SINE – Goran Todić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1119
SINE – Goran Todić 2007-07-10 14:12:17

SINE

Prošle su godine…
Život ih je odkotrljao
točkovima sudbine.
Ne čuh reč,
i ne pamtim više od kada.
Niti se odazivam,
siguran da me niko ne zove:
Sine! Ne tražim krivca.
Iste smo krvi.
A ni sažaljenje.
Nisam ni poslednji ni prvi.
Niti utehu,
koju u ponos sahranih.
Nastaviti čitanje

RASTANAK – Ivica Milovanović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1823
RASTANAK – Ivica Milovanović 2007-07-10 00:50:05

RASTANAK

Noć sa mirisom lipe,
I mrtva zvezda na nebu…
Kroz prste se provlači tama,
Hladna kao ljudska reč…

Vetar raznosi tišinu
Tek proklijalu u beznađu…
Sa plafona padaju zadocnele misli
U nesan i stravu…
Nastaviti čitanje

REZULTATI KNJIŽEVNOG KONKURSA – „Jutro nad Ozrenom 2007.“

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 990

REZULTATI KNJIŽEVNOG KONKURSA – „Jutro nad Ozrenom 2007.“ 2007-07-09 23:29:17

Skupština opštine Sokobanja, Organizacija za turizam kulturu i sport – Sokobanja i Književni klub „Sokolovo pero“ iz Sokobanje zahvaljujući uredništvu www.poezijascg.com predstavljaju Vam rezultate Književnog konkursa (za pesnike) „Jutro nad Ozrenom 2007.“

Konkurs je održan u godini jubileja 170. godišnjice turizma (i deo je celogodišnjih proslava) i 5. godišnjice Književnog kluba „Sokolovo pero“ iz Sokobanje (centralna manifestacija proslave održaće se 02. septembra na Pesničkom maratonu Sokobanje).

Pred vama su rezultati ovog Konkursa:

NISAM TI REKAO – Zoran Stevanović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 803
NISAM TI REKAO – Zoran Stevanović 2007-07-09 19:40:20

НИСАМ ТИ РЕКАО

Нисам ти рекао
да ластавице
спавају у мојим рукама,
Иако остах на мукама,
срећа ме је опет погледала,
У наличју оног твога,
старог огледала,
Угледао сам,
давно
заборављени лик… Познато лице, …
и познати осмех,
Наводи на грех.
Горе, на плафону играла је,
Сенка давно заборављена,
а ја…
Ја сам се смејао
својој лудости,
својој младости….
Nastaviti čitanje

O SMRTI – Zoran Matić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1825
O SMRTI – Zoran Matić 2007-07-09 19:33:28

О СМРТИ

Ноћас када Смрт до мене је била,
Када хтеде да крене кроз ноћ к’о вила,
Ја руку руком је такох,
Да остане ја је потакох,
А онда у мраку и тмини,
Где сенка на зиду мртва стоји,
Док знадох да она крај мене пстоји,
Тихо је питах:
” Зашто очи су ти снене,
Зашто туга у њима не вене,
Зато дахом дирнеш ми веђе,
Када плаштом йреко лица ми пређеш,
Зашто крај мене немо прођеш,
И ноћи сваке мени дођеш ?”

Nastaviti čitanje

ČUDNOG LI DOBA – Milorad J. Nikić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 653
ČUDNOG LI DOBA – Milorad J. Nikić 2007-07-09 19:29:01

ČUDNOG LI DOBA

Katance nam na usta staviše
Ko psima korpe na brnjice
Crvenim pečatom jezik oblise
Savest nam skloniše ad acta

Trokuke udice u srce zaboli
Ribari ljudskih duša, bezočni
Puzimo, tvrde da smo ustali
Čudnog li doba  vremena, vakta

Nastaviti čitanje

U NOĆIMA – Milisav Djurić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 771
U NOĆIMA – Milisav Djurić 2007-07-09 00:43:21

U NOĆIMA

Tko te ljubi kada mene nema
kome daješ svoja usta medna,
u noćima tko te nježno pazi
tko ti mazi nabujala njedra.

U noćima dok sijaju zvijezde
u krevet ti mjesec zaviruje,
samo misli tišinu paraju
otkucaje tvoga srca čujem.

Nastaviti čitanje

O PIJANSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1148
O PIJNSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać 2007-07-07 17:10:41

O PIJANSTVU OSTAVLJENIH

Ostavljen muškarac se teši rakijom, javno.
Deli nesreću sa veselim pijanicama, sa ciganima
sa prolaznicima, sa babama na autobuskim stanicama
i upozorava druge da se nikada , nikada ne zaljube.
Zaplače gledajući parove što se drže za ruke.

Ulicama urliče na senke meseca u po bela dana
da svi znaju da je on napušteni vuk, napuštena kuca.
On teče kao filmska emulzija, crn, pogrbljen
od danas do sutra i pije i pije i pije sam sebe
kao da alkohol može dezinfekovati njegovu dušu
od njenih poljubaca, smeha, pokreta, kose
kao da alkohol može iz posteljine odneti miris njenog tela

njegove ejakulacije, sve što mu je “tada i tada” rekla.
On pije i secka patnjom dokumentarac jedne ljubavi.

U gradu, svi ga znaju.

Nastaviti čitanje

НОВЕ – СРЕЋНА НОВА 2025. ГОДИНА – Љубодраг Обрадовић

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 1065
Pročitano NOVE… – Ljubodrag Obradović 2012-12-31 17:46:22

СРЕЋНА НОВА 2025. ГОДИНА

ПоезијаСРБ

 

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце! Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!
Nastaviti čitanje

PHP – Nuke 16.

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 478

Promocija izdavaštva Prometeja u Kruševcu – 02.10.2014. 2014-10-03 09:51:54

У организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу 02.10.2014. године у Белој сали Културног центра Крушевац у 19:00 часова одржана је промоција издаваштва Издавачке куће ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада. Промовисана је књига поезије Јовице Станковића *УРОШЕВАЧКА ЉУБАВ* и Едиција од 10 књига *СРБИЈА 1914 – 1918* у издању РТС-а и ПРОМЕТЕЈА… На промоцији су учешће узели: Зоран Колунџија – главни и одговорни  уредник Прометеја, Јовица Станковић – аутор књиге Урошевачка љубав, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Никола Стојановић – песник, Саша Милетић – песник, етно група Смиље из Крушевца, Лидија Ужаревић – уредница КЦК, Мирко Стојадиновић – песник, Ана Бабић, Миљана Гагић, Иконија Станковић…


Зоран Колунџија, Јовица Станковић и Лидија Ужаревић


Никола Стојановић и Љубодраг Обрадовић

Добро вече, Поштовани пријатељи историје и поезије. У складу са мојим ставом да поезија боље од свих критичара прича своју причу о аутору, замолићу Николу Стојановића да нам прочита две кратке песме Јовице Станковића из његове прве књиге поезије *УРОШЕВАЧКА ЉУБАВ*, које нам по мени одају главне тајне о њему… Одакле је, ко је и како пише?

 

Прва је песма: БОЖУР

Ти цвете, семе племените крви,
Ветрови силни хтеше из корена ишчупати те.
Дуваше са Истока и Запада,
Дуваше са Севера и Југа.

Заборавише на полен твој,
Сад ничеш на све стране света.
Ничи, ничи семе племените крви,
Украси отачаство наше,
Као што украси небеса наша.

А друга песма је: ЋУТАЊЕ

Пишем да бих ћутао,
Слушам да бих ћутао,
Гледам да бих ћутао,

Ћутим, јер једино небо разуме моју тишину.

Ћутим, да се спасим сам од себе,
Ћутим, да спасим друге од себе,
Ћутим да њихово гласноговорништво
Не допре далеко.
Ћутим, јер једино небо разуме
Моју тишину.

Ћутим и у ћутању ћутим,
Не дам да мисли моје ремете тишину.
Ћутим јер су други превише рекли,
А мени само ћутање оставише.

Ћутим, јер једино небо разуме
говор моје тишине.

Јовица Станковић је доста дуго ћутао да објави своју прву књигу поезије. Све праве ствари се дуго чекају… Јовица је ипак успео да све своје туге потисне у поезију за поколења што пристижу и успео је да своју душу стиховима узвиси у цветне пределе среће. Његова поезија је његова тајна, коју ето нама поклања, да и ми са њом узлетимо у пределе своје прошлости, коју смо само издалека гледали, али нисмо учинили готово ништа, да не буде прошлост.

Мени је драго да је Јовица  члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и драго ми је да је његова поезија на неки начин повезала наше удружење са Издавачком кућом ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада. У то име, као мали знак пажње, поклонићу Јовици Станковићу и господину Зорану Колунџији, главном и одговорном  уреднику Прометеја наш зборник Родољубиве поезије ЗА МИРИС БОЖУРА који је само мали, али прави предзнак да Косово и Метохија никад неће бити прошлост у нашим срцима и сећању…

Љубодраг Обрадовић