U suncu što pred prozorom plane
Svaka nova zora me opet zove k tebi.
U svakom novom jutru suza mi kane.

I u toj kuli: sete, tuge i dima
Duša opet s nadom htela bi da gori
Koliko te u meni ni ne znaš da ima
Svaka nada padne u novoj rujnoj zori.

Nalazim te u sebi u trenu dok sam sama
A nada već počinje u meni da se klima
Sunce ko da zracima zadnju nadu slama
Ko kulu od karata: sete, tuge i dima..

© DAJANA DIVERNO

0 496 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.228.234.125 1-
7189 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Znaš li da ništa ne znaš – Nevena Ugrenović-Iskrica 2011-11-24 21:31:03

 

Znaš li da ništa ne znaš

Najlakše

učiniću šta je najlakše

iako je baš to najteže

ustvari ne znam

ustvari znam

ustvari znajući

ne znam

i neznajući znam

ko zna da zna

ko ne zna

e kakva muka

e mozgalica baš da bar ima neka skica

neki šablon

put

da bar znaš šta da daš

gde da ideš

kud da gledaš

bar da si siguran

jer lakše je sa onim što znaš

iako je možda baš to najteže

kad je poznato lakše je

a ko će znati šta je poznato

šta je najlakše

a šta najteže

kad saznaš

već si za umiranje

i opet nisi siguran

ni u šta.

© Nevena Ugrenović-Iskrica

0 448 0 iskrica 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7190 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NOVOSTI U VEZI ZAJEDNIČKE KNJIGE PoezijaSCG *VETRENJAČA* 2011-11-24 21:48:02

Poštovani pesnici, Vreme je da sve Vas, (čija se imena nalaze u detaljnom opisu projekta) koji ste se prijavili za učešće u zajedničkoj knjizi PoezijeSCG, pozovem da preuzmete ugovor o izdavanju zajedničke knjige VETRENJAČA i da Vas zamolim da sve svoje obaveze vezane za objavljivanje knjige blagovremeno izvršite.

 

Slika Ratka Todosijevića za naslovnu stranu knjige

Nova knjiga PoezijeSCG zvaće se *VETRENJAČA* i sadržaće refleksivnu poeziju!
Svaki autor može u knjizi imati svojih 5 strana (za poeziju, sliku i
kratku biografiju). Knjiga će se štampati ćirilicom i svaki prijavljeni
učesnik će biti u obavezi da finansira najmanje 2 knjige… Cena jedne knjige iznosiće 250.00 dinara…

PROČITAJTE VIŠE DETALJA…

PROČITAJTE VIŠE DETALJA…

0 605 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7191 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAKO SE PIŠU USNULE PESME – Bora Blagojević 2011-11-25 09:55:54

 

Како се пишу уснуле песме

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа

У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није

На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге

Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити

Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа

Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује

U прашини брат се тражи од шишарке бунар прави
Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви
А колико лета има. Дал’ је млађи ил старији
Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи

Још се није ни родила а сестра ми од рођења
Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара
у блато јој пала проја од сириња и сурутке
Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара

У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа
И у ревер посадила да шарени неко цвеће
Ал’ не памтим не сећам се, без ракије шљивовице
Под пазухом дал’ још чува оно рано прам пролеће

На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав
Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот
Написана на мом челу дал’ ће песма да остане
Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот

Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним
Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади
У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа
Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић

0 840 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.25 1-
7192 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOBRICA – Ljubodrag Obradović 2011-11-25 17:21:18

 

ДОБРИЦА

Добрица добро поклања…
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје! А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

И није било потребно тупити зубе,
светлост душе из слика сад зрачи.
Сви које ока трептај понесе,
знаће: ту љубав ведри и облачи!

А све на крају испадне тако просто,
кад историја будућности пресуди.
Котрљао се низбрдо за животом,
сад пред њим клањају се људи!

Добрица добро поклања,
данас кад похлепа влада светом.
И тражи излаз из таквог стања,
трагајући за сопственом планетом.

Добрица немиром пали васиону,
горе бакље вечности ко на длану…
Све се учини за љубав праву,
ону што мирише на брескву рану.

Своје немире дао је за вечност,
чаробне речи још се шапућу.
Од камена сазидао је мост,
што одведе га у небеску кућу!

Добрица добро поклања,
не однесе се све са собом…
Сад и шетње до свога сна,
остави свима пред погледом.

© Љубодраг Обрадовић

 

 

 

Добрици Максимовићу, сликару чије слике плене
тајнама вечности у трену тако пролазном!

Dobrica Maksimović – autoportret

KAMENA AZBUKA – Izložba slika u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu – 25.11.2011.

2 560 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 94.228.234.98 1-
7194 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Čudno – Velibor Sikimić 2011-11-27 21:58:03

 

Čudno


Čudno je
Pazim srce rastrgnuto
A znam, moja krila samo bi da lete
Ne bi imala oči za kojim nebo trne
Nit’ kosu nemirnih noći da me pogode sumnje
Da sam prepoznao prvi put
Tu čežnju od snova veću
Bio bih dužan životu
Bar jedan čudan razlog
Bar jednu neshvaćenu pjesmu. (C) Velibor Sikimić 2011.

0 498 0 velibors 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7195 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano EPILOG – Spasoje Ž. Milovanović 2011-11-27 22:03:23

EPILOG

ovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek toliko ljubav revolucija istorija
u meni samom beznadni heroizam
slobode se sudaraju
i zahtevaju jedna drugu u ovoj raspravi
je li dakle zaključak tih avantura
da je ljubav mit
ili je sve jedan koloplet neravnoteže
tragični slučajevi ulaze
u nepredviđene troškove jedne ljubavi
jedne ljubavi usred revolucionarne činjenice
koja je i sama nepredviđeni trošak
u istorijskom razvoju
trocki je ipak bio u pravu
i staljin je ponovo ispušio

kad bih samo mogao
ponovo da se rodim
želeo bih da živim onako kako sad živim
da imam dobru trpezu
dobro društvo
da provodim svoje vreme između žena
u toj sjajnoj školi elegancije
toj mešavini mudrosti i ludosti
toj mešavini koja čini život prijatnijim
koja čini život svakako duhovitijim

ovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek toliko

© Spasoje Ž. Milovanović

1 1395 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 78.52.41.254 1-
7196 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVE ŠTO JE ZAPALJENO JEDNOM ĆE DA IZGORI – Zoran Matić 2011-12-03 00:44:32

 

Све што је запаљено, једном ће да изгори

Скрати, све године, онако немарно,
Време се истопило као сребро у води,
Ево бежи, ево готово је.

Шта ће остати,
Траг на угашеном камину,
Окићени зид без слика времена ? Ја прожет годинама, чекањима, надањима
Еквилибријум лудила примакнутих снова.

Зажарено сунце нас је заборавило,
Анђели су мртви, душе им лутају,
Пали, они најцрњих крила,
Анђеоског осмеха најлепшег,
Љубе се под мостовима којих нема,
Ено тамо, на згариштима времена,
Носе обичне лажне одоре богова,
Односе кап, љубави, смрти и снова.

Ја, једном ћу се вратити,
Елегије не свирају живима,
Дани ће тећи,
Ноћи твоје биће немиром дате,
Оловно небо неће падати,
Мир, шта то беше ?

Ћутања су најбоља, најбоље боле,
Есенција живота исцеђена, просута.

Дим цигарете, последња пакла,
Архаизам глупости, авангарда, ничега.

И тако, идем, вратићу се,
Заобилазим неке године, колико могу,
Говорим, не увесељавам више никога,
Окружен предебелим нитима трња,
Ратник сам, сечем, убијам,
Ипак, није још време умирања.

– акростих by Зоран Матић

0 539 0 zoran 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7197 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV I KOSMOS – Ljubodrag Obradović 2011-12-03 00:50:52

 

LJUBAV I KOSMOS

Noć. Zlatni zvezda zrak.
Mesec se kupa u reci.
Sjaj. Ovo i nije mrak.
Slobodno vodo teci. Vrba, nadvila se nad glavom.
Na mostu svetova lebdim sam.
Pogled u nebo, večni dom,
pogled u kosmos, kroz san.

Oči zatvorene, a gledam,
mozak aktivan, skita.
Zašto mi ljubav neda,
ta devojka čestita?

Da, čestita! I lepša od slika!
Kosmos je tako prostran,
veliki je izbor ljubavnika.
Stranac sam samo ja!

Slučajni gost njenog srca.
Prostran je kosmos, beskrajan!
Od bola duša prosto puca,
ali zaklinjem se, biću istrajan.

Zauvek! Dok mesec nebo krasi…
Meteor jedan blesnu naglo,
i sjajem nadu mi ugasi.
O, na oči, navučena maglo.

Noć. Zlatni zvezda zrak.
Mesec se kupa u reci.
Sjaj. Nestao je noćas mrak.
Vodo bez mene u svet teci.

© Ljubodrag Obradović

4 798 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 94.228.234.59 1-
7198 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Objava – Bogdanka Rakić 2011-12-03 18:42:21

Objava

Kao pupoljak beli,
kao svežina jutra,
izvijam se
željna mirisa dana,
dana nadanja… I željom titravom
nošena,
jurim bezglavo
s` ljubavlju za vratom,
gluva i slepa
pred podlim zrikavcima…

Ja, rođena sa korenjem u rukama
i milinom u srcu,
blagoslovena istinom
razdraganom,
natopljena bojama ljupkosti-
idem ljubiti svet,
oči dobročinitelja,
usne bogova,
ruke umetnika;
idem obgrliti  more
što mi se pruža
i nebo što more
upija-
mene gladno.

O, nasmejte se,
zadrhtite,
zatalasajte se-
stižem vam
kao osmeh voljene,
kao pupoljak beli!

© Bogdanka Rakić

2 617 0 boba 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.169.52 1-
7199 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDNA U NIZU – BrankaZeng 2011-12-03 18:45:04

 

JEDNA U NIZU

Htela sam tek onako proći,
videti odraz svojih koraka.
U odjeku na tvojim grudima,
umiriti drhtaje svojih strepnji.
Okrenuti se od svih stega, otići
tragom utisnutim nasleđem. Putnik sam, neumorna pratilja,
snove sam prosula u ime povratka,
i nisam otišla nikuda, a jesam, želela…

Žamor utihnu u trenu dok prolazi
ponosno uzdignute glave, tiha
u svom pohodu ne ruši stvoreno.
Ona koja ima dar da ponizna bude,
a neponižena da traje.

… zanoćiti pod okriljem zvezda,
rasuti tihu novembarsku noć…
uspavati reči na tvojim usnama,
buditi jutro a ne probuditi ga.

© Branka Zeng

0 758 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7200 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CECA&SRBA – Promocija u Kruševcu 08.12.2011. 2011-12-04 10:05:45

 

U
izdanju Centra za kulturu i umetnost iz Aleksinca ovih dana pojavila se
iz štampe nova knjiga satiričnih zapisa Srbobrana Matića. MISAONA KOMBINATORIKA je, inače, treća knjiga ovog aleksiničkog satiričara i pesnika člana Književnog kluba “Velimir Rajić”. 

 

Promocija ove knjige održaće se, zajedno sa promocijom knjige Svetlane Biorac Matić *TETOVAŽA DUŠE*, 08.12.2011. godine u Klubu KCK u Kruševcu u 19:00. Veče će biti obojeno poezijom, aforizmima i muzikom, a radni naslov za sada je CECA & SRBA…
i prijatelji…. Veče će zajedo sa Srbom i Cecom urediti i voditi
Svetlana Djurdjević i Mića Živanović… Pa izvolite, otpočnite
blagovremeno pripreme za prisustvo ovom dogadjaju, koji će misaonom
kombinatorikom izazvati tetovažu duše…  

 

SRBA & CECA

TETOVAŽA DUŠE Sećanjem dane bojim. Nadom vreme kupujem. Ne stidim se suza i ne štedim osmehe. Pesak sam medju prstima i kamen kremena, tvoj dlan mera je. Prodješ li mojim mislima pamtiću tvoje tragove. Tetovažu duše zaborav ne briše. © Svetlana Biorac-Matić

KRIK SA DNA UMA Niko za ljubav više ne mari, istumba nam se život skroz, pravda pokupi svoje stvari, a istina se baci pod voz. Postali smo gori od svih, nestao je i Božji lik, izgubio je i rimu stih, sa dna uma se čuje krik. Gorak nam život ko oskoruša. Prevara novu prevaru budi. Odavno nam nestade duša, od drugih tražimo da su ljudi. Nemamo više ni juče,  ni sutra. danas je samo vazno za telo. Sviću nam samo sumorna jutra. Poštenju davno beše opelo. Zagadjena je duhovna atmosfera. Ništa od nekadašnje naše sloge. Na krst razapeta nam vera, a savest bačena davno pod noge. U meni još tumara nada, kao poslednji beskućnik. Bojim se da i ona ne nastrada, pa je sakrijem u neki stih. Neka bar neko sačuva tajnu, klicu života, istine seme, i ljubav sveopštu i beskrajnu i smilovaće nam se valjda vreme. © Srbobran Matić

 

 

0 447 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7201 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Biografije pesnika – Sabah Al-Zubeidi – Irački pesnik 2011-12-05 20:42:14

Sabah
Al-Zubeidi Irački pesnik, pisac i slobodni novinar. Piše na srpskom i
arapskom. Rođen 12.11.1956. godine u gradu Al Amari na jugu Iraka. U
Iraku je završio osnovnu i srednju školu. Potom je 27.08.1977. godine
došao u SFRJ gde je stekao visoku stručnu spremu, Poljoprivredni
fakultet, odsek stočarstvo. Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je
srpskom državljankom sa kojom ima ćerku i unuka. Osnivač je i direktor
Mesopotamia company d.o.o, Beograd Direktor Mesopotamia cultural center
u Beogradu Direktor Mesopotamia media center u Beogradu. Predsednik
Organizacije za unapređenje ljudskih prava Iračana u Srbiji.
Zamenik predsednika iračke dijaspore u Srbiji Međunarodni član Amnesti
Internešenel. Član je više književnih klubova, saveza i udruženja u
Srbiji.

 Za
svoj književni rad nagrađivan je sa više diploma, priznanja i
zahvalnica u Iraku i u inostranstvu. Njegova književna stvaralaštva
promovisana su širom Srbije i u Iraku, što su snimile brojne lokalne
televizije. Redovan je gost kulturnih televizijskih emisija u Srbiji
koje su direktno prenošene. Njegove poezije objavljene su u mnogim
časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama i na internet sajtovima u
Iraku, arapskom svetu i u inostranstvu. Obajvio je u Iraku 2008. Godine
prvu zbirku pesama pod nazivom Pesme prognane ptice, na arapskom
jeziku. U Beogradu 28.06. 2011. Godine objavio je istu zbirku na
srpskom i arapskom jezik. Dana 09.11.2011 Godine je obajvio u Beogradu
i nova zbirka pod nazivom Senke Sanja na arapskom jeziku, a uskoro će
biti objavljena i na srpskom jeziku.

1 456 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 78.52.45.137 1-
7202 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO – Spasoje Ž. Milovanović 2011-12-06 22:05:20

ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO

šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj
iskovane varnice u zelenu buđ
deda mraz na wc šolji
i masnih fota deklamacija
iz televizora trešti proklamacija
neko je opet nezavisan neko bi mogao da uzvrati
neko bi mogao da shvati
istinu neko ispogani istina to su giljotina i slogani
tiho je i mračno kao i uvek kao i dovek
kad se već rodiš živiš i umreš kao čovek i šta
šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj

nismo imali veliki ljubavni rečnik pre nas
i morali smo da pronađemo reči ispočetka
to smo shvatili ubrzo u najvećoj gužvi
srce je ulubilo levu stranu tela i pola grada
to je bilo iskustvo posle je bila svečana parada
imena i mi smo svakom menjali ime

da stvorimo na primer vreme i prostor
od aprila u svim pravcima neka krenu
dani u sedmici prema tvom nahođenju
sreda da predstavlja mesec ceo i godinu
ma šta da hteli  šta god da hteli drugi svi
kao revolucionari dekretom ukidamo zamenicu vi

bilo bi lepo kad bismo priču zaustavili ovde
ali potpuna priča se proteže do kraja veka
i dalje mi ne znamo šta se tačno desilo
još jedna traumu koja je modernu ljubav ranila
i na samom rođenju je odmah sahranila
orgija ubijanja koja je sebi nabrala cvet

to je narodno osećanje iz nasilja u nasilje
veliki strah seljaka u pamfletu protiv i za
cipele se crvene od krvi do lakata
i lica se crvene od cipela bez ostataka
i ogromni čudovišni predmeti što sede na trosedima
toliko boljeg i toliko goreg na njihovim posedima

moje je razumevanje obeleženo krvoprolićem
vapajem za hlebom i krvlju lukavstvom dijalektike
ne bih da mi nešto promakne u tom prosuđivanju
u tom zaustavljanju koje je uzdrmalo tok istorije
te očigledne neverice bez nade čiste aporie
granice se brzo ustaljuju

granice se pomaljaju
živi se ne najbolje ali jedino moguće
živi se od uloga stalnog posla visine plate i profita
živi se od sopstvene kolotečine i optužnica
neko se seća gde je bio neko šta je radio
ja bih se ipak i samo u svoju glavu kladio

nešto se sećam da ćeš me ljubiti
nešto o iskušenju naših ranijih stavova
nešto o stvaranju novog osećaja mogućnosti
o promenljivosti stanja novom nazivu ulica divota
da ga možemo stvoriti a ne da stradamo od života
u nizu predodređenim za prvu subotu

mesec olajan svetli ko štedljiva sijalica
svila prolazi svojom utabanom stazom
obični ljudi u neobičnim okolnostima
skeptični na novi društveni inžinjering
za novi san u mermeru dragi kamen palate
i vrtni arhitekta rođen u kašmiru
mirno nek počiva u večnom miru

od himalja ostala rupa bezdnana
tu su i prava čoveka zbrisana u ništa
to je realnost savremenog izraza
čvrsta poput ajfelove kule
negovana kao koloseum usred pule
jedino se mostovi ruše bez ikakvog smisla za lepo

knjige od prohroma maltera i cigle
slikovnice i bojanke svakodnevnog života
nešto me protresa tokom ranijih razdoblja
neke kuge i verski neki svetski
neki bratski i građanski ratovi moji i tuđi svatovi i šta
šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj

© Spasoje Ž. MIlovanović

0 708 0 spale 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7203 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PUSTO JE MOJE SELO – Zoran Hristov 2011-12-06 22:09:08

ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО

Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник  чита опело
старци ме више и  не препознају. Пусто је моје село
падају старе тарабе труле
ретко се зачује  стадо бело
не свирају двојнице фруле.

Пусто је моје село
хлеб из црепуље не мирише
тужни су сеоски дудови зрели
колевку нико не љуља  више.

Пусто је моје село
коров је где су била стрњишта
где  некад беше моба и прело
угасла сад су кућна огњишта.

Пусто је моје село
а као да је било јуче
ходасмо боси лето цело
док нас у кревет мрак не одвуче.

Пусто је моје село
оног што беше сад нема више
кад смо газили по реци смело
и купале нас летње кише.

Пусто је моје село
у срцу туга к’о камен врели
скапава опало воће зрело
кришка хлеба нико  не дели.

Пусто је моје село
а мени празна због тога душа
туга ме пара к’о гвожђе врело
ни пој славуја нико не слуша.

Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује

© Зоран Христов

0 566 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7204 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GRAČANICA – Ljubica Vukov-Davčik 2011-12-06 22:14:30

 

GRAČANICA

Ne, ne dirajte u temelje
Ne, ne premeštajte kamenje
Ne, ne pipajte ikone
Ne, ne rasturajte ikonostase
Ne, ne gasite sveće za žive i mrtve
Nek večni plamen gori zemlje svete
Ne, ne budimo opet mete Ne, ne prenosite u Brankovinu
Ovu Prečasnu građevinu
Nek ostane osvetli i dalje moju Đedovinu
Pitajte ostalu braću i sestre po veri drugoj
Svetinje se ne pomeraju ma gde bile
Ostaju uvek nedirnute zbog uroka i kletvi
Na zemlji  prvoj
Ostavite Gračanicu
Vi koji ne poštujete narod svoj

© Ljubica Vukov-Davčik

1 725 0 LJubicaVD 0 srpski 0 0 0 25 5 178.222.166.72 1-
7205 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vratite mi… – Bogdanka Rakić 2011-12-06 22:20:17

Vratite mi…

Zima pre zime,
strašnija od najhladnijih zimskih dana,
misao ledi tužnu.

Hladno mi je, umorna sam,
a obale jezera lomi kristalna jasnoća
i led puca i sve pršti i ječi
i ogledalo bodeža dere svog domaćina;
ni Sunca nema,
ni onog teškog Sunca više nema, nema. Srce sam pod stopala metnula,
da ga ućutkam,
da prestane da se moli,
da ne veruje;
oh, šta mi je učinilo srce moje, srce moje!

Dušu da prodam za poljupce,
za sve što navire silno, najljubavnije,
za kukavičko povlačenje pred lavom uzburkane krvi,
za svetlost i prokletstvo,
za razbaškarena nadanja nesvesna sutrašnjice,
strmoglavljena pod zemlju,
rov je to čarolije stare;
ubiću te, al` živećeš večno, večno!

Ah Ljubavi,
iz kapele me izbaciše, kažu-živa si;
nit` da te oplakujem, nit` epitaf da ti ispišem,
da se oprostim,
o srce moje, stopala mi krvare, čuješ li!
I gde se denuše baklje, oči moje ne vide,
gde su obale polomljenog jezera
i kako da odem svojim putem kad mi izmače
i kad je pesma kolibrija unakažena tugom, tugom?

Izbezumljenost je to, o, Ljubavi,
o,  srce moje pod stopalima,
odjek uznemirenosti, neiskazanog straha
i nema više ni kopna ni voda,
ni severa, ni juga, ni juga,
ni rađanja, ni umiranja,
ni poljupca, ni molitve, ni molitve.

Ne ištem poslednju pričest,
samo preklinjem skršena,
vtatite mi moje snove.

© Bogdanka Rakić

2 629 0 boba 0 srpski 0 0 0 5 1 173.67.124.216 1-
7206 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ARTE KUĆA BEOGRAD – PESNICI I SLIKARI – 07.12.2011 2011-12-06 23:10:18

DOBRODOŠLI !!!

0 535 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7208 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Najava i recenzije knjige BOGINJA – Ljubodrag Obradović 2011-12-08 00:03:07

Поштовани песници и љубитељи поезије, радостан сам што могу да вас обавестим да се приводе крају припреме за моју нову књигу љубавне поезије под називом *БОГИЊА*. Ова књига је у ствари мој покушај да стиховима одам почаст жени која је покретач света… Песме у књизу мој су избор (уз велику помоћ Миљојка Милојевића) моје љубавне поезије објављене у претходним књигама и на сајту www.poezijascg.com . Књига ће изаћи из штампе у јануару 2011. године и можете је поручити у претплати по цени од 200,00 динара на мејл pesnik@poezija.rs

“БОГИЊА“ – илузија или стварност ?

Сам
наслов ове стихозбирке јасно говори о чему песник г-дин Љубодраг
Обрадовић пева. И у овој књизи (као и у предходнe три објављене књиге),
песник је читаоцима подарио преко сто песама, пре свега на тему ЉУБАВ.
И то њему није проблем, јер је то у ствари доказ да пише од самог
рођења и да је дуго и успешно присутан “међ’ звездама” на песничком
небу Србије.

И
сама ова књига је препуна стиховима љубави, а многи су рекли да је о
љубави све већ написано. Песник Љубодраг љубав види на свој начин,
јединствен, посебан, доживљава је спонтано, као појаву живота, а живот
треба удисати пуним плућима, плашећи се да нешто не пропустимо. Књига
није подељена на циклусе (и нема потребе) јер је тема универзална,
једна и једина.

Без
обзира што има песама из ранијег доба песниковог књижевног
стваралаштва, г-дин Љубодраг пева истим гласом, истим тоном, тако
јасно, дајући себи песничку слободу, сликовито и изражајно, час тананим
римама, час невезаним модерним стихом.

Он
се не везује за велика песничка имена: Јесењина, Ракића, Дучића и нека
друга, (а знам сигирно да воли њихову поезију), његова песма је само
његова, јединствена. Без обзира што су му они узори, он не личи ни на
једног од њих и чврсто се држи изреке мудрог индијанског народа која
гласи: “Ко гази по туђим стопалима не оставља свој траг”. Он
једноставно личи на себе и има свој изграђен стил по коме је
препознатљив.

У
многим песмама које су у овој књизи, песник се не држи уобичајених
оквира, не држи се дубоке класичне форме, укрштених катрена (мада их у
појединим строфама има) али оно што је веома важно, стилске фигуре,
симболи, метафоре и риме су ту, увек присутне и написане баш тамо где
треба да буду, што песмама даје посебну лепоту и чар. Због тога је
оваква поезија лако читљива, поједине песме певљиве и пријемчиве за
срце и душу.

И
толико има песама за различита женска имена, ( и све су оне Богиње) да
је песник свима подарио своја осећања, трептаје срца, жудњу, чежњу,
страсти, снове, наду, стрепњу, жељу, љубав… Ипак сигуран сам да он
пева само о једној, јединој жени, БОГИЊИ, имагинарној, нестварној, жени
из својих снова, жени коју вечито тражи, негде у облацима, у ливадама,
топлој киши, мирисном цвећу, аутобусу, испод врбових грана, у цвркуту
птица, у ветру, пролећном сунцу, јецају виолине, јесењем лишћу, блудном
пијанству, у кајању, надању и чекању, у својим песмама, жени којој
одлази и којој се враћа, која је ту поред њега, коју добро зна а опет
је не познаје довољно, која је негде далеко као недосањан сан, а опет
близу, ту у срцу и души, блиска његовом вичном поетском перу.

Стиче
се утисак да су све песме писане одједном, јаким емоцијама,
рефлексивним набојем, (стихијски) брзо пренете на папир, инспиративно,
чисто без мудровања и можда на изглед и прво читање наивно, али зар
једноставност не открива пре свега искреност и чедност. А морам
признати да су све ове песме и искрене и чедне за сваког ко воли лепу
писану реч.

Строги критичари би могли рећи да у појединим песмама има недоследности,
не поштовања метрике и ритмике, сувишних речи којих се треба
ослободити, да су поједине песме предуге, (као да је хтео све да каже
не остављајући могућност да песму читалац доживи на неки свој начин)…
Могли би рећи и да песник г-дин Љубодраг Обрадовић пише у једном
трену, импулсивно, искрено, осећањем из срца и више се не враћа на оно
написано, без обзира што је свестан да песма може да се редигује,
поправи (не мењајући суштину и срж саме песме, додајући неку нову реч
или само променити редослед речи)… Можда би тако песма била јаснија,
лепша, свечанија, обучена у неке нове одоре, мирисала неким новим
мирисима и мамила неке нове изазове… Али песник то не жели, јер би
покварио тренутак инспирације, то за њега не би било оно изворно, прво
изговорено у том тренутку.

У
томе и јесте драж, и због тога критичари греше, јер је поезија
Љубодрага Обрадовића посебна и значајна, не само на овим просторима. И
због тога му треба одати признање на искрености и писању, пре свега из
душе. Он једноставно својом песмом бележи тренутак, који нестаје некуд
у неповрат и чува га као успомену, као сећање, да га не прекрије
заборав и сенка прошлости.

И
као сладокусац добре песме и ја сам правио одабир неких песама које су
оставиле на мене као читаоца дубок и јак утисак. А има их много, тако
да ћу ипак издвојити само неколико песама: Циганко, Нисам те срео,
Јутро, Пуста улица, Понор, Честитка, Ноћ, Варка, Липњак, Сећање, Јабуке
и дуње, посебно песма са чудним насловом Буквама и још многе друге…
Али то је мој избор, неко ће одабрати неке друге, њему блиске, нежније,
драже, присније и можда лепше.

А
у овој књизи, има их довољно за све љубитеље лепе речи. Права ризница
стихова, још, “чучи” у песнику Љубодрагу Обрадовићу и сигуран сам да ће
још оваквих песама и књига објавити у временима која долазе.

И
на крају, последња песма из ове стихозбике под насловом ‘Поезија’ јасно
потврђује све моје предходно написане речи, као закључно слово о лепоти
стихова ове књиге.

Песник
г-дин Љубодраг Обрадовић је свестан да поезијом не може да измени свет.
Он само својом песмом покушава да га улепша. И признаје пре свега себи
и јасно казује другима да је поезија опсена, варка, илузија, али и мост
који спаја, поезија је спас за све нас и спас наших душа, човечанства
од пакости и зависти, она је слатко воће, ваздух који дишемо, истинита
бајка, вечна сенка која нас прати до судњег дана, препуна снова као
лавиринт који сија за неки нови живот. А сад будите реални и реците; да
ли је то неко лепше и боље написао од песника Љубодрага Обрадовића. Ако
и јесте волео бих то да прочитам.

Поезија…
ТИиЈА !!!

Борисав Благојевић
у Ћуприји 20.11.2011. год.

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија…
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни,
лавиринт који
у нама сија…

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба…

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!.

Поезија је ваздух,
који н;едостаје,
који сам живот даје…
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива…

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех,
живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема…

Поезија…
ТИ и ЈА!!!

ПЕСНИЧЕ, ПЕВАЈ О СРПКИЊАМА!

Песме, у збирци „Богиња“, Љубодрага Обрадовића, на потпуно нов
идеалистички начин расветљавају најузвишенију људску потребу за
љубављу. У временима транзиционим, тешким, у којима се углавном пева о
патриотизму, жалом за прошлошћу, Српском болу, Косову и Метохији,
песник се осмелио да објави збирку љубавне поезије и више је него
сигурно да овим топлим песмама доноси неки нови ветар у Српско
песништво.

Сада већ искусни стваралац, песник Обрадовић,
пева о жени као савршенству природе, пева о оствареној и о
неоствареној, измаштаној љубави. Искрено маштајући пева о жени, као не
само телесној потреби, већ о жени као духовном идеалу. Ове песме, на
пиједастал највиших духовних вредности, које су испред материјалног,
стављају жену као мајку, партнерку, љубавницу, икреног сапутника кроз
живот и као неостварену љубав. Живот песника није лак! Од његове
интегралне везе са завичајним Треботином, па до потребе да се песнички
изрази и опева не само своје остварене, већ још и више неостварене
симпатије, хода ивицом песничког амбиса, али увек зрело успева да одржи
замишљени правац и жену, именовану и неименовану, стави у епицентар
света и својих маштања.

Овoм збирком Љубодраг Обрадовић, се
сврстава у данас најзначајније модерне песнике љубавне Српске поетике.
Мало је данас песника, који искрено певају о жени. Збирка „Богиња“,
омогућава да се жена као људска тајна, потреба и тежња, упозна и из
једног непознатог угла, који нам песник открива. Људско песничко
искуство не само да је поука, већ и унутрашња душевна бура у свеопштем
усхићењу о лепоти, коју ми обични људи називамо женом. Љубав је и у
овој збирци синоним за појам жене, неприметно око нас лелујају и круже,
али је мало одабраних који овакву љубав идентификују и не мистификујући
је описују и о њој певају. Такав је и обдарени песник Љубодраг
Обрадовић.

Песник се, са овом најновијом књигом, искључиво
љубавне поезије, сврстава у оригиналне ствароце, слободно можемо рећи,
Српског значаја. Љубавна поезија потребна је народу језика на коме
песник пише, као што је људима потребан ваздух да преживе.

Песме су нада за неко најављено боље сутра, за лепши и праведнији
живот, у коме љубав мора да победи све људске слабости и сукобљавања.

Читајући песме из збирке песама „Богиња“, читаоцу се преносе јаке
емоције песника, али и стварају сопствене, релаксирајуће, које подстичу
благо титрање лепоте и душе. Ове емоције подстичу нас обичне људе, на
размишљање о етици, лепоти, толеранцији и делују као најлепши тоник за
обнову свих духовних вредности које смо запоставили у биолошкој борби
за опстанак.

Најтоплије честитам песнику, на уметничком
изразу, на лепоти речи и идеала, на храбрости, да се са оволиком
искреношћу и топлином опева жена, коју познајемо, али још и више не
познајемо. Песниче, само овако настави! Певај о љубави, певај о Радама,
Милкама, Љиљама, Ксенијама, Зорицама, Милункама, певај о свим
Српкињама.

Владимир Тасић

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

BOGINЈA – pesma koja ženu vraća na pijedestal…

Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao
pesnik, antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela
sam pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma
kako to čudno zvučalo. Pesma Ljubodraga Obradovića *Boginja * bila je
melem na duboku ranu koju su naneli pesnici ženomrsci.
Hvala mu,
jer je ženu vratio na pijedestal. Hrabro je stavio pesmu “Boginja” kao
krst pred te nesrećnike da uzmaknu i prestanu da je blate.

“Ja
dobro vidim brlog prosut u korito ženskog lica” ove grube reči, teško
mi je reći – stih, pesnika Nenada G. razbolele su me, kad sam ih na
žalost, pročitala pre nekoliko godina i sve do sada, do pesme “Boginja”
nisam videla svetlo u tunelu.

“Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!”

Ovi Ljubini stihovi nisu samo klasično renesansno divljenje ženi, već i
putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze.

*Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči…
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš…

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj…
Neka na kolenima čekaju raj!*

Usud, poezija i rodni grad Kruševac, spojio me je sa ovim izuzetnim
čovekom, pesnikom Ljubodragom Obradovićem. Pored Ljube može čovek
slobodno da bude po malo lenj i da kaže: “Što da se ja bez veze mučim,
Ljuba će to i onako, bolje i brže da napiše!”.

Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću…
Oko tebe lampioni,
svi šampioni,
i nada da oka ti odsjaj
zaboraviti nikad neću…

Čitam ove stihove i odmah pomislim, da su to mene krišom gledale neke
muške oči… Ovako sigurno misli svaka žena – boginja kada čita ovu
Ljubinu pesmu.

Jedan je Bog, a sve žene su Boginje i dobri Čovek koji ih čuva. Raj na zemlji, makar u Kruševcu i okolini i u Ljubinim pesmama.

Eleonora Luthander

 

6 1841 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 94.228.234.81
7209 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Recenzija B. Blagojevića – LJUBAV U VITENBURGU – Zdravo Stojanović 2011-12-10 11:23:06

Детаљ
са промоције у Културном центру Крушевац: Бора Благојевић – председник
књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје, Вељко Стамболија –
професор књижевности из Крушевца, Здравко Стојановић – аутор књиге
*ЉУБАВ У ВИТЕНБУРГУ* и Јелена Ђорђевић организатор и водитељ програма.

ЉУБАВ У ВИТЕНБУРГУ – Здравко Стојановић
Рецензија Боре Благојевића

Поштовани пријатељи,

Морам
да Вам кажем да ме чини срећним што могу вечерас да кажем неколико
реченица као уводно слово о роману који се вечерас промовише овде у
Културном Центру Крушевцу, а који се упрво налази испред Вас.

Одмах
на почетку морам да кажем да сам књижевника г-дина Здравка Стојановића
упознао доста касно, наиме тек када се појавио овај роман, без обзира
што је аутор ове књиге рођен у Ћуприји.

У трагању за знањем и
науком Г.дин Здравко Стојановићјејош у младости после гимназије
напустио малу Ћуприју и обрео се у главном граду, нашој престоници где
је као лекар на Војно Медицинској Академији провео свој радни век, и уз
то бавио се књижевним радом. Ипак никад није заборавио своје корене у
граду на Великој Морави у срцу Поморавља. И не само тако што је стално
долазио у своје родно место, већ што је својим књижевним пером оставио
трајни запис о својој породици о бурним догађајима из времена које се
све маље помињу, обичним људима из мале вароши, враћајући слику Ћуприје
које више нема.

Роман Љубав у Витенбургу је у ствари је у
ствари истинита прича, испричана речима главног јунака Воје, а својим
поетско књижевним пером аутор је све обелоданио и уоквирио у књижевно
дело које није важно само за поморавски округ већ и за шири простор
Србије.

У уводном делу романа аутор нас уводи у тешко стање,
немаштине и беде, послератно време другог светског рата педесетих
година када се само због слушања радија завршавало у комунистичким
казаматима, затворима, па чак и на Голом Отоку. И управо један од
логораша, иначе Ћупричанин, је и наш велики књижевник и академик
Драгослав Михаиловић који је на исти начин као и г-дин Здравко
Стојановић писао о том времену, а то је била права слика многих градова
Југославије, али претежно у Србији.

Почетак романа почиње
казивањем главног јунака опет о страдању српског народа, али у првом
светском рату. Знамо да је већина Срба прошла страхоте албанских гудура
остављајући свој народ и земљу, да би се на крају вратили као
победници. На исти начин, истим приповедачким језиком, исто тако
надахнуто и г­дин Здравко Стојановић као и велики књижевник Стеван
Јаковљевић описује голготу српског народа, и ту је величина његовог
књижевног пера.

У роману само је главни јунак и у тој великој
насрећи имао срећу да као заробљеник буде додељен швапској породици и
буде њихов слуга. Управо у том делу је супштина и срж целе књиге,
одвија се љубавна прича, љубавна идила, романса главног јунака са
г-ђицом Емом, немицом којаје искрено и лудо заљубљена.

Управо
поетском лепотом аутор нам дочарава љубав која се дешава између
заљубљених и која је свуда иста, ако је искрена, без обзира на веру,
језик и корене постојања. И ту је аутор показао своју уметничку
умешност, верним изливом нежности и осећања, описао све оно што
налазимо у љубавним романима писаним између два рата, Мир-Јам Милице
Јаковљевић и неких других романописаца.

Али ипак после велике
љубави која се дешава у заробљеништву у далекој земљи, главни јунак не
заборавља своје огњиште своју породицу, своју земљу. Без обзира што
тамо има све, што га чека сјајна будућност, он се одлучује за полазак
са обећањем да ће да се врати, а дубоко у себи убеђен да му повратка
нема, да не може да остави своје ближње, децу, супругу, оца, мајку. И
тај кошмар који у њему годинама траје вешто крије, враћајући слике
љубави у сновима и на јави. Исповедне речи главног јунака ове, не само
љубавне приче, аутор овог романа нам дочарава описно, јасно као слике,
на један посебан начин, не заборављајући све оне ситнице које су веома
важне за свако књижевно дело.

На крају романа аутор нас опет
враћа у време комунистичког режима омеђен политиком једнопартиског
система, и опет као и поменути академик Михаиловић бележи историјско
време, страховладу, страдање српских домаћина, не заборављајуhи околна
села, сам град Ћуприју, познату фабрику шећера, која на жалост више не
постоји, а која је хранила цео поморавски регион. Управо те историјске
чињенице су веома важне за ово књижевно дело и све ове моје изговорене
речи су безначајне у односу на израз, тежину и писану реч аутора у овом
роману.

Доказ је управо и чињеница да је издавач ове књиге
Српска Књижевна Задруга, а за друго издање овог романа задужена је
позната издавачка кућа Бук. И на крају сугуран сам да књижевник г-дин
Здравко Стојановић није овде све рекао и написао последњу књижевну реч.
Колико је мени познато у припреми су приче о обичним људима који су
обележили неко време својим постојањем и живљењем уоколини и самој
Ћуприји, што даје једну нову конотацију књижевног рада и стваралаштва
г-дина Здравка Стојановића. Нека му је са срећом.

Борисав Бора Благојевић

07.12.2011.
године у Белој сали КЦК одржана је промоција књиге Здравка Стојановића
*ЉУБАВ У ВИТЕНБУРГУ*. О књизи су говорили поред аутора и Вељко
Стамболија – професор књижевности из Крушевца и Бора Благојевић –
председник књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје. За музички тренутак
је бринуо Раде Џинић – вокални солиста РТС-а, за технички део промоције
старали су се Марко Вишњић и Ивана Милојевић, а цео програм је
осмислила и водила Јелена Ђорђевић – организатор КЦК.

 

 

0 614 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7210 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KUSUR – SRBOBRAN MATIĆ 2011-12-10 19:02:15

KUSUR

Ja stvarno nisam znao,
da ti je to vrlo bitno,
ja bih ti ljubav dao,
al’ danas – nemam sitno!

Ja samo takav trajem
uvek se ceo dajem.
kad plaćam, do kraja plaćam,
ne tražim kusur, niti ga vraćam. © – SRBOBRAN MATIĆ

0 350 0 Larra 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.81 1-
7211 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KIŠA – Svetlana Biorac-Matić 2011-12-10 19:05:17

KIŠA

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama. Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.

© Svetlana Biorac-Matić

0 427 0 Larra 0 srpski 0 0 0 15 3 178.223.185.32 1-
7212 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SRBA & CECA …i prijatelji… Kruševac – 08.12.2011. 2011-12-10 19:11:53

 

08.12.2011. godine u Klubu KCK u Kruševcu u 19:00 prisustvovali smo jedinstvenoj promociji dve knjige: *MISAONA KOMBINATORIKA* – Srbobrana Matića i knjige Svetlane Biorac Matić *TETOVAŽA DUŠE*. Veče je bilo obojeno poezijom, aforizmima i muzikom, a radni naslov je bio CECA & SRBA…
i prijatelji…. Veče su zajedo sa Srbom i Cecom uredili i vodili
Svetlana Djurdjević i Mića Živanović… a nastupili su govoreći svoje
stihove: Ljubodrag Obradović, Marina Živković, Marija
Mihajlović-Davidović, Milan Miletić, Tanja Ganić – Cekić, aforističar
Ivko Mihajlović i muzičar Branko Simić… Pa izvolite, pogledajte deo
atmosvere sa ovog dogadjaja, koji je misaonom kombinatorikom izazvao
tetovažu duše…

Svetlana Biorac-Matić i Srbobran Matić KIŠA 

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama.

Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.

© Svetlana Biorac-Matić

KUSUR

Ja stvarno nisam znao,
da ti je to vrlo bitno,
ja bih ti ljubav dao,
al’ danas – nemam sitno!

Ja samo takav trajem
uvek se ceo dajem.
kad plaćam, do kraja plaćam,
ne tražim kusur, niti ga vraćam.

© Srbobran Matić

 

Svi učesnici ovog muzičko-poetsko-satiričnog druženja

U
izdanju Centra za kulturu i umetnost iz Aleksinca ovih dana pojavila se
iz štampe nova knjiga satiričnih zapisa Srbobrana Matića. MISAONA KOMBINATORIKA je, inače, treća knjiga ovog aleksiničkog satiričara i pesnika člana Književnog kluba “Velimir Rajić”.

SRBA & CECA

TETOVAŽA DUŠE Sećanjem dane bojim. Nadom vreme kupujem. Ne stidim se suza i ne štedim osmehe. Pesak sam medju prstima i kamen kremena, tvoj dlan mera je. Prodješ li mojim mislima pamtiću tvoje tragove. Tetovažu duše zaborav ne briše. © Svetlana Biorac-Matić

KRIK SA DNA UMA Niko za ljubav više ne mari, istumba nam se život skroz, pravda pokupi svoje stvari, a istina se baci pod voz. Postali smo gori od svih, nestao je i Božji lik, izgubio je i rimu stih, sa dna uma se čuje krik. Gorak nam život ko oskoruša. Prevara novu prevaru budi. Odavno nam nestade duša, od drugih tražimo da su ljudi. Nemamo više ni juče,  ni sutra. danas je samo vazno za telo. Sviću nam samo sumorna jutra. Poštenju davno beše opelo. Zagadjena je duhovna atmosfera. Ništa od nekadašnje naše sloge. Na krst razapeta nam vera, a savest bačena davno pod noge. U meni još tumara nada, kao poslednji beskućnik. Bojim se da i ona ne nastrada, pa je sakrijem u neki stih. Neka bar neko sačuva tajnu, klicu života, istine seme, i ljubav sveopštu i beskrajnu i smilovaće nam se valjda vreme. © Srbobran Matić

1 660 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 109.93.204.127 1-
7213 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAJEDNO – Lepa Simić 2011-12-11 13:01:01

ZAJEDNO – Lepa Simić

9 834 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 78.52.42.25 1-
7214 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Priča iz Venecije- Miljojko Milojević 2011-12-11 13:19:45

 

PRIČA IZ VENECIJE
U slavu sindikalnog turizma

Venecija u oktobru: mostovi, zeleni mali kanali…
I Grande sličan onom na Veneri. Miris soli, smog…
Kažu: kome se ovde ne desi ljubav nek gorko žali
u praznom srcu, u crnoj duši, što ga je prokleo bog. Sipi i magla i kiša. Svratismo u neku kafanu:
jedna udata dama, vodič, ja i jedna vesela cura.
Niko nikog ne pita za ime, ni za vrlinu, ni manu…
Stiže piće, iće, i pesma, i čežnja, i nemir ko bura…

U ponoć odosmo na plažu, na more.
Na klupama, još vlažnim od kiše, do zore
padali smo u strast, u bajne vrhunce,
sve dok nas nije ozarilo sunce.

***

Rastali smo se bliski i bezimeni…
Svako za sebe, sam…bez tuge, bez sanja…
Valjda je svima bilo lepo kao meni…
Uostalom, zna se:posle slasti u strasti nema kajanja.

© Miljojko Milojević
Portorož, 1976.g.

Veliki pozdrav iz toplog Bg. Bile

14 1090 0 BileMilojevic 0 spanish 0 0 0 20 4 82.117.196.70 1-
7215 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano IZGUBLJENI SNOVI – Stana Minić 2011-12-12 22:18:42

IZGUBLJENI SNOVI

Maleno zrno peska
nekim čudom čvrsto stoji
na poslednjoj duginoj boji
dovoljno daleko
od korova i kletvi Poslednjim atomom snage
Aska se radja u dnu zenice
počinje igra izgubljenih snova

Igram igram dok stojim
na ivici skrivenog ponora
dok se stežu
okovi u grudima

Srce to je snaga bogova
tu snagu svako ne ubija

Igram neka se mešaju
krv suze i znoj
igram za korene svoje
za život svoj….

© Stana Minić

0 558 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.81 1-
7216 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOBRO JUTRO SEXY LANY – Dajana Diverno 2011-12-12 22:21:18

 

DOBRO JUTRO SEXY LANY

Zvoni telefon. Jutro budi me iz sna,
U kojim te sanjah, a glava teška kao panj.
Bez tebe sam ko neko s beskonačnog dna
I kako volim kad mi kažeš: ”Dobro jutro sexy lany”. I sunce mi je odjednom uskočilo u sobu
Tvoje ”Sexy lany” mi u telu sva čula sad dira
Neke strasti počinju lako da me drobu
Telefon zvoni da li zato da mi ne da mira?

I tvoje ”sexy lany” mi odjekuje ko eho,
Dobro jutro s suncem miluje mi grudi.
Glas ti je tu, ali ti si ipak daleko
Kako volim kad me tvoj šapat nežno budi.

I nebo mi polagano dodirnulo krevet
U zagrljaj tvoj bih tako htela pasti.
Dobro jutro, ne znam ni da l je možda devet,
A moje telo odjednom se otopilo od strasti.

Zvoni telefon. Jutro budi me iz sna,
U kojim te sanjah, a glava teška kao panj.
Bez tebe sam ko neko s beskonačnog dna
I kako volim kad mi kažeš: ”Dobro jutro sexy lany”.

© Dajana Diverno

Napomena: Lany / lanj/ devojka – madj.jezik

0 1008 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 93.92.254.157 1-
7217 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDNO LETO – Ljubodrag Obradović 2011-12-12 22:50:25

 

ЈЕДНО ЛЕТО

Волела је лето и море.
Срео сам је на морском жалу.
Били смо сами ту ноћ до зоре.
Нестала је на првоме валу. На лицу осмех, у очима снови.
Знала је шта живот носи,
умела да се зеза и воли
и да животом, животу пркоси.

Били смо сами ту ноћ,
као да смо минус и плус.
И сад кад дуне лахор,
сета у мозгу направи куршлус.

Где је ноћас жена та?
Очи зелене, коса плава.
Сети ли се кад-кад мене, мора,
или та успомена у њој спава.

Или је све то само била игра,
трен којим нас усуд забавља?
У животу, главно је правило,
да се живот увек наставља.

8 745 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 34 7 94.228.234.92 1-
7218 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano APSOLUTNO LJUBAVNA – Marina Mihajlović-Živković 2011-12-16 23:09:18

 

15.12.2011. године у Белој сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац реализована је промоцијија књиге *АПСОЛУТНО ЉУБАВНА* Марине Михајловић-Живковић,
која је промоцију добила као награду за прво место на Песничком
маратону КЦК који је одржан поводом сајма књига у Крушевцу. О књизи и
Маринином песничком стваралаштву су говорили Спасоје Ж. Миловановић и
Јелена Протић-Петронијевић, а учествовали су и колеге песници Љубодраг
Обрадовић, Светлана Биорац-Матић, Тања Ганић-Цекић и Марија Михајловић
Давидовић… За музику је бринуо Бранко Симић, а за техничку
реализацију Марко Вишњић…

Јелена Протић-Петронијевић, Марина Михајловић-Живковић и
Спасоје Ж. Миловановић

APSOLUTNO

znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu nemoj da mi odmahuješ glavom
to nije odluka već način disanja
i ti nemaš ništa s tim ….

moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.

nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim …

© Marina Mihajlović-Živković

 

Јелена Протић-Петронијевић говори о књизи

Јелена Протић-Петронијевић
АПСОЛУТНО ЉУБАВНА ЛИРИКА

Победница Песничког маратона, одржаног почетком октобра, у току Сајма
књига Расинског округа, у Клубу Културног центра Крушевац, Марина
Михајловић-Живковић, једина је помирила и ујединила чланове Жирија око
једне песме. Чланови Жирија били су Ђорђе Петковић, Бора Благојевић,
Љубодраг Обрадовић и Јелена Протић-Петронијевић. Победничка песма носи
наслов НЕ РАЧУНАЈТЕ НА НАС. Победница, Марина Михајловић-Живковић је
добила као награду промоцију књиге у организацији Културног центра
Крушевац.

Морам да изразим праву радост и задовољство што нам
се у последњих пар година догодила поезија. До нас је стигао талас
младих песничких гласова од Николе Стојановића, Јовице Чичића, Ане
Бербаков, Срђана Трипуновића, Вукосава Илића до Љиљане Павловић, и
Марине Михајловић Живковић. Ту је и нешто старији Саша Милетић који се
добро уклапа у ову групу, а не тако давно упознали смо песника
Слободана Ценца, иначе археолога и новинара по професији. Формира се и
група младих професора- књижевних стваралаца предвођена Драгославом
Ђорђевићем… Да се не осврћемо дубље у прошлост, никог не
занемарујемо, говоримо о новим снагама. То показује да је поезија као
феникс, кад мислимо да је све замрло, она се ненадано рађа у неким
новим, младим и креативним људима. У том смислу се не можемо сложити са
насловом песме Марине Михајловић-Живковић НЕ РАЧУНАЈТЕ НА НАС. Јер, већ
рачунамо на њих.

А књига поезије АПСОЛУТНО ЉУБАВНА ЛИРИКА
појавила се ове, сада већ одлазеће 2011. године у издању Књижевно
издавачке Задруге Центар из Београда.

Сам наслов књиге
одређује правац и тематски круг ове поезије. Прва песма помаже наслову
књиге, открива шта за песникињу значи АПСОЛУТНО. Љубав јесте, за њу,
нешто што личи на апсолутно- моја апсолутна истина/ и апсолутна
лаж/проистичу из твог осмеха/…Дакле, ако поверујемо песникињи, љубав је
апсолутно осећање. Неупоредиво. Ауторка признаје да је грешила, али је
у љубави, заправо у погледу, пронашла и знак да је живела.Она исписује
формулу љубави не само за себе, него и за нас који читамо, обухватајући
и неку другу земаљску куглу у Правој љубавној песми. А то би значило да
они који воле – граде сопствени свет, понекад и не додирујући се. Она
пише песму љубавну, заправо песму у песми и тај поступак обогаћује наш
доживљај. А онда, враћа нас на почетак до спознаје смисла еротике која
носи много нијанси осећајности, много више него што та реч, у први мах
значи. У овој дуплој песми као у некој скривеној одаји чува се тајна
љубави са свом тежином предавања, узимања и припадања и у најтелеснијем
смислу женског чувства, али… Али, нема ту баналности, ниских страсти,
а камоли вулгарности. Боже сачувај. У томе је вредност ових стихова,
умешност песникиње, лепота душе која не бежи од тела, спој телесног и
духовног у апотеози љубави као апсолутне силе која покреће свет. Марина
исказује своју сопствену философију љубави на којој се заснива
Апсолутно љубавна лирика.

Ова књига непретенциозно,
ненаметљиво, али искрено, не бежећи од најосетљивијих интимних осећања
и сећања – оправдава наслов. Лирика као начин стварања, али и поглед на
свет и врста осећајности није превазиђена а постоји од античког доба,
колико нам је познато. Многи своја интимна љубавна осећања која сведоче
о припадности некоме, драгој особи, као и љубомору, страх од растанка,
чежњу, самоћу, бес, повређеност, до органског бола и хормонске буре –
нису у стању да поделе са другима, а камоли да пишу о томе… Марина
Михајловић-Живковић је имала такво надахнуће да танане дрхтаје душе и
тела подели са читаоцима у једном свакодневном говору, понекад уз
псовку, без фолирања, без прећуткивања, без увијања. И ми можемо у
њеној Апсолутно љубавној лирици потражити део свог интимног света.
Проверићемо да ли смо прошли кроз тај тунел љубави и дошли до пролећног
светла као Марина, да ли смо можда остали ускраћени за неки зрак сунца,
или… Или једноставно нисмо приметили те лепоте, те ситне знакове по
којима се љубав препознаје. Не каже случајно мудри Душко Радовић – онај
ко воли не би требало ништа друго да ради. Песникиња нас уверава да је
стварно тако. Али, дотиче се она и поетике Васка Попе, огледа се у
књигама песника које је читала… Поткрепљује тим искуством свој лирски
доживљај, понекад као постмодерни писац, понекад крећући се у тону
поп-композиције, или француских шансона. Понекад њена поезија,
атмосфером личи на Превера, носећи тај фаталистички, романтични ритам и
звук. Код Марине, у поезији, не постоје имена, све што нам се чини као
конкретан догађај или човек кога препознајемо, у следећем тренутку се
губи, претвара у сенку, сан, као слика провучена кроз лични, кретивни
доживљај, домаштана стварност, неухватљива нит, пречишћено осећање.

Ако кренете за својим асоцијацијама читајући ову поезију, свашта ћете
пронаћи. Марина нам даје и неке конкретне предлоге за читање и
истраживање. Таква је њена Историја пропадања у којој се помиње Инге
Барч по којој носи наслов све популарнија песма Пољака Теодора
Иљдефонса Галчинској. У питању је Инге Барч, извучена из неког
новинског чланка, немачка глумица, нестала под чудним околностима у
време преврата, тако сазнајемо трагајући по Гуглу. Али то је постала
омиљена песма са којом побеђују рецитатори на такмичењима, преведена у
више верзија српског и хрватског, омиљена међу студентима Филолошког
факултета, чак je и тема једног семинарског рада, или студије… Неко
је у коментару написао да од те песме почиње да воли поезију. И ето
добре стране електронских комуникација и озлоглашеног Интернета. Овако
знамо, ван званичних медија, да многи млади људи прате и пишу поезију,
преписују омиљене песме као у некој полуилегали. Није забрањено, али је
препуштено појединцима да сами одаберу, објаве и понуде другима на увид
оно што воле. Не знам како је Марина дошла до ње, али је Инге Барч,
очигледно и њена инспирација, као и Инес из много пута одслушане поеме
Арсена Дедића, у извођењу Радета Шербеџије. Песникиња Марина
Михајловић-Живковић каже:Корачам између полица за књиге и дрхте ми
колена./Да ли постоје јунаци с нашим ликовима?Тражим превише од ове
песме/и питам се имам ли права да је зовем пуним/ именом.Све то што сам
покупила пребирајући по смећу/из мога мутног сећања/чини савршену
позадину за нас.

Још једна песма о Инес говори о маниру, о
реаговању Марине Михајловић-Живковић да узврати песмом на песму.
Подстакнута познатим песмама, па и јунацима, најчешће женама, она
одговара без предрасуда, осветљавајући другу, заклоњену страну коју
читаоци не виде. Она размишља шта је стварно урадила Инес и како је она
дожи-вела ту љубав…Песма Чекање је као одговор Константину
Михајловичу Симонову на веома, веома познату песму Чекај ме (Жди миња).
Марина почиње ову песму стихом, кратком реченицом – Чекање није тешко.
Али већ у следећој строфи сазнајемо да се у души оне која чека одиграва
бродолом, војска гине, значи – љубав је рат. Али то се не види. Дакле,
песникиња преузима онај глас који се не чује, она је та друга страна
којој се пева, али која, такође, има шта да каже. Нешто се слично
догодило и у песми Не рачунајте на нас, победничкој на Песничком
маратону, у којој она недвосмислено, оштро узвраћа насловом на наслов
популарне композиције Ђорђа Балашевића Рачунајте на нас.На тај начин је
песникиња ризиковала да привуче критичаре који ће рећи да је то
реакција на лаку, популарну песму, да није довољно оригинална и слично.
Али, то је песма која се памти, као што се и Маринина песма-одговор
памти на прво слушање и оправдава наслов у потпуности. Неко је већ
морао после свих тих година разочарања и отрежњења да одговори. Десило
се да је то баш Марина.

Ова песникиња није имуна на музику,
на звуке, било да је то песма врабаца или виолинскси соло из Медитација
Жила Маснеа, француског композитора романтичарског доба, с крај 19. и
почетка 20.века. И питамо се откуд Маснеове ноте у Маринином Пролећу
које кисне, али непознати су путеви поезије и можемо их само делимично
истражити. Песникиња пита у песми Сазвежђе палих звезда – Шта све
пулсира у песнику? Ко све говори из њега? Управо због тога и читамо
поезију, да пронађемо неки од одговора на ова питања. А песникиња која
се овом књигом нашла на једној од раскрсница на путу стварања, изабраће
надамо се, добар правац. То је пут који води истраживању, преиспитивању
сопственог стила, израза, осећајности и озбиљном бављењу поезијом.

Љубодраг Обрадовић

Кад
неко као Марина Михајловић-Живковић на песничком маратону КЦК, који је
одржан у Клубу КЦК 13.10.2012. године победи једногласном одлуком
жирија, који је пре тога прекинуо свој рад због различитих ставова,
онда је то успех који се мора признати. Ова промоција и јесте признање
Марини, која је део новог песничког таласа и Крушевца и Алексинца… и
Србије… Ја о Марининој поезији вечерас нећу говорити, јер
ће сами стихови најбоље пронаћи пут до ваших душа, а ту су и Спале
и Јелена који ће то свакако боље од мене урадити. Зато ћу ја
Марини, која је својом поезијом, тако сигурно крочила на песничко небо
Србије, поклонити ове моје стихове са симболичним називом…

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ

Крочила си у мој живот,
*лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!*

Осмехом си растерала море,
чежњом пробудила немир,
Чекајући с тобом зоре,
открио сам свој свемир.

Хтела си одмах све:
чедност на олтар изнела…
А у души си знала, гле,
да лепотом си ме сагорела!

Ушла си ми у вене,
мислима прострујала,
у срцу распукла успомене,
машту у прах разујала…

Шетајући на месечини гола
звезде си довела до бола,
а у души разбудила страх
да све је илузија!

Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.

 

© Љубодраг Обрадовић

Svetlana Biorac-Matić

Tanja Ganić-Cekić je pročitala recenziju Slobodana Ganića

Marija Mihajlović Davidović (druga sleva)

 

 

2 2052 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 91.191.20.5 1-
7219 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Sve izgleda jasnije – Velibor Sikimić 2011-12-17 15:54:06

 

Sve izgleda jasnije

Jasan je jedino dan
A noći sve su čudnije
Tvoj miris jači je od vremena
S poljupcima luduje
Lako mi je noćas sve
Misli u nebo lete
Sve izgleda jasnije
Kad srce ožiljak stekne. (C) Velibor Sikimić 2011.

0 453 0 velibors 0 srpski 0 0 0 5 1 82.170.105.172 1-
7220 13 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U krčagu želja – Bogdanka Rakić 2011-12-17 15:58:52

 

U krčagu želja

Ne mogu da se igram sa egom

šarmantnog mladića,

niti drskost zrelog čoveka

upokojiti na groblju prevaranata;

ne mogu ih slagati da su

mit kolumbijskih urođenika

niti rasplakati njihovu hrabrost.

Ne mogu. Ni oni ne mogu prepoznati

portretistu koji navire u meni

ni moju stvaralačku želju za tumačenjem.

O,pa to je izazov pred kojim nadahnuća zelene,

postaju oprečna,nedosetljiva,

a ja lirikom čupam vrednost tajni

i pravim ikebanu živih slika

i pevam o praslici dostojanstva,

o vanprostornim vidicima

i ne znam odakle mi dolaze

niti kuda idu reči,

ni koji ključevi koja vrata otvaraju.

Uspomene snova moja su sadašnjost

i neću da razmišljam o budućnosti

dok nju živi intenzivno,

višestruko uzbuđenja njenom ponudom.

A neko hoće da me probudi!

Hej,

budna sam,

samo ne znam kako danom da utažim žeđ

pa razbijam krčag želja

i u prosutom sadržaju

prepoznajem vlastite misli svetica i konkubina.

© Bogdanka Rakić

1 791 0 boba 0 srpski 0 0 0 10 2 84.75.169.52 1-
7221 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – GDE JA POČINJEM TI SE ZAVRŠAVAŠ I TAČKA 2011-12-18 21:32:19

ČOVEK OD SNA

Ostaćemo skriveni
u bezvremenim senkama ljubavi
što lelujaju samo pored nas
i nestaće tvoj dah sa mojih usana
shvatiću ti si poput sna… Jedna olujna noć za pamćenje
mir za nadanje
čovek od veselja i od sećanja
jedino biće koje sam trebala
iskra u mojim očima
misli kao virovi
lepršanje duše dok još uvek zri…

Ti si bio sve što znam
i što sam htela znati
dušu dati od sreće zaplakati
 Soko u pesmama
poezija u grudima
dan koji nikad ne prolazi
sunce što večito izlazi…

Ti si čovek satkan od mojih snova
i znam te samo dok sanjam
nadanjem se pokrijem
i potajno za tobom tragam.

© Nevena Ugrenović

NEĆE BITI NIČEGA


Ako me ne želiš
pucni prstima i nestaću
kao da sreli smo se u prolazu
kao da mene nikada nije ni bilo
u svom ovom haosu.

Ako me zaista, zaista nećeš
neću ni reč izustiti
i srce ću propustiti kroz filtere
i isterati te zauvek napolje
bez ostataka i bez patetike.

Ako stvarno želiš,
otićiću u bilo šta novo
bez repova i nadanja
ali ne očekuj
da te želim posle toga
i da te ovoliko sanjam.

Kad jednom tačka bude stavljena
nema povratka
na zgarištu sećanja i lomača će
biti spaljena.

 

 

(C) Nevena Ugrenović- Iskrica

8 1135 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.223.82.104 1-
7222 6 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRI KNJIGE – Sanja Petrović 2011-12-19 23:19:04

PISMO ČETRDESETTREĆE

Dragi moj,

ovih dana vođena sam

neverovatnom energijom

snažnim mislima

poezijom.

Čovek do Čoveka

emocija do emocije

rečenica do rečenice

neraskidivo prijateljstvo. Sladih se i vrućim salepom

tufahijama

rahatlucima

i tucanom kafom.

Da li sam mislila na Vas?

Zašto pitate nešto što znate?

Hotelske sobe su lepa mesta

za maštanje…

Zaljubljenost?

Velika je razlika

biti zaljubljen od poželeti nekog.

Mislite da želeti nekoga

često, strasno i nežno

upućuje na zaljubljenost?

Meni pre na zanesenost

koja opet nije isto što i zaljubljenost

smatram je stepenicom niže

podrazumeva fizičku privlačnost…

zaljubljenost pored fizičke privlačnosti

ima i psihičke, intelektualne

a ona opet nije isto što i voleti…

voleti nekog je mnogo stepenica iznad

podrazumeva

nositi nekog pod kožom

da taj neko reguliše

otkucaje tvog srca

da ti da krila

i bude vetar postojani…

Oh, osetim li ja to Vas

na leđima svojim?

Zauvek Vaša,

S.

PISMO

Dragi moj,

samo pisati Vam mogu

iako me stid bezdušno hvata.

Ova daljina

podnošljivom se čini

jer u Vašoj blizini

disati ne umem.

Nagomilan nemir

treptajima vlada.

Bezvučne reči

krišom Vas dotiču,

milujući oči tužne.

I bojim se,

bojim se jada

što podmuklo reži

u isčekivanju

naslućivanju

poraznih vesti.

Molim Vas,

ne korite me.

Ovo srce

što silno lupa

u mojoj moći  nije.

I ova ruka

što slova Vam ispisuje

rob tog istog srca je.

Zauvek Vaša,

S.

2 1316 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 94.228.234.72 1-
7223 4 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSCG – Video sadržaji – JA BIH TEBE… Ljubodrag Obradović 2011-12-24 11:30:10

Pogledajte VIDEO na PoezijiRS -kad poželite!

Posetite BLOG! Pročitajte! Pišite! Uživajte!

0 754 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 84.75.169.52 1-
7228 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDAN TREN – Zoran Stevanović 2011-12-28 22:27:11

Један трен

Осмех, опет је срећна моја срећа,
Драго ми је, није више несрећа,
Међу нама, остала је сама,
На стазама прошлости наше… Док ти спиш, лепе снове сниш,
И jа сањам на јави,
Срећан, у зеленој трави,
Док твоје уснуло лице се смеши,

Дан ми је леп, сваки тренутак све лепши.
Јер знам да ти си мој анђео,
И зато дајем ти мога срца део,
Запевај и око мене заплеши..

И смеј се смеј, осмех ти лепо стоји,
И причај, глас уз стас ти пристоји,
И ходај, јер трава воли стопала твоја,
И воли ме воли, драга жено моја.

© Зоран Стевановић

0 502 0 zoketa 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7316 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAUVEK – Nevena Ugrenović -Iskrica 2012-03-21 23:52:39

 

ZAUVEK

Znaš li da je nebo ovih dana
razotkrilo svoj plašt
a tvoga lika nema
samo poezija neka
u sitne sate truje zoru Neću ti pričati o stvarima
koje znaš
neću ni o čemu ne znaš
to ne menja stvar

Ljubav je kad gore ubereš
cvet
a onda ga dole posadiš
kad je proleće
i pustiš da svoj odživi vek
i ja puštam
zemlju da učini svoje
pa neka nebo promeni boje
zauvek.

Nevena Ugrenović -Iskrica

0 1180 0 iskrica 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.192.25 1-
7331 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAKO PESMOM…& VASKRS – Ljubodrag Obradović – HRISTOS VASKRSE! 2012-04-15 08:07:40

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

 

Како песмом да мењам свет ?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп ?
Како стих да покрене заспале? Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

 

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како да дочекам то?

 

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

 

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, живот мењамо.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој свет да испевамо.

 

© Љубодраг Обрадовић

 

 

ВАСКРС

Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.

Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!

Како сам мали,
а увек желим ореол среће!
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће!

Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи.

© Љубодраг Обрадовић

0 451 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.74 1-
7332 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJA KNJIGE “PESME PROGNANE PTICE“ – Sabah Al-Zubeidi, VAŠ 2012-04-15 10:28:00
PROMOCIJA KNJIGE “PESME PROGNANE PTICE“ – Sabah Al-Zubeidi, VAŠICA 12.04.2012. godine. Pročitajte više

Dana
12.04.2012.g. U prostorijama Književnog kluba“Blagoje Jastrebić“ u
Vašici održana je promocija knjige“Pesme prognane ptice“ pesnika,pisaca
i novinara Sabaha Al-Zubeidija na srpskom i arapskom jeziku. Sabah je
Rođen 12.11.1956. godine u gradu Al Amari na jugu Iraka.Osnivač je i
direktor Mesopotamia company d.o.o, Beograd, Potpredsednik SKOR-a (
SAVEZ KNJIŽEVNIKA U OTADŽBINI I RASEJANJU). Članovi Književnih
klubova:“Petrus“iz Paraćina,“Zoran Matić“ iz Ćuprije,“Mesopotamia
cultur centar“iz Beograda i „Blagoje Jastrebić“iz Vašice odali su pomen
sa svojom poezijom palim borcima u II svetskom ratu kod spomenika na
groblju u Vašici.

0 475 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7405 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Srdjan Novaković – Muzika u KCK 2012-08-16 00:23:12

 

Поштовани посетиоци, у
току је реализација амбиције Културног центра Крушевац да Вам у току
трајања ЛЕТА КУЛТУРЕ 2012 представи еминентне крушевачке музичке
уметнике и да тако бар мало допринесе да праве уметничке вредности
којих је тако много око нас не остану незапажене. Вечерас нам се у
башти Клуба КЦК, у програму који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић
представио Срђан Новаковић. Гост вечери био је песник Мића Живановић
који је казивао своју љубавну поезију. Изволите придружите нам
се и 16 августа 2012. године у 21:00 часова када ће у башти Клуба
КЦК наступити музичар и песник Милана Милетић…

Срђан Новаковић – видео наступ клуба КЦК

 

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!!!

Život i kultura koračaju ruku pod ruku – pridružite nam se – Vaš KCK! 0 542 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7464 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Predstavljanje VETRENJAČE i Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB 2012-12-01 10:38:35

 

Поштовани
песници, наш први излазак пред лице јавности у Крушевцу догодио се
четвртак, 29.11.2012. године, у 19:00 у малој сали Крушевачког
позоришта. Тада смо представили Удружење песника Србије ПоезијаСРБ (у
оснивању) и промовисали књигу *ВЕТРЕЊАЧА*. Указану прилику смо
искористи да најавимо и нову књигу под радним називом *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА*.

Специјални гост на промоцији био је књижевни клуб Душан Матић
из Ћуприје и његов председник Борисав Бора Благојевић, а учешће у овом,
на неки начин, историјском окупљању песника Србије, узели су и песници:
Љубиша Бата Ђидић, Момир Драгићевић, Снежана Драгићевић, Слободан
Јовановић, Милка Ижогин, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Љубодраг
Обрадовић, Драган Тодосијевић, Никола Стојановић, Ана Бербаков, Саша
Милетић, Сандра Миладоновић, Мирослав Стојадиновић, Томислав Милетић,
Живота Трифуновић, Даница Рајковић, Живомир Миленковић, као и сликар
Ратко Тодосијевић (аутор слике за корице ВЕТРЕЊАЧЕ) и музичар (и
песник) Милан Милетић који је са колегом Бранком Симићем и Сандром
Миладиновић музички обојио ово поетско вече за незаборав. Програм су
осмислили Мића Живановић, Љуба Обрадовић и Светлана Ђурђевић, која је
исти и водила.

Светлана Ђурђевић и Ана Бербаков

ПРЕВОДИЛАЦ ТИШИНЕ

Зажмури полако
и опусти капке своје
и обрадуј се у себи
без разлога и повода,
и испружи руке меке
и пусти нек ти дотакну длан
те хладне кишне реке,
као да их додирује
неко ко је теби драг. Зажмури полако и
слушај музику сирена
и пусти их у обрисима љубави
да у скривеном кутку исцртају
оно што се не може
оловком нацртати,
оно што се не може
речима исказати,
оно нешто неописиво:

– као семафорско сунце насред слепе улице;
– као кромпир у врећи и умашћен тигањ у пећи;
– као лимени петао с крова и жбун засут од корова;
– као избледела мајица и заборављена старица;
– као вашљиви кер и дедин стари пуловер;
– као писаћа машина и рагледница из Солуна;
– као препуне пепељаре и поломљене суве гране;
– као нас двоје, а сутра можда и троје;
– као ово мало живота и одсјај златног омота;

© Ана Бербаков

Уредник сајта поезија.срб Љубодраг Обрадовић поздравља
присутне госте и посетиоце

Љубодраг Обрадовић

Ко нас прочита… разумеће…

Поштовани читаоци, драги песници и песникиње, сви Ви који сте бар
једном посетили (или ћете посетити) странице првог и (по мени) најбољег
сајта поезије у Србији, сајта www.poezijascg.com , дошао је и тај дан (12.05.2012.), дан када сам у прилици да Вам представим нашу трећу заједничку књигу *ВЕТРЕЊАЧА*.

После објављивања претходне две, и то књига: *ПРВИ ПУТ* (која је
садржала поезију по избору аутора) и *ЉУБАВНИ рецеПАТ* (која је у
целости посвећена љубавној поезији) пред нама је трећа (срећна!) књига
у којој је садржана (углавном) рефлексивна – мисаона поезија!

Моја почетна идеја и жеља, док сам креирао странице сајта, била је да
пре свега своју, али и поезију песника из Србије, Црне Горе и свих
дргих простора Екс Југуславије, унесем у све домове на данас
наједноставнији и најбржи начин, путем Интернета.

Колико сам
у томе успео, одговориће време својим протоком, али морам Вам признати,
ја сам задовољан. Можда су моћни Фејсбук и друге социјалне мреже,
малчице омели мој првобитни концепт да песници буду заједно са
песницима, у неком само свом виртуелном свету, као род рођени, да се
читају међусобно и коментарима прочитаног узајамно испомажу, али… и
ова књига је доказ да је поезија вечна и да ће увек пронаћи своје
сунце…

И да борба поезијом против неких *ВЕТРЕЊАЧА*, које
би да самељу лепоту стварања и поетски занос који нам помаже да
опстанемо, увек доноси резултат и срећу… да читамо… и да нас
читају…

А ко нас прочита… разумеће…

Љубодраг Обрадовић
власник и уредник сајтова

поезија.срб
www.poezijascg.com
www.poezija.rs

Mail: pesnik@poezija.rs

Светлана Ђурђевић

Мића Живановић

Драган Тодосијевић

Свако Вам добро …

Мисаона поезија је право освежење у овој тек рођеној књизи, званој
”Ветрењача”. Одувек је изазов предвидети куд тече овај свет и о томе
испевати свој поглед. Осећања песника су ту да се вешто слију и сложе у
најтананије риме… Има у књизи и љубавних, завичајних, патриотских
стихова… али увек је то песничка мисао која кроз метафоре и
алегорије, зависно од расположења и инспирација песника, доноси његов
став о окружењу и усмерењу које му се смешка док кроз живот корача…

У овој књизи ”Ветрењеча” срешћете се са великим Песницима који су на
том пољу одавно изградили и прославили себе, а и са онима који су се на
тај пут тек запутили. Срешћете и модерну лирику, сам епицентар вртлога,
прекрасне мелодије и изузетне стихове који се читају у једном даху.

Кроз путовање Мисаоне поезије наићи ћете на фасцинантна надахнућа, тај извор љубави коју само Уметник може да наслика речима.

Ветрењача је после књига ”Први пут” и ” Љубавни рецеПАТ”- трећи
зборник ПоезијеСЦГ, сајта који живи са нама већ осам година и ја се
радујем због настанка ове збирке…

И ова књига садржи поезију
и дугогодишњих чланова сајта ПоезијаСЦГ, али и оних који су ту по први
пут. Надам се да ћемо тако сложно наставити још много година. И да ће
наше книге бити преведене на више језика и тако проности чар поезије
целим светом.

Ја мислим да поезију и књиге пишу само добри
људи и велики зналци, јер не може се из свачије душе отети песма и као
лептир залепршати, тајним каналима срца… Док стварамо… обасјани и
надахнути, заборављамо да су то само речи порођене из наших глава. Те
визуалне песничке слике, дочаравају све лепоте уздаха, буђење живота,
откривање сопствених мисли, жеља, надања, праштања… од ђачких клупа
па до најдубље старости. Те речи садрже читав наш живот! Тек када
спознамо своју поезију, схватићемо безграничност чистог разума. Поезија
ће тада постати део нашег бића и трајаће у нама читаву вечност, као
покретачка енергија.

Надам се да ће књиге *Први Пут*,
*Љубавни рецеПАТ* и *Ветрењача* и Вас покренути… И да ће загрејати
ваше дланове и дух и радознало узбуркати осећања. И да ћете их доживети
као драгоцене и са неба дароване поклоне. Све што ћете прочитати у овим
књигама је вредно, испиративно, богом дано. А то смо Вам ми дали, драги
пријатељи. Ми који смо јединстени, препуни свеже енергије и елена за
животом. Надамо се да и Вас тај елан неће оставити равнодушним. Зато
придружите нам се и уживајте колико и ми…

Свако Вам добро од срца, које за поезију куца…

Лепа Симић

 

Милан Милетић

Бора Благојевић

Милка Ижогин

СЛАСТ УСАНА

Данас,
Данас ми недостаје
Сласт усана
Не за пољупце
Већ за хвале велике!

Сласт усана
Нису само пољупци
То су речи
То су и загрљаји.

Загрљаји срећне деце
И њихове деце
Загрљаји пријатеља
Загрљаји окружења мог!

Сласт усана, спустих целив
На иконе свете и молим их
Да чувају пород мој
И све драге моје!

© Милка Ижогин

Слободан Јовановић

Љубиша Бата Ћидић

Момир Драгићевић

Милан Милетић и Бранко Симић

Снежана Драгићевић

Живота Трифуновић

Даница Рајковић

Драган Тодосијевић

Живомир Миленковић

Ана Бербаков

Сандра Миладиновић

Никола Стојановић

Саша Милетић

Мирослав Стојадиновић

Томислав Милетић

Милан Милетић

Милан Милетић и Бранко Симић

Ратко Тодосијевић, аутор слике за насловну страну ВЕТРЕЊАЧЕ (у средини)

Мића Живановић

Светлана Ђурђевић

И за сам крај, Сандра Миладиновић – седим у једном париском локалу

0 1035 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 94.228.234.81 1-